Bravo, predsedniče, napredujete sa nazivom poslaničke grupe i ne grešite više.

Ministre, gde ste u Evropi videli da voz od Kraljeva do Kragujevca, razdaljina 55 kilometara, prelazi za sat i 56 minuta? A pre nego što se spojimo sa Slovenijom, Mađarskom i nadalje, ako možemo da spojimo Niš i Leskovac, koji su bili spojeni, nisu više, pa da spojimo Niš i Dimitrovgrad, pa tako dalje, pa onda možemo dalje.

Mnogo je lepo to što vi nama sad pričate ovde, idemo mi u Evropu brzinom kojom idu i naši vozovi, usklađujemo zakone sa Evropskom unijom. Gde ste u Evropskoj uniji videli da pruga preseca centar grada, a da rampe nisu spuštene?

Znači, pre nego što jurnemo ka toj Evropi, hajde da obezbedimo da prvo budemo bezbedni, da nam pruge budu bezbedne, jer mi nemamo loše zakone. Zakoni ove države su dobri, mi imamo problem sa tim što se zakoni ne primenjuju i što mi šminkamo Frankenštajna, tako da bismo dobili pohvalu da smo nešto uradili, kako bismo se uskladili, a u realnosti imao potpuno drugačiju situaciju i sliku koju sam pokazala danas, a to je da autobus pun putnika se uključuje u saobraćaj u trenutku kada voz prolazi i rampa je podignuta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ministre Vesiću, ovo nije rukavac Nišave, ovo je Zetska ulica u Nišu. Zamoliću vas, ako možete svoj cenjeni pogleda da usmerite ka ovamo, kako biste slikovito mogli da vidite na šta liči naš grad.

To nije bilo oduvek tako, mada problem sa Zetskom ulicom postoji decenijama i meni je neverovatno da ljudi idu turistički u svemir, a da mi imamo rečne kanale u gradu.

Naime, kod nas postoji problem gradnje i lepo je da se grad razvija, zaista ne poznajem nikog ko je protiv razvoja grada, međutim, grad treba da se razvija planski, sistemski, a ne po principu gde nađeš zgodno mesto, tu zgradu posadi. Reći ću vam kao neko ko živi na Paliluli i kao neko ko živi sa džakovima s peskom pred kapijom, budući da posle jačeg letnjeg pljuska, pričam o prosečnom, koji vlada bar dva puta mesečno, grad Niš pliva u fekalnim vodama budući da najveći deo grada atmosfersku kanalizaciju i nemamo.

Ovde upravo dolazimo do toga, ja nemam ništa protiv da se ljudima na selu omogući da oni imaju svoj priključak, ali imam protiv da se čitavi nelegalni stambeni kompleksi kače na već postojeću atmosfersku, odnosno kanalizacionu infrastrukturu koja ne može da izdrži na ovo sada. Ovde pored ove Zetske ulice nići će još jedan stambeni kompleks od sto hiljada kvadrata tzv. Tesla park, odnosno Betoven park koji zida Karić i koji je već dokazano, pošto je gradnja krenula, ono što je zanimljivo jeste da planska dokumentacija odnosno planovi nisu promenjeni, a oni su dobili građevinsku dozvolu. Kako je to moguće, reći će vam glavna gradska urbanistkinja koja je to i priznala.

Što se građevinskih dozvola u Nišu tiče, kažu da imamo jednog većnika koji je bio crven, žut, narandžast, Karićev ovaj, onaj, uspešno je na vlasti punih 20 godina i kažu, ako vam treba građevinska dozvola, on je prava adresa. Da li je to tačno ili ne, utvrdiće nadležni organi. Ovim putem vas molim i pozivam vas kao ministar pomognete Nišlijama da bar opravdano neki dobiju priključak, a da se stane na put, recimo Vagres naselju koji otkad postoji, otkad je priključeno na kanalizacionu mrežu grada Niš pliva u fekalnim vodama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Već sam govorila o poplavama. Ministarka poljoprivrede mi je odgovorila. Sada ću se potruditi da dopre do ministra Vesića budući da je u julskim poplavama stradala putna infrastruktura prilično, odnosno da su oštećenja na putnoj infrastrukturi možda i najveća od svih drugih.

Vi ste obilazili neke mostove, neke poplavljene opštine, oštećene puteve i slično. Ja ću vam sada pokazati ono što niste obišli, a što pravi jako velike probleme u selima koja su brdsko planinska i gde su bujične vode napravila veliki problem.

Ovo vam je selo kod Gadžinog Hana, gde je nekada postojao potporni zid. Međutim bujična voda je odnela kako taj nasip, odnela je i nekih dva metra, koliko imam informaciju, obišla sam mesto, privatno gazdinstvo, dvorište je odnelo čoveku. Ovo je srušeni, odnosno odneseni most u mestu Grkinja isto kod Gadžinog Hana. Sada ne može da se priđe fudbalskom igralištu zbog toga što nema načina da ljudi prođu.

U Prokuplju je bilo ogromnih poplava, to znate. Tamo se izlila Toplica. To je reka prvog reda. Ono što je karakteristično za Prokuplje jeste da građani tvrde da se određeni placevi koji izlaze na Toplicu šire i tako se sužava korito reke Toplice. Ja se nadam da će građevinska inspekcija ispitati da li je to tačno. Ukoliko je tačno, da se to reši. Sa druge strane, da se Topličanima, konkretno u naselju Garić omogući čišćenje tog dela. Znate ministre, tu se poplavljuje groblje. Desilo se do sada da i mrtvački sanduci isplivaju, što ćete se složiti je nedopustivo u današnje vreme.

Sa druge strane, ja znam da ste vi odvojili nekih 300 miliona za lokalne samouprave za infrastrukturu i to je super. Međutim, ukoliko se poplavljenim opštinama ne nadoknadi šteta, već se taj novac koristi, dovešćete ove opštine koje su poplavljene u neravnomeran položaj u odnosu na one opštine koje nisu, a na jugu Srbije se uglavnom poplavljuju opštine koje su nerazvijene, devastirane i gde je odgovornost lokalne vlasti nikakva ili zanemarljiva.

Recite mi koji je plan konkretno vašeg ministarstva, kako bi se ljudima u tim posebno nerazvijenim opštinama pomoglo? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Što se ovih lokacija tiče ovo jeste jedna od boljih ideja. Međutim, ono što smo mi smatrali, to je da bezbednost ljudi mora biti na prvom mestu i garantovana svakim zakonom, pa i ovim, budući da su ta napuštena mesta, posebno nezavršena gradilišta, vrlo opasna po ljude. Mi smo u Nišu imali slučaj da je jedan momak pao sa napuštene zgrade i da su danima tražili, prosto, nisu mogli da ga pronađu.

Generalno, nije objašnjenje šta je ideja sa ovim lokacijama, osim da se vodi registar, a u uporednoj praksi na ovaj način definisana lokacija, te smatramo da ovaj stav treba menjati.

Kada smo kod bezbednosti ljudi, u okviru ovog zakona i samog građevinarstva, hoću, ministre, da vam skrenem pažnju na bezbednost ljudi na gradilištu. Recimo, sinoć se desilo da je na gradilištu u Nišu u nedelju u pola devet sa velike visine pao tridesetogodišnji radnik, koji je zadobio prelom lobanje i u teškom stanju prebačen je u Klinički centar Niš.

U prethodnih nekoliko meseci desilo se, recimo, u novembru 2022. godine radnik 63 godine, teško povređen na gradilištu, preminuo. Samo pričam o gradilištima u Nišu. Dva radnika povređena, pao zid preko njih, jul 2022. godine. Pao radnik 46 godina, povredio glavu i kičmu, jun 2022. godine. Udario radnika kran od 56 godina, maj 2022. godine. To se dešava, recimo, konkretno u Nišu, pa mene interesuje da li neko uopšte brine o bezbednosti radnika na gradilištima? Da li neko vodi računa da li naši radnici na gradilištima imaju odgovarajuću HTZ opremu? Da li se sprovode sve mere koje su neophodne da bi radnici na gradilištima bili bezbedni i zaštićeni? Složićete se da u samo nekoliko meseci jeste veliki broj nesreća na gradilištima u samo jednom gradu.

Takođe, ono što bih naglasila jeste i da se sindikat putara nedavno oglasio. Svedoci smo da ljudi rade na veoma visokim temperaturama i da su oni tražili obaveznu klauzulu da se rad prekida na temperaturama koje su preko 36 stepeni. Poslodavci ovu klauzulu nisu prihvatili. Kad izađe inspekcija, ona može da da preporuku. Problem je što preporuka nije obavezujuća, te samim tim poslodavac nije u obavezi da postupi u skladu sa tom preporukom.

Budući da je kako sami kažete svi iz vlasti građevina jedan od, odnosno najviše utiče na rast našeg BDP-a, o kome svi toliko pričaju, mene interesuje kako je moguće da apsolutno niko ili bar ne u dovoljnoj meri ne vodi računa o tim ljudima koji utiču na taj rast BDP-a. Ti ljudi rade najteže poslove. I sami znate koliko su plaćeni. Interesuje me da li je neko nekada odgovarao zbog nesreće na gradilištu? Interesuje me da li je građevinska inspekcija utvrdila kako je došlo do toga da u samo dva dana tri krana padnu i ugroze živote drugih? Na svu sreću, niko nije povređen. Interesuje me šta konkretno kao ministar možete da uradite da zaštite ljude koji su stub građevine? Da nema tih ljudi, ne bismo mogli apsolutno ništa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Potrebu da se usvoji ovaj amandman objasniću prosto da ljudi mogu da razumeju. Sigurna sam da u svakom gradu, posebno u Nišu ima ulica koja se tek asfaltiraju, pa neko nešto kopa. Pa, se onda te rupe zakrpe, recimo, za gasifikaciju, pa prođe mesec, dva, tri, pet, pa se neko doseti, pa opet nešto kopa i tako u nedogled. Konkretno u mom kraju, Durmitorska ulica je raskopana četiri ili pet puta u samo nekoliko meseci. To je sve zbog toga što je dostavljanje mišljenja od strane nadležnih, odnosno relevantnih institucija dobrovoljno, zapravo oni mogu da dostave mišljenje, ukoliko ne dostave mišljenje smatraće se da nemaju primedbe.

Da je obavezno, mi ne bismo imali konstantno raskopavanje ulica iz dana u dan, nego bi se znao neki red, a kada se jednom raskopa ulica, da tu prođe i gasifikacija, da tu prođu i telekomunikacioni kablovi i sve ostalo. Drugim rečima, ne može svrsishodnost trošenja novca svih građana da zavisi od dobre volje.

Ja ću, recimo, jedno razmimoilaženje između institucija navesti na prostom primeru Ulice Vojvode Putnika u Nišu i za tu ulicu znaju svi. Krenuli su ambiciozno u rekonstrukciju te ulice koja je duga kilometar i nešto i godinu i po rekonstrukcija traje. Zašto? Pa, na pola rekonstrukcije, ministre, verovali ili ne, shvatili su da je tu neka trafostanica koja pravi ozbiljne probleme i da oni sada to ne mogu da izmeste.

To zapravo samo znači da ne postoji saradnja između lokalne samouprave i drugih institucija i da svako radi šta god mu padne na pamet, jer ne daje novac iz svog džepa. Građani idu po raskopanim ulicama. Ljudi koji imaju dragstore u tim ulicama trpe gubitke. Vi tražite rešenja, a rešenja nema i tako iz dana u dan, tako da volela bih da mi objasnite zašto je odbijen ovaj amandman, izuzev što dolazi iz opozicije. Ako može neki logičan i racionalan razlog šta imate protiv toga da se jednom rekonstruisana ulica ne raskopava više.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Za samo tri meseca u gradovima na jugu Srbije preko 800 ljudi je ostalo bez posla u Leskovcu i Vlasotincu. Otpuštanja su počela u aprilu u fabrici „Gruner“, potpuno iznenada, bez ikakvih najava. Najpre je 30 radnika ostalo bez posla. Potom u ciklusima smo došli do neke cifre, kako zvanično tvrdi kompanija „Gruner“ 102 radnika.

U Leskovcu je stvar bila drugačija. Radnici su danima unazad sumnjali da će ostati bez posla, da će „Džinsi“ napustiti Leskovac. Sedamsto ljudi ostalo je na ulici. To nisu samo radna mesta, to su subvencionisana radna mesta.

(Veroljub Arsić: Vraćene pare. Šta sad?)

Nisu vraćene pare, gospodine Arsiću, jer je „Gruner“ odgovorio ministru Basti da smatra da ne treba da vrati novac. Ja ovde imam odgovor sada već verovatno bivšeg ministra Radeta Baste, koji kaže da „Gruner“ duguje državi Srbiji 394.235 evra. Ja to pozdravljam.

Takođe, tražila sam da se od tog novca radnicima „Grunera“ isplate otpremnine u skladu sa zakonom, a ne stimulativne otpremnine koje su mizerne, da bi se nakon toga, evo odgovor na poslaničko pitanje zvanično od ministra Baste.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

… u zvaničnom saopštenju kompanije „Gruner“ stoji da „Gruner“ smatra da ne treba da vrati novac državi…

… da tvrdnja Ministarstva privrede nije tačna. To možete proveriti u dva klika. Svi mediji su objavili integralno saopštenje fabrike, kako je fabrika u samom pismu medijima i tražila.

Radnici su prevaren način ostali bez posla. Ukoliko se taj novac vrati, najmanje što možemo jeste da im se isplate otpremnine u skladu sa zakonom. Potom, žao mi je što ministar Selaković nije ovde, da ga obavestim da u „Leoniju“ žene rade smene koje traju i po deset sati, da je rad organizovan tako da druga smena traje do dva ujutru. „Leoni“ je van grada. Imaju prevoz do negde. Zamislite ženu koja u dva ujutru treba od neke stanice da stigne do kuće sama. Tim ženama je ugroženo zdravlje.

Zato pozivam ministra Selakovića da pošalje inspekciju i u fabriku „Leoni“, kao što je to učinio u fabrici „Gruner“, pa imam i njegov odgovor ovde, gde jasno stoji da je „Gruner“ prekršio zakon. To je odgovor ministra Selakovića. Ja to nisam izmislila.

Niko se nije od zvaničnika pojavio u tim gradovima, ni u Leskovcu, ni u Vlasotincu. Kada su se radna mesta otvarala bio je red za slikanje, ko će pre da se slika sa tim ljudima koji dobijaju posao. Ja razumem tržište, razumem da ljudi ostaju bez posla, turbulentna je scena, ali ne razumem da se država pravi da ti ljudi ne postoje. Zašto neko od 28, 29 ministara koliko ih imamo ne može da obiđe te ljude, da znaju da nisu sami? To, gospodo, nije teško.

Potom, prošle nedelje i pretprošle pola Srbije bilo je Venecija. Svedoci smo poplava koje su zadesile našu zemlju. Neke jesu posledica zaista elementarnih nepogoda, ali negde postoji i ljudski faktor, jer ako vam se poplava dešava iz godine u godinu na istom mestu, složićete se da ne možete da pravite dva puta istu grešku, sem ako to ne činite svesno, odnosno činjenjem ili ne činjenjem.

Ovde je odnesen most u opštini Gadžin Han. Potom u Prokuplju je poplavljeno groblje.

Pazite sad, u Stubli, selu pored Bojnika, iz godine u godinu se Pusta reka izliva i ljudima plavi useve. Ministarko poljoprivrede, vi znate da kada voda poplavi useve od toga nema ništa. Šteta je u više miliona dinara.

Šta su oni uradili? Oni su blokirali put i šta se desilo? Uzović, direktor „Srbijavode“ je zvao ljude na video poziv i rekao da iako Pusta reka nije u programu on će poslati mašinu samo da oni odblokiraju put. Jel to naš sistem koji ne zakazuje, da ljudi moraju da blokiraju put da bi se očistilo korito reke?

Potom, ovo je Prokuplje. Tu je onaj ministar koji prebraja decu, čije ime neću da pomenem, bio. Kao da je agent osiguranja, a ne ministar, rekao je ljudima da se osiguraju jer naselje Garić plavi Toplica iz godine u godinu i do sada nismo imali rešenje.

Za kraj želim da vam pokažem Niš koji ne plavi Nišava, ali ga plavi voda, plavi ga kiša. To u našem gradu nikada do sada nije bilo. To se prvi put dešava sad da grad posle svakog jačeg pljuska bude u fekalnim vodama.

Budući da Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih velikih gradova i da mi definitivno ne možemo sami da finansiramo kanalizaciju, ja vas molim da nam Vlada u tome pomogne.

Za kraj, ministarka, dobila sam pitanje, pošto ste ovde, upućeno vama. Poljoprivrednik iz Južnog Banata Jovan Petrovački je zamolio da vas pitam – koliko još subvencija po hektaru nije isplaćeno zbog vaših, odnosno njihovih tehničkih grešaka u programu E-agrar iako su ljudi uredno predali dokumentaciju koja je tražena? Rok za isplatu je 45 dana od dana podnošenja, a prijave su bile otvorene još pre tri meseca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Obraćam se premijerki Ani Brnabić. Da li znate da su od 19 devastiranih opština 15 na jugu Srbije, a od ukupno 44 nerazvijene opštine 21 je na jugu Srbije. Siromaštvo, dame i gospodo, glad. Da li znate da su pojedine od tih opština pred bankrotom? Ne samo da im je ugrožena tekuća likvidnost već postoji realna mogućnost da već na jesen uđu u blokadu? Sigurna sam da znate šta znači blokada za lokalnu samoupravu.

Kada će opštinama biti uplaćena sredstva iz tekućih budžetskih rezervi, budući da nisu dobili prošlogodišnja kako ne bi ušli u blokadu i kada će im biti povećani transferi koji nisu povećavani od 2014. godine, jer sa ovim što trenutno dobijaju očigledno je da ne mogu da funkcionišu, a većina tih opština nema razvijenu privredu i zavisi o države.

Da li znate da jugoistočna Srbija učestvuje u famoznom BDP sa 13,7%, a da su ulaganja iz tog BDP u naš region 4,5%, a da beogradski region ima udeo u BDP sa 41,7%, a ulaganje iz BDP 72,8%? Za to vreme Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih najvećih gradova. Leskovaca ima najmanju prosečnu platu od svih gradova. U Nišu postoji prvi put pad stanovnika, jer kineske fabrike nisu dovoljne da zadrže mlade Nišlije, a kamoli da privuku druge. Iako Leskovac ima najmanju prosečnu platu, ima stadion jer stadioni valjda najbolji utiču na rast BDP. Gadžin Han nema vrtić i industrijsku zonu, Prokuplje nema imovinu, jer prodadoše sve živo, Merošina nema vodu, Crna Trava nema ljude, pa im ništa i ne treba. Ironije je što ni Beograd nema metro, ni normalnu autobusku i železničku stanicu, moderne, savremene i sa gradskim saobraćajem povezane, pa bar kada dolazimo u prestonicu da vidimo gde ide naš novac.

Drage moje Nišlije, to znači da vi plaćate porez i doprinos, a da naš novac ne ostaje tamo, već ide dalje, što ne bi bilo tako strašno da se ulaže u stvari koje bi svima bile korisne: u opremu za bolnice, kako ne bi postojale liste čekanja, kako ne bismo mesecima čekali na pregled, u veće plate prosvetara a ne u nacionalne stadione. Premijerko, krajnje je vreme za decentralizaciju, jer će od Srbije na kraju ostati samo mahale.

Kao da nije dosta siromaštva na jugu dolazi do otpuštanja radnika, krenulo je od "Geoksa", preko "Grunera" u Vlasotincu, a sada postoji mogućnost da se zatvori "Džinsi" u Leskovcu. U Vlasotincu je 200 ljudi ostalo bez posla. Znate li vi šta je 200 ljudi za malo Vlasotince? Ekonomska bomba i na sve to deo radnika otpušten je, odnosno ostao je bez posla, bez otpremnina i bez prava na naknadu sa biroa. Na prevaran način potpisali su sporazumni raskid ugovora o radu i tako otišli na ulicu. Tek nakon pritiska javnosti "Gruner" je počeo da otpušta onako kako je trebalo od početka, naravno proglašavajući tehnološke viškove, ali ne samo to. "Gruner" je pod pritiskom javnosti priznao da krši ugovor o subvencijama i ja sam u odgovoru na poslaničko pitanje od ministra Baste dobila da će "Gruner" vratiti deo državnog novca u budžet, negde oko 400 hiljada evra.

Gospodo, budući da su radnici otišli na ulicu uz stimulativne otpremnine koje su zaista mizerne, mislim da bi bilo fer da se od tog novca koji "Gruner" vraća tim radnicima isplate zakonom propisane otpremnine. Gospođo premijerko, hoćete li pomoći tim ljudima da dobiju zakonom propisanu otpremninu od novca koje "Gruner" vraća državi?

Zatim, imamo radnike leskovačkog "Džinsija" koji su i dalje na prinudnom godišnjem odmoru, iako su davno iskoristili godišnji odmor. Fabrika im duguje plate, putne troškove i niko ne zna da li će se uopšte vratiti na posao, jer nemaju koga ni da pitaju. Vlasnici i menadžeri su u Turskoj, lokalna samouprava čeka da se oni vrate iz Turske, jer nema nikakve informacije, a portiri kažu da se fabrika zatvara. Ti ljudi žive ionako od bednih plata i sada ne znaju šta će dalje. Šta se dešava sa fabrikom "Džinsi" u Leskovcu i šta država može da uradi kako bi zaštitila radnike, makar od neizvesnosti?

Radnici nisu roblje i nisu broj. Ne možete se hvaliti njima kada se otvaraju radna mesta, a kada ti isti ljudi ostaju bez posla da se pravite kao da ne postoje. Ovo je realnost, ovo nam se dešava. Ne možete ih gurnuti u matriks imaginarnog sistema koji nikad ne zakazuje i praviti se da je sve u redu. Ako su nam opštine pred bankrotom, fabrike pred zatvaranjem, radnici pred gladovanje, saglasićemo se da ipak nešto nije u redu. Tim ljudima sada treba premijerka, a ne komesarka SNS. Hvala.

Član 100.

Ponoviću, vi imate puno pravo da učestvujete u raspravi tako što ćete svoje mesto prepustiti nekom od potpredsednika i ući u debatu sa Mikijem Aleksiće, to je potpuno legitimno. Ovo nije Takovska 10. Ovo nije RTS. Ne morate da se borite za svaku sekundu. U redu je da pustite da neko drugi nešto kaže bez da ga prekidate i zbog vas počeću da slušam radio. Vi imate neverovatan talenat za komentarisanje. Sigurna sam da na nekoj radio stanici, možda i prepoznam vaš glas. Da li je moguće da nemate strpljenje da bilo koga, sada mene nećete da prekinete namerno i onda će da vam bude obrazloženje – eto, vas sam pustio. I, to radite stalno i uporno.

Bilo ko da govori, Marinika govori, vi apsolutno tumačite jer vi ne možete da izađete iz cipela narodnog poslanika. Vi niste predsednik Skupštine, vi ste i dalje narodni poslanik SNS.

Razumeli ste me odlično.

Pa, to stalno radite, predsedniče. Pa, to svima radite. Pa, to nije novo i onda krenete da pričate, nemojte ovo…

Član 27.

Predsedniče, pa vi ste tu? Ja sam bila sigurna da je to vaš hologram, kao i Srđanu, budući da ste zaista prisutni, vi biste primenili onaj Poslovnik i opomenuli kolege prekoputa da ne puštaju razne priče dok kolega Lazović govori.

Možete li da me pustite da kažem?

Primenjujte Poslovnik podjednako.

Jutros ste delili opomene opoziciji kao bombone.