Dobar dan svima. Poštovane dame i gospodo, poštovane kolege, poštovani gosti. Otvaram devetu sednicu Odbora za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije i konstatujem da je u sali prisutno osamnaest članova Odbora, odnosno zamenika članova i da imamo kvorum za odlučivanje. Želela bih na početku sednice posebno da pozdravim Jelenu Žarić Kovačević, ministarku za brigu o porodici i demografiju, Bojanu Tošić, direktorku republičkog Sekretarijata za javne politike, i DeJanu Kostadinovu, direktoru, direktorku UNICEF-a u Srbiji, kao i sve, naravno, prisutne goste, predstavnike ministarstava, državnih organa i organizacija civilnog društva. Za ovu sednicu sam predložila sledeći dnevni red, samo jednu tačku, izuzetno bitnu, a to je novi strateški dokument za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim da se o usvajanju predloženog dnevnog reda izjasne članovi Odbora podizanjem ruke. Ko je za? Da li ima neko protiv, neko uzdržan? Zaključujem glasanje.

Konstatujem da je Odbor jednoglasno, je l' tako? Većinom, većinom glasova utvrdio predloženi dnevni red i prelazimo sada na rad po dnevnom redu. Eh, želim na samom početku da podsetim da je na prethodnoj sednici Odbor odgovoran da se organizuje posebna tematska sednica posvećena izradi novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i danas u skladu sa tim dogovorom održavamo ovu sednicu. Poslednja strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, usvojena 2020. godine, obuhvatila je period od 2020.

do 2023. godine, uz Akcioni plan za 2020. i 2021. godinu za sprovođenje strategije. Imajući u vidu da je ovaj strateški dokument formalno istekao 2023.

godine, apsolutno je neophodno da obezbedimo kontinuitet javnih politika u ovoj oblasti i današnja sednica je prilika da zajednički razmotrimo predstojeće aktivnosti na pripremi novog strateškog dokumenta, da se upoznamo sa rezultatima primene prethodne strategije, eventualnim izazovima koji su uočeni i načinima njihovog prevazilaženja uz uvažavanje šireg evropskog konteksta, zato što je ovo pored onoga što je nama svakako neophodno važno i za naš evropski put. Najpre bih dala reč u tom smislu ministarki Jeleni Žarić Kovačević da nas izvesti o tome koji su ključni koraci, odnosno koje se aktivnosti i mere planiraju u procesu pripreme novog strateškog dokumenta, a onda na-nakon toga Bojani Tošić, pa Dijani Kostadinovi, pa ćemo otvoriti diskusiju. Moja molba samo da zaista svi pažljivo slušamo zato što eh, mislim da bi najbolje bilo da se i Odbor za prava deteta Narodne skupštine uključi u ovo, ovu aktivnost i podrži Ministarstvo kako bi, kako bismo što pre, eh, imali novi strateški dokument i krenuli sa njegovom implementacijom. Eh, ministarka izvolite.

Eh, hvala mnogo predsednice Skupštine. Ja na samom početku želim zaista da se zahvalim i vama na organizaciji događaja u kojima zajedno učestvujemo. Eh, Ministarstvo je od izuzetnog značaja da bude u konstantnoj komunikaciji sa Narodnom skupštinom, naročito sa, sa ovim Odborom i sa narodnim poslanicima, naravno i sa zainteresovanom javnošću. Ali ono što nas povezuje jeste jedan zajednički rad na dobrim stvarima koje će biti dobre i za našu zemlju i za odnose sa Evropskom Unijom. Pa, evo, ja ću u kratkim, eh, crtama i obrazložiti.

Eh, dakle, poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Odbora, narodni poslanici, predstavnici institucija, predstavnici, eh, UNICEF-a i drugih organizacija, predstavnici nevladinog sektora, eh, želim da se zahvalim zapravo na prilici što sam danas ovde i da predstavim neke dosadašnje aktivnosti, ali i naredne korake u procesu izrade novog dokumenta, eh, javne politike za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, a zaštita dece od nasilja je svakako jedan od ključnih prioriteta rada Vlade Republike Srbije i, eh, zahteva i snažan i koordinisan i dugoročan odgovor, eh, celokupnog našeg sistema. Upravo zbog toga nam je i važno, eh, i unapređenje strateškog i nekog institucionalnog okvira, eh, u ovoj oblasti. Nova strategija, odnosno novi program za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, eh, biće praćen, naravno, Akcionim planom, kako to i treba da bude, kojim će se precizno, eh, definisati konkretne mere, aktivnosti, nosioci tih aktivnosti, rokovi za realizaciju svih aktivnosti, kako bi se, eh, upravo obezbedila, eh, efikasna i neka merljiva, eh, implementacija strateških ciljeva. Tokom čitavog procesa izrade dokumenta javne politike biće obezbeđena, eh, puna participacija svih relevantnih aktera. Eh, to će podrazumevati aktivno uključivanje predstavnika, eh, nadležnih institucija, ali kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, stručnih institucija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice profesionalaca i stručnjaka koji rade sa decom, ali i aktivno uključivanje dece i mladih, što će biti od posebnog značajaI ovakav participativni pristup imaće za cilj da nova strategija, odnosno novi program, bude zasnovan na iskustvima iz prakse, pre svega na potrebama sistema i na nekim perspektivama dece kao krajnjih korisnika ovih mera, ali i da doprinese većem vlasništvu nad n-jenim sprovođenjem među svim akterima u sistemu zaštite dece.

Dozvolite mi da ukratko vam predstavim hodogram, odnosno da vam ukratko najpre predstavim aktivnosti koje su do sada sprovedene. Važan korak u iniciranju procesa izrade novog strateškog okvira za zaštitu dece od nasilja učinjen je vladinim usvajanjem nacionalne Izjave o posvećenosti okončanju nasilja nad decom, koja je usvojena u oktobru 2025. godine. Izjava je predstavljena i na jednoj regionalnoj konferenciji i ta konferencija je bila posvećena eliminaciji nasilja nad decom i održana u Bukureštu 13. i 14.

oktobra prošle godine, naravno uz podršku UNICEF-a. Ovaj dokument koji sam pomenula je rezultat zajedničkih napora više resora. Naravno, ti napori jesu predvođeni Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, ali ne bih mogla da ne pomenem Ministarstvo pravde i Ministarstvo prosvete, naravno, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i naravno, u ovom kontekstu ponovo podršku UNICEF-a. Usvajanje ove izjave predstavlja jasnu potvrdu opredeljenosti države da dodatno unapredi sistem prevencije i zaštite dece od nasilja. Nakon usvajanja izjave o posvećenosti, ministarstvo je pokrenulo pripremne aktivnosti za izradu novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i tada smo i definisali određeni hodogram procesa izrade dokumenta kojim su precizirani, kao što sam pomenula, određeni koraci institucionalne odgovornosti, ali i faze rada U saradnji sa UNICEF-om u toku su aktivnosti na pripremi projektnog dokumenta i na pripremi i na izboru implementacionog partnera koji će pružati stručnu i tehničku podršku procesu u pripremnim fazama izrade strategije.

Ministarstvo takođe sarađuje sa Republičkim sekretarijatom za javne politike kako bi ovaj proces u potpunosti bio usklađen sa zahtevima zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Mi smo do sada imali više sastanaka i razgovarali na koji način bi trebalo uspostaviti hodogram, odnosno na koji način bi trebalo planirati aktivnosti. I od velike pomoći su nam svi stručnjaci koji su u Republičkom sekretarijatu upravo zbog Zakona o planskom sistemu. S tim u vezi, mi smo naravno zatražili i zvanično mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike, a u vezi sa izborom vrste dokumenta javne politike za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, na osnovu člana naravno dvadeset tri Uredbe o metodologiji izrade dokumenata i verujem da će direktor Kašić -govoriti o tome zbog čega bi ovaj dokument trebalo nazvati programom, a ne strategijom. Iskrena da budem, meni zaista nije važno kako će se zvati, kako će se zvati ovaj dokument, meni je od najvećeg značaja da mi svi zajedno možemo da radimo na rešenjima koja će biti dobra za Republiku Srbiju, za ovu temu o kojoj govorimo i naravno za naš, za naš evropski put.

Er, sledeći važan korak jeste uspostavljanje međuresorne radne grupe Vlade Republike Srbije, koja će voditi proces izrade, izrade ovog programa. Na prvom sastanku radne grupe, naravno, biće potvrđen i plan razvoja programa i metodologija analitičkog procesa, uključujući ekspost i ekspante analizu Istovremeno će javnost biti informisana o početku izrade programa, kako bi čitav proces bio transparentan i otvoren za učešće različitih zainteresovanih aktera. U radu radne grupe biće, naravno, angažovani eksperti koji će pružati stručnu podršku i anal- u analitičkom i konsultativnom smislu, dakle u konsultativnom delu procesa. Prva faza procesa biće usmerena na detaljnu analizu postojećeg sistema prevencije i zaštite dece od nasilja. Ova faza uključuje sprovođenje ekspost analize kojom će se sagledati rezultati dosadašnjih politika i mera, ali i ekspant analize koja će identifikovati ključne izazove i, što je najvažnije, potrebe i moguće pravce unapređenja sistema, odnosno moguće pravce u kojima ćemo se mi kretati.

Analitički proces obuhvatiće prikupljanje podataka, pregled postojećih praksi i procenu funkcionisanja sistema u različitim sektorima, dakle u socijalnoj zaštiti, obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu i naravno bezbednosti. Rezultati ove faze predstavljaće upravo temelj za definisanje ciljeva i prioriteta i mera koje će biti sadržane u tom novom planskom dokumentu koji ćemo raditi. Poseban značaj u ovom procesu, kao što sam već pomenula, imaće participativni pristup, koji podrazumeva uključivanje širokog kruga aktera koji su zainteresovani Konsultacije će obuhvatiti, naravno, predstavnike državnih organa, institucija lokalnih samouprava, stručnih institucija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, profesionalaca koji rade sa decom. Veoma važan segment konsultacija biće učešće dece i mladih, kako bi se njihove perspektive i iskustva ugradile u te buduće politike i mere koje će sadržati taj dokument. Ministarstvo je takođe pokrenulo proces ponovnog uspostavljanja Saveta za prava detetaTo je jedno međuresorno telo koje je i ranije postojalo i ranije je imalo važnu ulogu u koordinaciji politika u oblasti prava deteta.

Njegovo uspostavljanje predstavlja zaista za nas jedan važan korak u jačanju institucionalnog okvira za unapređenje i zaštitu prava deteta u Republici Srbiji. Savet će imati značajnu koordinacionu i savetodavnu ulogu, kako u procesu izrade novog programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Pri tom tu uključujemo i razmatranje i validaciju nekih ključnih faza procesa, ali tako i u širem, erm, procesu praćenja, erm, implementacije i stanja u oblasti prava deteta i svih drugih relevantnih politika i mera koje se sprovode u ovoj oblasti. Mi smo uputili poziv institucijama da imenuju članove i na taj način smo definisali ko su članovi ovog važnog tela. Izradili smo predlog odluke o obrazovanju Saveta i trenutno smo u fazi prikupljanja mišljenja od različitih državnih organa i institucija.

Nakon toga očekujemo da do kraja meseca predlog odluke o osnivanju Saveta bude usvojen na Vladi, nakon čega ćemo vrlo brzo zakazati i prvu sednicu Saveta. Na ovaj način biće uspostavljena potrebna struktura za kontinuirani međuresorni dijalog za praćenje napretka i unapređenje javnih politika koje se odnose na, erm, prava deteta. Erm, i ono čime bih ja želela da zaključim jeste da naglasim da će izrada novog programa, erm, predstavljati za nas važnu priliku da dodatno ojačamo naš nacionalni sistem prevencije i zaštite dece od nasilja. Ministarstvo će ostati posvećeno tome da ovaj proces bude transparentan, da bude inkluzivan, b-, da bude zasnovan na dokazima i činjenicama, erm, i da tu relevantno učešće, odnosno učešće svih relevantnih aktera bude podrazumevano Erm, Ministarstvo će u procesu izrade i programa i akcionog plana nastaviti da usko sarađuje i da koordinira sa, sa Odborom za prava deteta Narodne skupštine, kako bi parlament bio blagovremeno informisan, kako bismo, erm, i ove možda predloge narodnih poslanika i predsednice Skupštine ili primedbe i sugestije, erm, mogli da uzmemo u u razmatranje i da ih ugradimo u taj formalni dokument koji ćemo izraditi. Erm, verujemo da će ovaj konstruktivni dijalog doprineti da ovaj dokument javne politike sa akcionim planom bude što efikasniji i da bude u potpunosti usklađen sa potrebama dece sa sistemom zaštite i sa principima dobrih javnih politika.

Verujemo da će rezultat ovog procesa, erm, biti snažniji i efikasniji sistem zaštite dece i da će obezbediti da svako dete u Srbiji odrasta u sigurnom i podsticajnom okruženju.

Zahvaljujem se Hvala. Sada reč dajem Bojani Tošić, direktorki Republičkog sekretarijata za javne politike. Izvolite.

Hvala. Dobar dan svima. Ja ću biti jako kratka, evo samo da, erm, obrazložim vrstu dokumenta za prevenciju zaštite dece od nasilja. Erm, u Republici Srbiji zakonodavni okvir koji propisuje planski sistem poznaje dvadeset i tri oblasti planiranja, a prevencije i zaštite dece od nasilja u smislu važećeg normativnog okvira ne predstavlja samostalnu oblast planiranja, već pripada tematski jednoj široj oblasti i oblasti ljudskih prava. Šta to dalje znači?

To dalje znači, kao što je ministarka, erm, najavila i rekla da najvažniji jeste sadržaj ovog dokumenta, a ne njegov naziv. A što se tiče samog, erm, naziva, mišljenja smo da to treba da bude program, Program za prevenciju zaštite dece od nasilja, a jednog dana kada budemo napravili i krovnu strategiju ljudskih prava, ono što bude sastavni deo ove strat-, ovog programa, znači svi njegovi elementi biće deo te jedne krovne strategije. Zašto program? Zato što smo se mi kao država kroz visoki politički dijalog dvadeset pete godine obavezali da optimizujemo planski okvir Republike Srbije i jedna od prvih oblasti optimizacije jesu upravo, upravo, erm, ljudska, erm, prava. Još jednom želim da naglasim da, erm, mi u Sekretarijatu ćemo da budemo stopostotna podrška Ministarstvu prilikom izrade, erm, ovog dokumenta.

Ne samo ja, nego svi, svi u Sekretarijatu. I još jednom želim da napomenem da ono što jeste jako važno jeste sam sadržaj. Ali još važnije od sadržaja jeste implementacija onoga što bude bilo u tom sadržaju. Hvala

Hvala Bojana. I sada dajem reč gospođi Dejani Kostadinovoj, direktorki UNICEF-a u Srbiji. Izvolite.

Vaša Ekselencijo, gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici i poslanice, poštovane kolege. Za početak želim da zahvalim gospođi predsednici na pozivu UNICEF-a na ovaj sastanak. Uključivanje i poziv UNICEF-u da učestvuje u ovom program--, u ovom p-procesu od samog početka, kada počinjemo na izradu, n-novog okvira za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Države članice preduzimaju sve primerene mere da zaštite decu od svih oblika nasilja. Ovo stoji u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

Deca imaju prava da budu zaštićena i države imaju odgovornosti da obezbede tu zaštitu. To je jasno. U Srbiji su preduzeti važni koraci da se ove preuzete obaveze pretoče u praksu.Pre više od dvadeset godina Srbija je uspostavila svoj prvi strateški okvir za zaštitu dece od nasilja i prevenciju nasilja prema deci i to je urađeno kroz široke konsultacije u kojima je učestvovala čitava zemlja. Štaviše, taj prvi okvir je položio temelje za koordiniran pristup i uspostavio mehanizme, tako da institucije iz različitih resora mogu zajednički da rade kako bi obezbedile zaštitu dece. Napori Vlade Srbije su se nastavili nakon toga izradom nacionalne strategije koju je ministarka pomenula, Nacionalne strategije za period od 2020.

do 2023. Još jednom, proces njene izrade je uključio institucije, eksperte, civilno društvo u konsultacije i štaviše, time je oblikovano zajedničko razumevanje o tome koji su prioriteti za zakonski okvir. To iskustvo pokazuje da široke konsultacije i zajedničko vlasništvo predstavljaju neophodne elemente za razvoj javnih politika za decu. Nažalost, kao i svuda u svetu, nasilje nad decom je i dalje prisutno. Ono što je novo je to da danas deca žive u sasvim novom okruženju i izazovi su još širi.

Svet u kojem naša deca odrastaju se ubrzano menja. Razlikuje se od sveta pre dvadeset godina. Ako pogledamo samo iskustva u Srbiji, Srbija se suočila sa novom pojavom u regionu, prvom, prvim masovnim ubistvom u školi. S druge strane, digitalizacija je danas prioritet, između ostalog i za obrazovni sistem. Veštačka inteligencija je nova realnost u svakodnevnom životu naše dece.

Svi ovi faktori oblikuju način na koji deca žive, kako stupaju u interakciju jedna sa drugima i kako uče. Neki od ovih novih tokova donose brojne prilike i mogućnosti, ali uz te mogućnosti, naravno, dolaze izazovi i rizici. Danas nasilje može da dopre do deteta bilo gde: kod kuće, u školi, na internetu i na ulici. Zato je potreban sasvim nov strateški okvir za to kako zaštititi decu u Srbiji. I izrada tog novog strateškog okvira treba da počne pažljivom analizom onoga što je urađeno i onoga što je naučeno iz toga i to je ex post analiza koju je ministarka pomenula.

Takođe, uhm, je potrebno da se taj okvir oblikuje kroz široke konsultacije u celoj zemlji, u kojima će se okupiti institucije, eksperti, stručni radnici i civilno društvo i što je izuzetno važno, sama deca i mladi ljudi, kako iz gradskih, tako i iz seoskih sredina. Kako bismo se postarali da čujemo glas svih i da se pozabavimo svim izazovima sa kojima se deca danas suočavaju UNICEF stoga pozdravlja i potpuno podržava inicijativu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju da pokrene izradu novog strateškog programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja kroz konsultacije. Hajde da se osvrnemo na izvučene pouke i na postignuća. U proteklim godinama smo zajedno radili na podršci institucijama Srbije u jačanju institucionalnog sistema za reagovanje na nasilje. Zajedno sa svojim partnerima UNICEF je podržao izradu nekih ključnih zakonskih i strateških okvira.

Uhm, naime, tu su opšti protokol za zaštitu dece od nasilja, ali i posebni sektorski protokoli za resore obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Profesionalni kapaciteti su ojačani, više od hiljadu stručnih radnika iz obrazovanja, zdravstva i socijaln-sektora socijalne zaštite je obučeno da prepoznaje i reaguje na nasilje i da štiti decu Na nivou zajednica, programi za pospešivanje pozitivnog roditeljstva i ne-nasilnog disciplinovanja pomažu roditeljima da usvoje nove pristupe u podizanju svoje dece, nove pristupe koji mogu da podrže zdrav razvoj dece. Naravno, UNICEF je takođe posvetio mnogo napora prikupljanju podataka i istraživanjima kako bi se bolje razumeo obim i-i intenzitet nasilja sa kojim su suočena deca u Srbiji. Iskustvo nam govori nešto veoma važno. Javne politike same po sebi ne štite decu.

Uh, njihovo sprovođenje je ono što štiti decu. Bez sistematskog praćenja i jasnih linija odgovornosti, čak ni najbolje strategije, posebno one koje uključuju napore sa strane više resora, nose rizik da se sprovedu samo delimično. I tu leži uloga parlamenta i posebno ovog Odbora i želim ovom prilikom da iskori-želim ovom prilikom da zahvalim predsednici Narodne skupštineZato što će jak mehanizam praćenja biti neophodan za praćenje napretka, utvrđivanje nedostataka, obezbeđivanje odgovornosti za preuzete obaveze, ali i za obezbeđivanje javnog finansiranja za realizaciju politika. I još jednom želim da zahvalim predsednici Narodne skupštine na podršci za nedavnu obuku u oblasti javnih finansija orijentisanih ka deci za narodne poslanike i poslanice. Šta više, simbolično je to što juče u UNICEF u je ova praksa prepoznata kao dobra praksa, dakle jačanje znanja narodnih poslanika o javnim finansijama usmerenim ka deci.

Zato što obezbeđivanje delotvornih usluga za decu je moguće samo ako postoje javni budžeti koji su opredeljeni za to. Sve što je pilot irano je i pokazano da je uspešno, sve što je zasnovano na raspoloživim podacima, sve što se pokazalo kao delotvorno. Sve te prakse treba da budu ugrađene u javne politike i da budu podržane kroz nacionalne i lokalne budžete. UNICEF je upravo počeo svoj novi petogodišnji program i stojimo na raspolaganju da nastavljamo da pružimo podršku u ovom procesu, da pružamo savete o formiranju javne politike i tehničku podršku u tom procesu. Da zaključim, kao što sam i počela.

Države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere da bi zaštitile decu od svih oblika nasilja. To nije samo zakonska obaveza, to je i nešto što dugujemo svakom detetu u Srbiji. Hvala puno

Hvala vama. Sada otvaram diskusiju i prvo bih dala reč članovima Odbora, a onda, naravno, i gostima. Dakle, da li neko? Izvolite, samo se samo se predstavite. Zbog zbog ostalih, ja.

Milica Marušić Jeblanović izvolite.

Hvala najlepše. Moje ime je Milica Marušić Blanović. Ja sam član odbora i zadovoljstvo mi je što sam član ovog odbora. Smatram da su teme koje smo do sada obrađivali bile vrlo relevantne i vrlo svrsishodne i radujem se što imamo pred sobom jedan, odnosno još uvek nemamo, ali u izradi je jedan važan dokument. Ono što mene zabrinjava i na šta moram da skrenem pažnju jeste da mi već imamo određene odredbe zakona koje ne sprovodimo u praksi.

Dakle, pozivajući se na izlaganje gospođe Kostadinove, ja želim da ukažem na to da ako već nas Zakon o maloletnicima ili recimo, Zakon o socijalnoj zaštiti ne obavezuje da imamo neke mere sprovedene u praksi. U kojoj meri će jedna strategija biti obavezujuća? Skeptična sam pre svega zato što smo mi imali prošle godine na ovom istom mestu organizovano javno slušanje. Bila je prisutna ministarka koja je sada, na žalost, napustila ovu sednicu. Govorili smo o dve važne usluge socijalne zaštite.

Prva usluga su dnevni boravci za rad sa decom u problemima u ponašanju koji se finansiraju lokalno na nivou lokalne samouprave i koji su nama preko potrebni. Znamo šta se dogodilo. Sećamo se svih onih jezivih događaja koji su se dogodili u Beogradu. Pamtimo žrtve tog jezivog nasilja. Ne mora da bude u toj meri ekstremno, ono može da bude i tek na samom začetku i može da se reaguje na vreme.

Ali ako imamo kapacitete i naravno, ako odvojimo budžet za to šta je problem. Problem je u tome što smo mi izneli ovakvu inicijativu u vreme kad sam ja još uvek bila gradski odbornik. Grad Beograd je izmenio odluku o socijalnoj zaštiti, ali nikada nije opredelio sredstva niti za rad licenciranih pružalaca usluga socijalne zaštite za dnevne boravke, niti za formiranje ustanove koja bi pripadala gradu Beogradu. Pri tome je gradonačelnik Šapić čak izašao u medije i dao je izjavu da će formirati ustanovu. Mene zanima šta radi grad Beograd.

Ja pozivam prvo gospođu Brnabić i sve ostale kolege s ovog odbora da mi tražimo informaciju od Grada Beograda. Šta se dešava? Šta radi gradski sekretar za socijalnu zaštitu i zašto se ne postupa po odluci koju su doneli? Eto, to mene interesuje. Ako pričamo o dobrobiti dece, zašto je opet ovaj dnevni boravak možda deluje udaljeno od ove priče sada, ali zapravo nije.

Zato što deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje vrlo često su i sama bila žrtve nasilja. To je prosto jedan krug, jedan krug koji se nastavlja bez prekida Dakle, ako mi omogućimo ovu vrstu podrške deci koja jesu nasilna, mi ćemo zapravo zaustaviti dalje reprodukovanje nasilja. U tom smislu hoću da postavim pitanje prvo da li se pristupilo uopšte širenju ove mreže? Postavljam pitanje ministarstvu. Drugo, pitanje je da li se pristupilo na neki način formiranju ustanove za lečenje osposobljavanje koje treba da tretira decu sa problemima u ponašanju koja zahtevaju psihijatrijski tretman.

Ovo je jedna vrlo delikatna i vrlo neophodna usluga. Nažalost, ovakve dece ima jako puno među počiniocima krivičnih dela koji su maloletni. O tome smo pričali pre skoro godinu dana. Ljudi ovo su urgentne i jako važne teme. To su moja dva pitanja i treće opet odnosi se na grad i opet je vezana za našu temu.

Videla sam izjavu da će grad da preuzme svratište za decu ulice. Mene zanima šta znači to preuzimanje. Ova deca takođe jesu važna za naš odbor i ja želim da pozovem odbor da zahteva informaciju od Grada Beograda. Šta znači tačno to preuzimanje i na koji način će on pomoći da deca u uličnoj situaciji ostanu korisnici svratišta u okviru nevladine organizacije koje vrlo lepo obavlja ovaj posao. Izvinjavam se ako sam bila opširna

Ne, hvala. Apsolutno i saglasna mislim da mislim da treba da pripremimo ovaj, ova pitanja i da kao Odbor Narodne skupštine tražimo dodatne informacije o ovome. Potpuno saglasan. Eh, Izvolite, eh, narodna poslanica Tatjana. Izvinite stalni mi je mozak.

Izvolite.

Dva prezimena. Ovaj, Tatjana Marković Topalović, Srbija je centar. Uvažena predsednice uvaženi gosti. Ovaj, ja sam ovaj poziv za ovaj odbor za prava deteta dobila pre sedam dana i kada sam videla da se tiče rasprave, odnosno ideje za stvaranje. Pitala sam da li mogu da dobijem neku skicu tog dokumenta ili nešto što je rađeno.

Ne, on je tek u izradi. Međutim, ovaj ja sada čujem. Nisam pratila mnogo tematiku da vi imate dokument iz 2012. Koji je bio aktuelan do 2023. Eh, prošle tri godine niste ga imali strateški ga niste imali.

Jasno je da ne krećete od nule. Eh, nas interesuje kako ste sproveli taj strateški dokument, kakva su iskustva koja su prednosti koje su mane. Imate li neku statistiku? Malo je da tako kažem neukusno da tri godine posle prestanka važenja tog dokumenta vi takvu analizu nemate i niste je danas doneli. Jer sigurno postoji eh, priča kako je implementiran, kakav mu je bio nadzor, koji su bili rezultati dobri ili loši.

Vidim da u ovom novom dokumentu koji planirate, očigledno je da ne krećete od nule. Ne samo što ne krećete od nule, vi ste već četrnaest godina na vlasti znači da imate vrlo ozbiljnu dokumentaciju od 2012. To je ono što bi trebalo da čujemo da bi eventualno mogli da nastavimo dalje. Druga stvar koja me interesuje jeste da je ovaj ministarka pomenula aktivno učešće dece i mladih. Ja to podržavam kao neko ko dolazi iz prosvete ko dolazi iz nastave.

Radila sam trideset i dve godine sa tinejdžerima i znam koliko je to bitno. Međutim, ovaj evo vi pominjete i priča se da će da se usvoji zakon o zabrani mobilnih telefona. Ja u tom, pošto je digitalno nasilje jedno od najčešćih nasilja koje postoje. Ja nigde nisam čula da ćete vi razgovarati sa mladim ljudima, nego sam samo čula da ćete sprovesti zakon kojim ćete ući u učionice i zabraniti mladim ljudima mobilne telefone. Ja imam neki delikatan stav prema ovaj upotrebi i zabrani mobilnih telefona zato što to nisu samo sredstva digitalnog nasilja.

To su i odlična sredstva za rad, to su mali kompjuteri u školi. Postoji niz naučnih radova o upotrebi mobilnih telefona i ja nigde nisam videla da ste pomenuli na bilo koji način ili u prethodnom periodu da ste konzultovali mlade ljude bez obzira da li su punoletni ili maloletni. Oni imaju mnogo toga da kažu u vezi upotrebe mobilnih telefona, tako da me jako interesuje kako ćete sprovesti to aktivno učešće mladih Ovaj, i mislim da da bi to negde trebalo predstaviti u tom dokumentu vrlo eksplicitno. Ono što bih ja mogla da kažem iz svog iskustva jeste da je mentalno zdravlje mladih najvažnije. Ja negde vidim kroz dokumentaciju koja mi je dostupna da se veoma mali broj stručnjaka bavi mentalnim zdravljem, da nemamo to tržište zadovoljeno, takođe da oni imaju, mali je mala je podrška tim ljudima koji rade na mentalnom zdravlju mladih i imaju vrlo skromna sredstva.

Ovaj, ja se slažem sa Milicom da je ovo vrlo koristan i dobar dokument, ali ono što zaista jako smeta jeste što nemate predistoriju i čini se kao da počinjete od nule i da tek sada pravite dokument ovaj koji se tiče prevencije i zaštite dece od nasilja. Znači, to je otprilike to i poslednje možda pitanje koje bih voleo da dobijem odgovor ili bar da otvorimo diskusiju. Na koji način ste koristili evropska iskustva i kako ovaj dokument jeste upodobljen ili normiran ili sinhronizovan sa Evropskom unijom i sa njihovim normativom. Mislim da je to jako bitno, budući da se izjašnjavamo kao zemlja koja ide prema Evropskoj uniji, mislim da nam je taj standard bitan i da tako kažem krovun da bismo mi radili nešto u Srbiji Hvala vam lepo.