Zahvaljujem.

Poštovani, pred nama su izveštaji državnih institucija od kojih ću izdvojiti Izveštaj Poverenika za zaštitu podataka ličnosti i informacije od javnog značaja.

Vaš izveštaj odnosi se na 2021. godinu, koja je posebno zanimljiva baš iz delokruga vaših nadležnosti. Krajem 2021. godine došlo je do velikih ekoloških protesta širom Srbije. Te proteste obeležilo je odsustvo policije i prisustvo velikog broja prekršajnih naloga. Na hiljade prekršajnih naloga stiglo je na adrese građana koji su, javnosti nepoznatim metodama, označeni kao učesnici ili kao organizatori protesta.

Budući da nigde ili skoro nigde niko od učesnika protesta nije legitimisan, postavlja se pitanje kako je policija došla do ličnih podataka? Odgovore se nekako sam nameće. Verovatno je došlo do zloupotrebe ličnih podataka više hiljada građana Republike Srbije, onih koje bi vi trebalo da štitite. Vi to, gospodine Marinoviću, niste uradili. Do danas ni od vas nismo saznali ko je i na koji način došao do podataka ljudi na protestima.

Nedavno ste boravili u Nišu i jednom od novinara pokušali da nevešto odgovorite na pitanja. Rekli ste da su protesti bili malobrojni i da se ljudi u malim mestima međusobno poznaju, citiram.

Dva puta sam preslušavala ne verujući šta ste izgovorili. Možda neko u Nišu zna ime i prezime nekoga, recimo moje ili adresa gde živim, ali ne može da zna moj matični broj napamet. Ne može da zna stotine matičnih brojeva napamet. Ljudi nisu vozila, nemaju registarske tablice, a koliko znam, nemamo ni čipove.

Neko iz policije je, dakle, zloupotrebio baze podataka građana i vi ste na to ostali nemi. Ne samo nemi, nego ste uporno odbijali da prihvatite da je utvrđivanje zloupotrebe koja je, složićete se, očigledno postoji, vaš posao, ne unutrašnja kontrole, jer upravo pojedinci iz MUP-a, koristeći verovatno nedozvoljene metode i svoj položaj, zloupotrebili baze ličnih podataka građana.

Čak su i pripadnici niške policije novinarki Južnih vesti priznali da znaju da postupaju nezakonito i o tome postoji snimak i umesto da kao Poverenik, zaštitite građane i njihove lične podatke, vi ste okrenuli glavu kao da se to vas ne tiče.

Danas traju postupci pred prekršajnim sudovim. Gotovo po pravilu se obaraju prekršajni nalozi, jer nikakvih validnih dokaza prikupljenih na zakonit način nema. Država plaća milionske troškove jer se neko igrao „Velikog brata“, a neki građani su, nažalost, platili kazne koje uopšte nije trebalo da plate.

Hiljade nezakonitih prekršajnih naloga, kazni i zloupotrebljenih ličnih podataka. To je izveštaj o vašem radu u 2021. godini, jedini koji se računa.

Iskoristila bih prisustvo predstavnika Agencije za sprečavanje korupcije. Mnoge kolege pričale su ovde o visokoj korupciji. Ja ću navesti samo dva primera s juga Srbije koji su luk i voda za sve ono što smo ovde mogli da čujemo, ali i te kako pogađaju građane Srbije.

Prvi sam prijavili Agenciji, ali nisam dobila čak ni potvrdu o prijemu mejla, pa sam za svaki slučaj poslala i poštom. Možda je mejl pretrpan. Radi se o predsednici SO Gadžin Han Mariji Cvetković, za koju postoji osnov sumnje da je u sukobu interesa, budući da sam dostavila i zapisnik Ministarstva energetike i rudarstva, a gde jasno piše da je tokom inspekcijskog nadzora zastupala interese firme svog devera, a protiv opštine i Direkcije za izgradnju i istovremeno obavljala funkciju predsednice SO. Da bi bilo jasnije, radi se o istražnom, a kasnije o eksploatacionom pravu nad kamenolomom.

Budući da od vaše odluke zavisi dalja sudbina direkcije i egzistencija preko 30 radnika, apelujem da postupak što pre pokrenete, a s obzirom na to da je Marija Cvetković već kažnjavana zbog sukoba interesa od strane Agencije, što će reći nije joj prvi put, sledeća mera bi morala da bude predlog za njeno razrešenje.

Drugi prijavljujem sada. Videla sam na sajtu opciju „prijavi koruptivno ponašanje“ i evo prijavljujem koruptivno ponašanje načelnika Nišavskog okruga Petra Babovića. Svako malo ispliva dokaz o njegovoj umešanosti u izbor direktora u niškim osnovnim školama. Najpre je to bio audio-snimak u kome vrši direktan pritisak na člana školskog odbora OŠ „Duško Radović“ tokom trajanja konkursa za izbor direktora i gde se poziva na ingerencije koje nema, a sada je tu i svedočenje vaspitača zaposlenog u Specijalnoj školi „Bubanj“, koji govori upravo o umešanosti Babovića u izbor direktora. Zbog njegovog očigledno nedozvoljenog i mogućeg koruptivnog ponašanja ispaštaju učenici, prosvetni radnici, celokupna prosveta.

Stoga vas molim da Agencija preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi se sankcionisalo njegovo štetno ponašanje i zaustavilo propadanje niške prosvete. Ko zna, možda dozovemo i tužilaštvo.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, prekršen je član 103. dozvolili ste narodnom poslaniku da zloupotrebi Poslovnik i da kroz povredu Poslovnika, najbrutalnije vređa kolegu iz opozicije i da mu replicira. Kada to urade poslanici opozicije, na tridesetoj sekundi ih prekidate. Uvaženi kolega je govorio tri minuta i niste reagovali na uvrede koje su bile upućene kolegama iz opozicije, niti ste ga opomenuli da je zloupotrebio Poslovnik i na taj način replicirao kolegi.

Ja vas molim da se takve stvari ne ponavljaju, zaista nije fer, jer nama se reč oduzima na tridesetoj sekundi, ne mogu da kažem da se i sa ove strane dešava isto, ali kolege preko puta bez problema završe svoje izlaganje, vi ih ne prekidate, još ih pustite minut duže. Hvala.

Hvala.

Uvažena ministarko, naš amandman se odnosi na izdvajanje prigovora, odnosno koje pravno sredstvo protiv zloupotrebe hijerarhiji, pravni mehanizam kontrole hijerarhije. Tako da bi odlučivanje o prigovoru kada niži glavni tužilac ima prigovor na rad glavnog tužioca trebalo poveriti sudu koji bi imao i nadležnost da vrši i kontrolu nad radom tužilaštva.

Kad već pominjemo sudove, ja bih htela da vas pitam, postavila sam i poslaničko pitanje prošle nedelje – da li znate, možda, u kakvu su stanju pojedini sudovi u Srbiji? Pomenuću Osnovni sud u Leskovcu.

Naime, Osnovni sud u Leskovcu jeste renoviran pre nekih četiri godine, ali tamo, znate, ne rade klima uređaji, pa pošto je pisarnica u staklu tamo imate pravosudne radnike koji rade puno radno vreme, izloženi suncu na preko 40 stepeni. Tako da, predsednik suda svako malo silazi da vidi da li će nekome da se desi nešto, da li će nekome da pozli. To znam sigurno jer ja sam rođena Leskovčanka.

Sa druge strane, nekoliko dopisa je upućivano upravo zbog toga, jer to je problem, međutim odgovor nisu dobili. To nije slučaj samo u Leskovcu. Postoje mnoge sudske jedinice koje su u katastrofalnom stanju, gde pravosudni radnici zaista nemaju osnovne uslove za rad, poput sanitarnog čvora, kako bi mogli da obavljaju posao pristojno, a da ne pričamo o nečemu drugom.

Tako da, jako je lepo što vi ovde branite i sudije i tužioce i sve, ali mislim da bi trebalo da se osvrnete i na uslove u kojima rade i te sudije i ti tužioci, a posebno pravosudni radnici koji očigledno nisu ni pod čijom zaštitom.

Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, za Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština izdvojeno je onoliko koliko je budžet jedne omanje siromašne opštine na jugu Srbije.

Sigurna sam da će se i poslanici koji žive u nerazvijenim opštinama, koji žive posebno na jugu i istoku Srbije složiti sa mnom da je to ne nedovoljno, nego izuzetno nedovoljno. Prosto je sramota koliko je to malo.

Zato sam ja u svojim amandmanima predvidela da se Ministarstvu za razvoj nerazvijenih opština, a siguran sam da bi se i ministar Tončev složio sa mnom, budući da je i on imao izjave poput moje, da moraju da se dodaju sredstva, odnosno milijarda da se doda Ministarstvu za razvoj nerazvijenih opština, 500 miliona Ministarstvu za brigu o selu i milijarda za projektno finansiranje pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer to je upravo ono o čemu ja pričam kad god imam priliku ovde u Narodnoj skupštini, a to je da prosto nerazvijene opštine nemaju način da iz svojih budžeta finansiraju brojne infrastrukturne projekte, da nerazvijene opštine zavise od ministarstava i da pre nego što pravimo jaka sela, moramo da napravimo jaku lokalnu samoupravu.

Zamislite da izdvojimo samo polovinu novca koji dajemo za nacionalni stadion. To bi rešilo, sigurna sam, po tri najveća problema u svakoj nerazvijenoj opštini na jugu i istoku Srbije.

Zato apelujem posebno na odbornike koji žive na jugu i istoku zemlje i koji žive u nerazvijenim opštinama, da glasaju za amandman zato što oni znaju šta bi ta sredstva značila jugu i istoku Srbije, kao i samom Nišu, jer podsetiću još jednom, Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih velikih gradova i jug Srbije se prazni.

Zato, gospodo iz vlasti, apelujem na vas da ne dozvolite da jug i istok Srbije, koji su među najlepšim predelima u našoj državi, ostanu bez ljudi. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke, meni je žao što je ministar Martinović izašao zato što se moj amandman odnosi na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. To bi bio nastavak mog amandmana koji sam podnela na Zakon o ministarstvima.

Stojim na stanovištu da pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave mora da postoji posebno telo za nerazvijene opštine. Upravo ovim amandmanom i predviđam da se sredstva za partnersko finansiranje, odnosno projektno finansiranje dodatno izdvoje.

Smatram da nije normalno ni prirodno da za iste projekte konkuriše, recimo, Niš i Merošina ili Kragujevac i Rača, s obzirom na to da nerazvijene opštine postaju mesne kancelarije i da ih vrlo brzo neće biti. Mislim da moramo da ih izdvojimo i da zbog toga formiramo taj posebni fond.

Sa druge strane, jug Srbije jeste, pa mogu slobodno da kažem šampion po broju nerazvijenih opština. To je tako godinama unazad. Zato mislim da čak i kada smo slušali koje sve projekte, opet juga Srbije nema dovoljno. Zbog toga mislim da bi upravo to posebno telo za ruralno, odnosno nerazvijene opštine, bilo dragoceno.

Sada postoji ministarstvo, ali nemojmo da dozvolimo da to zavisi od političke volje, jer ministarstvo bez portfelja se danas zove Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština, a sutra može da se zove nekako drugačije. Mislim da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave idealno da se brine upravo o nerazvijenim, odnosno ruralnim opštinama.

Zbog toga još jednom apelujem da uvećamo ta sredstva i da formiramo taj posebni deo za nerazvijene opštine kako bismo mogli da im pružimo priliku da konkurišu nezavisno od velikih gradova. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, hvalite se juče ceo dan da sve većim javnim prihodima, a ne kažete da je dobar deo javnih prihoda uvećan zbog inflacije, to ne znači da prosečna srpska porodica kupuje više mesa, to znači da za istu količinu mesa daje duplo više novca. Ne jedemo i ne kupujemo mi više hrane, nego inflacija jede plate i penzije. Hvalite se da će uskoro prosečna plata biti 1000 evra. Prosečan građanin Srbije nema prosečnu platu. Prosečan Nišlija nema prosečnu platu. Prosečan Nišlija radi u „Juri“ za 350 evra, živi na rate i ne štedi struju sada zbog krize. Prosečan Nišlija inače, štedi struju kako bi mogao da je plati.

Tih ljudi u rebalansu nema, i sigurna sam da vi ove podatke ne znate, jer da znate ne biste rebalansom dodali milione kabinetu premijerke, milijarde kabinetu generalnog sekretara Vlade, nego biste taj novac preusmerili na ljude, na nerazvijene opštine, na delove Srbije koji ostaju bez stanovnika.

Rebalans budžeta je netransparentan i to ne kažem ja, to kaže Fiskalni savet. Ono što ja mogu da kažem, i što je meni lično veći problem od netransparentnosti, je što u rebalansu nema ljudi i njihovih problema. Ovaj rebalans nije pravljen za ljude, za prosečne građane. Apsolutno podržavam svaku vrstu pomoći mladima, ali sa 5000 hiljada dinara nećete rešiti probleme mladih.

Gospodo jeste li pogledali preliminarne rezultate popisa? Gde su mere za zaustavljanje, ili barem, ublažavanje iseljavanja ljudi? Gde je strategija za razvoj opština koje su po popisu izgubile najviše stanovnika i koje će za 10 godina postati mesne zajednice, a neke će i nestati.

Sada da čujete izveštaj sa juga Srbije. Znate li da od pet opština sa najvećom stopom mortaliteta četiri su na jugu Srbije, Ražanj, Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava. Znate li da su u Crnoj Travi prošle godine rođene samo četiri bebe, a da je u Gadžinom Hanu deset puta više umrlih nego rođenih. Znate li da je u istočnoj Srbiji 30% manje đaka nego pre 10 godina, i to su zvanični podaci, trećina manje.

Znate li da je skuplji džak veštačkog đubriva za jesenju setvu od jednog ara plodne zemlje u Blacu? Znate li da smo u samo četiri grada na jugu Srbije izgubili 40.000 stanovnika, Leskovac, Pirot, Vranje i Prokuplje, imaju zajedno 40. 000 stanovnika manje. Izgubili smo celo jedno Prokuplje za 10 godina. Leskovac ima najnižu prosečnu platu od svih gradova u Srbiji, rezultat 18.000 ljudi manje nego pre 10 godina. U Prokuplju ljudi ostaju bez posla, 105 radnika je na ulici usled nezakonite i prisilne likvidacije javno-komunalnog preduzeća „Hameum“. Rezultat, svi koji mogu otići će iz Prokuplj. Gadžin Han nema nijednu fabriku. Nema mesta za decu u vrtiću. Rezultat, svi koji mogu otišli su iz Hana.

Znate šta je najgore? Svi ti ljudi ne emigriraju ka Nišu, jer Niš takođe, gubi broj stanovnika, što će zvanični rezultati popisa i potvrditi, ti ljudi ili idu ka Beogradu ili van naše zemlje. Nisu dovoljne kineske fabrike da bismo zadržali, a kamo li, privukli mlade ljude. Kineske fabrike i tzv. jednokratne pomoći nisu budućnost mladih ljudi, i ne smeju da budu.

Uskoro će i budžet za 2023. godinu, i sada kada sve ovo znate, želim da verujem da ćete ga tako i krojiti, jer ako nešto urgentno ne uradimo, uskoro nas neće biti, a onda nam ne trebaju ni stadioni, ni jarboli, ni putevi ni pruge, pa ni bolnice, jer neće imati za koga. Ljudi su srž ove države, tako se gospodo i ponašajte. Hvala puno.

Član 107. stav 1. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodno izlaganje mandatarke, uvredila je dostojanstvo svih ljudi koji žive južno od Beograda. Niš ima najmanje …

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, ja sam jedna od onih koja smatra da je 25 ministarstava previše, ali mi je potpuno neverovatno da se u tih 25 ministarstava apsolutno nigde ne pominje ruralni razvoj, odnosno razvoj nerazvijenih opština.

U prethodnoj Vladi je ministarstvo bez portfelja preimenovano u Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština, što je lepo, ali nedovoljno. Smatram da razvoj ruralnih opština ne sme da zavisi od političke volje i raspodele trenutne karata. Mora da postoji konstanta, mora da postoji sektor, odnosno kancelarija koja će funkcionisati bez obzira na to ko je na vlasti.

Imamo Ministarstvo za unutrašnju i spoljašnju trgovinu koje na neki način zadire čak i u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, pa se moj amandman odnosi na to da je potrebna saglasnost Ministarstva poljoprivrede. Takođe, zadire u nadležnosti Ministarstva privrede, a klon je Ministarstvu finansija. Imamo kancelariju koja ima apsolutno isti delokrug i apsolutno ne postoji nikakav razlog da kancelarija prerasta u ministarstvo, ali je prerasla, pa mi nije jasno zašto ruralni razvoj, odnosno razvoj nerazvijenih opština ne zaslužuje čak ni jednu kancelariju koja će biti, da li kao sektor može, recimo, pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje će biti konstanta?

Dakle, ministar Tončev je verovatno, nisam pratila, taj posao obavljao dobro, odnosno onoliko koliko je mogao, ali može da se desi da već u sledećem sazivu to ministarstvo bude preimenovano u nešto drugo i da te nerazvijene opštine ostanu zapostavljene.

Dolazim iz južne Srbije i, nažalost, jug Srbije je rekorder po broju nerazvijenih opština: Crna Trava, Babušnica, Gadžin Han. Pa, više opština je nerazvijeno nego što je razvijeno. Slažem se da će mi reći da su otvorili fabriku u Vladičinom Hanu, ali to je nedovoljno.

Tim lokalnim samoupravama je neophodna pomoć koja je konstantna. Njima je neophodno da imaju kome da se obrate stalno. Zato bi kancelarija za ruralni razvoj trebalo da bude na jugu Srbije, koji broji najviše nerazvijenih opština, trebalo bi da ima svoj budžet i trebalo bi da ima mogućnost da finansijski pomaže opštinama po istim parametrima koji se primenjuju i za opštine severnije od nas.

Mi imamo Ministarstvo za brigu o selu. Ja stojim na stanovištu da pre nego što ide jako selo, potrebna je jako lokalna samouprava. Dakle, selo se oslanja na lokalnu samoupravu, a lokalna samouprava na ministarstvo. Kod nas je to sve obrnuto. Bez jake lokalne samouprave ne može da bude jakih sela. Neće imati ko da sprovodi i poštuje tradiciju ukoliko se ljudi iz nerazvijenih opština isele zbog toga. I meni je zaista neverovatno da se u 25 ministarstava ruralni razvoj nije našao kao sektor, kao kancelarija, kao konstanta na bilo koji drugi način i, ponavljam, da ne zavisi od političke volje i raspodele karata da li će Ministarstvo bez portfelja ponovo biti imenovano sada, za četiri godine ili ne.

Ruralne opštine moraju da se razvijaju, bez obzira na to ko je na vlasti. Decentralizacija, regionalni razvoj, sa akcentom na razvoj nerazvijenih opština biće teme kojima ću se ja baviti u Skupštini, zato što ja dolazim iz kraja koji jeste nerazvijen, a koji i te kako ima potencijala da se razvija, ukoliko za to ima i sluha. Hvala.

Kratko ću.

Moj amandman se odnosi na član 6. stav 5. i praćen je delatnostima stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog informisanja, dopisništava i dopisnika u Republici Srbiji.

Dakle, da se Ministarstvo informisanja bavi praćenjem stranih informativnih agencija. Možda sam ja loše protumačila, ali ovako grubo formulisano meni deluje da Ministarstvo informisanja zadire u nadležnosti BIA, odnosno da naša Agencija to radi vrlo revnosno, prati koga treba i koga ne treba, pa bih zamolila da se ovaj član izmeni, odnosno da se preformuliše, jer nećete valjda da kradete, odnosno da zadirete u nadležnost BIA, pošto ona radi to vrlo revnosno. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege predložila sam da se član 9. briše, zbog toga što nadležnosti, poslove koje bi trebalo da obavlja Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu su već u nadležnosti Ministarstva informisanja, odnosno telekomunikacije pa je ovaj član nepotrebno brisati. Umesto ove kancelarije iskoristiću priliku da pitam još jednom zašto nema kancelarije za ruralni razvoj, zašto razvoje nerazvijenih opština nije zasebno izdvojen, zašto se ne pominje u ovom predlogu Zakon o ministarstvima i zašto je jug Srbije i dalje nedovoljno važan vladajućoj većini.

Tokom celog mandata, ponavljaću uporno da je jug Srbije rekorder po broju nerazvijenih opština, da se jug Srbije prazni, da nam uzalud putevi i bolnice i ostalo kada neće imati ko da koristi te puteve, neće imati ko da nas leči, a neće imati ni koga da leče. Zato još jednom apelujem da nerazvijene opštine nađu posebno mesto i da to ne bude Ministarstvo bez portfelja koje se danas zove Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština, a sutra se može zvati nekako drugačije. Te opštine moraju da imaju svoje mesto unutar nekog ministarstva i moj predlog je da to bude Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Hvala.