Zahvaljujem.

Pre dva dana smo obavešteni o samovoljnoj odluci predsednika Republike da na Samitu EU - Zapadni Balkan Srbija ne bude predstavljena. Dakle, to je odluka koju je on doneo neovlašćeno, koja nije u njegovoj nadležnosti i koja je posledica njegove lične frustracije i saznanja da će na tom samitu morati da bude pritisnut određenim neprijatnim pitanjima i konstatacijama i njegove neprijatnosti zbog toga što Srbija, nažalost, danas daleko zaostaje za nekim drugim zemljama članicama, ali njegova, niti bilo čija druga lična frustracija ne sme da postane zvanična politika Republike Srbije.

Zbog toga postavljam pitanje predsedniku Vlade gospodinu Đuri Macutu – da li je upoznat sa ustavnim ovlašćenjima Vlade na čijem se čelu nalazi? Postavljam mu i sledeće pitanje - da li je i kada održana sednica Vlade na kojoj je doneta takva odluka, odnosno odluka da Srbija neće učestovati na tom samitu?

Isto pitanje postavljam ministru za evropske integracije i ministru spoljnih poslova – da li su učestvovali na takvoj sednici Vlade, da li su glasali i na koji način su glasali po pitanju toga da li će Srbija biti predstavljena?

Verujem da do toga uopšte nije ni došlo, ali ono što smo videli jeste da se obratio ministar za evropske integracije gospodin Starović i izrekao sledeću rečenicu – ovakva odluka predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u EU. U pogledu ove izjave nemam ni jedno konkretno pitanje. Samo želim da ova izjava bude zabeležena u stenobeleškama, jer smatram da ovakvu mudrost treba sačuvati od zaborava i da treba da ostane deo istorije.

Vi onda nama podmećete ovde Zaključak Odbora za evropske integracije u kom nas pozivate da takvoj Vladi koju niko ništa ne pita i da takvoj Vladi koja ni petu godinu ne može da otvori ni jedno poglavlje, ni jedan klaster damo punu podršku u ubrzanju evropskog puta Srbije. Ljudi, dati punu podršku takvoj Vladi jeste kao da date punu podršku pijanom i drogiranom čoveku da vam vozi decu na ekskurziju. Da li ste vi normalni? To je pitanje za sve vas.

Nakon svega toga vi imate obraza da nam pošaljete Anu Brnabić, koja jeste jedna od najodgovornijih i zbog toga što pet godina nismo otvorili ni jedno poglavlje, da kaže kako je opozicija kriva za to što neće biti otvoren klaster. Sad vam kažem da sam imao desetine i stotine razgovora sa brojnim evropskim zvaničnicima i nikada i ni od koga nisam tražio da se zaustave evropske integracije Srbije zato što to nije dobro za građane Srbije, ali jesam tražio da se jasno imenuju, da se jasno identifikuju i da se jasno sankcionišu oni koji snose odgovornost za to što je evropski put Srbije u blatu i tu se gospođa Brnabić ispravno pronašla.

2/2 TĐ/MJ

Znate, nisu opozicija i građani krivi zbog toga što vi kradete izbore. Nisu opozicija i studenti krivi što vi zatvarate političke protivnike. Nisu opozicija i civilno društvo krivi što vi gušite medije i što rušite pravosuđe. Dobro je rekao juče Milenko Jovanov - za evropski put Srbije u ovom trenutku odgovornost snosi samo vladajuća većina i niko drugi, i sa tim se apsolutno slažem i samo vi ste krivi što je evropski put Srbije danas u blatu.

Znate, gospodo, nema apsolutne vlasti, a podeljene odgovornosti. Na tu zabludu možete da zaboravite, od toga nema ništa. Isto kao što građani Srbije moraju u sebi da odagnaju zabludu da će završetak evropskih integracija, uspešan završetak evropskih integracija na čelu sa SNS biti moguć. Dakle, vrlo je jasno koji je datum ulaska Srbije u EU na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Taj datum je nikad i vi ste odlukom koju ste doneli pre nekoliko dana, tj. koju je on doneo pre nekoliko dana, a koju ste svi bespogovorno prihvatili i deklarativno doneli odluku da Srbija prekida svoj proces evropskih integracija. To je u suprotnosti i sa našim Ustavom. To je u suprotnosti i sa interesima Srbije. To je i u suprotnosti sa ekspozeom koji je ovde čitao premijer Đuro Macut i zato mu postavljam poslednje pitanje – kada će podneti ostavku na tu funkciju i kada će omogućiti da građani Srbije izaberu kakvu budućnost žele za sebe i za svoju decu na dalje? Hvala.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje za ministra kulture Nikolu Selakovića, da li će podneti ostavku nakon podizanja optužnog predloga od strane Tužilaštva za organizovani kriminal?

Drugo pitanje koje je povezano sa ovim prvim, jeste za predsednika Vlade, Đura Macuta, da ukoliko Selaković to ne učini, da li će ga premijer razrešiti funkcije ministra, makar do okončanja, to jest do pravosnažnog okončanja ovog postupka?

Sledeće pitanje jeste za ministra MUP, Ivicu Dačića i za direktora BIA. Da li ste nakon nekoliko nedelja konačno utvrdili kada ćete obavestiti javnost čije su i koje strane obaveštajne službe organizovale paramilitarni kamp u izletištu „Sunčana reka“ u blizini Loznice i u njemu obučavali ljude sa zadatkom izazivanja nereda, na tada aktuelnim izborima u Moldaviji?

Pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. U kom je pravnom statusu, odnosno u kom pravnom statusu u Republici Srbiji funkcioniše Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, u kom registru je evidentiran i ko sprovodi operativni i finansijski nadzor njegovog delovanja? Imajući u vidu da je u međudržavnom sporazumu kojim je ovaj centar uspostavljen da piše da je reč o pravnom licu koje je registrovano u Republici Srbiji u skladu sa zakonima, a da pretragom bilo kojih evidencija u Srbiji ne možete pronaći nijedno pravno lice pod tim nazivom.

Takođe pitanje za MUP, konkretno za Sektor za vanredne situacije. Koliko puta je do sada Rusko-srpski humanitarni centar zvanično bio operativno angažovan u pomaganju u vanrednim situacijama u Srbiji, od njegovog osnivanja do današnjeg dana?

Pitanje za BIA i za VOA, da li je i kada izvršena procena bezbednosnih rizika u vezi sa aktivnostima ovog centra, imajući u vidu česte navode o potencijalnim obaveštajnim i drugim aktivnostima koje prevazilaze okvire humanitarne misije i da

2/3 JJ/IR

li je izvršena bezbednosna procena po pitanju toga da li objekti, osoblje ili oprema ovog centra pored zvanične imaju i civilno-vojnu ulogu i kakvi su zvanični nalazi te procene ukoliko je ona vršena?

Poslednje pitanje za predsednika Vlade i za Ministarstvo finansija, da li je u kom iznosu Vlada Republike Srbije pomagala rad Rusko-srpskog humanitarnog centra i ko sprovodi nadzor nad finansijskim radom ovog centra? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Hvala vam na toleranciji.

Danas imamo prilično važne tačke dnevnog reda. Izbor sudija Ustavnog suda. Kada se pogleda lista, kada se pogledaju predloženi kandidati ova tačka bi mogla da se komotno preimenuje u izbor statutarne komisije SNS, jer većina kandidata koji su predloženi jesu kandidati koji su direktno povezani sa SNS.

Tako recimo jedan od njih jeste gospodin Nikola Banjac koji je bio savetnik Miloša Vučevića i dok je bio ministar odbrane i dok je bio predsednik Vlade, a bio je i član i sekretar pokrajinske izborne komisije ispred SNS.

Zatim imamo Slobodanku Gutović koja je bila deo vanpretresnog veća. Onog vanpretresnog veća koje je ukinulo odluku o pritvoru Goranu Vesiću u slučaju pada nadstrešnice. Kada smo kod Gorana Vesića, ona je takođe zaslužna za to što je obustavljen postupak protiv njegovog advokata Nemanja Aleksića koji je fizički napao policiju u Novom Sadu, a nekoliko godina pre toga se proslavila time što je ukinula osuđujuću presudu Predragu Kuluviji. Dakle, još jedan od elemenata koji je kandiduje za tu funkciju.

Zatim imamo Ranku Vujoviću koja je pomoćnica direktora Republičkog zavoda za zakonodavstvo, to je sada već Đurđevićeva struja nakon Vučevićeve struje i Vesićeve struje i onda dolazimo do jednog od najzanimljivijih imena i najpoznatijih, a to je Maja Popović. Maja Popović gospođa koja je bila ministarka od 2020. do 2025. godine koja se proslavila po dva momenta.

Prvi momenat jeste to što smo prvi put dobili ministarku pravde koja u tom trenutku nije znala da je smrtna kazna u Srbiji ukinuta 20 godina pre nego što je ona postala ministarka, a zatim je postala poznata po tome što je zagovarala ustavne promene i reforme pravosuđa i ubeđivala nas kako će pravosuđe od tog momenta da procveta, kako će naš evropski put dramatično da se ubrza i to u momentima kada smo mi iz opozicije bili protiv tog rešenja, ona nas je ubeđivala kako smo antievropski nastrojeni, kako ne razumemo potrebe pravosuđa, itd.

Sada smo došli u situaciju gde je najveći problem u oblasti pravosuđa predstavnicima režima u ovom trenutku su upravo te ustavne promene. Onda dolazimo do logične posledice da onaj ko je to zagovarao i ko je to radio loše će biti nagrađen i avanzovaće u sudiju Ustavnog suda. Kada smo kod Maje Popović, ona je sada već Vučićeva struja direktno.

Dolazimo do poslednjeg interesantnog imena, to je Snežana Marković. Ona je izabrana još 2016. godine na predlog Tomislava Nikolića. Pokazali ste visok demokratski kapacitet, jer ste objedinili sve struje unutar SNS i svakome ste dali po nešto.

Gospođa Snežana Marković je istovremeno i predsednica Ustavnog suda u aktuelnom sazivu i ona je personifikacija tog ignorantskog i štetnog delovanja Ustavnog suda u prethodnih više od deset godina. To je upravo onaj Ustavni sud koji je pokazao da može da bude savršeno brz i efikasan onda kada je potrebno braniti političke interese ovog režima, ali koji je sa druge strane takođe pokazao i sposobnost neverovatnog ignorisanja u višegodišnjem periodu onda kada treba braniti interese građana Srbije.

23/2 VS/CG

Tako recimo imamo to da je doneta odluka u istorijski kratkom roku, o legitimizaciji odluke o uvođenju vanrednog stanja 2020. godine. Imamo i to da je Ustavni sud bio neverovatno brz i efikasan kada je trebalo poništiti odluku Vlade kojim se stavlja van snage Prostorni plan za projekat „Jadar“.

Kada smo došli do toga da treba štititi interese građana Srbije, kada treba učiniti nešto što je za njihovo dobro, tada se Ustavni sud vraća u svoje stanje hibernacije, u svoj duboki zimski san i tada se vrlo uspešno pravi mrtav, kao što se pravio mrtav kada je trebalo da odluči o međunarodno priznatim pokradenim izborima u decembru 2023. godine, kao što se pravio mrtav onda kada su narodni poslanici tražili da interveniše zbog toga što je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić u ovoj instituciji samovoljno odlučila da ne stavi na dnevni red izglasavanje nepoverenja Vladi i time direktno sprovela državni udar u ovoj instituciji, kao što se pravio mrtav onda je u ovoj instituciji donošen sramotni leks specijalis i još sramotnije autentično tumačenje. Govorim o slučaju Generalštaba. Tada su se i te kako pravili mrtvi.

Samo jedna digresija, pošto naravno ne može da prođe ova sednica bez jedne od gorućih tema koja se tiče Generalštaba, jer smo i od strane vas i od strane predsednika Republike optuživani kako smo mi krivi za takav ishod u ovom slučaju.

Odmah da vam kažem. Mi nismo srećni što je ovaj projekat na taj način završen. Mi bismo bili srećni da je tačka na taj projekat stavljena time što ne bi bio usvojen leks specijalis u Narodnoj skupštini. Ovo što je urađeno je velika ljaga na svima nama.

Znate, kada je predsednik države išao u Ameriku i pokušao da se ušunja na privatni posed i da neovlašćeno uđe na donatorsko veče. On je tada osramotio samog sebe. Mi smo svi osećali transfer blama, ali je sramota bila isključivo njegova. A usvajanjem leks specijalisa i ovim pokušajem, najglupljim pokušajem političke korupcije, rukovodstva SAD, otkad ta država postoji, vi ste obrukali sve nas jer ste tu uvukli i Narodnu Skupštinu, i sve relevantne institucije ove zemlje i napravili ste štetu i bruku od koje ćemo se mi kao država teško oporaviti i onda nemate srama, već dođete ovde u Skupštinu da nam objašnjavate kako su navodno blokaderi krivi zbog toga što će Srbija izgubiti investiciju od milijardu i po evra, i što će ta investicija otići u Albaniju. Znate zašto će otići u Albaniju?

Zato što je Albanija saveznik SAD, u okviru NATO, zato što je Albanija zemlja koja želi i koja će postati članica EU, zato što nemaju ni predsednika ni premijera koji su pokušali da se ušunjaju neovlašćeno na privatno donatorsko veče, zato što nemaju ministre i Vladu koja će porodicu i predsednika SAD, uplesti u međunarodnu korupcionašku aferu. Zbog toga će otići tamo. Znate, gospodo, jedini blokaderi u ovoj zemlji ste upravo vi. Vi ste ti koji blokiraju normalan život u ovoj zemlji i vi ste ti koji držite dotok minimalne pravde građana Srbije , vi ste ti koji blokiraju bilo kakvu mogućnost da živimo iole normalno u ovoj zemlji. To je direktno vaša odgovornost i to je baš odgovornost zbog načina na koji radite svih ovih godina.

Da se vratimo sada na ovu temu Ustavnog suda, Ustavni sud mora da bude prva linija odbrane ustavnosti i zakonitosti u svakoj zemlji. Vi ste ga pretvorili u poslednji rov odbrane vašeg kriminalnog ponašanja. Imamo institucije koje su toliko neefikasna da u ovom trenutku ima više od 40 hiljada nerešenih predmeta i za to vreme jedan od najistaknutijih članova, sudija, profesor Petrov, je gotovo srastao sa foteljom u televiziji Pink i na drugim televizijama, gde poslednjih godinu i po dana je imao više stotina javnih nastupa, baveći se svime osim onime što je u njegovoj nadležnosti, i čime ustavni sud treba da se bavi, pa smo tako došli do toga da je on, ne samo izgubio

23/3 VS/CG

pojam o tome čime Ustavni sud treba da se bavi, čovek je izgubio pojam o tome šta on kao profesor upravnog prava treba da predaje studentima, tako da smo pored ministarske koja ne zna da smrtna kazna ne postoji, dobili sudiju Ustavnog suda, i profesora Upravnog prava, koji se žali što se pravosuđe otelo od političke i izvršne vlasti, nakon čega više nema legitimitet, ni da bude sudija Ustavnog suda, a još manje da bude profesor upravnog prava, jer taj čovek više nikoga neće smeti da obori ni na ispitu, jer čovek ne poznaje predmet kojim se sam bavi.

Takođe, Ustavni sud je uspeo da pokaže neverovatnu toleranciju i neverovatno ignorisanje jednog od gorućih problema sa kojima se naše društvo suočava, a to je da poslednjih nedelja i poslednjih meseci se na državnom univerzitetu u Novom Pazaru, sprovodi eklatantno kršenje Ustava, zagarantovanog prava na autonomiju i univerziteta. Ustavom zagarantovanog prava na rad, u slučaju profesora koji su podržali svoje studente, koji se bore za pravdu u ovoj zemlji, a koji su žrtve političke odmazde od strane političkih predstavnika na tom univerzitetu i koji zbog toga ostaju bez posla i po tom pitanju je Ustavni sud postao apsolutno nem i nije se ni na koji način mešao u svoj posao. Ja želim da istaknem da Pokret slobodnih građana i naša poslanička grupa koju sa nama čine i SDA i Sandžaka, za demokratsko delovanje, pruža punu podršku svim zaposlenim i svim studentima državnog univerziteta u Novom Pazaru, i onima koji ste oteli pravo da studiraju i zbog toga što su se borili za pravdu u prethodnom periodu i da ćemo biti tu da im pomognemo u svakom slučaju i svakoj situaciji.

24/1 JD/VZ 15.05 – 15.15

Zbog toga su predlozi koji su došli i od strane predsednika Republike i od strane većine poslaničkih grupa, dakle govorim o svim, su apsolutno neprihvatljivi, jer predstavljaju politiku kontinuiteta nerada ili pogrešnog rada te institucije.

Mi smo kao poslanička grupa predložili jednog kandidata za sudiju Ustavnog suda. Dakle, reč je o advokatu Mihajlu Pavloviću. Smatramo da je reč o čoveku koji poseduje i stručni i profesionalni kredibilitet i integritet, da može da pomogne svojim znanjem, svojim iskustvom, svojim dosadašnjim radom, svojom dosadašnjom praksom, da te institucije krenu u značajno boljem pravcu, da se promeni taj katastrofalni kontinuitet koji postoji poslednjih 10 godina, a da budemo iskreni i mnogo duže od toga.

Smatramo da gospodin Pavlović poseduje neophodno znanje, pogotovo u oblasti međunarodnog prava, odnosno zastupanja pred Evropskim sudom za ljudska prava i drugi međunarodnim sudovima o čemu svedoči i činjenica da je Pravosudna akademija sa gospodinom Pavlovićem morala da zaključi sporazum o sudskom poravnjanju, jer je neovlašćeno uzimala njegove tekstove u kojima se on bavio upravo tim pitanjem.

Tako da imamo i institucionalnu potvrdu kvaliteta, stručnosti i znanja tog gospodina i smatram da bismo učinili jednu dobru stvar ukoliko bismo njegovu kandidaturu podržali i da bi na taj način mogli da utičemo da praksa Ustavnog suda krene u značajno drugačijem i boljem pravcu. Hvala.

Svaka čast. Veoma ste ovako dovitljivi, predsednice. Svaka čast.

Hajde da krenemo od pozadi. Dakle, šta da se radi sa Generalštabom? Pa, da se obnovi. Da, slažem se da ne treba da ostane ruševina u centru grada i da je to potpuno bespredmetno i sramotno ali mi smo ti koji treba da obnovimo svoju zgradu i svoju imovinu.

Pominjete sudiju Majića, ja sam pročitao sve kandidate za sudije Ustavnog suda, Majić nije kandidat za sudiju Ustavnog suda. Zašto bi se ja bavio nekim ko nije ni sudija Ustavnog suda ni kandidat. To je potpuno besmisleno. Ali dobro, vi imate pravo na svoje impresije.

E, sad, kaže da se izjasni o zabrani sad kakvih organizacija, terorističkih, ovakvih, onakvih, konkretno aludirate, ne aludirate nego direktno pominjete Pokret slobodnih građana i ja nemam ništa protiv da se taj postupak povede, sprovede i da se donese konačna odluka. Vi možete čak i da inicirate pokretanje tog postupka. Imate to pravo. Ja bih samo voleo da se poštuje određeni redosled i određeni prioriteti, pa da se Ustavni sud prvo oglasi o tome što je SNS u sadejstvu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i drugih institucija pokrala izbore 2023. godine, što je potvrđeno i rezolucijom Evropskog parlamenta.

Onda da se vratimo na vas, gospođo Brnabićka gde ste samovoljno odlučili da legalno i legitimno prikupljene potpise narodnih poslanika, da im ne dozvolite da se stavi na dnevni red izglasavanje nepoverenja Vladi, već se sami odlučili da to ne može da se stavi na dnevni red, što je državni udar zbog čega smo se mi takođe obratili Ustavnom sudu.

Onda nakon toga da se reši i jedan slučaj koji je još stariji od svega toga, a to je primer jedne parapoliticijske organizacije koja radi direktno u dogovoru sa predstavnicima policije i ovog režima što imamo i priznanje od strane njihovih aktera i njihovih lidera, govorim naravno o Pokretu Levijatan, pa kada se sve to završi i kada se konačno vrati taj dašak pravde u Srbiju, e onda slobodno odlučujte i o Pokretu slobodnih građana i o našoj političkoj prirodi, nemamo apsolutno nikakav strah u tom pogledu i sarađivaćemo sa nadležnim institucijama na svaki mogući način, šta god vam bude trebalo, čim završite ove stvari, eto nas odmah sledeći da budemo na dnevnom redu, radujemo se tom pozivu.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

S obzirom da ću odužiti, koristiću vreme ovlašćenog.

Koleginica je već pomenula, ne samo u pogledu ovog konkretnog člana, već generalno zakona da jeste problematično i sa ustavno-pravnog aspekta, pre svega zbog ograničenja konkurencije, ali je takođe i suprotan sa aspekta naših evropskih integracija.

Dakle, Poglavlje 8. se bavi pitanjem konkurencije. Ovim zakonom mi konkurenciju suštinski u jednom delu ove oblasti apsolutno ukidamo. Pri tom je zabrinjavajuće to što smo pre 20 godina već bili donekle u toj situaciji, pa smo tadašnjim izmenama zakona i liberalizacijom tržišta udžbenika tu prepreku otklonili, a sada je vraćamo i to u trenucima kada se navodno cela država bori za otvaranje klastera tri. Mi sada radimo nešto što može da nam odmogne kada je reč o Poglavlju 8, odnosno klasteru dva.

Takođe, problematično je i sa aspekta kvaliteta budućeg rada zato što je jasno da ono što rade i način na koji rade javna preduzeća, kako su radili do sada, sada vidim po amandmanu Vlade da se menja da neće više biti samo javna preduzeća, već pravno lice, pa ne znam kako će to izgledati u budućnosti i da je pitanje kreativnosti, inovativnosti, upodobljavanju sa nekim modernim tendencijama, da to nije baš neka karakteristika koja može da se vezuje za naša javna preduzeća.

Pominje se problem postojanja dominantnog položaja na tržištu jednog od izdavača, s tim što se takvi problemi rešavaju jačanjem konkurencija, a ne njenim ukidanjem, odnosno vraćanjem monopola, čak i ukoliko se taj monopol daje državi. Dakle, sa tog aspekta to jeste prilično problematično rešenje.

Drugo, ovde se govori stalno o tome kako se dopušta da nam neki stranci pišu udžbenike, da nas oni uče istoriji, da oni uređuju sadržaje itd. To takođe u velikoj meri nije tačno, jer država i po sadašnjem rešenju ima značajnu, čak i dominantnu ulogu, jer država i državni organi propisuju nastavni plan i program i na kraju odobravaju udžbenike koji će se naći pred decom. Tako da, ukoliko se nešto podmetne, to samo znači da neko iz sadašnjeg sistema nije radio taj svoj posao.

Takođe, definicija udžbenika od nacionalnog značaja… Dakle, pre svega, pre nego što uđemo u definiciju samu, nije mi jasno kako smo došli do toga da određene udžbenike definišemo kao stvar od nacionalnog značaja. Duboko sam verovao da je za nas, a i za ovu Vladu obrazovanje kao oblast nešto od nacionalnog značaja, a ne da su udžbenici, koji su sredstvo za sticanje obrazovanja, dobili taj nivo nacionalnog značaja, jer ne verujem da je naš nacionalni interes da imamo buduće naraštaje koji napamet znaju u pola dana i pola noći ceo rodoslov Nemanjića, a da ne znaju da pomnože dva sa tri ili da ne znaju neke druge stvari koje su im neophodne za današnji život, pa da sada postoje stvari koje su važne i za koje država želi da brine i postoje manje važne stvari koje možemo da prepustimo nekome drugome.

Dakle, tu se postavlja pitanje - da li mi želimo da stvaramo generacije koje razvijaju sposobnost kritičkog mišljenja, kritičkog razmišljanja ili želimo da stvaramo vojsku indoktriniranih poslušnika? Dakle, to jeste pitanje nacionalnog interesa i to je pitanje prema kome ova Vlada određuje šta je njen interes u budućnosti.

Ova definicija, kažem, u obrazloženju zakona - kako udžbenici od nacionalnog značaja prenose vrednosti i tradiciju, jezik i kulturu, a zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo u izgradnji i očuvanju identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje je jedan od stubova nacionalne bezbednosti.

Nisam živeo za vreme komunizma, a nisam bio ni rođen, nisam bio ni pionir, ni bilo šta, ali mi je ova definicija i ovo što sam pročitao ovde delovalo strahovito poznato, kao da sam ovo već negde doživeo, kao da sam negde već čitao nešto vrlo slično tome i onda mi je palo na pamet da zaista vrlo slično ovome jesam video i jesam pročitao. Pročitao sam u Istočnom Berlinu u Štazijevom muzeju, a kada je reč o udžbenicima koji su oni davali svojoj deci 50 godina tokom prošlog veka. Doslovno identične ove formulacije. Zbog toga me brine da je suštinski značaj, odnosno da je suštinska namera predloženih izmena ideološka politička indoktrinacija dece od najmlađeg uzrasta, pa kasnije da se kroz obavezni vojni rok izvrši ta fina obrada i da konačno proizvedete vama poželjnu verziju Srba, dakle da budu militantni, da budu poslušni i da budu nezainteresovani za svet oko sebe.

Ovde se postavlja ozbiljno pitanje – ko će određivati ko su autori koji su podobni da pišu takve udžbenike? Da li ćemo ponovo doživeti da Vojislav Šešelj vrši trijažu ko je dovoljno patriota, ko nije, ko sme da radi u obrazovnom sistemu, ko ne sme, ko sme da obrazuje našu decu, a ko ne sme? Da li ćemo doživeti da će sutra naša deca, umesto pesama Vaska Pope, da čitaju pesme Radovana Karadžića? Da će za Dan zastave, kada se budu organizovale one manifestacije, da čitaju stihove iz zbirki kletvi Vjerice Radete, a da će predstavu da režira Dragoslav Bokan, direktno iz studija „Informera“?

Recite mi, kada dođemo do istorije, kada se bude učila istorija, o kome će Karađorđu da uče, o onom što je dizao ustanak ili o onom što je dizao „ćacilend“ ovde ispred i napadao narodne poslanike? Vi sprovodite godinama unazad pokušaj revizije istorije. Niste ni prvi ni jedini koji su to radili tokom istorije, tokom civilizacije, ali se upisujete u istorijsku nauku time što ste prvi koji pokušavaju jednu državu, jedan narod sa pobedničke da prebace na gubitničku stranu istorije. To još niko do sada u istoriji civilizacije nije radio.

Do sada ste trovali mlade ljude idejom da se njihov patriotizam meri isključivo njihovom spremnošću da hvale i da slave ratne zločine i ratne zločince. Sada pokušavate te stvari da im gurnete u udžbenike, da ih od najmlađeg uzrasta indoktrinirate, da ih naterate da odrastaju na vašim iluzijama i na odbrani vaše istorijske uloge u Srbiji.

Imate ove Vučićeve knjige, imate ove njegove neobjavljene memoare o navodnim pobedama nad obojenim revolucijama i onda u te memoare slobodno ubacite šta god hoćete, ubacite sve vaše konfabulacije, ubacite sve paranacionalne mitove, ubacite sve svoje nacionalne poraze, ubacite sve sulude ideje sa kojima ste se susretali u prethodnom periodu, ali udžbenike i decu ne dirajte. To vam ne pripada i nije na vama da se time bavite. Na vama je da pokušate da omogućite ljudima koji rade u obrazovnom sistemu da imaju najbolje uslove za rad, da imaju mogućnost da iskažu svoj talenat i potencijal, da im date autonomiju, da odredite nastavni plan i program, da im omogućite i materijalni i statusni napredak, a ne da ih indoktrinirate i ne da od njih pokušavate da pravite nešto što oni nisu.

Dakle, gospodo, 21. vek je. Nema nacizma i ne treba da bude nacizma, apsolutno, ali ovo što vi radite to su radili u prošlosti ljudi koji su se slagali sa takvom ideologijom.

Upravo zato vam i govorim da je ovo potpuno neprihvatljivo, 21. je vek dajte da učimo decu da budu u skladu sa svojim okruženjem i u skladu sa svetom, a ne da ih izolujemo i vraćamo tri veka unazad.

Samo bih za kraj rekao, pošto opet prolazi vreme pa se provuče Milan Antonijević. Da, naravno, nećemo glasati za njegov izbor. Više o njemu sledeći put.

Gospodin Jovanov je rekao nešto što je jedna od najveći zabluda koje su pokušavali da nam ubace poslednjih 10, 15. godina. Kaže, ne može neko da bude Srbin, a da bude moderan. Može.

Može neko da bude i Srbin i da poštuje istoriju i da poštuje tradiciju i da poštuje svoju religiju i veru i da ide u crkvu i da bude moderan i da bude evropski nastrojen, sve to može.

Postoje konzervativne snage i u Srbiji i u ovom parlamentu koje ja poštujem, apsolutno poštujem. Gospodo, stvar je u tome što vi niste konzervativni. Vi ste konzervirani. Vaša politička ideologija je konzervirana. Vi namećete ideologiju koje su zaostale dva veka unazad.

Vi ovde vršite najveću podvalu i zamenu teza. Vi kao vrhunac patriotizma namećete da ste patriota samo ukoliko branite ratne zločince i ratne zločine, a da ukoliko kažete da neko u istoriji Srbije neke stvari nije uradio kako treba i da ne treba time da se ponosimo, vi mu nametnete etiketu izdajnika. To je zabluda koju vi ovde namećete i to je šteta koju namećete budućim generacijama. Zbog toga treba da vas bude sramota.

Što kaže Milenko, Jugoslavije više nema. Nema Jugoslavije, nema od kada sam se ja rodio. Tako da meni to ne možete da namećete ni na koji način. Jugoslavija u kontekstu u kome vi govorite postoji samo u ovom obrazloženju koje zvuči kao da ga je Centralni komitet 1963. godine pisao. Obrazovanje služi da bismo sprečili spoljne uticaje. Aman ljudi, ko je pisao ovo? Da li je ta osoba elementarno normalna. Ovde se ne radi o tome da li se mi slažemo ili ne slažemo oko ovih zakonskih izmena, ali ovo što piše ovde je doslovno na nivou psihoze.

Možda su postojale dobre namere u pogledu ovih zakonskih rešenja, ali ovo što ste sproveli i način na koji ste obrazložili je duboko zabrinjavajući.

Ministar je govorio uopšteno o tome da neko štiti interese privatnih izdavača i ako se oni navodno nisu bunili itd.

To je njihova stvar, dakle ovde se radi o principu, ja sam pomenuo na početku svog izlaganja, Poglavlje 8 koje se tiče konkurencije, koleginica je pričala o Ustavu Republike Srbije, a evo imamo i vest iz kraja septembra ove godine, gde Marta Kos kaže kako je lično ovo pitanje pokrenula pred srpskim vlastima, uključujući i našu zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem nacrt amandmana na konkurenciju i da će komisija nastaviti da prati itd.

Dakle, ne radi se o tome niti imam bilo kakav, ni lični, ni emotivni, ni kakav treći interes u pogledu izdavača, već imam interes u pogledu toga da se tržište slobodno razvija, gde se konkurencija podstiče, a ne da se gasi i da se ne uvode, odnosno ne vraćaju monopoli, jer to može da izazove dugoročne posledice i po kvalitet obrazovanja i po evropske integracije naše zemlje.

Dakle, niko mi nije rekao kako to da se toliko zdušno zalažem za otvaranje Klastera 3, a onda donosimo neke zakone koji će pogoršati našu poziciju po pitanju Klastera 2, odnosno ovog poglavlja na koje se ovo pitanje i odnosi. Tako da nema potrebe da mi inputirate bilo kakve lične, finansijske ili kakve treće interese, dakle ovo je principijelna stvar.

A, ko će izdavati udžbenike na kraju ne tiče se mene apsolutno.

Zahvaljujem.

Pre svega drago mi je što sam uspeo svojom diskusijom da pomirim zavađene ovde u Skupštini, to mi je velika čast, da ste se tako mirili i da ste bili tako ujedinjeni oko nekih pametnih stvari bili bismo najmanje kao Švedska, ali nažalost uglavnom oko destruktivnih stvari umete da se složite i da se ujedinite, ali dobro.

Gospodine ministre, pre svega neironično cenim što ste tu da odgovarate na amandmane mada nismo čuli vaše obrazloženje zakona na početku sednici, pa bih želeo da vas pitam šta je to generalno u ovom zakonu što vam daje neke alate i neka sredstva da postignete ciljeve koje ste ovde propisali, a što niste mogli do sada uradite na trenutnom stanju. Dakle, šta je to što se suštinski menja?

Postoji druga stvar koja je izazvaće probleme u budućnosti, prilično sam siguran u to. Dakle, koncept nacionalnih udžbenika kojim želite da podstaknete patriotizam, odnosno patriotsku vrlinu, kako ste vi rekli, on naravno da će izazvati i izaziva reakcije kod pripadnika manjinskih naroda u Srbiji, a Srbija ima veliki broj pripadnika manjinskih naroda i naravno da će oni tražiti da se u njihovim udžbenicima, u njihovim sredinama to isto radi.

Ja se plašim da ćemo mi u jednom trenutku ući u jedno veoma destruktivno nadgornjavanje koje će da bude veći etno patriota. Ko će u većoj meri da im doktrinira decu koja izlaze iz njihove etničke grupacije. Interesuje me kako će to izgledati, recimo u sredinama koje su prilično mešovite?

Kako će izgledati ta nastava, recimo u Prijepolju gde je odnos otprilike 50:50? Kako će izgledati, recimo kada jednog dana se na fakultetu sretnu studenti iz Sjenice, iz Kanjiže, iz Šumadije, iz Kragujevca ili recimo iz Preševa ili Bujanovca i onda dođu na fakultet i shvate da jedino što ih povezuje jesu neka znanja iz matematike, fizike, hemije, odnosno prirodnih nauka, a da su prethodnih 12 godina školovanja oni išli nekim paralelnim tokovima.

Problem je u tome nešto što želi da se podstakne patriotska vrlina, problem je u tome što se ovde radi uglavnom i podstiče se izgradnja etničkog identiteta, umesto da u građanskoj zemlji, kakva je Srbija po slovu Ustava, radimo na izgradnji zajedničkog identiteta građanina Republike Srbije koji nezavisno svoje etničke pripadnosti ceni i poštuje i oseća se cenjeno, poštovano, voljeno i zaštićeno u Republici Srbiji. To je problem novih izmena što će u praksi dovesti do vrlo pogrešnih posledica, pa ćemo posle morati da ispravljamo ono što ste sada radili u cilju prikupljanja populističkih poena. Izvinjava se na produženom vremenu.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zaista ne znamo o kojim političkim poenima govorite, pošto kao što možete da vidite ovde jedina tačka oko koje ste se saglasili sa nekim drugim opozicionim poslanicima jeste da se ne slažete sa mnom i da se ne slažete sa stavovima koje sam ja izneo.

Tako da, ne radi se o tome. Radi se o tome da se spreče eventualne negativne posledice u budućnosti, koje i te kako mogu da se predvide.

Vi kažete da anticipacija budućnosti jako težak poduhvat i onako sa jednom fasadnom skromnošću pričate kako vaši intelektualni kapaciteti možda ne mogu da dobace do toga, ali moram da vas upozorim da je to srž politike.

Zašto donosimo bilo kakve odluke, ukoliko neanticipiramo kakve će efekte proizvesti u budućnosti? Pa, ne živimo mi od danas do sutra.

Druga stvar, nismo mi potekli iz nekog ambijenta gde je našu istoriju obeležio hiljadugodišnji mir i život u međusobnoj toleranciji, već imamo veoma krvave i negativne epizode iz naše prošlosti, pogotovo na ovim područjima, pa da ne možemo da razumemo da ovakva rešenja i ovakva praksa koja nije samo pitanje budućnosti već i sadašnjosti, može da dovede do etničke segregacije u našoj zemlji i do ozbiljnih posledica.

Dakle, budite malo odgovorniji. Ne možete da kažete da vi niste sposobni da anticipirate budućnost, a da se ovde godinama celokupna vladajuća koalicija predstavlja kao hroničari istorije.

Mi ovde slušamo šta nije bilo dobro u Srbiji prethodnih 10, 15, 20 godina, kao da SNS nije već 13 godina na vlasti, kao da nema 400% vlasti u ovoj zemlji, kao da jedina nema odgovornost za to da se i greške iz prošlosti, a i stvari koje su važne za budućnost da moraju da se menjaju, a ne samo da nam delite lekcije o tome šta nekada nije valjalo.

Tako i za ovaj zakon. Postali ste ministar skoro. Obaveza vam je da anticipirate koje će efekte taj zakon i njihova primena u datom sociološkom i političkom kontekstu proizvesti u budućnosti.

Ne možete samo da dignete ruke i kažete – vidite mene se to ne tiče, mi smo radili samo „by the book“ kako najlepše zvuči. To nije vaš posao i vi to znate, gospodine ministre.

Opet moramo da se natežemo kao i svaki put.

Dakle, pitate zašto polazimo od tih apokaliptičnih scenarija. Dakle, nisu apokaliptični, oni su nažalost realistični. Zasnovani su na neposrednom iskustvu iz bliske prošlosti. Zato vam kažem, ne možemo da se ponašamo kao da u ovom trenutku živimo u Danskoj i da živimo u miru i blagostanju.

Jer, to prosto nije takva situacija zato što polazi iz situacije iz socijalnog i političkog konteksta iz kog sam i ja i mnogi drugi ljudi ovde rasli zato što smo okruženi atmosferom u poslednjih trideset godina u kojima se Šešeljeve baljezgarije na televiziji „Pink“ o klanju zarđalim kašikama posmatrali kao deo humorističkog programa, a ne kao nešto što je etički nedopustivo, zato što se mera nečijeg patriotizma predstavljala spremnost da brani ratne zločine i ratne zločince, zato što su neki od njih bili promovisani od strane političkih aktera u Srbiji.

Zbog svega toga kada smo u Narodnoj skupštini ovde formirali zajednički poslanički klub su predsednici većine neretko napadali to što mi sedimo sa predstavnicima bošnjačkog i albanskog naroda.

Dakle, govorimo vam iz ličnog iskustva, iz aktuelnog sociološkog ambijenta u kome mi danas živimo.

Meni je samo drago što smo nakon celog ovog natezanja, nakon svih ovih reči koje su bile upućene sa raznih strana, što smo konačno došli do toga da vi pomenete ne samo patriotsku, već i građansku vrlinu. Nije sporno da imamo, mada ne razumem šta to tačno znači – nacionalno senzitivne naraštaje i nove generacije obrazovne programe, ali mislim da bismo trebali da poradimo malo i na toleranciji.

Nije poenta samo da kažete – mi ćemo dozvoliti i manjinskim narodima da rade to isto. Nama nije potrebna etnička segregacija po nacionalističkim, odnosno po etničkim … nego nam je potrebno da uspostavimo mehanizam gde ćemo moći da poštujemo jedni druge i da živimo ne jedni pored drugih, već jedni sa drugima.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovim amandmanom predlažemo da se izdaci za subvencije u oblasti nauke povećaju sa 4,1 na 7,1 milijardi, a na račun umanjenja rashoda za budžetsku rezervu.

Međutim, želeo bih da iskoristim ovo vreme i da odgovorim na nešto što je i dalje aktuelno i najaktuelnija politička tema, a što mi niste dopustili prethodnom dana, odnosno pre dva dana. Dakle, kada sam rekao da ovaj budžet nije relevantan zbog toga što ne sadrži rashode za rešavanje energetske krize, bilo da je reč o otkupu, bilo da je reč o nacionalizaciji, šef poslaničke grupe vladajuće stranke je rekao kako postoji jedan problem jer postoji nešto što se zove privatna svojina.

Ja se slažem da postoji nešto što se zove privatna svojina, ali postoji nešto što se zove i javni interes i ukoliko ruski partneri ne žele da prodaju svoj udeo ni nama, ni trećoj strani, ukoliko ne žele na bilo koji način da pomognu da se ova kriza razreši, onda država ne samo da ima pravo, već ima obavezu da reaguje i da zaštiti svoje građane.

„Gaspromnjeft“ može da trpi 50 dana sankcija i može 50 godina da čeka da dođe do razrešenja ove krize. Mi ne možemo da čekamo ni 50 dana, ni 500 dana i ne možemo da dopustimo da naši građani i privreda zbog toga trpe, nego me interesuje kako ste sada postali najveći zagovornici ideje privatne svojine? Kada se otimala imovina građanima u istočnoj Srbiji za potrebe „Zi Đina“, tada ste ćutali. Kada se uništavala privatna svojina u Savamali zarad potrebe projekta Beograda na vodi, tada ne da ste ćutali, nego ste podržavali to. Sada, odjedanput, kada treba pokazati zube, kada treba zaštititi naše građane, sada ste najveći legalisti, a Milenko, evo, postade reinkarnacija Džona Loka, najveći zagovornik poštovanja privatne svojine u istoriji ove Skupštine, samo da se nekome ne zamerimo.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Budžet koji je pred nama vrlo lako može da postane istorijski, jer imajući u vidu šta se sve dešava i sa kakvim izazovima se suočavamo, vrlo je moguće da ćemo raditi rebalans ovog budžeta pre nekog što počne da se primenjuj ili da će ovaj biti usvojen, a da ćemo raditi rebalans budžeta za 2025. godinu. Ali, dobro, s obzirom da nije ništa normalno što bi i ovo bilo, a i ruku na srce ruku na srce teško je predvideti i kvantifikovati.

Nije samo pitanje da li je ovaj budže dobar ili nije, da li je prihvatljiv ili nije, već da li je relevantan ili ne? Da li on predstavlja realan plan prihoda i rashoda ili predstavlja samo spisak nekih lepih želja.

Nisam siguran da je relevantan, jer ovaj budžet ne predviđa recimo troškove za rešavanje problema u kom se nalazi NIS. Koje god rešenje da bude, da li je to otkup, da li je to nacionalizacija, da li je to dalje trpljenje ovih sankcija to iziskuje ozbiljne troškove. Tih troškova u ovom budžetu nema.

Nema ni budžeta, nema ni troškova za održavanje izbora, a dobili smo vrlo jasne naznake od predsednika Republike da će do kraja 2026. godine biti održani i parlamentarni i predsednički izbori.

Nema ni troškova za novi gasni aranžman imajući u vidu da nam postojeći ističe krajem godine, a malo je očekivati, tj. nije realno očekivati da će novi biti povoljniji u odnosu na ovaj postojeći.

Međutim, ono što jeste relevantno jeste to što možemo da vidimo kakve su političke namere predsednika vlasti koje se kvantifikuju kroz ove brojeve. Dakle, možemo da vidimo šta je ideja njihove vladavine u budućnosti.

Ono što ovaj budžet predviđa jeste najniži rast plata u javnom sektoru u poslednjih šest godina. To dovodi naravno do daljeg degradiranja, pogotovo visokoobrazovanih kadrova i to omogućava osnovu za kontinuitet katastrofalne kadrovske politike u javnom sektoru.

Pokret slobodnih građana se zalaže za manji javni sektor ali je efikasniji, ali ne za njegovo ruiniranje. Mi se zalažemo za to da oni u javnom sektoru koji su tu ne zbog svojih znanja, iskustava i sposobnosti nego zbog partijske knjižice da bez tih mesta ostanu. Svaka država u koliko želi da se razvija mora da ima jak javni sektor.

Ne znam kako mislite da privučete kvalitetne, obrazovane i poštene kadrove da rade težak posao, da rade odgovoran posao pod konstantnim pritiskom znajući da im je stalno nad glavom neki ćaci direktor čije brljotine oni moraju da ispravljaju a nudite im zauzvrat materijalni status koji se graniči sa materijalnim statusom socijalnih slučajeva. To je prosto ne održivo i to je problem koji ćemo vući duži niz godina.

Takođe, ovaj budžet predviđa i rast prihoda od PDV-a za 8,2%, što moram da priznam da je ekstremno optimistično imajući u vidu da smo ove godine imali pad od 5,1%, odnosno 460 miliona.

Što je logično, zemlja se nalazi u krizi, Evropa se nalazi u krizi. Imamo usporene privredne aktivnosti. U takvim situacijama građani se ne opredeljuju za potrošnju. Potrošnja logično pada.

Bez obzira na najavljeni rast plata i penzija, bez obzira na projektovanu inflaciju u narednoj godini zaista mislim da je ovaj rast od 8,2% apsolutno nemoguć jer energetska kriza će se nastaviti, politička kriza i u Srbiji i u Evropi će se nastaviti. Neće doći do tako dramatičnog ubrzanja privredne aktivnosti, ali ostaje da vidimo ko će tu biti u pravu.

Takođe se nastavlja sa vrlo visokim nivoom javnih investicija, što nije problem. Problem je što su te investicije bazirane na enormno visokim troškovima kojim se graniče, a nekada čak i prelaze liniju, odnosno granicu korupcije.

Nije problem u tome što se investira, i treba da se investira, problem je što dobar deo tih investicija odlazi na projekte koje ni u kraćem, ni u srednjem roku, a neke od njih nikada neće povratiti tu investiciju.

Primer toga jeste Nacionalni stadion. Čini mi se da je ova deveta godina kako pričamo o Nacionalnom stadionu, deveta godina kako nas ubeđujete da će to biti projekat koji će privredno preporoditi Beograd, koji će otvoriti potpuno nove horizonte u našoj ekonomiji, itd. dozvolite da naše iskustvo ovih devet godina nam daje za pravo da u takve bajke dalje ne verujemo.

Međutim, ne znam što bi to vama bio problem. Vi ste nas pre osam godina ubeđivali u Beogradu da će izgradnja Jarbola od 50 ili 150 metara sa džinovskom zastavom da će da dovede do povećanja turizma u Beogradu i Srbiji jer će ljudi širom Evrope da dolaze u Beograd da bi gledali u zastavu, visoku i veliku zastavu, jer to baš nigde u Evropi ne može da se vidi. Tako da možete da nastavite i sa tim.

Naravno, postoje projekti protiv kojih niko normalan nema ništa protiv i koje će svako podržati. Jedan od takvih projekata jeste projekat „Tiršove 2“. Naravno da će svako da podrži izgradnju dečije bolnice.

Postoji jedno pitanje, ja bih voleo da mi objasnite pošto ja ne mogu to sam sebi da objasnim.

Dakle, 2018. godine, kada je Zoran Radojičić biran za gradonačelnika Beograda, čovek je na toj sednici rekao kako njegov motiv ulaska u politiku i kako njegova ambicija u tom mandatu da Beograd dobije „Tiršovu 2“. Ja sam na toj sednici tog dana dobio jednu lepu poruku da sam u tom trenutku postao stric i da se rodila moja bratanica. Moja bratanica je pre tri meseca krenula u školu ja i dalje sa vama pričam o tome da će naredne godine ili narednih godina da se izgradi „Tiršova 2“.

Recite mi samo da li je ovde prestalo da teče vreme? Da li ovde vreme više ne ide linearno, ne ide pravo. Ona ide u krug. Ovde kao da živimo, ono, ponavljajuća sudbina i sto godina samoće. Dakle, da li se ikada taj proces završava i kada ćemo mi zaista videti taj projekat? Kada ćemo moći da dotaknemo tu zgradu? Evo mi ćemo svaki put da ga podržimo samo da se okonča jednom ako je to ikako moguće.

Dakle, zaključak kada je reč o ovom budžetu jeste da on nije ni razvojni, nije ni socijalno odgovoran, nije čak ni predizborni. Ovaj budžet je oproštajni. Ovo je budžet kojim vi planirate završetak svoje vladavine, da dovršite neke koruptivne projekte, da dovršite neke poslove, da vratite neke dugove koje prosto morate jer ste se zaduživali, da se nekako dogegate do realizacije projekta EXPO, uzmete najveću otpremninu u istoriji Srbije, u istoriji Evrope, a posle kako bude.

O tome govore i to što ste predvideli milijardu evra za budžetske rezerve, da možete bez kontrole, bez transparentnosti da prebacujete sa jednog na drugo mesto, krpite rupe, prebacujete svojim kompanijama, svojim udruženjima, svojim ortacima, pravite svoje dilove ne biste li nekako se dogegali do tog EXPO projekta.

U prilog tome idu i izmene nekih drugih zakona, Zakona o vojsci, kojim se predsedniku države čiji mandat uskoro ističe, Aleksandru Vučiću daje ovlašćenje da operativno upravlja Generalštabom. To je apsolutno jasno da je reč o političkom motivu da se vojska instrumentalizuje u mirnodopskim uslovima u cilju sprečavanja, odnosno suzbijanja protesta građana i njihovog nezadovoljstva.

Da li vi time šaljete suptilno poruku vašim koalicionim partnerima koji kontrolišu resor policije da to nisu radili dovoljno oštro i krvavo do sada, pa ste zato morali tu da im ubacujete neke druge kadrove? Ja to ne znam, samo da socijalisti ne shvate pogrešno, da ih ne daj Bože zbog ovoga branim, ne branim vas, jednako ste krivi i odgovorni, ali je vrlo jasno šta je politički motiv tih izmena.

Međutim, ne možemo ni da završimo ovu sednicu, ni da počnemo, ni da ona teče bez da pričamo o nečemu što je ključna politička tema danas. Radi se naravno o NIS-u, o aktuelnoj krizi već višemesečnoj, čak i višegodišnjoj krizi u kojoj se nalazimo koja mora da dobije svoj epilog.

Poruke koje mi dobijamo kao građani, kao politički akteri su više nego poražavajuće. Dakle, vi se godinama hvalite kako svojom samostalnošću, svojom nezavisnošću, vi ste našu zemlju doveli u poziciju da ona danas nije ni samostalna, ni nezavisna. Ona je usamljena. Ona je jednako daleka, jednako nepouzdana svima.

Kada je reč o najvećoj krizi sa kojom se mi suočavamo, mi nismo subjekat u toj krizi. Rusi pregovaraju sa nekim trećima, pa ako Amerikanci to dozvole, pa će nešto doći i do nas. Mi se tu ne pitamo ništa i doveli ste nas u situaciju, znajući pre godinu dana da možemo doći u situaciju, znajući pre tri godine da možemo doći u ovu situaciju, da se danas apsolutno ne pitamo ništa.

Kaže danas predsednik – daćemo Rusima rok još od 50 dana. Pa, šta to tačno znači? To znači da smo mesecima trpeli zbog njihovih ponašanja, da smo mi trpeli posledice i sankcije, da ćemo trpeti posledice i sankcije još 50 dana, pa ako oni to ne urade, e onda će nama da upropaste i privredni sistem, i zdravstveni sistem, i platni sistem i sve će se upropasti u ovoj zemlji samo da se on ili da se vi nekome ne zamerite.

Na prošloj sednici sam vas pitao kako se zove zemlja, kako se zove obaveštajna služba koja je na našoj teritoriji organizovala paramilitarne kampove? Niko od vas nije smeo da izgovori.

Pitam vas ljudi, čije interese vi ovde zastupate, interese Srbije ili Rusije? Da li ste vi oteti? Da li ste vi ucenjeni nečim? Da li ste ucveljeni zbog nečega? Da li imate neki problem? Možemo li da vam pomognemo nekako?

Mi slušamo sa vaše strane mesecima - imamo još sedam dana, imamo još četiri dana, sprema nam se katastrofa, neće raditi rafinerija, nećemo imati goriva, ukinuće nam platni bilans, imaćemo ovaj problem, imaćemo onaj problem. Aman, bre, ljudi, prestanite više da se prenemažete! Pa, imaju naši građani i svojih problema, ne morate svaki dan da im stojite nad glavom i da kukate i da prolongirate tu muku.

Izađite sa rešenjem. Stanite iza rešenja. Objasnite ga i sprovedite ga. Ako ne možete to da uradite, podnesite ostavku. Samo prekinite da nas maltretirate svakim danom vašim kukanjem.

Ako nemate hrabrosti, ako nemate znanja, ako ne razumete kako to da se reši, to je sve ljudski i sve je u redu. Mi ćemo sve to razumeti, ali onda kažite – ljudi, mi ovo ne možemo, mi ovo ne znamo, mi ovo ne smemo, evo dajemo narodu da odluči kome će dati mandat i ko će taj problem rešavati, ali ne možemo svi da budemo žrtve vaše nesposobnosti i kukavičluka doveka.

Dakle, rešavajte to ili dajte jednostavno da se ova kriza razreši na demokratski način, pa neka rešava onaj ko ima znanje i hrabrosti.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Moram priznati, vredelo je čekanja da čujemo zavetnika koji hvali sastanak sa Zelenskim. To je zaista istorijski momenat, vredelo je sve ove dane čuti samo to. Konačno se približavamo danu za glasanje ovom istorijski dugo procesu izbora članova Saveta REM, koji traje sada već bezmalo godinu dana.

Moram da kažem da bez obzira na to šta će biti ishod i ostaje jedan mučan utisak, a taj mučan utisak je da kada god treba da glasamo za neku reformu, koja je u interesu građana, u interesu našeg društva, mi moramo sa vama mesecima da se natežemo, da bismo vas sprečili da to upropastite, a sve vreme imamo u podsvesti to da ste verovatno spremili neku podlost kako biste obesmislili ono što je prethodno dogovoreno.

To je u ovom trenutku takođe slučaj. Problem su motivi sa kojima ste vi u ovaj proces ušli, dakle, motivi bi trebalo da budu to da uradimo nešto što je dobro za nas, da pokušamo da normalizujemo stanje u javnoj sferi, da normalizujemo politički govor, da se stane sa mržnjom koja se emituje preko televizija, ali na žalost čini mi se da to nije vaš glavni motiv, vaš glavni motiv jeste da ispunite određene formalnosti, kako biste otključali fondove iz plana rasta i kako biste eventualno otvorili taj famozni klaster tri i mogli da kažete da nakon pet godina, eto konačno imamo neki napredak na evropskom putu. Te vrlo niske ambicije koje imate, vi reflektujete sada na celo društvo.

To nije moja ocena. To je ocena vašeg lidera.

Podsetiću vas da je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana rekao da od devet ili deset kandidata za članstvo u EU Srbija se danas nalazi na tom devetom ili desetom mestu, a da, eto vi ćete da ubrzate svoj rad kako bi smo došli na šesto ili sedmo. Zaista, mislim da to nije dostojno naše zemlje.

Kada je reč o političkim kriterijumima za članstvo u EU na skali od 1 do 5, Srbija danas ima ocenu 2,25. Za punopravno članstvo je potrebno da dostignemo ocenu 4. Ovim tempom usvajanjem reformi i ovim načinom implementacije reformi mi svi zajedno ovde treba da imamo životni vek kornjače sa Galapagosa i to u eksperimentalnim uslovima, dakle da živimo bez ikakvog stresa da možda dočekamo to članstvo ovim tempom.

Gospodo, problem je u tome što vi, očigledno ne razumete ni šta treba da bude funkcija REM-a. Dakle, REM nije telo gde mi treba da se nagađamo ko će da dobije tri, ko šest, ko četiri, ko pet, pa se sada dogovaramo šta kome ide, REM treba da bude institucija, treba da bude institucionalna savest našeg društva, treba da bude brana ludilu koji se generiše u političkom prostoru za šta ste direktno vi iz vladajuće većine odgovorni, treba da bude filter prizemnosti i besmislu koji se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Mi možemo oko svake teme. Svaka tema politička danas u Srbiji ima potencijal da napravi opštu polarizaciju. Sada da izađemo napolje, ja verujem da ne bi smo mogli da postignemo konsenzus da li je dan ili noć, ali oko jedne teme se svi slažu, a to je da REM u prethodnih pet godina tu svoju funkciju nije obavljala.

Duboko verujem da oni koji su bili deo tog sistema, koji su podržavali, koji su podupirali katastrofalni rad Olivere Zekić i ostalih članova, poput gospodina Smederevca, ne mogu da budu deo budućih rešenja ili makar da ne mogu da budu deo dobrih i održivih rešenja u budućnosti.

Kada je reč o javnom servisu, odnosno RTS-u, mi smo od 1. novembra 2024. godine, nalazimo se u najdubljoj političkoj i društvenoj krizi u ovom veku. Za godinu dana RTS je posvetio više vremena u svojim prilozima pandama blizancima u Zoološkom vrtu u Hongkongu koji tope srca posetiocima, nego što su opozicioni predstavnici dobili vremena u debatnim i dijaloškim emisijama. Prvi put smo to priliku imali pre dva dana kada je gospodin Aleksić gostovao nakon duže od godinu dana apstinencije na RTS-u.

Kažete kako REM ne može da uređuje privatne televizije. To je tačno. Ali REM može i mora da vodi računa o tome da li nacionalna frekvencija koja je javno dobro, koja se daje određenim televizijama u cilju postizanja javnog interesa, to radi ili ne radi.

Dakle, nije javni interes da imamo Milomira Marića koji vitla pištoljem u programu uživo i da za to bude nekažnjen. Nije javni interes da na Pinku imamo osuđenog ratnog zločinca koji studente naziva ustašama i teroristima, a studentkinje kurvama. Nije javni interes da imamo tog Kristijana Golubovića, osuđivanog, višestruko osuđivanog kriminalca koji mladim ljudima deli lekcije kako da ubiju drugo ljudsko biće.

Znate, to nije pitanje privatne imovine, to je pitanje naše brige za to ko i kakav model mladim ljudima nudi, ne samo kao dozvoljeno, već kao poželjan. Nije ovo, gospodo, isprazno moralisanje, ovo je tema koja ostavlja vrlo realne i vrlo bolne posledice u praksi.

Mi smo pre dve godine imali situaciju da jedan momak vrlo kratke pameti i velikih mišića javno eksponirao svoju fascinaciju, upravo tim Kristijanom Golubovićem, pa je nedugo nakon toga ubio desetoro mladih ljudi zato što ga nisu dovoljno poštovali. Šta ste vi uradili tada nakon toga u Narodnoj skupštini? Niste uradili ništa. Vi ste došli ovde da branite Željka Mitrovića, da branite Dragana Vučićevića, da branite Milomira Marića, krvili ste sudbinu, krivili ste Boga, krivili ste zapad, krivili ste društvene mreže, krivili ste video igrice, sve ste krivili osim one koji truju našu zemlju.

Tada smo imali šansu da zaustavimo otrov koji u naš organizam ubrizgavaju tabloidni mediji. Vi ste nam tu šansu oduzeli 2023. godine. Sada posle dve godine, ponovo imamo tu šansu ali pre svega zahvaljujući hrabrim profesionalcima, koji su ostali u ovom procesu uprkos svim opstrukcijama. Tu šansu ćemo imati samo ukoliko ovaj proces završimo do kraja. Dakle, ukoliko izaberemo REM u punom kapacitetu, svih devet članova koji će raditi sa punim legitimitetom.

Izuzetno su zabrinjavajuće najave jednog od koalicionih partnera parlamentarne većine koje pozivaju ostale kolege da štiti njihov stranački interes na štetu javnog interesa, na štetu zakona time što u određenim kategorijama, odnosno u jednoj kategoriji neće glasati jer su oni nezadovoljni time što njihov interes nije ostvaren.

Sada pitam predstavnike vladajuće većine, pre svega najveće stranke u okviru te većine da li će na takvu molbu, odnosno na takav ultimatum pristati? Nažalost izražavam bojazan da hoće, jer smo do sada već videli da ste veoma spremni da zloupotrebite institucije Republike Srbije kako biste svom koalicionom partneru izašli u susret i kako biste zaštitili svoje poslovne i političke odnose sa njihovim suverenom, odnosno sa gospodinom Orbanom. Da, mislim naravno na najavu, odnosno poziv gospođe Elvire Kovač da se ne glasa u jednoj kategoriji.

Podsetiću vas na nešto što sam rekao na prethodnoj sednici Narodne skupštine, a na šta mi niko od vas i dalje nije odgovorio, a to je da smo dobili zvanično potvrdu da je potpredsednica Pokreta slobodnih građana i moja i vaša koleginica narodna poslanica duže od godinu dana bila na vrlo opsežnim merama Bezbednosne informativne agencije koja je pratila njeno kretanje, fizički je pratila, prisluškivala je njene razgovore, prisluškivala je kancelariju Pokreta slobodnih građana zbog navodnih kontakata sa političkim pokretima koji deluju u Mađarskoj i u regionu, kao da je to ne znam i ja kakav zločin.

Sad ću vam reći šta je stvarni razlog i šta je ono što niste mogli da joj oprostite. Koleginici Ani Oreg nije moglo da bude oprošteno to što je kao etnička Mađarica, a kao građanka Republike Srbije se javno usprotivila političkom zločinu koji su nameravali da sprovedu Miloš Vučević i gospodin Pastor time što će u Novom Sadu da podignu spomenik koji će u istu ravan da stave fašiste i žrtve fašizma.

E, to je ono što njoj nije moglo da se oprosti i zbog čega je kasnije bila na tim merama. To je ono zbog čega izražavam bojazan da ćete ponovo izaći u susret tim nedoličnim zahtevima i da ćete zbog toga učiniti da Srbija dobije krnji Savet REM-a.

Zato postavljam pitanje predstavnicima najveće stranke – da li ćete vi ili Viktor Orban i njegova politička podružnica u Srbiji odlučivati o tome da li će Srbija imati ili neće imati REM? Da li ćemo mi ili će neko drugi odlučivati o tome da li ćemo dobiti šansu da normalizujemo stanje u našoj zemlji ili ćemo nastaviti pravcem političke polarizacije, političke izolacije naše zemlje i daljeg širenja mržnje i netrpeljivosti na političkoj sceni?

Na vama je najveća odgovornost da to ne dozvolite. Evo vam, konačno prilike da pokažete vaš integritet, da pokažete suverenitet kojim se toliko hvalite, da pokažete vašu otpornost na pritiske i ucene kojima ste sada već ne sumnjivo izloženi od strane svojih koalicionih partnera, a svima nama je ovo šansa da učinimo nešto dobro za naše građane i da nakon ove sednice prvi put imamo Savet REM-a koji je funkcionalan i u punom kapacitetu.

Zahvaljujem.

Evo koleginici Jovanović ću ispuniti želju ovog puta, neću zakopčati sako. Nadam se da će vam se to estetski više dopadati.

Kada je reč o Hrvatskoj, moram da priznam da, gospođo Brnabić, jedva čekam da odete u Hrvatsku pa da nakon zavetnika koji hvali vaš susret sa Zelenskim dobijemo i radikala koji hvali vaš susret sa hrvatskim kolegama. Za to, takođe, vredi živeti.

Što se tiče terorističke organizacije, naravno da je to jedna glupost i izmišljotina. Nije ni čudo iz čijih usta i iz čije kuhinje to dolazi, ali s obzirom na to da smo utvrdili da je BIA nelegalno prisluškivala prostorije jedne političke stranke vrlo brzo ćemo dobiti, siguran sam, i sudsku potvrdu toga da su ti ljudi slobodni, da će sudski postupci protiv njih biti okončani, da će optužnice biti odbačene i da će se ta ljaga sa njih konačno skinuti.

Ono što je takođe sudski dokazano i utvrđeno presudama domaćih i međunarodnih sudova jeste da vi nama ovde kao izvestioca za jednu tačku koja se tiče reforme na evropskom putu poturate jedan od najgorih izdanaka stranke koja je izrodila najveći broj ratnih zločinaca u istoriji Srbije. E, kakve nam predstavnike dajte tako će taj put i da se okonča.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine, predsedniku Vlade, svim ministrima u Vladi, predsedniku Republike - da li ste obavešteni o tome da dok počinje ova sednica ispred Narodne skupštine štrajkuje jedna žena koja traži pravdu zbog stradanja, odnosno zbog smrti njenog sina? Da li ste obavešteni da to radi zato što je korupcija u kojoj ste vi učestvovali ubila njeno dete? Da li ste obavešteni o tome šta su zahtevi te žene, da postoje tri zahteva, da svi koji su stvarno odgovorni budu procesuirani, a ne da budu politički štićeni, da svi studenti i svi drugi politički zatvorenici budu pušteni iz pritvora i treći zahtev jeste da se raspišu izbori? Moje pitanje za vas konkretno jeste da li ste u najmanju ruku obišli tu ženu? Da li ste joj prišli ljudski? Da li ste joj obećali da ćete učiniti sve što je u vašoj moći da se ti zahtevi ispune?

Konkretno pitanje za Ivicu Dačića, ministra policije, zbog čega policija prethodnih dana nije reagovala na sramne provokacije prema toj gospođi? Zbog čega policija nije reagovala na puštanje muzike od strane populacije nastanjene u mentalno nehigijenskom rezervatu ispred Narodne skupštine, koji ženi koja je izgubila sina pušta pesme i peva joj „Pošla majka da potraži sina“?

Mi smo znali i odavno smo vam rekli da su vam ruke krvave i to je činjenica koju svi znaju. Po svemu sudeći i po onome što radite vama su izgleda i duše krvave.

Umesto da ste učinili bilo šta da toj ženi pomognete da prekine sa štrajkom glađu koja može da se završi sa dugotrajnim, a nekada i nepopravljivim posledicama po zdravlje i život, vi ste organizovali kontra štrajk. Uspeli ste sve da pretvorite u cirkus.

Sada imamo situaciju da imamo dva štrajka glađu ispred mesta u kome mi danas treba da radimo. Na jednom mestu štrajkuje majka, na drugom mestu štrajkuje partijski vojnik. Majka traži pravdu za poginulo dete, partijski vojnik traži šansu da napreduje u stranačkoj hijerarhiji, da se dokaže.

Da li vi, gospođo Brnabić, smatrate da okruženje koje danas postoji ispred Narodne skupštine, gde mi moramo da prolazimo, da sklanjamo one rešetke kao da ulazimo u zatvor ili rezervat, gde imamo majku koja štrajkuje glađu, koju ne puštaju da priđe tu, okruženu policijom, okruženu i prema njoj okrenuti i oni monstruozni zvučnici, ne bili je ceo dan maltretirali muzikom i ne bili joj otežavali taj poduhvat, da li vi smatrate da su to uslovi i da je to dostojanstven način da Narodna skupština zaseda i raspravlja demokratski normalno o različitim temama koje treba da budu na dnevnom redu? Da li ste nešto učinili da se ta atmosfera promeni? Da li ćete nešto učiniti da sačuvamo makar minimum dostojanstva Narodne skupštine?