Zahvaljujem.

Ovim amandmanom želimo da sprečimo, odnosno ublažimo toliko dugi pritisak na birače, o kojem se zaista mnogo priča. Amandmanom se predviđa da ne samo lica koja su funkcioneri, pa da budu razrešena, vrše pritisak na birače, i kada Agencija ustanovi da je došlo do toga i donese rešenje o razrešenju, pritisak na birače mogu da vrše i ljudi koji su u stalnom radnom odnosu.

Zbog toga je neophodno da se mimo tog rešenja o razrešenju donese i rešenje o otkazu, odnosno prestanku radnog odnosa, ali na način da se okrivljenom, optuženom, kako god, pruži pravo na odbranu kako taj postupak ne bi bio poništen i kako se on zbog proceduralnih nedostataka ne bi vratio na svoje radno mesto kao da ništa nije bilo.

Povod za ovaj amandman jesu prosvetni radnici iz Niša, koji su me kontaktirali prethodnih dana i koje popisuju ovih dana da budu na listi sigurnih, odnosno kapilarnih glasova.

Ovde je koordinator tima Predrag Nešović. Predrag Nešović je načelnik Školske uprave u Nišu, a ti takozvani nosioci liste, ešalon jedan i ešalon dva, su direktori škola. Od svih direktora škola najspornija je direktorka Gimnazije „Stevan Sremac“, Radmila Stojiljković, nedavno imenovana, na čijoj se listi nalaze čak i sekretari. Ta sekretarka ne bi bila problem da nije jedna od onih upravo koja popisuje ljude.

Ovim amandmanom mi sprečavamo razne sekretare i apartčike da bez posledica vrše pritiske na biračke. Zato je neophodno da se ovo usvoji, a ja ću se pritiskom na prosvetne radnike u Nišu i ovim spiskom koji je, hvala hrabrim ljudima, došao do mene tek baviti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sva pitanja su upućena ministarki i zaposlenima u Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Znate li razliku između izmeštanja i premeštanja? Izmeštanje je kada prugu ili put izmestite van grada, a premeštanje je kada je premestite iz jednog dela grada u drugi.

Ovo što radite u Nišu zove se premeštanje, jer prugu iz gusto naseljene Palilule premeštate u gusto naseljeni Pantelej. Umesto obilazne pruge koja obilazi grad pravite prolaznu prugu koja prolazi ponovo kroz grad. Gde vam je obilaznica, šta obilazite, zdrav razum? Jeste li čuli za Borsku ulicu? To je ulica, samo ime kaže, u kojoj žive ljudi. Nije ergela na kojoj se gaje konji, pa da im nudite potkovice. Potkovice su za životinje, obilaznice su za ljude.

Pitam stručnjake za saobraćaj u Ministarstvu – može li saobraćajnica širine sedam metara, sa poluprečnikom krivine osam do 12 metara i usponom od preko 8% da bude funkcionalna? Kako mislite da ovde idu autobusi kada padne sneg? Kako mislite da prolaze vozila Hitne pomoći, vatrogasaca i slično? Kako će da dođu do tih kuća, da stanu na početak potkovice pa peške preko potkovice sa opremom na leđima? Ko će da živi između auto-puta sa jedne strane i četiri koloseka brze pruge sa druge strane? Favele li nam pravite po gradu?

Drugo, ako je to trebalo da bude pruga, pa što su izdavane dozvole ljudima? Sve ove kuće koje su šrafirane se ruše. Većina ovih kuća ima uredne dozvole. Sada pitam jeste li čuli za Humsku ulicu u Opštini Crveni krst. E, za tu ulicu ste smislili genijalno rešenje. Sada će tu Humsku ulicu pruga da preseče na pola, pa će sa jedne i sa druge strane da bude slepa, a pošto su kuće na svega nekoliko metara od te pruge, genijalno rešenje je zid. Sada će zid da štiti kuće od buke. Onda se čudite što ljudi protestuju. Kažete – bezbedno je. Pa ako je bezbedno što ovi iz Ministarstva ne idu tamo pa da žive u tim kućama? Ko će vama da veruje? Svake nedelje po jedan voz iskače iz šina, a vi tražite da gradite prugu pored kuća. Ko će to da vam dozvoli?

Niš se godinama bori sa prugom i Nišu je neophodno izmeštanje. Pošto je gradonačelnik Niša, Dragoslav Pavlović sa svojim timom nesposoban da reši problem, jer se muči mesecima i veštački inteligencija mu pravi rešenja, ovo je peto koje je predstavljeno građanima, pozivam Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture da se uključi u problem. Plan generalne regulacije donet je 2016. godine i vrlo je sporan. Taj plan mora da se izmeni. I da nam ne prodajete priče da nema para, jer je to donacija Evropske unije. Evropska unija je dala pare da se pruga reši, ne da vi izmišljate potkovice, toplu vodu i slično. Da građani Borske i Humske mogu da nastave da žive u miru u svojim kućama koje su im sada ovim premeštanjem ili izmeštanjem pruge ugrožene, I da znate, Nišlije vam ovo neće pustiti. Branićemo svaku ugroženu kuću i svakog čoveka.

E, a sada za nekoliko minuta počinje sednica Republičke komisije za dokumenta prostornog i urbanističkog planiranja. Zna li ministarka šta će ta njena komisija da verifikuje? Verifikovaće da Niš bude prvi i jedini grad čiji Generalni urbanistički plan nema namenu. To znači, gospodo, da sve lokacije na kojima je bila javna namena, sada sa ovom izmenom postaju mešovite, ili da narod razume, negde je trebalo da bude vrtić, sada nam to mestu može da nikne poslovno-stambeni kompleks, recimo Karićev, i da vrtića nema zato što javne namene nema. To nigde u svetu ne postoji. Otvarate vrata za investitorski urbanizam i to više ni ne krijete.

4/2 AL/MO

Nišlijama otimate javne površine i sada će se pretvoriti u zone za zidanje. Mi iz Niša ćemo pratiti ko su ljudi koji će zapečatiti sudbinu građana Humske i Borske ulice, ali koji će nam oteti javne površine i pretvoriti ih u zone za zidanje. Ti ljudi će potpisati da pruga ne bude obilazna, već da bude prolazna i potpisaće da Nišu ne trebaju vrtići, ne treba nam bolnica, trebaju nam oblakoderi.

Moje je da upozorim da je GUP nezakonit, štetan i poligon za korupciju. Njihovo je da odluče da li će stanu na stranu građana, javnog interesa ili će postati pipci u korupcionaškoj hobotnici, što ovaj GUP zapravo i jeste. Tražimo da se pruga izmesti, a ne premesti. Tražimo da se definišu lokacije za javnu namenu. Niš nije plen da se oko njega otimate. Niš je naš grad, naš dom. Ne igrajte se. hvala.

Zahvaljujem.

Ministarko Mesarović, znate li da nabrojite nerazvijene opštine na jugu Srbije? Ako ne znate, evo da vam pomognem. Blace, Kuršumlija, Žitorađa – Toplički okrug. Aleksinac, Ražanj, Svrljig, Merošina, Gadžin Han, Doljevac – Nišavski okrug. Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad – Pirotski okrug. Bujanovac, Preševo, Trgovište, Surdulica, Vladičin Han, Bosilegrad – Pčinjski okrug. Vlasotince, Crna Trava, Lebane, Medveđa, Bojnik – Jablanički okrug. Od 44, 23 su na jugu, gospođo Mesarović. I vi juče kažete da mi ovde ne obilazimo ta mesta. Pa ja sam tamo rođena, tamo živim, to je moja kuća. Nema mesta na jugu Srbije koje nisam obišla, pijace na kojoj nisam bila, trg na kojem nisam stajala sa flajerom u ruci ili bez, kako god.

Za vas znam da ne znate, ali Siniša Mali zna bar jedno, zna za Bojnik jer je neki dan trupao tamo pod šatorom. Ali, znate li šta ne zna? Ne zna da Bojnik i Doljevac sada nemaju pijaću vodu. Je li znate zašto nemaju pijaću vodu? Nemaju pijaću vodu zato što je jedan čovek, Iva Stojičić, upravnik prokupačkog zatvora, bitniji od Bojnika, Doljevca i prokupačkog sela Bublica.

13/1 MT/VZ 12.05 – 12.15

To je čovek u čijem je vlasništvu, porodičnom, mini hidroelektrana na Brestovačkom jezeru.

Evo, tu je i ministarka Sara Pavkov. Evo, da je pitam – da li je normalno da Brestovačko jezero izgleda ovako?

Ovde su ministarska tobogani, to je nekada bilo kupanje, a voda vam je sada skroz tamo.

Pa, tako što ćete, gospođo Pavkov, da proverite vodnu dozvolu, znate. Mini hidro elektrana Slavnik je prikačena na glavnu vodovodnu mrežu, na cev koja vodi vodu od jezera do fabrike za preradu vode, pa dalje do slavina.

Znate šta, 31. jula zbog suše je Bojnički vodovod doneo rešenje kojim je privremeno obustavio rad mini hidroelektrane. Međutim, Iva Stojičić je jači od svega. On nije obustavio kada je trebalo, nego je mini hidroelektrana nastavila da radi minimum do 6. avgusta.

Dalje, 2024. godine su vodoprivredni inspektori iz Leskovca i Niša zabranili rad mini hidroelektrane, a onda se vodna dozvola nekako pojavila. Da li je to način da razvijamo opštine? Umesto da Brestovačko jezero, da uložimo pare, da Brestovačko jezero bude turistička atrakcija, da ljudi odlaze tamo da se kupaju, da ljudi imaju vodu za piće, za bilo šta, mi tamo imamo mini hidroelektranu.

Zato pitam Sinišu Malog da li ga ova slika štiti? Jel zbog ove slike gospodin Stojičić može da radi u Bojniku šta god hoće?

On je i došao da se slika da bi završio i da bi zaštitio svoje nelegalne poslove. On je bio i DSS i nema šta nije bio i biće šta god hoćete, šta mu teško.

Zato tražim da izdvojite sredstava, da se uloži i u to Brestovačko jezero i u druge nerazvijene opštine. Tražim da se preispita vodna dozvola i rad mini hidroelektrane. Jer, verovali ili ne, i ljudima u siromašnim mestima treba voda, kao i svima drugima.

Prestanite da ignorišete probleme ljudi u nerazvijenim opštinama, prestanite da ih sa jedne strane stiska siromaštvo, sa druge strane vaše lokalne kabadahije. Pa, vi opštine razvijate tako što svakom vašem aparatčiku date deo teritorije da radi šta god hoće. Kao da smo afričko pleme, a ne zemlja kandidat za članstvo u EU. Dokle više to da se trpi?

Hvala.

Zahvaljujem.

Gospođo Mesarović, što se tiče privatizacija moraćete da se obratite čoveku koji sedi iza vas, Siniši Malom, znate. Ja sam tada, i većina mojih kolega odavde, bila maloletna. To je jedno.

Drugo, o privatizacijama na jugu ne znate ama baš ništa. Moj svekar je bio nagrađivani bravar. Radio je u „Mašinskoj industriji Niš“ i bez posla je ostao 1992, 1993, 1994. godine, kada se njegov pogon konačno zatvorio.

14/1 JJ/MP 12.15 – 12.25

Propadanje fabrika na jugu Srbije počelo je mnogo pre 2000. godine. I to svi znaju i smeje vam se Niš kada vi pričate o tome.

Koliko sam izgradila? Pa, nisam bila u prilici, gospođo da izgrađujem. Ja sam do 2006. godine, ponoviću bila maloletna. Ali, ono što mogu da kažem, u Nišu su u vreme prethodne vlasti bulevari gradili. U vreme ove vlasti, Sotirovski je probala da izgradi jedan, Gorana Ostojića, nije završen ni do dan danas, nama upotrebnu dozvolu.

Što se prosečne plate tiče, koliko su građani mogli da kupe tada za platu, a koliko sada, oni vrlo dobro znaju. Koliko je tada koštao kilogram junetine, koji je sada luksuz za te opštine koje vi ovde pominjete, a koliko sada.

Što se nezaposlenosti tiče, ja verujem da broj pada. Zašto? Pa, vama je Leskovac izgubio 20.000 stanovnika od prethodnog popisa do sada, do popisa 2022. godine. Gadžin Han vam je izgubio trećinu, Bosilegrad vam je izgubio. Ja sam u tom Bosilegradu pet puta bila, tamo više nema ljudi. Da li vi to razumete? Ljudi otuda su otišli. To je problem. Zato ja pričam o vodi.

Nema potrebe da se vraćate na prethodnu vlast. Vrlo konkretno tražim odgovore, 14 godina ste vlasti i vi sada donosite uredbu da jug Srbije treba da se razvije. Šta je sa vama, ljudi? Pa, kada gospođo Mesarović? Sva sreća, pa ćete brzo biti bivša vlast, pa nećete moći da nas uništite dodatno, jer sve što ste vi uspeli je da opštine koje su sada razvijene postanu nerazvijene, jer je na tom jugu u toku prošle i ove godine preko 5.500 ljudi ostalo bez posla, ministarko privrede i vi pričate o novim investicijama. Pa, gde su vam? Gde su vam nove investicije? Hvala.

Jedna od najštetnijih odluka ove vlasti u konkurenciji vrlo štetnih odluka je centralizacija ili da neko u Beogradu odlučuje o svemu u Srbiji.

Taj neko nisu građani Beograda, jer oni od centralizacije nemaju ama baš nikakvu korist. Taj neko je Siniša Mali.

Evo kako centralizacija izgleda u praksi. Po zakonu, iz Republičkog budžeta bi svake godine trebalo da se izdvaja 1,7% BDP za lokalne samouprave, odnosno za sve gradove i opštine.

To su takozvani nenamenski transferi. Šta je problem? Problem je što su ta sredstva, odnosno iznos tih sredstava je zakucan 2014. godine, i manje više od tada do danas je nepromenjen. To znači da naši gradovi, naše opštine dobijaju četiri puta manje novca od onoga što mu po zakonu pripada.

Zato delovi Niša nemaju kanalizaciju, recimo nasilje Ledena Stena, ulica Jovana Sterije Popovića gde u 2021. veku i danas postoje septičke jame.

Zato delovi Niša nemaju vodu, Kajmakčalanska ulica gde ljudi protestvuju jer ljudi nema vode nego što ima. Cevi stare. Danas poprave jedno, sutra pukne drugo, vode opet nema.

Zato delovi Niša plivaju u fekalnim vodama, jer preko 80% Niša nema atmosfersku kanalizaciju, pa nam posle svakog jačeg pljuska grad pliva u fekalnim vodama, pa se onda dezinfikuje. Pliva Medijana, pliva Palilula, pliva Pantelej i to je u gradu opšte poznato.

Zato Prokuplje nema obilaznicu, Gadžin Han i Merošina nemaju vodu, a Žitorađa, Blace, Babušnica i ostali nemaju ništa, postaju mesne zajednice.

Gospodo, to je problem. Problem je što sada Aleksandar Vučić ide po gradovima i opštinama. To je u redu. On je predsednik Republike, tamo postrojava lokalne kabadahije da bi sanirao štetu jer je sav novac povukao u sistemu, odnosno u Vladi.

5/3 JD/MO

Sad se hvata za glavu i kaže kako je Jug Srbije opustošen, kako je zapušten, kako je siromašan. Pa, šta ste radili 15 godina? Petnaest godina ste nam kožu s leđa skinuli. Sve što ste mogli od juga ste uzeli. Trebali ste prvo da uložite u jug jer ste znali da je jug siromašan.

Kada je teško prvo se pozivaju ljudi s juga Srbije, kada se branila država, prvo ste naše ljude mobilisali. Sada takođe uzimate prvo naše pare. E, pa dosta je. Umesto u EXPO i u nacionalni stadion da vratite ono što je naše. Ne da nam date, kako to volite da kažete, jer ništa vi nama niste, na taj način da biste nam dali, nije to vaše, to je naše.

Što se Juga Srbije tiče, trebamo mi da odlučujemo o tome šta je tamo neophodno, a šta nije, a ne da ministri prošetaju jednom godišnje u šatorima, u belim košuljama koje koštaju kao plata radnika jure i da onda kažu kako se tamo lepo živi. Nećemo igre, hoćemo hleba i naše pare.

Hvala.

6/1 GD/CG 10.55 – 11.05

Zahvaljujem.

Gospodine Macut, čak i da je vaša vlada sve ostalo radila kako treba, a nije, čak i da ste smenili ovu osobu koja ovde sedi kao ministar kulture, a pred tužilaštvom kao prvooptuženi u slučaju Generalštab, trebala bi da padne zbog Timočke Krajine, zbog Zaječara, zbog rudnika „Malka Golaja“. Ne zato što ste pokrali izbore u Zaječaru, jer vi drugačije ne umete i ne možete da pobedite, već zato što ste spremni da žrtvujete ceo jedan kraj, celu Timočku Krajinu, polovinu Istočne Srbije kako bi „Ziđin“ otvorio još jedan rudnik i još jednu topionicu. Sve ovo žrtvujete zbog kineskog profita, jer nama će od svega ostati samo jalovište.

Vi ste Vlada koja raseljava ljude. Vi ste Vlada koja ne poštuje zakone sopstvene države. Vi ste Vlada koja zastupa kinesku kompaniju, a ne interese svojih građana, jer da poštujete ovu državu i njene zakone, neko bi tražio od „Ziđina“ dozvolu za radove koje u Zaječaru izvode, neko bi obustavio te radove, jer ne postoji ni jedan papir. Neko bi pitao da li možda imaju i da li su uradili, gospođo Mesarović, ne cokćite, nego se potrudite da na jug dovedete nove investitore, da li možda imaju studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Neko bi ih pitao i neko bi se osvrnuo na to kako sada izgleda Zaječar, nakon što su teške mašine došle na samo osam kilometra od centra Zaječara na poljoprivrednom zemljištu. Neko bi pročitao izveštaj inspektora šumarstva gde piše, gospodine Glamočiću, koji je dosada bio tu, evo ga, da je 12 hektara šume posečeno mimo zakona i mimo saglasnosti nadležnih institucija.

Vi ćutite. Ćuti premijer. Ćute ministri, a zapravo ste sve vreme opsedali Zaječar u izbornoj kampanji. Slikali ste se sa ljudima, delili ste subvencije, obećanja. Sada kada su ti ljudi u strahu, nema nigde nikoga. Ćuti oktroisana vlast u Zaječaru. Zašto sada ne odete? Evo, ovde je ministarka Handanović, ona je nadležna. Ako građani ne znaju, dok ona živi svoj dolče vita, njih će da raseljavaju iz njihovih kuća. Objasnite Zaječarcima da će na poljoprivrednom zemljištu, na devet kilometra od centra grada, što se po mapama „Ziđina“ i vidi, nići rudnik sa četiri okna na 1650 metara dubine i sa tunelima od šest i po kilometra. Ti tuneli doći će do prigradskih naselja i na samo dva kilometra od centra Zaječara. Gospođo Mesarović, ne gledajte me tako zaljubljeno.

Imate li predstavu šta to znači za Timočku Krajinu? Šta je ideja? Da nas potrujete, da nas raselite, da ostanete samo vi da vladate na opustošenoj i goloj zemlji. Vlada koja žrtvuje svoje građane, svoje gradove, koja ćuti na kršenje zakona i štiti stranog investitora ne zaslužuje ni poverenje građana, ni poverenje poslanika. Takva vlada mora da padne. A pošto ste vi većina i znamo da nećete da zaštiti Zaječar, Bor, građane, moraćemo da se branimo sami, jer u ovome nije napadnut samo Zaječar. Radi se i o Boru koji će se naći između dve topionice, a koji je već više nego zagađen. Ako niste bili tokom zime, a niste, jer su izbori bili na proleće, Zaječar se nalazi u kotlini i bez topionice je jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, a često i u Evropi. Zato pozivam sve da pomognemo Zaječarcima i Boranima.

27/1 AL/CG 15.20 – 15.30

U toku je rani javni uvid kojim se briše granica starog rudnika i sada se tu pravi novi mega rudnik. Preko 2.000 Zaječaraca podnelo je primedbe Republičkoj agenciji za prostorno planiranje. Timočka Krajina nije na prodaju, niti služi za ostvarivanje tuđih interesa. Zaječarci da znaju da nisu sami, a vi da znate da Timočka Krajina ne sme da nestane.

Za kraj, želim da pozovem ministarku Sofronijević, pošto je ovde, da prošeta do Niša, da dođe do Panteleja, da građanima Borske ulice objasni gde će sada da žive, šta će biti sa njihovim kućama. Da znate, premeštanje, odnosno izmeštanje pruge znači da se pruga izmesti van grada. Ovo što vi radite u Nišu je zločin protiv Nišlija. Vi prugu s Palilule premeštate na Pantelej, iz gustog naselja u gradu u drugo. Pantelej je najbrža rastuća opština u Srbiji. Šta je ideja? Da je zaustavite. E, zato ova vlada mora da padne. Hvala puno.

Hvala.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandru Sofronijević. Dana 7. jula poslat je telegram 54F stanicama od Niša do Dimitrovgrada, gde se ponovo dozvoljava transport amonijaka na deonici pruge Niš-Dimitrovgrad, a nakon što je zabranjen posle prevrtanja vagona i curenja amonijaka kod sela Staničenja kod Pirota, u decembru 2022. godine. Tada je život izgubilo dvoje ljudi, a preko 50 javilo se lekaru zbog simptoma trovanja amonijakom.

4/1 MZ/CG 10.35–10.45

Zabrana je trebalo da važi do završetka rekonstrukcije pruge Niš–Dimitrovgrad jer je po zvaničnim izveštajima pruga u katastrofalnom stanju. Rekonstrukcija nije završena. Stiglo se do sela Crvena Reka kod Bele Palanke, a nisu urađeni ni tekovi pruge na stanicama, mostovima i pružnim prelazima. Zašto se dozvoljava transport amonijaka, ako pruga nije završena?

U samom telegramu navedeno je deset uslova koje železnički prevoznici moraju da ispune kako bi mogli da obavljaju prevoz ove opasne materije. Koji su to uslovi sada ispunjeni i na osnovu kojih stručnih analiza i tehničkih pokazatelja je zaključeno da su sada ispunjeni uslovi za ponovno odobravanje prevoza amonijaka? Šta se to promenilo u odnosu na 2022. godinu?

U telegramu piše – na zahtev privrednih subjekata. Koji su to tačno privredni subjekti važniji od ljudskih života? Ko će biti odgovoran ukoliko zbog puštanja u transport amonijaka pre vremena ponovo dođe do akcidenta? Ovo je igranje sa ljudskim životima zarad zadovoljavanja nečijih interesa. Čijih?

U junu je teretni voz iskliznuo iz šina kod Stevanca na pruzi Niš–Beograd i bukvalno preorao kilometar pruge. Zvanična verzija kaže da je zbog iskliznuća došlo zbog sunčane krivine. Pitaju železničari ministarku – koja je to sunčana krivina u pet ujutru kada je voz iskliznuo? Da građani razumeju, sunčana krivina je fenomen do koga dolazi kada se zbog visoke temperature šine bukvalno krive. Kolika je temperatura na šinama u pet ujutru? Može li u hladu da bude 38, a na šinama 70 stepeni?

Da li je tačno da je do iskliznuća došlo jer je jedan od vagona bio pretovaren, da je u njemu bilo 10 tona gvožđa više od dozvoljenog i da li je tačno da taj vagon i sad stoji u Braljini? Ko je odgovoran zbog pretovarenog vagona? Koliko košta popravka razvaljene pruge zbog iskliznuća voza, zbog pretovarenog vagona i ko će to da plati?

Železnica vam se raspada, a vi sprovodite istrage ko od zaposlenih komunicira sa mnom. Pravite spiskove ko ide na miting, ko ne ide, ko će da glasa za SNS i koga će sa sobom da povede. O tome sam govorila, imam dokaze, snimke, izjave radnika, imam i imena ljudi koji zaposlene popisuju. Ima li nadležnih da se time pozabave?

E, sada da pređemo na čuvenog Zorana Anđelkovića Bakija, direktora „Pošte Srbije“ i aferu krađe turističkih vaučera, onih koji će sada po Vučićevom naređenju da čuva BIA. Što je slagao u odgovoru medijima? Pre nedelju dana dokazala sam da postoje malverzacije sa turističkim vaučerima i da je veliki broj vaučera završavao na istim adresama, recimo adresa upravnika tadašnje pošte u Nišu i da postoje smeštajni objekti koji imaju veći broj vaučera nego što mogu da prime turiste. Recimo, apartman tadašnjeg zamenika direktora Radne jedinice Niš, Radonjića.

Anđelković je malverzacije priznao, ali je slagao da su zbog toga odgovorni smenjeni. Laž je da su dvojica funkcionera pošte smenjeni zbog malverzacije sa vaučerima. Smenjeni su zbog malverzacija sa uplatnicama. Jedan od njih, Nedeljković, ne da nije kažnjen nego je avanzovao i danas mu u opisu posla piše kontrola i instruktaža. Kako takav čovek može da radi kontrolu bilo čega? A upozorenja su dobijali. Radnici Pošte su Anđelkoviću još tokom 2024. godine dostavljali dopise u kojima su ukazivali ne samo na zloupotrebe sa vaučerima, već i na zloupotrebe sa uplatnicama, odštetama za izgubljene pakete i drugim poslovima. Da li mu je bilo sumnjivo da se toliki novac isplaćuje na ime nestalih paketa, a da u tome prednjače Chez Pierre parfemi. Građani treba da znaju da se na stotine hiljada evra isplaćuje na ime paketa koji misteriozno nestaju iz potražnog odeljenja „Pošte“, o čemu takođe imam dokaz. Šta je Anđelković preduzeo ili je bio zauzet rasprodajom imovine „Pošte“, pa nije stigao da se ovim bavi?

4/2 MZ/CG

I za kraj, pitanje tužilaštvu. Deluje li vam da je ovo posao za vas, a ne za radnike javnih preduzeća i nas poslanike? Da li će tužilaštvo konačno da proradi ili će sav teret borbe protiv korupcije da nose hrabri radnici, kojima beskrajno hvala jer su poslednja brana ove raspadnute države? Hvala.

Upućivanje u stavu 2. na Zakon o unutrašnjim poslovima otvara rizičnu pravnu prazninu u kojoj se bezbednosne provere za građane koji legalno poseduju ili žele da legalno pribave oružje sprovode pod velom tajnosti operativnog rada policije.

Ovde je problematično što se ovim izmenama cementiraju ovlašćenja policije. To praktično znači da načelnik policije ili neki drugi pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima takozvano, ovde mnogo puta pomenuto, diskreciono pravo, odnosno subjektivnu procenu da odluči ko može, a ko ne može da dobije oružje. Ono što je problematično jeste što on uopšte nije dužan da objasni zašto neko lice ne može da dobije oružje, odnosno to lice kojem se na neki način zabranjuje da nabavi oružje ostaje pravno bespomoćno jer prosto ne može da svoje pravo ostvari u sudskom postupku.

Takođe, ovo otvara mogućnost za korupciju, otvara mogućnost za lične animozitete, što nije nemoguće, posebno po malim mestima jer može da se desi da komšija koji je u svađi zbog međe u nekom selu, u Žitorađi, traži od svog drugog komšije da dobije oružje i da mu komšija prosto iz lične mržnje i netrpeljivosti ne da.

Posebno otvara mogućnost za diskriminaciju po različitim osnovama, jer da li je po pitanju, ne znam, da li neko navija za Zvezdu ili Partizan, da li ide na utakmice ili ne, da li je član političke grupe ili ne, da li ide na proteste ili ne ide, omogućava da na osnovu toga bude diskriminisan, da ne može da poseduje oružje.

Takođe je problematični i što bi verovatno ovo bilo normalno u nekoj zemlji u kojoj poverenje u policiju postoji. Mi nemamo loše zakone. Naši zakoni uopšte nisu loši. Mi imamo problem sa primenom zakona. Zašto? Pa kako može da se veruje policiji ako je iz policijskih stanica u Nišu, to je ono što znamo sigurno, postoje sudski postupci, u dva navrata nestalo oko 800 komada oružja? Iz policijske ispostave Pantelej je nestalo 272 komada oružja. Iz policijske stanice u Doljevcu je nestalo oko

39/2 MV/IR

500 komada oružja. To je oružje koje su građani vraćali, legalno ili ne, nakon majskih tragedija, na apel države i nadležnih organa kada je bila masovna akcija razoružavanja građana.

Protiv nekih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova jesu pokrenuti neki postupci, do kraja nije najjasnije protiv kojih, jer optužnica se nekoliko puta vraća na ispravku, a tek nakon što je drugi put nestalo oružje, odnosno što se saznalo je smenjen načelnik Policijske uprave u Nišu. Pa, kako mislite da ljudi koji su dobrovoljno vratili svoje legalno oružje, evo, moj otac je vratio svoje legalno oružje, ima godina koliko ima i smatra da mu ne treba više, kako on da zna gde je sada njegov pištolj? Naša policija ni danas ne zna šta se desilo sa tim oružjem. Znači, mi ovim zakonom ne rešavamo problem nelegalnog oružja, mi napadamo na neki način i uskraćujemo pravo ljudima koji žele da legalno poseduju oružje.

Zato, pozivam Ministarstvo unutrašnjih poslova da razmisli i da prosto na neki način tim ljudima koji žele da imaju oružje izađe u susret tako što će da im kaže jasno zašto mogu ili ne mogu da budu vlasnici oružja, a ne ovako diskriminatorne izmene zakona. Hvala.

Gospodine ministre, uopšte nije sporno da se nekom ne izda dozvola. Taman posla, pa bolje da se nekom ne izda, nego da se izda kom ne treba. Sporno je što taj neko kome se dozvola neće izdati ne zna razlog zašto nije dobio dozvolu kao što ovde piše.

Dakle, policijski službenik koji donese odluku da je neko bezbednosni rizik, nema obavezu da tom nekom obrazloži zašto je on bezbednosni rizik. To je prvi problem. Drugi problem, vi pominjete punu jurisdikciju, gde na to nemate prava. Pa to niko od vas nije ni tražio. Suština je da kad se policija ne izjasni zašto neko ne dobija dozvolu, taj neko ne može ni da se obrati Upravnom sudu, jer ne zna čovek na šta da se žali, ne zna šta u toj odluci piše, koji su razlozi zbog čega je on odbijen, odnosno zbog čega postoji bezbednosni rizik.

I mi smo, gospođo Raguš, u stavu 3. tražili, budući da smo svedoci da je ćutanje administracije svakodnevna pojava, da se u razumnom roku, u roku od 15 dana, nekom licu odgovori da li može ili ne, da prosto ima dozvolu, i zašto ne može i to je suština. Suština je zašto neko ne može da dobije dozvolu i suština je da rad policije bude transparentan, a ne da se operativni rad policije sakriva bukvalno pod veo tajne zato što ja ne znam da igde postoji da se nekom ne obrazloži zašto je on bezbednosni rizik, jer tu razlozi mogu da budu mnogo dublji od oružja. Hvala.

Samo kratko.

Zamolila me je drugarica i podsetila da se mnogo nas koji smo završili srednju medicinsku školu prijavilo 2020. godine da volontira. Ja sam bila jedna od prijavljenih, moji drugovi takođe. Pisali smo direktoru Kliničkog centra Niš.

7/3 TĐ/JG

Pisali smo čak i u Novi Pazar kada je eskalirala epidemija. Čak smo komunicirali sa „Tačkom povratka“ koja se tada bavila vraćanjem zdravstvenih radnika, ali nikad nismo dobili odgovor.

Stvarno vas molim da se, kada pričamo o ovakvim temama, ne obraćamo samo jednoj strani, jer mnogi ne govore o svojim donorskim karticama, da li daju krv ili ne, da li su negde volontirali ili ne. Prosto je nekorektno. Ali imam obavezu, ne zbog sebe, nego zbog mnogih koji su bili prijavljeni da volontiraju, ali nisu bili prihvaćeni, nisu ih hteli, iako nisu tražili ugovore, ti ljudi već imaju posao, ali tada u koroni mnogi nisu radili, da se ne bavimo takvim stvarima. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovi zakoni, nepravedno nazvanim Mrdićevi, a zapravo su Selakovićevi zakoni, jer ste ih doneli kada ste shvatili da i ministar može da bude predmet istrage i da će Generalštab da ga povuče u zatvor, trebalo bi da sadrže samo jedan član, jedan stav i kaznenu odredbu - da izvršna vlast prestane da utiče na rad pravosuđa i policije, stav da krivične prijave ne smeju da stoje u fioci, a presude moraju da izvršavaju, odnosno poštuju i da lice osuđeno za koruptivna krivična dela ne sme više da vrši javnu funkciju, pa ko prekrši kazniće se kaznom zatvora, jer kod vas zakoni ne važe. Ko postane veći naprednjak od naprednjaka, a još ume da petlja sa javnim nabavkama i donese neki spisak sigurnih glasova biće zaštićen kao beli medved.

Evo dva primera na jugu Srbije. Prvi primer je Goran Miljković, predsednik opštine Bela Palanka, koji u vreme dok je bio kod Tadića je kažnjen, odnosno Agencija za sprečavanje korupcije je donela rešenje kojim se preporučuje razrešenje sa javne funkcije zato što je gospodin Miljković kao izvršilac budžeta firmama svoje supruge i svog rođenog brata uplatio iz budžeta preko 16.000.000 dinara na ime različitih poslova. Protiv njega je podneto desetine krivičnih prijava koje stoje u fioci. Šta se desilo? Pa iz Tadićeve stranke prešao je Srpsku naprednu stranku i sve mu je oprošteno. Preko noći je od kriminalca postao je pošten građanin, a te krivične prijave puštali su mu vaši ljudi, tadašnji funkcioneri u Beloj Palanci.

Drugi je Nebojša Nenadović, večiti predsednik opštine Bojnik koji je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od četiri meseca...

Pa pričam o pravosudnim zakonima. Pustite me da završim.

Apsolutno, pričamo o tužilaštvu i o pravosuđu gospođo Brnabić.

Dozvolite mi da završim.

Dozvolite mi da završim. Koristiću vreme grupe.

Evo, nastavljam.

Dakle, imamo i Nenadovića koji je pravosnažno osuđen, ali kada je prešao, posle petnaest dana pritvora, iz Demokratske stanke u Srpsku naprednu stranku i njemu je sve bilo oprošteno.

Možemo mi ovde da menjamo, usvajamo, čak i kada naše pravosuđe proradi, presude se ne poštuju, a političke odgovornosti nema.

Za kraj, moram da objasnim, pošto se ovde stalno čita zapisnik kada su sudije i tužioci birani na opštinskim odborima Demokratske stanke i kada je bila ta čuvena, famozna reforma pravosuđa, za koju su neki od nas jedva bili punoletni. Sve ste rekli, samo niste rekli da je predsednik opštinskog odbora Demokratske stanke u to vreme bio Slavoljub Mitov, koji je 2013. godine spasao vlast Srpske napredne stranke u Vlasotincu tako što je sa svojim odbornicima napravio koaliciju sa vama. Znači, nije bio dobar i užasno je to što je radio… Ja se slažem ta reforma je bila loša i Ustavni sud je poništio, ali je Ustavni sud tada postojao. Sada Ustavni sud postoji u vidu Vladana Petrova koji šeta po televizijama. Isti taj gospodin Mitov, jedan od tih koji su sprovodili reformu, je sada sa vama u koaliciji.