OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za prava deteta

Datum sednice: 17.03.2026.

Trajanje sednice: oko 1 sat i 6 minuta

Tema / naziv tačke dnevnog reda: novi strateški dokument za prevenciju i zaštitu dece od nasilja

Predsedavajući: Ana Brnabić

Broj prisutnih poslanika: 18 članova odnosno zamenika članova Odbora

Učesnici van poslanika: Jelena Žarić Kovačević, Bojana Tošić, Dejana Kostadinova, Radoš Pejović, Snežana Vuković, Igor Jurić, Dragan Atanasov, kao i drugi predstavnici institucija

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: oko 18%

Poslanici opozicije: oko 20%

Članovi Vlade / gosti / predstavnici institucija: oko 62%
(procena na osnovu odnosa broja reči u transkriptu, po formuli 95 reči = 1 minut)

Ukratko sa sednice: Sednica je bila posvećena početku izrade novog programskog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, pošto je prethodni okvir istekao 2023. godine. Predstavnici Vlade i institucija najavili su analize, međuresornu radnu grupu, konsultacije i uključivanje dece i mladih, dok je opozicija insistirala na tome da se prvo prikažu rezultati i manjkavosti prethodnog dokumenta. Rasprava se proširila i na nasilje u školama, društvene mreže, mobilne telefone, dnevne boravke za decu sa problemima u ponašanju i zaštitu dece u sportu. Najizraženija tenzija nastala je na kraju, kada je Ana Brnabić ocenila da su izneti rokovi za izradu novog dokumenta neprihvatljivo spori.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Ana Brnabić (vladajuća većina) rekla je da je neophodno da se obezbedi kontinuitet javnih politika po isteku prethodne strategije i da Odbor aktivno prati i podrži izradu novog dokumenta. U diskusiji je insistirala i na ubrzanju rokova, kao i na razmatranju pitanja društvenih mreža i mobilnih telefona, uz pozivanje na evropska iskustva i potrebu da Odbor formuliše preporuke.

Jelena Žarić Kovačević (ministarka) predstavila je plan za izradu novog dokumenta, uz naglasak na međuresornu koordinaciju, usklađivanje sa Zakonom o planskom sistemu, ex post i ex ante analize, konsultacije sa institucijama, stručnjacima, civilnim društvom, decom i mladima. Fokus joj je bio na institucionalnom i proceduralnom okviru, uz tvrdnju da će proces biti transparentan, inkluzivan i zasnovan na dokazima.

Bojana Tošić (Republički sekretarijat za javne politike) objasnila je da bi novi dokument formalno trebalo da bude program, a ne strategija, jer zaštita dece od nasilja nije zasebna planska oblast već deo šire oblasti ljudskih prava. Naglasila je da je sadržaj važniji od naziva i da je ključno da dokument bude primenjen, a ne samo usvojen.

Dejana Kostadinova (UNICEF) podržala je izradu novog okvira i naglasila da se nasilje nad decom menja zajedno sa okruženjem u kome deca odrastaju, posebno zbog digitalizacije i novih rizika. Insistirala je na širokim konsultacijama, učenju iz prethodnih politika, jasnim linijama odgovornosti, budžetskoj podršci i ulozi parlamenta u praćenju sprovođenja.

Milica Marušić Jablanović (opozicija) dovela je u pitanje koliko će novi strateški dokument imati efekta ako se postojeće zakonske i institucionalne obaveze već ne sprovode. Posebno je otvorila pitanja dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju, osnivanja ustanove za lečenje i osposobljavanje dece kojoj je potreban psihijatrijski tretman i budućnosti svratišta za decu u uličnoj situaciji, tražeći da Odbor od Grada Beograda zatraži konkretne informacije.

Tatjana Marković Topalović (opozicija) kritikovala je činjenicu da na sednici nije ponuđena analiza prethodnog dokumenta, i ocenila da deluje kao da se kreće od nule iako država već dugo vodi ovu oblast. Posebno je insistirala na statistici, evaluaciji prethodne primene, aktivnom uključivanju mladih, temi mentalnog zdravlja, usklađivanju sa evropskim iskustvima i problemima u vezi sa zabranom mobilnih telefona i funkcionisanjem školskog protokola za nasilje.

Radoš Pejović (Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju) odgovorio je uopšteno, naglašavajući da Ministarstvo želi da kroz Savet za prava deteta uključi decu, mlade, roditelje i širu javnost. Njegov nastup bio je usmeren na proceduru i opštu nameru da dokument bude moderan i sveobuhvatan, bez mnogo konkretnih odgovora na otvorena pitanja o rokovima i sadržaju.

Zagorka Aleksić (vladajuća većina) podržala je inkluzivan pristup izradi dokumenta i upozorila da fokus ne sme ostati samo na vršnjačkom i sajber nasilju, već i na nasilju u porodici. Pitala je kako institucije gledaju na evropski trend zabrane ili ograničavanja društvenih mreža za mlađe od 16 godina.

Snežana Vuković (Ministarstvo prosvete) govorila je pre svega iz ugla sistema obrazovanja i navela da su, prema istraživanjima, vanškolski faktori, posebno roditeljske kompetencije, medijsko okruženje i izostanak društvenog konsenzusa o vrednostima, ključni uzroci nasilja. Istakla je važnost međuresorne saradnje, iznela podatke o slučajevima nasilja trećeg nivoa u školama i branila pristup u kome škole, zajedno sa učenicima i roditeljima, uređuju pravila o korišćenju mobilnih telefona.

Igor Jurić (Centar za nestalu i zlostavljanu decu) podržao je potrebu za dnevnim boravcima za decu sa problemima u ponašanju i naveo iskustvo Novog Sada kao primer dobre prakse. Oštro se usprotivio zabrani društvenih mreža za decu, ocenjujući da represivni pristup ne rešava problem, i zalagao se za obrazovanje dece o digitalnoj bezbednosti umesto zabrana.

Dragan Atanasov (Ministarstvo sporta) ukazao je da je nasilje nad decom prisutno i u sportu i da će ova tema biti deo Strategije razvoja sporta. Njegov fokus bio je na institucionalnom povezivanju sektora i potrebi da se nasilje u sportskim klubovima tretira kao ozbiljan sistemski problem.

Jovana (sekretarska/podrška Odboru, funkcija nije precizirana u transkriptu) prenela je preliminarni hodogram Ministarstva prema kojem bi prvi nacrt dokumenta bio u poslednjem kvartalu 2026, a javne konsultacije u prvom kvartalu 2027. Upravo je taj podatak otvorio najoštriju reakciju predsedavajuće.

ZAKLJUČAK SEDNICE

Dnevni red sednice je usvojen, a rasprava je poslužila kao početni politički i institucionalni okvir za izradu novog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Nije usvojen novi strateški dokument niti precizan plan rada, ali je zaključeno da Odbor treba da dobije dinamiku izrade i da se aktivno uključi u proces. Otvorena su ostala pitanja evaluacije prethodnog okvira, konkretnih rokova, odnosa prema društvenim mrežama i mobilnim telefonima, kao i stanja usluga podrške za decu sa problemima u ponašanju i decu u uličnoj situaciji.