Deveta sednica Odbora za prava deteta

17.03.2026.

Sednica broj: 9

Predsedavajuci: Ana Brnabić

Odbor: Odbor za prava deteta

Na sednici Odbora za prava deteta, održanoj 17. marta 2026. godine, razgovaralo se o izradi i usvajanju novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Predsednica Narodne skupštine podsetila je prisutne da je na prethodnoj sednici Odbora dogovoreno da se organizuje posebna tematska sednica posvećena izradi novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, te se, u skladu sa tim, današnja sednica i održava.

„Imajući u vidu da je poslednja Strategija za prevenciju dece od nasilja usvojena 2020. godine, istekla 2023. godine, neophodno je da obezbedimo kontinuitet javnih politika u ovoj oblasti i današnja sednica je prilika da zajednički razmotrimo predstojeće aktivnosti na pripremi novog strateškog dokumenta, da se upoznamo sa rezultatima primene prethodne strategije, eventualnim izazovima koji su uočeni i načinima njihovog prevazilaženja, uz uvažavanje šireg evropskog konteksta, zato što je ovo, pored onoga što je nama neophodno, važno i za naš evropski put“, naglasila je predsednica Narodne skupštine.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević izvestila je prisutne o tome koji su ključni koraci, odnosno koje se aktivnosti i mere planiraju u procesu pripreme novog strateškog dokumenta.

Predsednica je istakla da je veoma bitno da se Odbor uključi u ovu aktivnost i podrži Ministarstvo, kako bismo što pre imali novi strateški dokument i krenuli sa njegovom implementacijom.

Prisutnima se obratila i Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike koja je obrazložila razloge za kreiranje Programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, a koji bi kasnije bio deo šire Strategije o ljudskim pravima, kao i Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. Učešće u diskusiji su uzeli i predstavnici nadležnih ministarstava i drugih državnih organa i nevladinog sektora, kako bi doprineli u razmatranju ključnih pitanja od značaja za izradu navedenog strateškog dokumenta.

Tokom rasprave, prisutni su se osvrnuli i na temu društvenih mreža, sa posebnim akcentom na potencijalne opasnosti i rizike koje one nose, te su o tim aspektima vodili detaljnu diskusiju.

Predsednica je pozvala sve nadležne aktere da obezbede blagovremenu i efikasnu dinamiku u procesu izrade i implementacije novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja u Republici Srbiji, naglašavajući da navedeni dokument ima za cilj da smanji sve oblike nasilja nad decom i unapredi sistem njihove zaštite.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ana Brnabić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Đurić, Edin Đerlek, dr Jovan Janjić, Hadži Milorad Stošić, Nataša Ivanović, Nataša Mihajlović, Vesna Nedović, prof. dr Marija Zdravković, prim. dr Nada Macura, dr Aleksandra Tomić, prof. dr Mirka Lukić Šarkanović, Ilo Mihajlovski, dr Emeši Uri, Zagorka Aleksić, Branimir Jovanović, Milija Miletić, Milica Marušić Jablanović i dr Tatjana Marković Topalović.

Prisutni članovi

...

Nevena Đurić

Srpska napredna stranka
...

Edin Đerlek

Stranka pravde i pomirenja
...

Jovan Janjić

Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović
...

Hadži Milorad Stošić

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda
...

Nataša Ivanović

Srpska napredna stranka
...

Nataša Mihajlović

Srpska napredna stranka
...

Vesna Nedović

Srpska napredna stranka
...

Marija Zdravković

Srpska napredna stranka
...

Nada Macura

Srpska napredna stranka
...

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
...

Mirka Lukić Šarkanović

Socijalistička partija Srbije
...

Ilo Mihajlovski

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda
...

Emeše Uri

Savez vojvođanskih Mađara
...

Zagorka Aleksić

Jedinstvena Srbija
...

Branimir Jovanović

Socijaldemokratska partija Srbije
...

Milija Miletić

Srpska napredna stranka
...

Milica Marušić Jablanović

Narodni pokret Srbije
...

Tatjana Marković-Topalović

Srbija centar

Najvažnije sa sednice

OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za prava deteta

Datum sednice: 17.03.2026.

Trajanje sednice: oko 1 sat i 6 minuta

Tema / naziv tačke dnevnog reda: novi strateški dokument za prevenciju i zaštitu dece od nasilja

Predsedavajući: Ana Brnabić

Broj prisutnih poslanika: 18 članova odnosno zamenika članova Odbora

Učesnici van poslanika: Jelena Žarić Kovačević, Bojana Tošić, Dejana Kostadinova, Radoš Pejović, Snežana Vuković, Igor Jurić, Dragan Atanasov, kao i drugi predstavnici institucija

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: oko 18%

Poslanici opozicije: oko 20%

Članovi Vlade / gosti / predstavnici institucija: oko 62%
(procena na osnovu odnosa broja reči u transkriptu, po formuli 95 reči = 1 minut)

Ukratko sa sednice: Sednica je bila posvećena početku izrade novog programskog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, pošto je prethodni okvir istekao 2023. godine. Predstavnici Vlade i institucija najavili su analize, međuresornu radnu grupu, konsultacije i uključivanje dece i mladih, dok je opozicija insistirala na tome da se prvo prikažu rezultati i manjkavosti prethodnog dokumenta. Rasprava se proširila i na nasilje u školama, društvene mreže, mobilne telefone, dnevne boravke za decu sa problemima u ponašanju i zaštitu dece u sportu. Najizraženija tenzija nastala je na kraju, kada je Ana Brnabić ocenila da su izneti rokovi za izradu novog dokumenta neprihvatljivo spori.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Ana Brnabić (vladajuća većina) rekla je da je neophodno da se obezbedi kontinuitet javnih politika po isteku prethodne strategije i da Odbor aktivno prati i podrži izradu novog dokumenta. U diskusiji je insistirala i na ubrzanju rokova, kao i na razmatranju pitanja društvenih mreža i mobilnih telefona, uz pozivanje na evropska iskustva i potrebu da Odbor formuliše preporuke.

Jelena Žarić Kovačević (ministarka) predstavila je plan za izradu novog dokumenta, uz naglasak na međuresornu koordinaciju, usklađivanje sa Zakonom o planskom sistemu, ex post i ex ante analize, konsultacije sa institucijama, stručnjacima, civilnim društvom, decom i mladima. Fokus joj je bio na institucionalnom i proceduralnom okviru, uz tvrdnju da će proces biti transparentan, inkluzivan i zasnovan na dokazima.

Bojana Tošić (Republički sekretarijat za javne politike) objasnila je da bi novi dokument formalno trebalo da bude program, a ne strategija, jer zaštita dece od nasilja nije zasebna planska oblast već deo šire oblasti ljudskih prava. Naglasila je da je sadržaj važniji od naziva i da je ključno da dokument bude primenjen, a ne samo usvojen.

Dejana Kostadinova (UNICEF) podržala je izradu novog okvira i naglasila da se nasilje nad decom menja zajedno sa okruženjem u kome deca odrastaju, posebno zbog digitalizacije i novih rizika. Insistirala je na širokim konsultacijama, učenju iz prethodnih politika, jasnim linijama odgovornosti, budžetskoj podršci i ulozi parlamenta u praćenju sprovođenja.

Milica Marušić Jablanović (opozicija) dovela je u pitanje koliko će novi strateški dokument imati efekta ako se postojeće zakonske i institucionalne obaveze već ne sprovode. Posebno je otvorila pitanja dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju, osnivanja ustanove za lečenje i osposobljavanje dece kojoj je potreban psihijatrijski tretman i budućnosti svratišta za decu u uličnoj situaciji, tražeći da Odbor od Grada Beograda zatraži konkretne informacije.

Tatjana Marković Topalović (opozicija) kritikovala je činjenicu da na sednici nije ponuđena analiza prethodnog dokumenta, i ocenila da deluje kao da se kreće od nule iako država već dugo vodi ovu oblast. Posebno je insistirala na statistici, evaluaciji prethodne primene, aktivnom uključivanju mladih, temi mentalnog zdravlja, usklađivanju sa evropskim iskustvima i problemima u vezi sa zabranom mobilnih telefona i funkcionisanjem školskog protokola za nasilje.

Radoš Pejović (Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju) odgovorio je uopšteno, naglašavajući da Ministarstvo želi da kroz Savet za prava deteta uključi decu, mlade, roditelje i širu javnost. Njegov nastup bio je usmeren na proceduru i opštu nameru da dokument bude moderan i sveobuhvatan, bez mnogo konkretnih odgovora na otvorena pitanja o rokovima i sadržaju.

Zagorka Aleksić (vladajuća većina) podržala je inkluzivan pristup izradi dokumenta i upozorila da fokus ne sme ostati samo na vršnjačkom i sajber nasilju, već i na nasilju u porodici. Pitala je kako institucije gledaju na evropski trend zabrane ili ograničavanja društvenih mreža za mlađe od 16 godina.

Snežana Vuković (Ministarstvo prosvete) govorila je pre svega iz ugla sistema obrazovanja i navela da su, prema istraživanjima, vanškolski faktori, posebno roditeljske kompetencije, medijsko okruženje i izostanak društvenog konsenzusa o vrednostima, ključni uzroci nasilja. Istakla je važnost međuresorne saradnje, iznela podatke o slučajevima nasilja trećeg nivoa u školama i branila pristup u kome škole, zajedno sa učenicima i roditeljima, uređuju pravila o korišćenju mobilnih telefona.

Igor Jurić (Centar za nestalu i zlostavljanu decu) podržao je potrebu za dnevnim boravcima za decu sa problemima u ponašanju i naveo iskustvo Novog Sada kao primer dobre prakse. Oštro se usprotivio zabrani društvenih mreža za decu, ocenjujući da represivni pristup ne rešava problem, i zalagao se za obrazovanje dece o digitalnoj bezbednosti umesto zabrana.

Dragan Atanasov (Ministarstvo sporta) ukazao je da je nasilje nad decom prisutno i u sportu i da će ova tema biti deo Strategije razvoja sporta. Njegov fokus bio je na institucionalnom povezivanju sektora i potrebi da se nasilje u sportskim klubovima tretira kao ozbiljan sistemski problem.

Jovana (sekretarska/podrška Odboru, funkcija nije precizirana u transkriptu) prenela je preliminarni hodogram Ministarstva prema kojem bi prvi nacrt dokumenta bio u poslednjem kvartalu 2026, a javne konsultacije u prvom kvartalu 2027. Upravo je taj podatak otvorio najoštriju reakciju predsedavajuće.

ZAKLJUČAK SEDNICE

Dnevni red sednice je usvojen, a rasprava je poslužila kao početni politički i institucionalni okvir za izradu novog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Nije usvojen novi strateški dokument niti precizan plan rada, ali je zaključeno da Odbor treba da dobije dinamiku izrade i da se aktivno uključi u proces. Otvorena su ostala pitanja evaluacije prethodnog okvira, konkretnih rokova, odnosa prema društvenim mrežama i mobilnim telefonima, kao i stanja usluga podrške za decu sa problemima u ponašanju i decu u uličnoj situaciji.

NAPOMENA: Ovaj sažetak je generisan pomoću alata veštačke inteligencije (AI) i može sadržati nenamerne netačnosti. Može se koristiti za brzi pregled dešavanja sa sednice Odbora. Za potpuno pouzdani pregled koristite video zapis sa sednice.

Transkript

NAPOMENA: Transkript sednice odbora generisan je pomoću softvera za automatsko prepoznavanje govora. Uloženi su značajni napori da se osigura tačnost, ali se mogu javiti manje netačnosti. Za potpuno pouzdani pregled koristite video zapis sa sednice.

Učesnici u raspravi
00:34:47
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam. Izvolite ako hoćete predstavnik Ministarstva
00:34:52
Radoš Pejović

Radoš Pejović

Pomoćnik ministra za brigu o porodici i demografiju
Hvala lepo. U okviru našeg Ministarstva ingerencija koje imamo mi kao Ministarstvo za brigu o porodici, ja bih samo želeo u nekoliko rečenica da kažem da smo mi savršeno u svesti svesni savremenih pristupa i novim rešenjima u ovoj oblasti zaštite dece od nasilja i uspostavljanje Saveta za prava deteta je zapravo trenutak koji mi želimo da iskoristimo na najbolji mogući način i da kroz taj Savet za prava deteta upravo uključimo mlade i decu i roditelje i svu javnost koja je zainteresovana za ovu temu. I baš zato smo taj Savet za prava deteta i usko vezali za Odbor za prava deteta, jer je nemoguće da Savet za prava deteta donosi prave odluke bez najvišeg tela. A ono što je najizazovnije u čitavoj ovoj temi jeste to što smo mi savršeno svesni da moramo da se suočimo sa izazovima vremena u kojem živimo i da je, na primer, generacija kojoj pripadam i ja i mnogi od vas koji ovde sede, neću da kažem malo, pošto i sam imam troje dece, ali često, često bivam u situacijama da ne razumem šta oni žele da nam poruče i mi moramo zajedničkim silama i kroz institucije i kroz sve učesnike da dođemo do što kvalitetnijih rešenja, da sve čujemo.Da sve uvažimo i da ceo ovaj jedan dokument bude n-ne samo u zaštiti dece od nasilja, već da on unese potpuni jedan sklad i da kažemo jedan harmoničan način ponašanja u sve sisteme. Odgovorno tvrdim da će i ovaj dokument koji, kako ste rekli, ima predistoriju, on ne samo što će imati inovacije, već ćemo i kroz savet, a i kroz učešće svih partnera koje smo sada naveli se potruditi da na najmoderniji mogući način zaštitimo decu, da im omogućimo bezbednu, srećnu budućnost, mirno odrastanje i da shvate da je država tu za njih i mi kao odrasli da preuzmemo tu vrstu obaveze.
00:37:35
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam. Reč ima Bojana Tošić.
00:37:37
Bojana Tošić

Bojana Tošić

Direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike
Hvala. Evo, ja bih isto želela da se nadovežem na ovo izlaganje i da kažem nešto da, iako je strategija istekla 2020. godine, ne znači da imamo skroz vakuum, nego su neki elementi prevencije i zaštite dece od nasilja uređeni u neke druge strateške dokumente, tako da imamo strategiju za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilje, i nasilje u porodici, imamo strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja, gde je prepoznato upravo u obrazovno vaspitnim ustanovama nasilje nad decom i određene mere aktivnosti su uređene u samu strategiju i odnose se pre svega na prevenciju i rano prepoznavanje i reagovanje u tim situacijama. A, slušali smo i ministarkino izlaganje, gde je rekla da će nakon, ovo je prvi sastanak ovog tipa i da predviđa veoma širok participativni koncept za usvajanje ovog dokumenta, da će biti predstavljene ex post analiza koja će ne obuhvatiti samo tu prethodnu strategiju, već celokupnu ovu oblast, bez obzira dalje ona regulisana propisima ili dokumentima javnim politikama i ex ante analizu. Tako da je to upravo trenutak kad ja mislim da možemo da više iznesemo ono što mislimo da eventualno nedostaje, šta se promenilo i kojim možda savremenim tehnologijama treba da krenemo da bi ovo uradili najbolje i u interesu, pre svega, dece i svih nas.
00:39:11
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala. Da li još neko od članova Odbora želi reč? Izvolite, Zagorka.
00:39:17
Zagorka Aleksić
Jedinstvena Srbija

Zagorka Aleksić

Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem se, predsednice. Zagorka Aleksić, članica Odbora za prava deteta. Meni je drago što je proces izrade ove strategije zamišljen kao jedan inkluzivan proces, procesi što će naš Odbor imati prilike, nadam se, da učestvuje u izradi strategije, to jest u samom nacrtu. Kada govorimo danas o nasilju nad decom, mi često, često se fokusiramo, tako mi se čini, na sajber nasilje, ali i na vršnjačko nasilje. Ipak, ne smemo da zaboravimo da se nasilje nad decom često, često odigrava u porodičnim uslovima, tako da to nekako ne treba prevideti i zato očekujem da će ova strategija imati jedan sveobuhvatan karakter.

Analiza postojećeg stanja, to ste rekli da je prva faza, a to bi zaista trebalo da donese podatke gde se do sada grešilo, a koji su procesi, koji su, koje su radnje i koji su, koji su dokumenti koji su bili zaista svrsishodni i koji su donosili rezultate. Moje pitanje za Ministarstvo, ali i za stručnjake koji su danas sa nama, ukoliko se budu uključili u raspravu, a nadam se da hoće, kako vi vidite na novi trend koji nije prisutan samo u Evropi, već i u svetu, a to je zabrana društvenih mreža ili neko nadziranje dece na društvenim mrežama mlađih od šesnaest godina, jer smo imali priliku da vidimo da je ta preporuka u oktobru bila i u Evropskom parlamentu. Mislim da je oktobar mesec prošle godine, da se, dakle, njihova preporuka je bila da se za mlađe od šesnaest godina dozvoli korišćenje društvenih mreža samo u prisustvu, to jest uz dozvolu roditelja, pa me zanima kako vi vidite na ovaj, na ovu situaciju. Hvala
00:41:15
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala. .
00:41:20
Radoš Pejović

Radoš Pejović

Pomoćnik ministra za brigu o porodici i demografiju
Odlično je pitanje, ali je i težak odgovor. Mi svakako smo razgovarali na, na ovu temu i to je jedan od najizazovnijih trenutaka koji nas čekaju u budućnosti. U svoje lično ime ne mogu da kažem ovaj, svoj stav o tome, ali sam duboko uveren da će biti na korist sve dece i svih roditelja
00:41:54
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam. Ja mogu da dodam da po onoj analizi koju smo mi zamolili da se uradi kao-- prema onoj analizi koju smo mi zamolili da se uradi, dakle kao Odbor za prava deteta. Što se tiče društvenih mreža, sada je već većina država članica Evropske unije uvela, u- uvela restrikciju korišćenja društvenih mreža za decu, uglavnom mlađu od šesnaest godina, u nekim slučajevima i petnaest godina, tako da to ostaje jedna stvar koju, koju mi treba da razmotrimo. Ja sam se nadala, mada tada nismo dobili ovaj, neki odgovor generalnog članova Odbora da, da razmotrimo da li, da li to treba da bude naša preporuka Vladi Republike Srbije, pa zajedno da razmotrimo to. Ja, ja, ja lično mislim da da, ovaj, zato što postoji, ehm...Čitav niz dokaza da društvene mreže izuzetno negativno utiču na na maloletnu decu, dakle na maloletnike.

Da pojačavaju agresiju i smanjuju nivo samopoštovanja. Da prouzrokuju takođe i razmišljanje o suicidu i tako dalje itd. Dakle, svakako mislim da je to nešto čime bi mi, čime bismo mi kao odbor morali da se bavimo intenzivnije u danima pred nama. Pored toga, opet, to se tiče ipak politika u okviru Ministarstva prosvete, a ne Ministarstva za brigu o porodici. Što se tiče toga, teme upotrebe mobilnih telefona u školama, ja sam se, recimo, upravo vratila prošle nedelje iz Finske.

Finski obrazovni model je jedan od najuspešnijih na svetu, uz Dansku i Estoniju, najuspešniji u Evropi. Finci su, recimo, skoro u potpunosti zabranili mobilne telefone u školama, ali u školama ukupno, dakle ne na časovima, u školama. I njihov ministar prosvete je rekao da da da imaju odlične odlične rezultate. Mada ja kao narodna poslanica Tatjana Marković Tapalović smatram da su mobilni telefoni jako dobra sredstvo za i za učenje, ako ne svakako pomoćna sredstva, ali recimo ono gde su ono što je sa mnom podelio ministar prosvete Finske je da se to pokazalo posebno dobro za vreme odmora. Dakle, mi uvek razmišljamo o korištenju mobilnih telefona na časovima, ali kažem za vreme odmora.

Konačno imate decu koja pričaju jedna sa drugima, koja su se vratila tome da nešto zajedno rade da se igraju i tako dalje i tako dalje. Dakle, opet, to je jedna od tema za koju mislim da je relevantna. Pa vi, pa bismo mi kao odbor takođe možda mogli da vidimo kakve bi bile naše preporuke u tom smislu, ali evo to su moja iskustva. Da li neko od gostiju želi reč? Igor, izvolite.

A jel neko drugi se javio? Izvolite, izvolite
00:45:36
Snežana Vuković

Snežana Vuković

Pomoćnica ministra prosvete
Dobar dan profesor doktor Snežana Vuković, v.d. pomoćnik Ministarstva u Ministarstvu prosvete. Vodim Sektor za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluzije osetljivih grupa. Potpuno sam uključena u ovu temu i zaista sam u startu bila iznenađena, kao i koleginica koja je pitala gde je ovde dokument ili nešto se. Međutim, shvatila sam da zaista ovo je dobra namera i jedan od prvih koraka koji idu ka dokumentu koji će nama svima koji radimo ne samo na prevenciji, nego na intervenciji kada je nasilje u pitanju pomoći, budući da smo mi već uradili analizu stanja, mislim na Ministarstvo prosvete.

Mi smo imali jedno veliko istraživanje sa Savetom Evrope gde smo pet hiljada dvestospritanika imali, dve hiljade učenika, dve hiljade nastavnika i hiljadu i dvesta roditelja. Ja zaista moram da podelim sa vama da su vanškolski faktori bili faktori najveći faktori koji izazivaju nasilje. Školski faktori koji izgledaju u medijima kao da su jedini faktori zato što se najčešće ispoljavaju u školi gde deca provode najduže organizovano vreme. Vanškolski faktori su najpre bili nedostatak roditeljskih kompetencija i za nas to i nije bilo iznenađenje, jer mi smo svedoci šarolikih postupanja roditelja poslednjih godina. Drugo je javno izveštavanje i izveštavanje u medijima i promocija nasilja.

Treće je i zaista je dobro što ćemo imati dokument koji nekako može i da ukaže na vrednosni sistem, jer je to treće upravo nedostatak opšteg konsenzusa o vrednostima koje mi želimo da negujemo u društvu, bez obzira ko pripada kome, ali to je dogovor koji mi na nacionalnom nivou treba da imamo i to je jedna od preporuka. Tako da, evo ja sam zaista srećna što ćemo imati takav dokument i što ćemo moći kao Ministarstvo prosvete naravno, naravno da pomognemo. Četvrto i peto je bilo nedosledno postupanje unutar Ministarstva prosvete koje je 2024. znate, promenilo Protokol o postupanju u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja nakon izmena 2023. Zakona o osnovama sistema i ovog dela oblasti gde smo uveli krizne intervencije nakon Ribnika, Rrduba i Orašja.

Jasno vam je da ima toliko mnogo dokumenata i toliko ima mnogo priručnika naših obuka na desetine hiljada ljudi, bilo roditelja, bilo nastavnika ili učenika je prošlo naše obuke u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kroz platformu Čuvam te koju zajedno sa kolegama iz drugih resora nekako obogaćujemo, ali ono što je izuzetno važno, pokatkad nedostaje intersektorska saradnja i intersektorska interese Orna saradnja uvek može da ugrozi dete, jer ako ne postupi jedan resor, onda uzrok nasilja nekada je uzrok nasilja i samo nasilje koje se dešava unutar porodičnog sistema, a ne rešava se ili ga možda tužilaštvo ne reaguje u toj situaciji. Ili Centar za socijalni rad škola ne može sama škola da ostaje, to je onda jedan začarani krug, tako da je nama jako važno da se povežemo kroz takav dokument i zaista pozdravljam ovaj dokument. Malopre smo pominjali gospođa Obradović je pomenula daEh, mobilne, korišćenje mobilnih telefona i mi smo n-kao odgovor Zaštitniku građana, koji ima određene predloge za potpuno eh, redukovanje telefona iz mobilnih telefona. Imali smo eh, jedan vrlo jasan odgovor koji ukazuje na to da bi mi voleli da eh, se na nivou Vlade i na nacionalnom nivou dogovorimo oko korišćenja mobilnih, društvenih mreža, a da uređenje mobilnih telefona onakvo kakvo već imamo, samo što čini mi se da nije dovoljno iskorišćeno u školama i o tome mi treba da vodimo računa. Ne prebacujem odgovornost ni na koga drugog, no na samo Ministarstvo prosvete.

Mi imamo smernice za, za eh r-redukciju i korišćenje, odnosno za zloupotrebu mobilnih telefona, za redukciju zloupotrebe mobilnih telefona koje je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta dvije hiljade dvadeset četvrte nakon što je ministarstvo uputilo eh, zakonom. Eh, upravo to mi imamo odluku da i uredbu da se zajedno, da se na svim, eh da svaka škola odredi zajedno sa učenicima, nasiljem, eh na, eh nastavnici i roditeljima. To su svi oni koji participiraju i to je možda i odgovor koleginice vama. Znači, deca su ta koja participiraju u svim odlukama na školskom nivou koje se tiču njih i oni bi zaista trebali i da učestvuju u donošenju takvih odluka kada se koriste telefoni, kada je zloupotreba, a kada nije, jer telefoni su sada odličan pedagoški resurs ukoliko se koriste na pravi način. I to je bio naš odgovor Zaštitniku građana.

I mogla bih još mnogo da, da govorim. Neću da vam uzimam vreme, ali mislim da ćemo imati prostora kroz zajednički rad na ovom dokumentu. I hvala još jednom

Video snimak sednice

Poslednji put ažurirano: 07.04.2026, 10:06