Deveta sednica Odbora za prava deteta

17.03.2026.

Sednica broj: 9

Predsedavajuci: Ana Brnabić

Odbor: Odbor za prava deteta

Na sednici Odbora za prava deteta, održanoj 17. marta 2026. godine, razgovaralo se o izradi i usvajanju novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Predsednica Narodne skupštine podsetila je prisutne da je na prethodnoj sednici Odbora dogovoreno da se organizuje posebna tematska sednica posvećena izradi novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, te se, u skladu sa tim, današnja sednica i održava.

„Imajući u vidu da je poslednja Strategija za prevenciju dece od nasilja usvojena 2020. godine, istekla 2023. godine, neophodno je da obezbedimo kontinuitet javnih politika u ovoj oblasti i današnja sednica je prilika da zajednički razmotrimo predstojeće aktivnosti na pripremi novog strateškog dokumenta, da se upoznamo sa rezultatima primene prethodne strategije, eventualnim izazovima koji su uočeni i načinima njihovog prevazilaženja, uz uvažavanje šireg evropskog konteksta, zato što je ovo, pored onoga što je nama neophodno, važno i za naš evropski put“, naglasila je predsednica Narodne skupštine.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević izvestila je prisutne o tome koji su ključni koraci, odnosno koje se aktivnosti i mere planiraju u procesu pripreme novog strateškog dokumenta.

Predsednica je istakla da je veoma bitno da se Odbor uključi u ovu aktivnost i podrži Ministarstvo, kako bismo što pre imali novi strateški dokument i krenuli sa njegovom implementacijom.

Prisutnima se obratila i Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike koja je obrazložila razloge za kreiranje Programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, a koji bi kasnije bio deo šire Strategije o ljudskim pravima, kao i Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. Učešće u diskusiji su uzeli i predstavnici nadležnih ministarstava i drugih državnih organa i nevladinog sektora, kako bi doprineli u razmatranju ključnih pitanja od značaja za izradu navedenog strateškog dokumenta.

Tokom rasprave, prisutni su se osvrnuli i na temu društvenih mreža, sa posebnim akcentom na potencijalne opasnosti i rizike koje one nose, te su o tim aspektima vodili detaljnu diskusiju.

Predsednica je pozvala sve nadležne aktere da obezbede blagovremenu i efikasnu dinamiku u procesu izrade i implementacije novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja u Republici Srbiji, naglašavajući da navedeni dokument ima za cilj da smanji sve oblike nasilja nad decom i unapredi sistem njihove zaštite.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ana Brnabić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Đurić, Edin Đerlek, dr Jovan Janjić, Hadži Milorad Stošić, Nataša Ivanović, Nataša Mihajlović, Vesna Nedović, prof. dr Marija Zdravković, prim. dr Nada Macura, dr Aleksandra Tomić, prof. dr Mirka Lukić Šarkanović, Ilo Mihajlovski, dr Emeši Uri, Zagorka Aleksić, Branimir Jovanović, Milija Miletić, Milica Marušić Jablanović i dr Tatjana Marković Topalović.

Prisutni članovi

...

Nevena Đurić

Srpska napredna stranka
...

Edin Đerlek

Stranka pravde i pomirenja
...

Jovan Janjić

Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović
...

Hadži Milorad Stošić

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda
...

Nataša Ivanović

Srpska napredna stranka
...

Nataša Mihajlović

Srpska napredna stranka
...

Vesna Nedović

Srpska napredna stranka
...

Marija Zdravković

Srpska napredna stranka
...

Nada Macura

Srpska napredna stranka
...

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
...

Mirka Lukić Šarkanović

Socijalistička partija Srbije
...

Ilo Mihajlovski

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda
...

Emeše Uri

Savez vojvođanskih Mađara
...

Zagorka Aleksić

Jedinstvena Srbija
...

Branimir Jovanović

Socijaldemokratska partija Srbije
...

Milija Miletić

Srpska napredna stranka
...

Milica Marušić Jablanović

Narodni pokret Srbije
...

Tatjana Marković-Topalović

Srbija centar

Najvažnije sa sednice

OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za prava deteta

Datum sednice: 17.03.2026.

Trajanje sednice: oko 1 sat i 6 minuta

Tema / naziv tačke dnevnog reda: novi strateški dokument za prevenciju i zaštitu dece od nasilja

Predsedavajući: Ana Brnabić

Broj prisutnih poslanika: 18 članova odnosno zamenika članova Odbora

Učesnici van poslanika: Jelena Žarić Kovačević, Bojana Tošić, Dejana Kostadinova, Radoš Pejović, Snežana Vuković, Igor Jurić, Dragan Atanasov, kao i drugi predstavnici institucija

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: oko 18%

Poslanici opozicije: oko 20%

Članovi Vlade / gosti / predstavnici institucija: oko 62%
(procena na osnovu odnosa broja reči u transkriptu, po formuli 95 reči = 1 minut)

Ukratko sa sednice: Sednica je bila posvećena početku izrade novog programskog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, pošto je prethodni okvir istekao 2023. godine. Predstavnici Vlade i institucija najavili su analize, međuresornu radnu grupu, konsultacije i uključivanje dece i mladih, dok je opozicija insistirala na tome da se prvo prikažu rezultati i manjkavosti prethodnog dokumenta. Rasprava se proširila i na nasilje u školama, društvene mreže, mobilne telefone, dnevne boravke za decu sa problemima u ponašanju i zaštitu dece u sportu. Najizraženija tenzija nastala je na kraju, kada je Ana Brnabić ocenila da su izneti rokovi za izradu novog dokumenta neprihvatljivo spori.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Ana Brnabić (vladajuća većina) rekla je da je neophodno da se obezbedi kontinuitet javnih politika po isteku prethodne strategije i da Odbor aktivno prati i podrži izradu novog dokumenta. U diskusiji je insistirala i na ubrzanju rokova, kao i na razmatranju pitanja društvenih mreža i mobilnih telefona, uz pozivanje na evropska iskustva i potrebu da Odbor formuliše preporuke.

Jelena Žarić Kovačević (ministarka) predstavila je plan za izradu novog dokumenta, uz naglasak na međuresornu koordinaciju, usklađivanje sa Zakonom o planskom sistemu, ex post i ex ante analize, konsultacije sa institucijama, stručnjacima, civilnim društvom, decom i mladima. Fokus joj je bio na institucionalnom i proceduralnom okviru, uz tvrdnju da će proces biti transparentan, inkluzivan i zasnovan na dokazima.

Bojana Tošić (Republički sekretarijat za javne politike) objasnila je da bi novi dokument formalno trebalo da bude program, a ne strategija, jer zaštita dece od nasilja nije zasebna planska oblast već deo šire oblasti ljudskih prava. Naglasila je da je sadržaj važniji od naziva i da je ključno da dokument bude primenjen, a ne samo usvojen.

Dejana Kostadinova (UNICEF) podržala je izradu novog okvira i naglasila da se nasilje nad decom menja zajedno sa okruženjem u kome deca odrastaju, posebno zbog digitalizacije i novih rizika. Insistirala je na širokim konsultacijama, učenju iz prethodnih politika, jasnim linijama odgovornosti, budžetskoj podršci i ulozi parlamenta u praćenju sprovođenja.

Milica Marušić Jablanović (opozicija) dovela je u pitanje koliko će novi strateški dokument imati efekta ako se postojeće zakonske i institucionalne obaveze već ne sprovode. Posebno je otvorila pitanja dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju, osnivanja ustanove za lečenje i osposobljavanje dece kojoj je potreban psihijatrijski tretman i budućnosti svratišta za decu u uličnoj situaciji, tražeći da Odbor od Grada Beograda zatraži konkretne informacije.

Tatjana Marković Topalović (opozicija) kritikovala je činjenicu da na sednici nije ponuđena analiza prethodnog dokumenta, i ocenila da deluje kao da se kreće od nule iako država već dugo vodi ovu oblast. Posebno je insistirala na statistici, evaluaciji prethodne primene, aktivnom uključivanju mladih, temi mentalnog zdravlja, usklađivanju sa evropskim iskustvima i problemima u vezi sa zabranom mobilnih telefona i funkcionisanjem školskog protokola za nasilje.

Radoš Pejović (Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju) odgovorio je uopšteno, naglašavajući da Ministarstvo želi da kroz Savet za prava deteta uključi decu, mlade, roditelje i širu javnost. Njegov nastup bio je usmeren na proceduru i opštu nameru da dokument bude moderan i sveobuhvatan, bez mnogo konkretnih odgovora na otvorena pitanja o rokovima i sadržaju.

Zagorka Aleksić (vladajuća većina) podržala je inkluzivan pristup izradi dokumenta i upozorila da fokus ne sme ostati samo na vršnjačkom i sajber nasilju, već i na nasilju u porodici. Pitala je kako institucije gledaju na evropski trend zabrane ili ograničavanja društvenih mreža za mlađe od 16 godina.

Snežana Vuković (Ministarstvo prosvete) govorila je pre svega iz ugla sistema obrazovanja i navela da su, prema istraživanjima, vanškolski faktori, posebno roditeljske kompetencije, medijsko okruženje i izostanak društvenog konsenzusa o vrednostima, ključni uzroci nasilja. Istakla je važnost međuresorne saradnje, iznela podatke o slučajevima nasilja trećeg nivoa u školama i branila pristup u kome škole, zajedno sa učenicima i roditeljima, uređuju pravila o korišćenju mobilnih telefona.

Igor Jurić (Centar za nestalu i zlostavljanu decu) podržao je potrebu za dnevnim boravcima za decu sa problemima u ponašanju i naveo iskustvo Novog Sada kao primer dobre prakse. Oštro se usprotivio zabrani društvenih mreža za decu, ocenjujući da represivni pristup ne rešava problem, i zalagao se za obrazovanje dece o digitalnoj bezbednosti umesto zabrana.

Dragan Atanasov (Ministarstvo sporta) ukazao je da je nasilje nad decom prisutno i u sportu i da će ova tema biti deo Strategije razvoja sporta. Njegov fokus bio je na institucionalnom povezivanju sektora i potrebi da se nasilje u sportskim klubovima tretira kao ozbiljan sistemski problem.

Jovana (sekretarska/podrška Odboru, funkcija nije precizirana u transkriptu) prenela je preliminarni hodogram Ministarstva prema kojem bi prvi nacrt dokumenta bio u poslednjem kvartalu 2026, a javne konsultacije u prvom kvartalu 2027. Upravo je taj podatak otvorio najoštriju reakciju predsedavajuće.

ZAKLJUČAK SEDNICE

Dnevni red sednice je usvojen, a rasprava je poslužila kao početni politički i institucionalni okvir za izradu novog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Nije usvojen novi strateški dokument niti precizan plan rada, ali je zaključeno da Odbor treba da dobije dinamiku izrade i da se aktivno uključi u proces. Otvorena su ostala pitanja evaluacije prethodnog okvira, konkretnih rokova, odnosa prema društvenim mrežama i mobilnim telefonima, kao i stanja usluga podrške za decu sa problemima u ponašanju i decu u uličnoj situaciji.

NAPOMENA: Ovaj sažetak je generisan pomoću alata veštačke inteligencije (AI) i može sadržati nenamerne netačnosti. Može se koristiti za brzi pregled dešavanja sa sednice Odbora. Za potpuno pouzdani pregled koristite video zapis sa sednice.

Transkript

NAPOMENA: Transkript sednice odbora generisan je pomoću softvera za automatsko prepoznavanje govora. Uloženi su značajni napori da se osigura tačnost, ali se mogu javiti manje netačnosti. Za potpuno pouzdani pregled koristite video zapis sa sednice.

Učesnici u raspravi
00:50:48
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam. Eh, reč ima Igor Jurić, izvolite.
00:50:51
Igor Jurić

Igor Jurić

Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Dobar dan, poštovana predsednice. Poštovani gosti i-i poslanici. Ono što bih ja želeo da kažem i da se nadovežem na gospođu Marušić. Mi smo o tome pričali, naravno, na prošli, eh na prošlom sastanku na prošlom odboru gde smo razgovarali upravo o boravcima za decu sa problemom u ponašanju, ja moram da, da istaknem da smo uspeli u Novom Sadu da dobijemo licencu, da danas jesmo licencirana usluga socijalne zaštite upravo za decu za sa problemima u ponašanju i mislim da možemo da budemo danas jedan dobar primer i do-primer dobre prakse upravo koliko je važna ova usluga. I potpuno se slažem sa vama da ovo jeste možda ključ kada govorimo i o vršnjačkom i svakom drugom nasilju, jer čini mi se da ta deca jesu ozbiljno stigmatizovana u društvu.

Mi ih nazivamo nasilnicima, a ne ulazimo u uzrok njihovog ponašanja i to jeste ključ. Ovakvi boravci, kao što je naš u Centru za nestalu i zlostavljano decu u Novom Sadu, zaista može biti primer da se ta deca mogu vratiti na pravi put. Dovoljno je samo stručnih ljudi, dovoljno je pre-dovoljno je i malo ljubavi da im se pruži i oni se itekako ovaj, mogu vratiti na pravi put. Ali ponavljam, eh, u okruženjima u kojima trenutno žive uglavnom gde su deca potpuno zanemarena, ali i često zlostavljana, jednostavno nemaju izbor niti imaju eh, šansu da budu deo, deo, deo društva i deo zajednice. Ono što mi je na vaše pitanje, eh, eh, gospođo, eh, gde ste, gde smo govorili o zabrani društvenih mreža.

Ja vas zaista molim i vas molim kao predsednicu Narodne skupštine, nemojte to da radite. Nemoj da pratimo, da se uhvatimo u jedan voz u koji je krenula Evropa samo zato što nemaju rešenje. Srbija baš naprotiv treba da bude primer kako nećemo represijom da, da samo da prikazujemo da smo nešto rešili, a zapravo nijedna država nije rešila ništa. Da krenemo od Australije, koja je prva uvela i koja je prva uvela ovakvu praksu, pa ih sada pitajte gde su došli sa tim i da li imaju neke rezultate. Nemaju.

Srbija ima način da bude prva zemlja u Evropi koja će uz dobre modele, a postoje zaista modeli, uvesti u škole način obrazovanja po pitanju digitalne bezbednosti i deca jeste, slažem se sa vama da deca koristeći dana, koristeći danas mobilne uređaje, koristeći platforme koje jesu štetne, da li je to TikTok, Telegram ili neke druge manje poznate, nebitno je, ali deca samo treba da imaju jedan dobar model rada. Takav model postoji i ja mislim da sada Srbija treba da zauzme stav i da ide pred Evropu sa tim stavom Mi nećemo da budemo represivni. Mi ćemo da učimo decu pravom i kvalitetnom korišćenju i društvenih mreža i određenih digitalnih platformi. Uči ćemo ih da im to bude korisno za budućnost, a nećemo im štetiti time što ćemo ih zabraniti i skinuti odgovornost sa nas odraslih, jer nismo uspeli ništa da rešimo. Upravo su to uradile i Australija i Francuska i druge zemlje koje su uvele, videle su da im je najlakši model jednim potezom olovke da kažu, "Mi smo to zabranili, skidamo odgovornost sa sebe.

Neka to bude nečija druga odgovornost, a ne nas odraslih, ne nas roditelja i ne nas institucija." I zbog toga zaista ću se eh, iskreno zalagati i boriti da stav Srbije bude upravo suprotan od svih zemalja u Evropi. Hvala
00:54:16
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam. Svakako, ako imate eh, neke predloge kako, kako, kako da radimo na tome, dajte, pa ćemo mi proslediti, prosledićemo ovaj svim članovima Odbora. Hvala.
00:54:28
Snežana Vuković

Snežana Vuković

Pomoćnica ministra prosvete
Samo da dopunim, eh, u Ministarstvu prosvete imamo zaista toliko modela rada, tako da možemo i mi da pošaljemo sve ono što, što radimo kada je čak i u, kroz međupredmetne kompetencije, kroz primenu određenih predmeta i međupredmetnih kompetencija. Koleginice koje su ovde iz prosvete su znaju kako to, kako to radimo. Postoje i predmeti kojima se time bave, tako da mislim da možemo da, da zajedno napravimo jedan dobar mod, dobar zajednički model. Hvala.
00:54:59
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam. Milice, izvolite.
00:55:01
Milica Marušić Jablanović
Narodni pokret Srbije

Milica Marušić Jablanović

Ekološki ustanak
Samo kratka jedna sugestija. Mislim da umesto da iznosimo stavove svako od nas ima razloge zašto smo za ili protiv. Mislim da je jako korisno da se osvrnemo na ta iskustva u zemljama u kojima je već implementirana ova zabrana i da vidimo šta pokazuju njihova istraživanja. Meni nije problem da uradim, pošto već radim u nauci i bavim se pedagoškim istraživanjima. Ja mogu da pogledam da napravim jednu analizu komparativno šta su ljudi dobili i da li su efekti bili pozitivni ili negativni.

To može da nas informiše.
00:55:30
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala mnogo. Prihvatam. Tatjana, izvolite.
00:55:33
Tatjana Marković-Topalović
Srbija centar

Tatjana Marković-Topalović

SRBIJA CENTAR - SRCE
Da, ovaj, ja bih se složila sa gospodinom Jurićem. Ja mislim da je to prava stvar da se deca ne sankcionišu, jer kad radite sa tinejdžerima, njihov odgovor na zabranu je, čim mi nešto zabrane, ja baš imam želju da kršim. A to je upravo to uvažavanje tog aktivnog učešća mladih. Ja sam samo htjela da se osvrnem na ovaj vaš komentar u vezi Finske. Imala sam priliku dva puta da obzerviram finski obrazovni sistem.

Ne može Srbija i srpski obrazovni sistem ni u jednom domenu da se upoređuje sa finskim, ali hoću i negde da vas obavestim u svim zemljama u kojima je ukinut mobilni telefon, ta deca imaju tablet. Znači, oni, škola je potpuno opremljena digitalno, tako da kada deca nemaju mobilni telefon, oni ustvari imaju nastavno sredstvo u vidu tableta. To bi bilo jedna ozbiljna investicija za našu zemlju. Ukoliko uđemo u taj proces zabrane mobilnih telefona zbog eventualno digitalnog nasilja, mi bismo morali da uložimo zapravo u ozbiljnu opremu škola. Takođe sam htjela da pitam, jasno je da je ovo jedna interesantna tema i da je zaista potrebno da se uključi Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja.

I ovaj, ono što mene interesuje, a što znam da je laka statistika koja se može dobiti, to govorim i iz ugla profesora, jeste zapravo koliko imamo slučajeva nasilja u školama. Ovaj, u školama postoji jedan ozbiljan protokol o nasilju i to se upisuje u elektronski dnevnik na jedan vrlo jednostavan organizovan način, i ja mislim da bi ovaj, Ministarstvo prosvete trebalo da nas obavesti o zbirnom broju, recimo u prethodne tri godine, koliko imamo slučajeva nasilja različitih vrsta. I da prokomentarišem nešto što sam prokomentarisala pre godinu i po dana, takođe iz ugla nastavnika, da Protokol o sprečavanju nasilja u školama je spor, inertan, komplikovan i da smo mi najčešće u situaciji kada nam se dešava vrlo delikatna priča ili kada nam se dvoje dece tuče, da moramo da ispoštujemo taj protokol, a to podrazumeva da ne možete da fizički uletite, pa da morate da zovete tim za sprečavanje i zaštitu, i tako dalje. Znači, deca se, ovaj, dešava se strašna situacija, a vi da biste postupali po protokolu zapravo gubite dragoceno vreme. Ja mislim da taj protokol o sprečavanju nasilja apsolutno treba pročešljati u školama i da on dobije neku vrstu trenutne ažurnosti ili vrednosti, jer bojim se da će se dešavati ozbiljnije stvari na koje nećemo moći da reagujemo poštujući protokol koji je obavezan da se poštuje E, hvala vam lepo
00:58:07
Ana Brnabić
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam. Da li neko želi reč? Izvolite, samo se predstavite.
00:58:12
Dragan Atanasov

Dragan Atanasov

Savetnik ministra sporta
Dragan Atanasov, docent doktor, ovaj, Ministarstvo sporta, poseban savetnik ministra i zadužen za izradu, koordinaciju izrade Strategije razvoja sporta za period do 2026. 2035. Uvažena predsedavajuća, uvaženi gosti i kolege i koleginice. Ovaj, ja bih iskoristio prvu priliku da se zahvalim Sekretarijatu za javne politike koji nam je stvarno puno pomogao u procesu izrade i pripreme Predloga strategije koji će, nadam se, krenuti javna rasprava uskoro. Kod toga, ovo je ono pošto su koleginice postavile pitanje, ovaj, vezano za to šta je to sve potrebno da se uradi da bi se uradili dokumenti javne politike.

Ovo je naša eks anta analiza koju smo dugo pripremali, gde smo probali da preciziramo sve ono što, čime ćemo se baviti u strategiji i jedan deo se tiče upravo nasilja. I jako mi je drago što je to, što sam danas imam priliku i da budem ovde i da slušam sve vas, ovaj, pošto pitanje nasilja u sportu je, naročito nad decom, jedno od važnijih pitanja i smatram i slažem se sa kolegama da je taj integrisani pristup i najvažniji. Dakle, da imamo informacije da komuniciramo jedni među drugima i da se borimo svi protiv jedne stvarno opasne pojave. Mi smo po nekim istraživanjima koje smo mi našli, pedeset jedan posto dece trpi nasilje od svojih vršnjaka u klubovima, a šezdeset jedan posto čak od svojih trenera, tako da je to onako jedna alarmantna situacija i mislim da ovako na ovako integrisan način i pristup možemo da rešimo problem. Ustvari, možemo ne da ga rešimo, ali da se približimo rešavanju tog problema.

Kažem, mi smo u jednoj meri tri sedamnaest u našoj strategiji predočili sve ono što ćemo raditi kao ministarstvo, a tiče se save guardinga i to je, uhm, čak imamo i prvog licenciranog save guard oficira. To je naša proslavljena, ovaj, sportistkinja Zorana Runović, tako da ćemo mi unutar sporta itekako da se bavimo ovom temom, jer smatramo da je vrlo značajna za sve nas. Hvala još jednom

Video snimak sednice

Poslednji put ažurirano: 07.04.2026, 10:06