Zahvaljujem.

Ovaj zakon je kao vaša lista u Nišu, gde ste promenili sve naprednjake i doveli nove, a zapravo politika ostaje ništa, odnosno ništa se suštinski ne menja.

Ja bih htela da vas upoznam sa jednom situacijom koju smo mi imali u Nišu, pre ovih decembarskih izbora, a to je da je kod nas došla jedna žena sa papirićem da je na njenoj adresi prijavljeno lice koje ne živi tu. Podneli smo krivičnu prijavu 9. januara, protiv tog lica i protiv "NN" službenog lica, kada je tužilaštvo odgovorilo da su pokrenuli predistražni postupak. U tom predistražnom postupku je došlo do toga da je tehničkom greškom, slični su nazivi ulice, lice umesto na svojoj adresi prijavljeno na tuđoj, što se dešava.

Ono što je strašno jeste da se to lice i danas, 10. maja, vodi na adresi kod te žene i u biračkom spisku je na istoj adresi. Kako? Tako što Uprava za građanska stanja, nadležna za birački spisak, ne može bez rešenja iz Ministarstva unutrašnjih poslova da to lice skloni iz biračkog spiska, a MUP od novembra do danas ne reaguje na zahteve koje ta žena upućuje.

Mene sad interesuje, ako to jedno lice se odjavljuje od novembra do današnjeg dana, kako ćemo tačno da iskontrolišemo i skinemo, odnosno vratimo ljude koje ste dovlačili u gradove i opštine gde se izbori održavaju za manje od tri nedelje? To je nemoguće.

Sa druge strane, koja će to komisija uspeti da za ovako kratak rok, recimo, utvrdi kako je tačno moguće da na adresi Mokranjčeva 22 u Nišu, u stanu od 36 kvadrata, bude prijavljeno 92 birača?

Gospodo, za to je potreban terenski rad. Za terenski rad je potrebno vreme. To znači da će ne samo MUP, jer to bi bilo kao kada biste dali kozi kupus na čuvanje, budući da su oni ta lica i prijavljivali, već MUP, vlast, opozicija i civilni sektor realno na terenu kontrolisati gde je ko prijavljen i gde ko živi, kako birački spisak ne bi ličio na kupusarnik nego na birački spisak i kako bismo napokon imali iole normalne uslove da idemo na izbore i da glas građana Nišlija, Leskovčana, Beograđana, zaista vredi.

Do tada, mi ćemo imati farse, vi ćete se žaliti da ne možete da slavite svoje krađe, vrtećemo se u krug. Ali, ja sam sigurna da će doći vreme, to znate predsednice i vi, da ćemo morati jednom da sredimo taj birački spisak, ne zbog nas, ne zbog vas, već zbog generacija koje dolaze, jer one ne zaslužuju da žive u ovome što smo od naše države napravili. Hvala.

Zahvaljujem.

Sve bi ovo imalo smisla da je sada, recimo, 3. mart. Znate da vlast u Beogradu nećete da formirate, to jest da ne možete da formirate, da se izbori ponavljaju, a ne kraj aprila i da beogradski izbori nisu raspisani. Međutim, beogradski izbori su raspisani, a lokalni u preostalim gradovima i opštinama raspisaće se koliko sutra, a mi ovde pričamo o izbornom zakonu. Kao kada počne utakmica, deo tima istrči na teren, a sudija promeni pravila, pa više nije faul kada vam slome i ruke i noge, nego obećava da će biti faul kada vam samo slome noge i to pod uslovom da vidi i onda se čudi zašto druga ekipa nije izašla u paketu.

Pokrali ste i ovim izmenama zapravo legalizujete ponovo krađu. Primenu preporuka ODIHR-a više ni ne pominjete, suštinske promene zamenili ste ovim kozmetičkim i čudite se što deo opozicije neće na izbore.

Sad ću da vam u ime svog grada kažem kako zapravo izgleda izborni inženjering, a da nije u Nišu. Nakon što je „Istinomer“ objavio bazu, odnosno birački spisak gde su po adresama prijavljeni birači i koliko njih, primetili smo nelogičnosti, ali smo jako dugo pažljivo analizirali i ja ovde imam samo deo zahteva koje smo uputili nadležnim institucijama. Nikoga nismo optuživali dok nismo počeli da dobijamo odgovore koji su najmanju ruku nelogični ili još gore dok nismo naišli na zid ćutanja.

Ključna institucija, u ovom slučaju MUP, nas je konstantno pomeralo za 40 dana, dok je tadašnja premijerka govorila da su to dostupni podaci i mi, gospođo Brnabić, nismo uspeli da dopremo do Uprave niške policije i do dana današnje komunikacija sa njim je vrlo štura. Nakon toga smo se obratili zvaničnim dopisom kako bismo zajedno sa policijom i građanima zaštitili izborni integritet i odbranili glasove Nišlija na mogućim izborima. Nije se desilo ni to. Onda ste smenili načelnika niške policije, došao je novi koji je takođe nemušto odgovarao na naše zahteve.

Kada pričamo o nelogičnosti, mi smo primetili tri grupe nelogičnosti. Prve su nule, znamo da je to BB. Ono što je problematično, kada smo od objedinjene naplate dobili odgovor, oni neke objekte vode kao poslovne objekte, na njima su prijavljeni birači. Dodatno je problematično što niko živ ni policija ni katastar ne zna koji su ti poslovni objekti na kojima žive birači i ja to imam ovde, ako nekog interesuje.

Druga stvar jeste veliki broj birača na malim kvadraturama, recimo, u Mokranjčevoj na 36 kvadrata 92 birača i, treće, ono što ne možemo da dokučimo, jer nemamo uvid u birački spisak jeste da jedna zgrada koja ima tri istovetna ulaza, iste spratnosti i strukture stanova ima drastično različit broj birača.

Počele su do nas da dolaze informacije o migracijama. Ponovo smo se obratili policiji. Želeli smo da kažemo, da imamo informacije da iz drugih gradova i opština gde su održani izbori ima migracija ka Nišu i opet smo naišli na zid i onda zahvaljujući vašim kolegama došli smo do gospodina Marka Stošića iz Žitorađe, kandidata za odbornika na Izbornoj listi Aleksandar Vučić – Žitorađa ne sme da stane 17. decembra, koji je, verovali ili ne, sada u niškom biračkom spisku i glasaće u opštini Medijana, na biračkom mestu broj 5. OŠ „Ratko Vukićević“.

Sada vam ja, gospođo Brnabić, pitam, to je jedan, koliko Stošića je prijavljeno u Nišu i, dva, kako ćemo tačno sprečiti Stošiće iz Žitorađe, Leskovca, Bele Palanke, Pirota da glasaju na izborima. Onda možemo da pričamo o izborima, jer kada sudbinu Nišlija kreiraju ljudi koji već kroje kapu u svojim opštinama, to nisu izbori, to je pljačka. Hvala.

Nisam planirala da govorim, ali bih iskoristila prisustvo ministarke Slavice Đukić Dejanović i nadam se, predsedniče, da ćete mi dozvoliti da izađem iz teme budući da smatram da je ovo o čemu ću govoriti jako važno.

Ministarka, danas je u Nišu izašla vest da dolazi do spajanja dve specijalne škole, to je Specijalna škola „Bubanj“ i Specijalna škola „Carica Jelena“. Roditelji i nastavnici, odnosno kadar koji radi u toj školi smatra da to spajanje nije dobro za decu iz više razloga. Jedan od razloga je što je Specijalna škola „Bubanj“ namenjena za decu koja su gluva, odnosno nagluva, a Specijalna škola „Carica Jelena“ za decu koja imaju blage poremećaje u razvoju.

Drugi razlog zašto spajanje nije dobro jesu kapaciteti škola „Bubanj“ ima kapacitet od 180 učenika, a škola „Carica Jelena“ od 140. Vi znate da u školi „Carica Jelena“ uglavnom idu deca koja imaju autizam i ta deca su navikla na određene ljude određeni ambijent. U školi „Bubanj“ ne može da se organizuje jednosmenski rad, dakle, moraće da se ide u dve smene, zbog kapaciteta, što će toj deci praviti dodatni problem.

Mediji su se obratili ministarstvu, lokalnoj samoupravi, školi, međutim, nakon nekoliko dana čekanja odgovora nije bilo. Tako da vas u ime roditelja i nastavnika molim da se pozabavite ovom temom i da barem odgovorite na koji način ste mislili da je planirano da se spoje te škole, budući da se razlikuju i smerovi u zavisnosti od toga o kojoj deci se radi, Specijalna škola „Bubanj“ je za nagluvu decu i tu su jedni smerovi, Specijalna škola „Carica Jelena“ ima potpuno druge smerove, deca su uglavnom putnici pa je rad škole prilagođen i njima. Roditelji su zbunjeni, nastavni kada je zbunjen još više, a odgovora ni od ministarstva ni od škola, odnosno direktorke škole niti od lokalnih samouprava nema. Zahvaljujem.

Moj amandman se odnosi na povećanje transfera, ja sam i sinoć govorila o tome, ali je bilo prilično kasno, tako da nije zgoreg da ponovim, možda je ministar sada svežiji, pa možda i odgovori ili da bar neko obrazloženje zbog čega od 2014. godine do danas transferi ka lokalnim samoupravama i da bi građani razumeli sredstva davanja iz budžeta lokalnim samoupravama nisu povećavani i ako je po zakonu 1,7% taj iznos od bruto domaćeg proizvoda i ako je cena minimalca, odnosno minimalac povećan iako inflacija je sve veća, transferi se ne menjaju.

Recimo, trebalo bi da Niš bude centar jugoistočne Srbije, a Niš dobija 660 miliona i nije mi takođe jasno po kom parametru Niš dobija 660 miliona dok neki gradovi koji imaju manji broj stanovnika koji ekonomski nisu nešto manje razvijeniji od Niša, dobio je recimo za trećinu više. Da bi Niš bio centar jugoistočne Srbije, prvo je neophodno da promenimo ministre ovu statistiku, a to je da plata u Nišu ne bude za 20.000 niža od plate u Novom Sadu i za gotovo 30.000 niža od plate u Beogradu.

Takođe, da bi Niš bio centar jugoistočne Srbije budući da jugoistočna Srbija ima najveći broj nerazvijenih i devastiranih opština o kojima znate i sami da Ministarstvo za razvoj, nerazvijenih opština sa 450 miliona budžeta ne može da brine, potrebno je da budžet grada Niša po glavi stanovnika ne bude jedan od najnižih, a ubedljivo najniži od svih velikih gradova.

Da bi Niš bio centar jugoistočne Srbije potrebno je da se sredstva iz BDP-a ravnomernije dele, to znači da centar jugoistočne Srbije učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa 13,7%, a da mu se iz bruto domaćeg proizvoda vraća 4,5%. Kada vidimo da je sve centralizovano i da novac kojim, ljudi žive na jugoistoku nišlije, Leskovčani, Požarevčani uplaćuju budžet, a da im se ista ta sredstva ne vraćaju, već njihove potrebe zavisi isključivo od volje političara, da li će negde biti izgrađen vrtić, škola ili kanalizacija, dolazimo do toga da ministre ono što najmanje možete da uradite, a to je da se ti transferi, ne mora za tri i po puta koliko bi sada trebalo bar duplo povećaju da bi lokalne samouprave mogle da zadovolje potrebe svojih građana, jer logično je da Vlada Republike Srbije ne može da zna šta treba ljudima u Merošini, šta treba ljudima u Bosilegradu ili bilo gde po Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Član 106. Gospođo predsedavajuća, ja vas molim da Dragana Đilasa stavite na dnevni red kako se ne bi kršio Poslovnik konstantno. Najpre se priviđao od juče predstavnicima vlasti, sad je čovek počeo da se priviđa i ljudima iz opozicije. Tako da vam molim da lepo Dragan Đilas dođe, stavite tačku na dnevni red, pa da mogu da ga pitaju, a ne da ga pitaju kad on ne može da odgovori, kada on ne može da se brani.

Za kraj, da ne bih trošila vreme, gospodo, što se plašite Dragana Đilasa? Pomenuli ste ga juče i danas hiljadu puta. Čega se plašite tačno? Šta je problem? Jel Dragan Đilas ovde? Da li je Dragan Đilas ovde da može da se brani? Zašto vam smeta? Dozvolili ste da se ova sednica pretvori u cirkus. Umesto da se raspravlja o budžetu, ovde se raspravlja o Draganu Đilasu. Ako je Dragan Đilas za predstavnike vlasti, ali i pojedine iz opozicije važniji od budžeta, i treba da bude za vas. Hvala puno.

Moj amandman se odnosi na povećanje sredstava pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, posebno u koloni koja se odnosi na partnerstvo za lokalni razvoj. Isti je amandman bio i prošle godine. Ono što sam primetila, jeste da su sredstva, ministre, višestruko smanjena, pa mi nije jasno zbog čega?

Drugo, sve vreme ovde pričamo o prosečnim platama, pa bih ja sad da vas obavestim, verujem da vi to znate, ali eto, ako neko ne zna, može da čuje, da su najniže plate u Srbiji zapravo na jugu. Najmanju prosečnu platu, recimo, imali su građani opštine Bojnik, a čak četiri opštine na jugu Srbije, njihova prosečna plata ne prelazi 60 hiljada dinara, to su Bojnik, Vlasotince, Preševo i Blace. Ukoliko je njihova prosečna plata 60 hiljada, ministre, kolika li je nominalna, odnosno realna, medijalna plata?

Sa druge strane, na jugu Srbije takođe ogroman broj opština ima prosečnu platu manju od 70 hiljada dinara. Ono što je interesantan podatak jeste da su, recimo, u periodu od januara do maja 2023. godine u odnosu na isti period prošle godine, plate nominalno bile veće za 15,5%, ali su, ministre, realno bile manje za 0,1% i to su podaci sa zvaničnog Republičkog zavoda za statistiku. Prosto prevedeno, to znači da su građani za platu koja iznosi 15 puta više mogli da kupe za 0,1% manje u odnosu na prošlu godinu.

To znači da vi ovim povećanjem plate kojima se toliko hvalite zapravo jurite inflaciju kako biste stigli neverovatan rast cena.

Ono što takođe moram da naglasim jeste da su najsiromašniji, najviše trpe zapravo građani koji imaju najnižu platu. Zašto? Zato što najviše rastu cene hrane, energenata i komunalija, a to građane najviše pogađa, jer najveći deo potrošačke korpe odlazi ukupno na te potrepštine, što znači da ljudi sa trenutnim minimalcem ne mogu da priušte sebi ni minimalnu potrošačku korpu.

Na jugu Srbije u većini opština privreda je nerazvijena, tako da možete da zamislite kolike su plate ljudima koji rade u lokalnim dragstorima ili omanjim firmama.

Tako da, ministre, ono što je minimalno što ste mogli da uradite za sve ove ljude jeste da se povećaju sredstva bar iz budžeta, kako bi mogli da se reše njihovi egzistencijalni problemi.

Kada kažemo da su građani sve siromašniji, iako se vi hvalite da su penzije i plate sve veće, to je, ministre, zbog toga što su i cene sve veće.

Sa povećanjem plata, odnosno sa većom potrošnjom, ne znači da građani jedu više mesa, to samo znači da građani istu količinu mesa plaćaju više. Sa ovim povećanjem, ponovo će realna plata u odnosu na povećanje da bude minimalna, odnosno ponovo će građani Srbije jedva krpiti kraj sa krajem. Zahvaljujem.

Kolega Laketiću, kratko pitanje - da li je put do industrijske zone u lošem stanju tako da prvo treba da se asfaltira put u Prokuplju? Bila sam, pa znam.

Drugo pitanje – koliko trenutno firmi imate u industrijskoj zoni i kad je formirana? Hvala.

Prvo, ja nisam bila na vlasti kada me je gradonačelnik Prokuplja optužio da sam ostavila 500 hiljada ljudi na ulici. Imala sam 12, odnosno 13 godina.

Drugo, u vreme ove sada vlasti u Prokuplju je dato u koncesiju JKP „Hameum“. U Prokuplju je uništena, odnosno gradske apoteke više nema. U Prokuplju su bazeni, teniski tereni takođe dati koncesionaru, pa se postavlja logično pitanje. Ova prethodna vlast je, kažete, uništila, vi ste je rasprodali, odnosno dali u bescenje i ja jako brinem za građana Prokuplja šta će zapravo ostati na kraju.

Vrlo kratko. Prokuplje je divno. Topličani jesu dali mnogo i Topličani ne zaslužuju, posebno oni ljudi u „Hameumu“…

Znate o čemu pričam. Takođe su ostali bez posla.

Zahvaljujem.

Neću da pričamo o Prokuplju. Ovde ja godinu i nešto, ministre Gašiću, pokušavam ministru Malom da objasnim zašto je važno da se ulaže u nerazvijene opštine. Razumem ja, on čovek je rođen u Beogradu, ne zna šta su to nerazvijene opštine, ne zna kako funkcionišu lokalne samouprave, pa evo da probam.

Pošto ste vi bili gradonačelnik Kruševca. Kruševac nije prestonica, Kruševac jeste grad srednje veličine i vi valjda bolje razumete probleme sa kojima se lokalne samouprave susreću.

Nedavno je, pre par godina, formirano Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština sa budžetom od 450 miliona. Kada se odbiju troškovi funkcionisanja ministarstva koji su, čini mi se, oko 100 miliona, možda grešim, ostaje 350 miliona na 46 opština. Dakle, 350 miliona je, recimo, budžet opštine Gadžin Han i ja pouzdano znam da oni ne mogu da funkcionišu sa tim zato što više od polovine, i to vi vrlo dobro znate, ide na plate, na tekuće potrebe. Sa 100 i nešto miliona preko ne mogu, prosto, da ulože ni u šta. Transfera, nenamenskih transfera je nedovoljno zbog toga što oni nisu povećavani od 2014. godine. istovremeno su minimalci povećani, istovremeno je inflacija porasla.

Ministar Mali pominje neke milijarde koje lokalne samouprave imaju na svojim računima. Meni nije jasno zašto bi lokalne samouprave čuvale milijarde na svojim računima dok im građani trpe. Sa druge strane, zašto bi te milijarde stajale tamo ako oni nemaju kanalizaciju, ako nemaju vodu, ako nemaju vrtić, ako nemaju dom zdravlja. Onda ispada da se ministar Mali i ja ništa ne razumemo.

On priča o namenskim transferima, ja pričam o nenamenskim, pa bih volela da mi stvarno bar vi objasnite šta mislite zbog čega Ministarstvo finansija ne vidi lokalne samouprave da ih razvija.

Hvala.

Zahvaljujem.

Kad je bio rebalans 2022. godine, govorila sam o nerazvijenim i devastiranim opštinama, ali i o drugim gradovima na jugu Srbije.

Budžet 2022. godine takođe podnosila sam amandmane, rebalans 2023. godine, evo sad će budžet 2024. godine a mi se s mrtve tačke nismo pomerili.

Ministre, mnogo puta ćete čuti transfere, nenamenske transfere ka lokalnim samoupravama zbog toga što je to ono što lokalne samouprave boli. Da postoji drugačiji sistem i da lokalne samouprave, odnosno gradova i opština obilazite u uslovima koji nisu kontrolisani, a nekontrolisani uslovi znače da ne odete na neki skup gde vas dočekaju simpatizeri koji neće reći koji je problem ili, takođe, predsednik opštine ili gradonačelnik kako ne bi ugrozio svoju poziciju, evo, ja ću vam reći, a sigurna sam da možete da proverite, potvrdiće kolege koji su iz nerazvijenih opština.

Većina nerazvijenih i devastiranih opština je pred kolapsom, pred blokadom i pred bankrotom. Mislim da je Kikinda već, izvinjavam se ako grešim, znam za opštine na jugu Srbije, budući da su, recimo, bile pogođene poplavama, onda, recimo, Vlasotince je izdvojilo ogromna sredstva za eksproprijaciju. Sa ovim transferima, te opštine nemaju razvijenu privredu. Vi odlično znate da opštine koje nemaju razvijenu privredu, a takvih je 46 koje su uglavnom na jugu odnosno na jugoistoku Srbije, žive od transfera. Kako mislite da isplaćuju plate, odnosno da prate minimalac koji je od 2014. godine porastao, da prate inflaciju i da ulažu u razvoj?

Znate, jugoistok se gasi i vi to odlično znate, gledali ste rezultate popisa. Jug Srbije se prazni. Na jugu Srbije nedostaju vrtići, na jugu Srbije nedostaje zdravstvena zaštita. Džabe nam zgrade kada većina seoskih ambulanti ne radi. Džabe nam novi klinički centar kada lekari apeluju da se obezbedi recimo mikroskop, kako bi mogli da ušivaju ljudima prste i da ukoliko neko poseče prste na jugu ne mora da ide u Beograd već da to može da se reši u Nišu. Zbog čega? Zbog toga što su, ministre, daleko Niš i Beograd, mnogo vremena prođe i ljudi uglavnom ostanu bez ekstremiteta. Zar su ljudi koji se leče u niškom kliničkim centru građani drugog reda? Zar Gadžin Han ne zaslužuje novi vrtić nego da deca iz Gadžinog Hana idu u Niš u vrtić i samim tim se sele dalje? Zar Merošina ne treba da ima vodu na leto? Ja to u ovom budžetu nisam videla.

Najveći problem koji ja imam sa ovim budžetom je što u njemu ne vidim brigu za ljude. Kada kažem brigu za ljude, da, konkretno mislim na moj jug. Iako ćete vi reći da ste bili, ponavljam, ministre, bili ste u kontrolisanim uslovima i kada vaši funkcioneri dođu u problem, šta mislite, da smo mi sanjali ovo za lokalne transfere? Ne, ministre, onda se traže kanali do opozicije, kako bismo rekli da postoji problem sa transferima i da su vam opštine pred kolapsom.

Zato apelujem na vas, apelujem i na kolege, posebno na kolege koji žive u nerazvijenim opštinama, vidim kolegu iz Gadžinog Hana, imate kolegu iz Svrljiga, oni će vam najbolje reći kakva je situacija u tim sredinama.

Takođe, gledam budžet za razvoj za ministarstva za razvoj nerazvijenih opština, 450 miliona sa sve ministrom. Da li mislite da je taj iznos dovoljan da opskrbi 46 nerazvijenih opština? Naravno da nije.

Zato još jednom pozivam da usvojite amandmane koje ću obrazlagati dodatno, jer ovo više nije politika, ovo je pitanje opstanka dela naše Srbije. Zahvaljujem.

Šta su laži, šta nisu, budući da sam i ja o ovome govorila, manje je bitno. Suština je u tome da je defakto da ovo nije prvi put da se nešto gradi bez građevinskih dozvola, da je kružni tok kod „Delte“, započeti su radovi, građevinske dozvole nije bilo, da čak te raspevane fontane nije bilo u projektu, iako je novac već bio odvojen, tako da o lažima i paralažima možemo ovde, građani Niša odlično znaju u kakvom je stanju naš grad.

Na tim javnim raspravama su svi poslanici bili redovno. Profesorka Tamara je bila tu naj, da kažem, detaljnija i najviše primedbi je pisala i sve te primedbe su bile vrlo osnovane. Tako da možemo da se bavimo i politikanstvom i da po svaku cenu branimo nešto, ali zaista je nekorektno reći da nije bilo problema tokom javnog uvida, da je poštovan redosled pravnih dokumenata i defakto je da je sam investitor, odnosno „Tesla park“ platio projekat izmene najnižeg planskog dokumenta pre nego to je planski dokument iznad njega uopšte ušao u fazu realizacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Jako mi je žao što nećemo imati verovatno vremena da razgovaramo o Zakonu o železnici, a smatram da je jako, jako važan, posebno u poslednje vreme, kada smo svedoci sve češćih akcidenata na prugama u Srbiji.

U samo poslednjih nekoliko meseci bilo je na desetine iskliznuća, preko deset sigurno, vagona. Jedno je čak imalo i tragičan ishod, naime, u Pirotu kada je došlo do prevrtanja amonijaka. S druge strane, hoću da upoznam ministra Vesića sa stanjem pruge u gradu Nišu. To da pruga preseca centar Niša, to svi znaju. Svi su izmeštali tu prugu, ko god je ikada bio na vlasti bavio se upravo izmeštanjem pruge iz centra grada, pruga do danas nije izmeštena. Dozvolite mi da ne verujem da ćete i vi to uraditi, bar ne u vašem mandatu.

Ali mi nije jasno, ministre Vesiću, šta tačno sprečava Železnice Srbije da imamo ispravne rampe. Ako pogledate, videćete centar grada, to je nekih 200 metara od onog mesta gde je bio protest, ovde imate autobus koji je skrenuo i voz, zeleno je, rampa je podignuta. Bukvalno su sekunde delile od strahovite tragedije, jer autobus nije znao da voz ide, niti je očigledno mašinovođa znao da rampa nije spuštena, i to vam je u Nišu svakodnevnica. Tu prugu prelazi dnevno na hiljade građana. Dobar deo Niša, da bi uopšte došao do centra grada, ide preko pruge koja je stara preko 130 godina, mislim da je tačno 136, i koja nikada nije rekonstruisana. Pruga nije elektrifikovana, pruga nema napon, to da znate, ali je vrlo, vrlo opasna zbog toga što su pružni prelazi neobezbeđeni. Zaista je svakodnevica da voz prolazi, a rampa je podignuta.

E sad, ja imam informaciju da su nekada u Železnicama Srbije, do pre nekih pet ili šest godina, postojali radnici, tzv. rampaši, koji su na tim ključnim rampama bili prisutni i u slučaju kvara podizali i spuštali rampu. Kažu da su tokom sistematizacije u Železnicama ti ljudi među prvima ostali bez svojih radnih mesta, a da su ljude u kancelarijama zadržali. Dakle, citiram ljude koji rade u Železnici.

Pitam vas – šta tačno mislite da uradite po tome da nam deca bezbedno idu u školu, da nam se tragedije više ne dešavaju? U redu je da mi plaćamo nekakve, što ste već naveli kada ste rekli da ćemo zbog štete zbog protesta, jel, platiti odštetu. Mene bi, ministre, bilo sramota da u Srbiji koja ima ovakvo stanje infrastrukture pominjem tako nešto, jer ti ljudi koji su izašli tog dana, ti ljudi žive tu, ti ljudi svakodnevno gledaju teretnjake koji prevoze opasne materije tik pored njihovih kuća i tim ljudima je maltene svaki prelazak preko pruge rizik, jer podsetiću još jednom, ovde je autobus koji je mogao da bude i školski autobus, a na samo desetine metara od tog autobusa ide voz, ne znajući jedan za drugog. Pruga je rizik, ogroman rizik i dok dođemo do tog istorijskog izmeštanja, neću da vas pitam kada će biti, znam, jer u oktobru – biće u novembru, u novembru – biće u decembru itd.

Zahvaljujem. Ministre, očekujem odgovor.

Bravo, predsedniče. Izgovorili ste ime poslaničkog kluba Pravac Evropa onako kako treba.

Govorila sam o Zakonu o železnicama malopre jer sam mislila da neće biti vremena, budući da je bilo mnogo amandmana, ali, ministre, moram da vas obavestim u toku današnjeg dana dok smo mi zasedali meni je na mejl stigla dokumentacija iz Vlasotinca. Obratili su se građani Vlasotinca koji su 28. oktobra uputili inicijativu za promenu Plana generalne regulacije i peticiju.

Naime, tamo imaju problem sa firmom za asfaltnu betonsku bazu „AB kop“ koja je u naseljenom mestu. Sad vi to verovatno znate, ako ne znate, nisam znala ni ja, kada firma pali taj asfalt i ostalo ljudi prosto ne mogu da dišu.

Oni su se obratili Odeljenju za urbanizam u Vlasotincu koje je 27. juna 2022. godine pokrenulo inicijativu za promenu Plana generalne regulacije. Nakon toga, pošto je taj objekat nelegalizovan, odnosno bez ikakvih dozvola, oni donose rešenje o rušenju i to rešenje je doneto 19. avgusta 2022. godine. Od tada do danas nije se desilo apsolutno ništa, izuzev toga da će, citiram – nakon ovih izmena ta firma, koja je inače mobilna, biti legalizovana i da se zapravo oni neće iseliti iz tog sela.

Vi znate da sa Odeljenjem za urbanizam u Vlasotincu postoje veliki problemi. Tamo je načelnik izvestan Marinko. Sećate se da je sa mini hidroelektranom u Dadincu bilo mnogo nepravilnosti, čak je i Ministarstvo poništilo to rešenje, pa vas molim da se i Ministarstvo uključi u rešavanje ovog problema, budući da se radi o zdravlju ljudi, a i da postoji Rešenje o rušenju objekta. Zahvaljujem.