Prvo, ja nisam bila na vlasti kada me je gradonačelnik Prokuplja optužio da sam ostavila 500 hiljada ljudi na ulici. Imala sam 12, odnosno 13 godina.

Drugo, u vreme ove sada vlasti u Prokuplju je dato u koncesiju JKP „Hameum“. U Prokuplju je uništena, odnosno gradske apoteke više nema. U Prokuplju su bazeni, teniski tereni takođe dati koncesionaru, pa se postavlja logično pitanje. Ova prethodna vlast je, kažete, uništila, vi ste je rasprodali, odnosno dali u bescenje i ja jako brinem za građana Prokuplja šta će zapravo ostati na kraju.

Vrlo kratko. Prokuplje je divno. Topličani jesu dali mnogo i Topličani ne zaslužuju, posebno oni ljudi u „Hameumu“…

Znate o čemu pričam. Takođe su ostali bez posla.

Zahvaljujem.

Neću da pričamo o Prokuplju. Ovde ja godinu i nešto, ministre Gašiću, pokušavam ministru Malom da objasnim zašto je važno da se ulaže u nerazvijene opštine. Razumem ja, on čovek je rođen u Beogradu, ne zna šta su to nerazvijene opštine, ne zna kako funkcionišu lokalne samouprave, pa evo da probam.

Pošto ste vi bili gradonačelnik Kruševca. Kruševac nije prestonica, Kruševac jeste grad srednje veličine i vi valjda bolje razumete probleme sa kojima se lokalne samouprave susreću.

Nedavno je, pre par godina, formirano Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština sa budžetom od 450 miliona. Kada se odbiju troškovi funkcionisanja ministarstva koji su, čini mi se, oko 100 miliona, možda grešim, ostaje 350 miliona na 46 opština. Dakle, 350 miliona je, recimo, budžet opštine Gadžin Han i ja pouzdano znam da oni ne mogu da funkcionišu sa tim zato što više od polovine, i to vi vrlo dobro znate, ide na plate, na tekuće potrebe. Sa 100 i nešto miliona preko ne mogu, prosto, da ulože ni u šta. Transfera, nenamenskih transfera je nedovoljno zbog toga što oni nisu povećavani od 2014. godine. istovremeno su minimalci povećani, istovremeno je inflacija porasla.

Ministar Mali pominje neke milijarde koje lokalne samouprave imaju na svojim računima. Meni nije jasno zašto bi lokalne samouprave čuvale milijarde na svojim računima dok im građani trpe. Sa druge strane, zašto bi te milijarde stajale tamo ako oni nemaju kanalizaciju, ako nemaju vodu, ako nemaju vrtić, ako nemaju dom zdravlja. Onda ispada da se ministar Mali i ja ništa ne razumemo.

On priča o namenskim transferima, ja pričam o nenamenskim, pa bih volela da mi stvarno bar vi objasnite šta mislite zbog čega Ministarstvo finansija ne vidi lokalne samouprave da ih razvija.

Hvala.

Zahvaljujem.

Kad je bio rebalans 2022. godine, govorila sam o nerazvijenim i devastiranim opštinama, ali i o drugim gradovima na jugu Srbije.

Budžet 2022. godine takođe podnosila sam amandmane, rebalans 2023. godine, evo sad će budžet 2024. godine a mi se s mrtve tačke nismo pomerili.

Ministre, mnogo puta ćete čuti transfere, nenamenske transfere ka lokalnim samoupravama zbog toga što je to ono što lokalne samouprave boli. Da postoji drugačiji sistem i da lokalne samouprave, odnosno gradova i opština obilazite u uslovima koji nisu kontrolisani, a nekontrolisani uslovi znače da ne odete na neki skup gde vas dočekaju simpatizeri koji neće reći koji je problem ili, takođe, predsednik opštine ili gradonačelnik kako ne bi ugrozio svoju poziciju, evo, ja ću vam reći, a sigurna sam da možete da proverite, potvrdiće kolege koji su iz nerazvijenih opština.

Većina nerazvijenih i devastiranih opština je pred kolapsom, pred blokadom i pred bankrotom. Mislim da je Kikinda već, izvinjavam se ako grešim, znam za opštine na jugu Srbije, budući da su, recimo, bile pogođene poplavama, onda, recimo, Vlasotince je izdvojilo ogromna sredstva za eksproprijaciju. Sa ovim transferima, te opštine nemaju razvijenu privredu. Vi odlično znate da opštine koje nemaju razvijenu privredu, a takvih je 46 koje su uglavnom na jugu odnosno na jugoistoku Srbije, žive od transfera. Kako mislite da isplaćuju plate, odnosno da prate minimalac koji je od 2014. godine porastao, da prate inflaciju i da ulažu u razvoj?

Znate, jugoistok se gasi i vi to odlično znate, gledali ste rezultate popisa. Jug Srbije se prazni. Na jugu Srbije nedostaju vrtići, na jugu Srbije nedostaje zdravstvena zaštita. Džabe nam zgrade kada većina seoskih ambulanti ne radi. Džabe nam novi klinički centar kada lekari apeluju da se obezbedi recimo mikroskop, kako bi mogli da ušivaju ljudima prste i da ukoliko neko poseče prste na jugu ne mora da ide u Beograd već da to može da se reši u Nišu. Zbog čega? Zbog toga što su, ministre, daleko Niš i Beograd, mnogo vremena prođe i ljudi uglavnom ostanu bez ekstremiteta. Zar su ljudi koji se leče u niškom kliničkim centru građani drugog reda? Zar Gadžin Han ne zaslužuje novi vrtić nego da deca iz Gadžinog Hana idu u Niš u vrtić i samim tim se sele dalje? Zar Merošina ne treba da ima vodu na leto? Ja to u ovom budžetu nisam videla.

Najveći problem koji ja imam sa ovim budžetom je što u njemu ne vidim brigu za ljude. Kada kažem brigu za ljude, da, konkretno mislim na moj jug. Iako ćete vi reći da ste bili, ponavljam, ministre, bili ste u kontrolisanim uslovima i kada vaši funkcioneri dođu u problem, šta mislite, da smo mi sanjali ovo za lokalne transfere? Ne, ministre, onda se traže kanali do opozicije, kako bismo rekli da postoji problem sa transferima i da su vam opštine pred kolapsom.

Zato apelujem na vas, apelujem i na kolege, posebno na kolege koji žive u nerazvijenim opštinama, vidim kolegu iz Gadžinog Hana, imate kolegu iz Svrljiga, oni će vam najbolje reći kakva je situacija u tim sredinama.

Takođe, gledam budžet za razvoj za ministarstva za razvoj nerazvijenih opština, 450 miliona sa sve ministrom. Da li mislite da je taj iznos dovoljan da opskrbi 46 nerazvijenih opština? Naravno da nije.

Zato još jednom pozivam da usvojite amandmane koje ću obrazlagati dodatno, jer ovo više nije politika, ovo je pitanje opstanka dela naše Srbije. Zahvaljujem.

Šta su laži, šta nisu, budući da sam i ja o ovome govorila, manje je bitno. Suština je u tome da je defakto da ovo nije prvi put da se nešto gradi bez građevinskih dozvola, da je kružni tok kod „Delte“, započeti su radovi, građevinske dozvole nije bilo, da čak te raspevane fontane nije bilo u projektu, iako je novac već bio odvojen, tako da o lažima i paralažima možemo ovde, građani Niša odlično znaju u kakvom je stanju naš grad.

Na tim javnim raspravama su svi poslanici bili redovno. Profesorka Tamara je bila tu naj, da kažem, detaljnija i najviše primedbi je pisala i sve te primedbe su bile vrlo osnovane. Tako da možemo da se bavimo i politikanstvom i da po svaku cenu branimo nešto, ali zaista je nekorektno reći da nije bilo problema tokom javnog uvida, da je poštovan redosled pravnih dokumenata i defakto je da je sam investitor, odnosno „Tesla park“ platio projekat izmene najnižeg planskog dokumenta pre nego to je planski dokument iznad njega uopšte ušao u fazu realizacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Jako mi je žao što nećemo imati verovatno vremena da razgovaramo o Zakonu o železnici, a smatram da je jako, jako važan, posebno u poslednje vreme, kada smo svedoci sve češćih akcidenata na prugama u Srbiji.

U samo poslednjih nekoliko meseci bilo je na desetine iskliznuća, preko deset sigurno, vagona. Jedno je čak imalo i tragičan ishod, naime, u Pirotu kada je došlo do prevrtanja amonijaka. S druge strane, hoću da upoznam ministra Vesića sa stanjem pruge u gradu Nišu. To da pruga preseca centar Niša, to svi znaju. Svi su izmeštali tu prugu, ko god je ikada bio na vlasti bavio se upravo izmeštanjem pruge iz centra grada, pruga do danas nije izmeštena. Dozvolite mi da ne verujem da ćete i vi to uraditi, bar ne u vašem mandatu.

Ali mi nije jasno, ministre Vesiću, šta tačno sprečava Železnice Srbije da imamo ispravne rampe. Ako pogledate, videćete centar grada, to je nekih 200 metara od onog mesta gde je bio protest, ovde imate autobus koji je skrenuo i voz, zeleno je, rampa je podignuta. Bukvalno su sekunde delile od strahovite tragedije, jer autobus nije znao da voz ide, niti je očigledno mašinovođa znao da rampa nije spuštena, i to vam je u Nišu svakodnevnica. Tu prugu prelazi dnevno na hiljade građana. Dobar deo Niša, da bi uopšte došao do centra grada, ide preko pruge koja je stara preko 130 godina, mislim da je tačno 136, i koja nikada nije rekonstruisana. Pruga nije elektrifikovana, pruga nema napon, to da znate, ali je vrlo, vrlo opasna zbog toga što su pružni prelazi neobezbeđeni. Zaista je svakodnevica da voz prolazi, a rampa je podignuta.

E sad, ja imam informaciju da su nekada u Železnicama Srbije, do pre nekih pet ili šest godina, postojali radnici, tzv. rampaši, koji su na tim ključnim rampama bili prisutni i u slučaju kvara podizali i spuštali rampu. Kažu da su tokom sistematizacije u Železnicama ti ljudi među prvima ostali bez svojih radnih mesta, a da su ljude u kancelarijama zadržali. Dakle, citiram ljude koji rade u Železnici.

Pitam vas – šta tačno mislite da uradite po tome da nam deca bezbedno idu u školu, da nam se tragedije više ne dešavaju? U redu je da mi plaćamo nekakve, što ste već naveli kada ste rekli da ćemo zbog štete zbog protesta, jel, platiti odštetu. Mene bi, ministre, bilo sramota da u Srbiji koja ima ovakvo stanje infrastrukture pominjem tako nešto, jer ti ljudi koji su izašli tog dana, ti ljudi žive tu, ti ljudi svakodnevno gledaju teretnjake koji prevoze opasne materije tik pored njihovih kuća i tim ljudima je maltene svaki prelazak preko pruge rizik, jer podsetiću još jednom, ovde je autobus koji je mogao da bude i školski autobus, a na samo desetine metara od tog autobusa ide voz, ne znajući jedan za drugog. Pruga je rizik, ogroman rizik i dok dođemo do tog istorijskog izmeštanja, neću da vas pitam kada će biti, znam, jer u oktobru – biće u novembru, u novembru – biće u decembru itd.

Zahvaljujem. Ministre, očekujem odgovor.

Bravo, predsedniče. Izgovorili ste ime poslaničkog kluba Pravac Evropa onako kako treba.

Govorila sam o Zakonu o železnicama malopre jer sam mislila da neće biti vremena, budući da je bilo mnogo amandmana, ali, ministre, moram da vas obavestim u toku današnjeg dana dok smo mi zasedali meni je na mejl stigla dokumentacija iz Vlasotinca. Obratili su se građani Vlasotinca koji su 28. oktobra uputili inicijativu za promenu Plana generalne regulacije i peticiju.

Naime, tamo imaju problem sa firmom za asfaltnu betonsku bazu „AB kop“ koja je u naseljenom mestu. Sad vi to verovatno znate, ako ne znate, nisam znala ni ja, kada firma pali taj asfalt i ostalo ljudi prosto ne mogu da dišu.

Oni su se obratili Odeljenju za urbanizam u Vlasotincu koje je 27. juna 2022. godine pokrenulo inicijativu za promenu Plana generalne regulacije. Nakon toga, pošto je taj objekat nelegalizovan, odnosno bez ikakvih dozvola, oni donose rešenje o rušenju i to rešenje je doneto 19. avgusta 2022. godine. Od tada do danas nije se desilo apsolutno ništa, izuzev toga da će, citiram – nakon ovih izmena ta firma, koja je inače mobilna, biti legalizovana i da se zapravo oni neće iseliti iz tog sela.

Vi znate da sa Odeljenjem za urbanizam u Vlasotincu postoje veliki problemi. Tamo je načelnik izvestan Marinko. Sećate se da je sa mini hidroelektranom u Dadincu bilo mnogo nepravilnosti, čak je i Ministarstvo poništilo to rešenje, pa vas molim da se i Ministarstvo uključi u rešavanje ovog problema, budući da se radi o zdravlju ljudi, a i da postoji Rešenje o rušenju objekta. Zahvaljujem.

Bravo, predsedniče, napredujete sa nazivom poslaničke grupe i ne grešite više.

Ministre, gde ste u Evropi videli da voz od Kraljeva do Kragujevca, razdaljina 55 kilometara, prelazi za sat i 56 minuta? A pre nego što se spojimo sa Slovenijom, Mađarskom i nadalje, ako možemo da spojimo Niš i Leskovac, koji su bili spojeni, nisu više, pa da spojimo Niš i Dimitrovgrad, pa tako dalje, pa onda možemo dalje.

Mnogo je lepo to što vi nama sad pričate ovde, idemo mi u Evropu brzinom kojom idu i naši vozovi, usklađujemo zakone sa Evropskom unijom. Gde ste u Evropskoj uniji videli da pruga preseca centar grada, a da rampe nisu spuštene?

Znači, pre nego što jurnemo ka toj Evropi, hajde da obezbedimo da prvo budemo bezbedni, da nam pruge budu bezbedne, jer mi nemamo loše zakone. Zakoni ove države su dobri, mi imamo problem sa tim što se zakoni ne primenjuju i što mi šminkamo Frankenštajna, tako da bismo dobili pohvalu da smo nešto uradili, kako bismo se uskladili, a u realnosti imao potpuno drugačiju situaciju i sliku koju sam pokazala danas, a to je da autobus pun putnika se uključuje u saobraćaj u trenutku kada voz prolazi i rampa je podignuta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ministre Vesiću, ovo nije rukavac Nišave, ovo je Zetska ulica u Nišu. Zamoliću vas, ako možete svoj cenjeni pogleda da usmerite ka ovamo, kako biste slikovito mogli da vidite na šta liči naš grad.

To nije bilo oduvek tako, mada problem sa Zetskom ulicom postoji decenijama i meni je neverovatno da ljudi idu turistički u svemir, a da mi imamo rečne kanale u gradu.

Naime, kod nas postoji problem gradnje i lepo je da se grad razvija, zaista ne poznajem nikog ko je protiv razvoja grada, međutim, grad treba da se razvija planski, sistemski, a ne po principu gde nađeš zgodno mesto, tu zgradu posadi. Reći ću vam kao neko ko živi na Paliluli i kao neko ko živi sa džakovima s peskom pred kapijom, budući da posle jačeg letnjeg pljuska, pričam o prosečnom, koji vlada bar dva puta mesečno, grad Niš pliva u fekalnim vodama budući da najveći deo grada atmosfersku kanalizaciju i nemamo.

Ovde upravo dolazimo do toga, ja nemam ništa protiv da se ljudima na selu omogući da oni imaju svoj priključak, ali imam protiv da se čitavi nelegalni stambeni kompleksi kače na već postojeću atmosfersku, odnosno kanalizacionu infrastrukturu koja ne može da izdrži na ovo sada. Ovde pored ove Zetske ulice nići će još jedan stambeni kompleks od sto hiljada kvadrata tzv. Tesla park, odnosno Betoven park koji zida Karić i koji je već dokazano, pošto je gradnja krenula, ono što je zanimljivo jeste da planska dokumentacija odnosno planovi nisu promenjeni, a oni su dobili građevinsku dozvolu. Kako je to moguće, reći će vam glavna gradska urbanistkinja koja je to i priznala.

Što se građevinskih dozvola u Nišu tiče, kažu da imamo jednog većnika koji je bio crven, žut, narandžast, Karićev ovaj, onaj, uspešno je na vlasti punih 20 godina i kažu, ako vam treba građevinska dozvola, on je prava adresa. Da li je to tačno ili ne, utvrdiće nadležni organi. Ovim putem vas molim i pozivam vas kao ministar pomognete Nišlijama da bar opravdano neki dobiju priključak, a da se stane na put, recimo Vagres naselju koji otkad postoji, otkad je priključeno na kanalizacionu mrežu grada Niš pliva u fekalnim vodama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Već sam govorila o poplavama. Ministarka poljoprivrede mi je odgovorila. Sada ću se potruditi da dopre do ministra Vesića budući da je u julskim poplavama stradala putna infrastruktura prilično, odnosno da su oštećenja na putnoj infrastrukturi možda i najveća od svih drugih.

Vi ste obilazili neke mostove, neke poplavljene opštine, oštećene puteve i slično. Ja ću vam sada pokazati ono što niste obišli, a što pravi jako velike probleme u selima koja su brdsko planinska i gde su bujične vode napravila veliki problem.

Ovo vam je selo kod Gadžinog Hana, gde je nekada postojao potporni zid. Međutim bujična voda je odnela kako taj nasip, odnela je i nekih dva metra, koliko imam informaciju, obišla sam mesto, privatno gazdinstvo, dvorište je odnelo čoveku. Ovo je srušeni, odnosno odneseni most u mestu Grkinja isto kod Gadžinog Hana. Sada ne može da se priđe fudbalskom igralištu zbog toga što nema načina da ljudi prođu.

U Prokuplju je bilo ogromnih poplava, to znate. Tamo se izlila Toplica. To je reka prvog reda. Ono što je karakteristično za Prokuplje jeste da građani tvrde da se određeni placevi koji izlaze na Toplicu šire i tako se sužava korito reke Toplice. Ja se nadam da će građevinska inspekcija ispitati da li je to tačno. Ukoliko je tačno, da se to reši. Sa druge strane, da se Topličanima, konkretno u naselju Garić omogući čišćenje tog dela. Znate ministre, tu se poplavljuje groblje. Desilo se do sada da i mrtvački sanduci isplivaju, što ćete se složiti je nedopustivo u današnje vreme.

Sa druge strane, ja znam da ste vi odvojili nekih 300 miliona za lokalne samouprave za infrastrukturu i to je super. Međutim, ukoliko se poplavljenim opštinama ne nadoknadi šteta, već se taj novac koristi, dovešćete ove opštine koje su poplavljene u neravnomeran položaj u odnosu na one opštine koje nisu, a na jugu Srbije se uglavnom poplavljuju opštine koje su nerazvijene, devastirane i gde je odgovornost lokalne vlasti nikakva ili zanemarljiva.

Recite mi koji je plan konkretno vašeg ministarstva, kako bi se ljudima u tim posebno nerazvijenim opštinama pomoglo? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Što se ovih lokacija tiče ovo jeste jedna od boljih ideja. Međutim, ono što smo mi smatrali, to je da bezbednost ljudi mora biti na prvom mestu i garantovana svakim zakonom, pa i ovim, budući da su ta napuštena mesta, posebno nezavršena gradilišta, vrlo opasna po ljude. Mi smo u Nišu imali slučaj da je jedan momak pao sa napuštene zgrade i da su danima tražili, prosto, nisu mogli da ga pronađu.

Generalno, nije objašnjenje šta je ideja sa ovim lokacijama, osim da se vodi registar, a u uporednoj praksi na ovaj način definisana lokacija, te smatramo da ovaj stav treba menjati.

Kada smo kod bezbednosti ljudi, u okviru ovog zakona i samog građevinarstva, hoću, ministre, da vam skrenem pažnju na bezbednost ljudi na gradilištu. Recimo, sinoć se desilo da je na gradilištu u Nišu u nedelju u pola devet sa velike visine pao tridesetogodišnji radnik, koji je zadobio prelom lobanje i u teškom stanju prebačen je u Klinički centar Niš.

U prethodnih nekoliko meseci desilo se, recimo, u novembru 2022. godine radnik 63 godine, teško povređen na gradilištu, preminuo. Samo pričam o gradilištima u Nišu. Dva radnika povređena, pao zid preko njih, jul 2022. godine. Pao radnik 46 godina, povredio glavu i kičmu, jun 2022. godine. Udario radnika kran od 56 godina, maj 2022. godine. To se dešava, recimo, konkretno u Nišu, pa mene interesuje da li neko uopšte brine o bezbednosti radnika na gradilištima? Da li neko vodi računa da li naši radnici na gradilištima imaju odgovarajuću HTZ opremu? Da li se sprovode sve mere koje su neophodne da bi radnici na gradilištima bili bezbedni i zaštićeni? Složićete se da u samo nekoliko meseci jeste veliki broj nesreća na gradilištima u samo jednom gradu.

Takođe, ono što bih naglasila jeste i da se sindikat putara nedavno oglasio. Svedoci smo da ljudi rade na veoma visokim temperaturama i da su oni tražili obaveznu klauzulu da se rad prekida na temperaturama koje su preko 36 stepeni. Poslodavci ovu klauzulu nisu prihvatili. Kad izađe inspekcija, ona može da da preporuku. Problem je što preporuka nije obavezujuća, te samim tim poslodavac nije u obavezi da postupi u skladu sa tom preporukom.

Budući da je kako sami kažete svi iz vlasti građevina jedan od, odnosno najviše utiče na rast našeg BDP-a, o kome svi toliko pričaju, mene interesuje kako je moguće da apsolutno niko ili bar ne u dovoljnoj meri ne vodi računa o tim ljudima koji utiču na taj rast BDP-a. Ti ljudi rade najteže poslove. I sami znate koliko su plaćeni. Interesuje me da li je neko nekada odgovarao zbog nesreće na gradilištu? Interesuje me da li je građevinska inspekcija utvrdila kako je došlo do toga da u samo dva dana tri krana padnu i ugroze živote drugih? Na svu sreću, niko nije povređen. Interesuje me šta konkretno kao ministar možete da uradite da zaštite ljude koji su stub građevine? Da nema tih ljudi, ne bismo mogli apsolutno ništa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Potrebu da se usvoji ovaj amandman objasniću prosto da ljudi mogu da razumeju. Sigurna sam da u svakom gradu, posebno u Nišu ima ulica koja se tek asfaltiraju, pa neko nešto kopa. Pa, se onda te rupe zakrpe, recimo, za gasifikaciju, pa prođe mesec, dva, tri, pet, pa se neko doseti, pa opet nešto kopa i tako u nedogled. Konkretno u mom kraju, Durmitorska ulica je raskopana četiri ili pet puta u samo nekoliko meseci. To je sve zbog toga što je dostavljanje mišljenja od strane nadležnih, odnosno relevantnih institucija dobrovoljno, zapravo oni mogu da dostave mišljenje, ukoliko ne dostave mišljenje smatraće se da nemaju primedbe.

Da je obavezno, mi ne bismo imali konstantno raskopavanje ulica iz dana u dan, nego bi se znao neki red, a kada se jednom raskopa ulica, da tu prođe i gasifikacija, da tu prođu i telekomunikacioni kablovi i sve ostalo. Drugim rečima, ne može svrsishodnost trošenja novca svih građana da zavisi od dobre volje.

Ja ću, recimo, jedno razmimoilaženje između institucija navesti na prostom primeru Ulice Vojvode Putnika u Nišu i za tu ulicu znaju svi. Krenuli su ambiciozno u rekonstrukciju te ulice koja je duga kilometar i nešto i godinu i po rekonstrukcija traje. Zašto? Pa, na pola rekonstrukcije, ministre, verovali ili ne, shvatili su da je tu neka trafostanica koja pravi ozbiljne probleme i da oni sada to ne mogu da izmeste.

To zapravo samo znači da ne postoji saradnja između lokalne samouprave i drugih institucija i da svako radi šta god mu padne na pamet, jer ne daje novac iz svog džepa. Građani idu po raskopanim ulicama. Ljudi koji imaju dragstore u tim ulicama trpe gubitke. Vi tražite rešenja, a rešenja nema i tako iz dana u dan, tako da volela bih da mi objasnite zašto je odbijen ovaj amandman, izuzev što dolazi iz opozicije. Ako može neki logičan i racionalan razlog šta imate protiv toga da se jednom rekonstruisana ulica ne raskopava više.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Za samo tri meseca u gradovima na jugu Srbije preko 800 ljudi je ostalo bez posla u Leskovcu i Vlasotincu. Otpuštanja su počela u aprilu u fabrici „Gruner“, potpuno iznenada, bez ikakvih najava. Najpre je 30 radnika ostalo bez posla. Potom u ciklusima smo došli do neke cifre, kako zvanično tvrdi kompanija „Gruner“ 102 radnika.

U Leskovcu je stvar bila drugačija. Radnici su danima unazad sumnjali da će ostati bez posla, da će „Džinsi“ napustiti Leskovac. Sedamsto ljudi ostalo je na ulici. To nisu samo radna mesta, to su subvencionisana radna mesta.

(Veroljub Arsić: Vraćene pare. Šta sad?)

Nisu vraćene pare, gospodine Arsiću, jer je „Gruner“ odgovorio ministru Basti da smatra da ne treba da vrati novac. Ja ovde imam odgovor sada već verovatno bivšeg ministra Radeta Baste, koji kaže da „Gruner“ duguje državi Srbiji 394.235 evra. Ja to pozdravljam.

Takođe, tražila sam da se od tog novca radnicima „Grunera“ isplate otpremnine u skladu sa zakonom, a ne stimulativne otpremnine koje su mizerne, da bi se nakon toga, evo odgovor na poslaničko pitanje zvanično od ministra Baste.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

… u zvaničnom saopštenju kompanije „Gruner“ stoji da „Gruner“ smatra da ne treba da vrati novac državi…

… da tvrdnja Ministarstva privrede nije tačna. To možete proveriti u dva klika. Svi mediji su objavili integralno saopštenje fabrike, kako je fabrika u samom pismu medijima i tražila.

Radnici su prevaren način ostali bez posla. Ukoliko se taj novac vrati, najmanje što možemo jeste da im se isplate otpremnine u skladu sa zakonom. Potom, žao mi je što ministar Selaković nije ovde, da ga obavestim da u „Leoniju“ žene rade smene koje traju i po deset sati, da je rad organizovan tako da druga smena traje do dva ujutru. „Leoni“ je van grada. Imaju prevoz do negde. Zamislite ženu koja u dva ujutru treba od neke stanice da stigne do kuće sama. Tim ženama je ugroženo zdravlje.

Zato pozivam ministra Selakovića da pošalje inspekciju i u fabriku „Leoni“, kao što je to učinio u fabrici „Gruner“, pa imam i njegov odgovor ovde, gde jasno stoji da je „Gruner“ prekršio zakon. To je odgovor ministra Selakovića. Ja to nisam izmislila.

Niko se nije od zvaničnika pojavio u tim gradovima, ni u Leskovcu, ni u Vlasotincu. Kada su se radna mesta otvarala bio je red za slikanje, ko će pre da se slika sa tim ljudima koji dobijaju posao. Ja razumem tržište, razumem da ljudi ostaju bez posla, turbulentna je scena, ali ne razumem da se država pravi da ti ljudi ne postoje. Zašto neko od 28, 29 ministara koliko ih imamo ne može da obiđe te ljude, da znaju da nisu sami? To, gospodo, nije teško.

Potom, prošle nedelje i pretprošle pola Srbije bilo je Venecija. Svedoci smo poplava koje su zadesile našu zemlju. Neke jesu posledica zaista elementarnih nepogoda, ali negde postoji i ljudski faktor, jer ako vam se poplava dešava iz godine u godinu na istom mestu, složićete se da ne možete da pravite dva puta istu grešku, sem ako to ne činite svesno, odnosno činjenjem ili ne činjenjem.

Ovde je odnesen most u opštini Gadžin Han. Potom u Prokuplju je poplavljeno groblje.

Pazite sad, u Stubli, selu pored Bojnika, iz godine u godinu se Pusta reka izliva i ljudima plavi useve. Ministarko poljoprivrede, vi znate da kada voda poplavi useve od toga nema ništa. Šteta je u više miliona dinara.

Šta su oni uradili? Oni su blokirali put i šta se desilo? Uzović, direktor „Srbijavode“ je zvao ljude na video poziv i rekao da iako Pusta reka nije u programu on će poslati mašinu samo da oni odblokiraju put. Jel to naš sistem koji ne zakazuje, da ljudi moraju da blokiraju put da bi se očistilo korito reke?

Potom, ovo je Prokuplje. Tu je onaj ministar koji prebraja decu, čije ime neću da pomenem, bio. Kao da je agent osiguranja, a ne ministar, rekao je ljudima da se osiguraju jer naselje Garić plavi Toplica iz godine u godinu i do sada nismo imali rešenje.

Za kraj želim da vam pokažem Niš koji ne plavi Nišava, ali ga plavi voda, plavi ga kiša. To u našem gradu nikada do sada nije bilo. To se prvi put dešava sad da grad posle svakog jačeg pljuska bude u fekalnim vodama.

Budući da Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih velikih gradova i da mi definitivno ne možemo sami da finansiramo kanalizaciju, ja vas molim da nam Vlada u tome pomogne.

Za kraj, ministarka, dobila sam pitanje, pošto ste ovde, upućeno vama. Poljoprivrednik iz Južnog Banata Jovan Petrovački je zamolio da vas pitam – koliko još subvencija po hektaru nije isplaćeno zbog vaših, odnosno njihovih tehničkih grešaka u programu E-agrar iako su ljudi uredno predali dokumentaciju koja je tražena? Rok za isplatu je 45 dana od dana podnošenja, a prijave su bile otvorene još pre tri meseca. Zahvaljujem.