Ja mislim da se čujem. Hvala vama. Ovaj, uvaženi gosti, uvaženi predsedavajući.

Ja sam Tatjana Marković Topalović. Stranka Srbija Centar. Naš resorni odbor za energetiku, grupa značajnih energetičara ima sledeći komentar na ove dokumente. Pre svega, na dokument Strategije razvoja energetike i integrisani nacionalni energetsko klimatski plan koji ste usvojili krajem 2024. godine.

Njihovo mišljenje da su dokumenti napisani amaterski i uprkos brojnim kritikama na javnim slušanjima, oni su usvojeni. Ministarstvo rudarstva i energetike ni jednog trenutka nije objavilo imena autora ovih dokumenata. Dokumenti su u prvom redu tehnički neizvodljivi jer negiraju osnovne postulate struke. Predviđaju potpuno gašenje termoelektrana do 2050. godine bez jasnog definisanja adekvatne alternative, što direktno vodi rušenje energetske bezbednosti Srbije u dvadeset prvom veku.

O tome koliko su neozbiljno urađeni govori i to da je Ministarstvo rudarstva i energetike posle samo godinu i po dana od usvajanja ovih dokumenata odlučilo da pristupi izmenama. Dokumenti su urađeni tako da apsolutno uz zapećak stavljaju interese Republike Srbije i favorizuju interese stranog kapitala. Što se tiče najskupljeg solarnog projekta u istoriji izgradnje solarnih elektrana, referisaću se i citiraću deo iz dokumenta. Dodatno planirane su investicije u projekat izgradnje i predaje u vlasništvo Elektroprivrede Srbije samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta ukupne instalirane snage hiljadu megavata, odnosno hiljadu i dvesta megavata. Do sada je više puta izneto da je cena ovog projekta jedan zarez devet milijardi evra, dok je cena gotovo identičnog projekta u Egiptu petsto miliona evra.

Ovaj projekat je bez ikakve dileme koruptivna šema. Ja mogu da vam i ponudim tabelu koju su naši stručnjaci uradili, koja govori o tome kakva je cena solarne elektrane od hiljadu megavata sa bateri-sa baterijskim kapacitetom, znači sa solarnim modulima, baterijskim sistemom, priključkom i balansnom infrastrukturom, projektovanjem i dozvolom. Cena je od šesto do sedamsto pedeset miliona evra. Za bilo koga ko je ilepismen u energetskom smislu jasno je da ovaj projekat nije ništa drugo nego korupcija ogromnih razmera. Što se tiče CBAM mehanizma, odnosno Carbon Border Adjustment Mechanism, ja ću takođe citirati deo dokumenta, a zatim dati komentar.

Zbog visokog udela uglja, Srbija ne može primeniti visoke cene iz EU ETS, European Union Emission Trading System, od 2030. godine, što je za sada jedan od zahteva izuzeća, koristiću dalje skraćenicu CBAM Primena CBAM ugrožava integrisanje tržišta električne energije Republike Srbije u tržište Evropske unije, koje je pripremano skoro dve decenije. O čemu se ovde radi? Nije primena Carbon Border ugrozila integrisanje tržišta električne energije Srbije u tržište Evropske unije, već se Srbija uopšte nije pripremila za CBAM u poslednjih petnaest godina. Srbija je potpuno nespremna dočekala primenu CBAM-a, uprkos tome što je EU ETS sistem unutar EU razvijan unazad skoro dve decenije i jasno je nagoveštavao da je CBAM samo produžetak EU ETS sistema van granica EU.

Dakle, evropske države su više od petnaest godina imale signal da će cena ugljenika da raste. Srbija u više od deset poslednjih d-godina nije preduzela ništa da se usmeri na smanjenje ugljendioksida. Aktuelna vlast deceniju i po udaljava Srbiju od Evropske unije, a sada kukumavčimo da za rešavanje ugljendioksida takse EU Srbiji nije finansijski pomogla i očekuje da Evropska unija finansijska sredstva, kao i ovom, tako i u drugim segmentima dozvoli. To se, naravno, neće desiti. Sledeća stvar na koju ću se referisati je gasna termoelektrana u Nišu.

Mi svedočimo da je nedavno između Azerbejdžana i Srbije potpisan Ugovor o izgradnji gasne elektrane u Nišu Da znate, mislim, za građane Srbije je bitno da znate da mi od Azer-Azerbejdžana dobijamo samo deset posto energije, tako da to nije neko rešenje, samo dakle jednu desetinu. Predsednik Vučić je u medijima izjavio da će ova termoelektrana biti instalirana od snage od petsto megavataUkoliko pogledate strategiju razvoja energetike Republike Srbije do dvije hiljade četrdesete godine, jasno je nana-naznačeno da se u Nišu planira termoelektrana instalisane snage od trista megavata. Da li je ugovorena snaga trista megavata ili petsto megavata? Ko je kada i na koji način promenio strategiju razvoja energetike? Ili se ovim samo još jednom potvrđuje da su strateška dokumenta koja usvaja Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo samo formalna improvizacija koruptivno kriminalne vlasti.

Takođe nas interesuje odakle će biti obezbeđene potrebne količine gasa za rad ove termoelektrane, jer na konferenciji za medije je rečeno da će projekt biti završen dvije hiljade dvadesetdevete godine. Od koga je predviđeno da se nabave potrebne količine gasa za rad ove elektrane i kojim gasovodom će biti transportovane? Peta činjenica kojom su se bavili naši energetičari to je gasovodna problematika. Gasovod Srbija- Severna Makedonija. Kroz, ja bih rekla proviđenje Veroljuba Arsića.

Predlogom budžeta Republike Srbije za dvije hiljade dvadeset i šestu godinu previđena je daljnja, dalja diversifikacija u pogledu snabdevanja Srbije gasom i kroz i to kroz dva pravca. Pravac ka Rumuniji i drugi pravac ka LNG terminalu Aleksandropoulos u Grčkoj. Međutim, u toku skupštinskog zasedanja proviđenjem Veroljuba Arsića, budžet sa prvobitnih četrdeset pet miliona evra za gasovod ka Severnoj Makedoniji se povećao na tričevih sto sedamdeset miliona evra. Neobjašnjivo je i niko nam nije objasnio kako je jedan projekat porastao u finansijskom smislu četiri puta. Projekti su zakasnili skoro pa dve decenije.

Toliko se kasni u diversifikaciji snabdevanja gasom. Glavni razlog je zaštita ruskih interesa i monopola u gasnom sektoru Srbije. Glavni zaštitnici ruskih interesa jesu koruptivna vlast i višedecenijski direktor Srbijagasa, gospodin Dušan Bajatović. Mi imamo dva pitanja. Kako je to proviđenjem Veroljuba Arsića na decembarskom skupštinskom zasedanju inicijalna vrednost gasovoda ka Severnoj Makedoniji povećana četiri puta?

Drugo pitanje, na kojim procedurama nabavke je posao gasovoda ka Severnoj Makedoniji dodeljen Milenijum timu? Zašto se dozvoljava da zaposleni mileni-Milenijum tima maltretiraju zaposlene u državnim institucijama koji za ovaj projekat izdaju projektne uslove da se sve radi mimo

Da vam kažem ovo je, ja mislim da imam pravo, uzimate mi vreme.

Nemate razlog da mi uzmete reč. Ja sam samo rekla da je ovo mišljenje resornog odbora za energetiku Srbije.

Prekinuli ste me.

Vi jeste siloviti.

Vi kao i svima- Jasno je da vas ta tema boli Zloupotrebite, vi hoćete da politički zloupotrebite ovu, 'nači ovaj skup da biste vi Ja sam iznela relevantne podatke.

Ja sam na temi, ja vas molim.

Ja ne pričam ništa što nije tema. Je l' imam pravo da nastavim jer ste mi oduzeli reč

Žao mi je, to će ostati u istoriji da niste čuli mišljenje kvalitetnih energetičara Srbije. Hvala vam na

A što ste vi autorizovali dokumente.

Dva prezimena. Ovaj, Tatjana Marković Topalović, Srbija je centar. Uvažena predsednice uvaženi gosti. Ovaj, ja sam ovaj poziv za ovaj odbor za prava deteta dobila pre sedam dana i kada sam videla da se tiče rasprave, odnosno ideje za stvaranje. Pitala sam da li mogu da dobijem neku skicu tog dokumenta ili nešto što je rađeno.

Ne, on je tek u izradi. Međutim, ovaj ja sada čujem. Nisam pratila mnogo tematiku da vi imate dokument iz 2012. Koji je bio aktuelan do 2023. Eh, prošle tri godine niste ga imali strateški ga niste imali.

Jasno je da ne krećete od nule. Eh, nas interesuje kako ste sproveli taj strateški dokument, kakva su iskustva koja su prednosti koje su mane. Imate li neku statistiku? Malo je da tako kažem neukusno da tri godine posle prestanka važenja tog dokumenta vi takvu analizu nemate i niste je danas doneli. Jer sigurno postoji eh, priča kako je implementiran, kakav mu je bio nadzor, koji su bili rezultati dobri ili loši.

Vidim da u ovom novom dokumentu koji planirate, očigledno je da ne krećete od nule. Ne samo što ne krećete od nule, vi ste već četrnaest godina na vlasti znači da imate vrlo ozbiljnu dokumentaciju od 2012. To je ono što bi trebalo da čujemo da bi eventualno mogli da nastavimo dalje. Druga stvar koja me interesuje jeste da je ovaj ministarka pomenula aktivno učešće dece i mladih. Ja to podržavam kao neko ko dolazi iz prosvete ko dolazi iz nastave.

Radila sam trideset i dve godine sa tinejdžerima i znam koliko je to bitno. Međutim, ovaj evo vi pominjete i priča se da će da se usvoji zakon o zabrani mobilnih telefona. Ja u tom, pošto je digitalno nasilje jedno od najčešćih nasilja koje postoje. Ja nigde nisam čula da ćete vi razgovarati sa mladim ljudima, nego sam samo čula da ćete sprovesti zakon kojim ćete ući u učionice i zabraniti mladim ljudima mobilne telefone. Ja imam neki delikatan stav prema ovaj upotrebi i zabrani mobilnih telefona zato što to nisu samo sredstva digitalnog nasilja.

To su i odlična sredstva za rad, to su mali kompjuteri u školi. Postoji niz naučnih radova o upotrebi mobilnih telefona i ja nigde nisam videla da ste pomenuli na bilo koji način ili u prethodnom periodu da ste konzultovali mlade ljude bez obzira da li su punoletni ili maloletni. Oni imaju mnogo toga da kažu u vezi upotrebe mobilnih telefona, tako da me jako interesuje kako ćete sprovesti to aktivno učešće mladih Ovaj, i mislim da da bi to negde trebalo predstaviti u tom dokumentu vrlo eksplicitno. Ono što bih ja mogla da kažem iz svog iskustva jeste da je mentalno zdravlje mladih najvažnije. Ja negde vidim kroz dokumentaciju koja mi je dostupna da se veoma mali broj stručnjaka bavi mentalnim zdravljem, da nemamo to tržište zadovoljeno, takođe da oni imaju, mali je mala je podrška tim ljudima koji rade na mentalnom zdravlju mladih i imaju vrlo skromna sredstva.

Ovaj, ja se slažem sa Milicom da je ovo vrlo koristan i dobar dokument, ali ono što zaista jako smeta jeste što nemate predistoriju i čini se kao da počinjete od nule i da tek sada pravite dokument ovaj koji se tiče prevencije i zaštite dece od nasilja. Znači, to je otprilike to i poslednje možda pitanje koje bih voleo da dobijem odgovor ili bar da otvorimo diskusiju. Na koji način ste koristili evropska iskustva i kako ovaj dokument jeste upodobljen ili normiran ili sinhronizovan sa Evropskom unijom i sa njihovim normativom. Mislim da je to jako bitno, budući da se izjašnjavamo kao zemlja koja ide prema Evropskoj uniji, mislim da nam je taj standard bitan i da tako kažem krovun da bismo mi radili nešto u Srbiji Hvala vam lepo.

Da, ovaj, ja bih se složila sa gospodinom Jurićem. Ja mislim da je to prava stvar da se deca ne sankcionišu, jer kad radite sa tinejdžerima, njihov odgovor na zabranu je, čim mi nešto zabrane, ja baš imam želju da kršim. A to je upravo to uvažavanje tog aktivnog učešća mladih. Ja sam samo htjela da se osvrnem na ovaj vaš komentar u vezi Finske. Imala sam priliku dva puta da obzerviram finski obrazovni sistem.

Ne može Srbija i srpski obrazovni sistem ni u jednom domenu da se upoređuje sa finskim, ali hoću i negde da vas obavestim u svim zemljama u kojima je ukinut mobilni telefon, ta deca imaju tablet. Znači, oni, škola je potpuno opremljena digitalno, tako da kada deca nemaju mobilni telefon, oni ustvari imaju nastavno sredstvo u vidu tableta. To bi bilo jedna ozbiljna investicija za našu zemlju. Ukoliko uđemo u taj proces zabrane mobilnih telefona zbog eventualno digitalnog nasilja, mi bismo morali da uložimo zapravo u ozbiljnu opremu škola. Takođe sam htjela da pitam, jasno je da je ovo jedna interesantna tema i da je zaista potrebno da se uključi Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja.

I ovaj, ono što mene interesuje, a što znam da je laka statistika koja se može dobiti, to govorim i iz ugla profesora, jeste zapravo koliko imamo slučajeva nasilja u školama. Ovaj, u školama postoji jedan ozbiljan protokol o nasilju i to se upisuje u elektronski dnevnik na jedan vrlo jednostavan organizovan način, i ja mislim da bi ovaj, Ministarstvo prosvete trebalo da nas obavesti o zbirnom broju, recimo u prethodne tri godine, koliko imamo slučajeva nasilja različitih vrsta. I da prokomentarišem nešto što sam prokomentarisala pre godinu i po dana, takođe iz ugla nastavnika, da Protokol o sprečavanju nasilja u školama je spor, inertan, komplikovan i da smo mi najčešće u situaciji kada nam se dešava vrlo delikatna priča ili kada nam se dvoje dece tuče, da moramo da ispoštujemo taj protokol, a to podrazumeva da ne možete da fizički uletite, pa da morate da zovete tim za sprečavanje i zaštitu, i tako dalje. Znači, deca se, ovaj, dešava se strašna situacija, a vi da biste postupali po protokolu zapravo gubite dragoceno vreme. Ja mislim da taj protokol o sprečavanju nasilja apsolutno treba pročešljati u školama i da on dobije neku vrstu trenutne ažurnosti ili vrednosti, jer bojim se da će se dešavati ozbiljnije stvari na koje nećemo moći da reagujemo poštujući protokol koji je obavezan da se poštuje E, hvala vam lepo