Zahvaljujem, predsedavajuća.

Samo jedna stvar, pre nego što obrazložim ovaj amandman.

Mislim da niste bili do kraja kolegijalni, dok sam bio odsutan kolega je, odgovarajući koleginici Ani Oreg govorio stvari na moj račun, između ostalog nešto i o kasnom buđenju, nešto što je i vama bilo na prethodnim sednicama. Nije fer da roditelju sedmomesečnog deteta tako nešto prebacujete. To je prilično bolno i nisko sa nečije strane. Tako da, molim vas, nemojte u budućnosti takve stvari raditi.

Što se tiče ovog amandmana, mi predlažemo da se povećaju izdaci za izgradnju obrazovnih i naučnih centara u iznosu od tri milijarde dinara, a da se to učini na račun sredstava koja su opredeljena za Ministarstvo odbrane, odnosno za naoružanje i vojnu opremu.

Budžet sam po sebi po definiciji predstavlja plan prihoda i rashoda jedne države u nastupajućoj godini, ali u ovoj godini sada je reč o rebalansu, ali on politički predstavlja mnogo više. Dakle, on predstavlja neki listing prioriteta koje je država postavila.

Ako imate situaciju da jedan rebalans budžeta predviđa manje sredstava za nauku i obrazovanje a predviđa više sredstava za policiju, vojsku i za represivni aparat, to pokazuje nameru države da umesto građana stvara podanike. To šalje vrlo jasnu poruku našim profesorima da oni ne znaju da rade svoj posao i da će njihov posao u budućnosti raditi neke druge institucije poput, recimo, crkava, koje će otvarati obdaništa, škole, čak i fakultete i visokoškolske ustanove.

To je takođe poruka i tim nastavnicima i profesorima i učiteljima i roditeljima da oni ne znaju ni da vaspitavaju svoju decu, zato što ih podržavaju u tome da budu buntovni, da imaju svoje mišljenje, da imaju svoj stav, da traže pravdu, već da će to u budućnosti raditi vojska. Da ono što društvo, škole i roditelji za 18 godina nisu radili, da će to za tri ili četiri meseca uraditi neko ko tu decu nikada nije video i koji će ih oblikovati u građane po meri kako vi želite.

I to je poruka svim našim građanima da oni u stvari nisu dovoljno dobri građani po vašoj meri zato što se bune, zato što traže pravdu, zato što traže odgovore, zato što im nije dovoljna milostinja, a očigledno smatrate i da nisu dovoljno velike patriote i da nisu dovoljno veliki Srbi. Zato se spremate da stvorite jedan sistem u kome ćete građane i Srbe praviti prema svojim merilima, poslušne, one koji se neće buniti, oni koji neće postavljati pitanja i koji će se do imbecilnosti diviti vašem vođi.

Mi na to nećemo pristati i zato verujem da će vam građani krajem oktobra dati odgovor na to. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Vi ste mogli da iskoristite svoj autoritet i da zamolite ministarku da ne viče na nas. Stvarno, osećamo se ovde kao da smo ne znam ni ja šta učinili, a ljudi izneli neka mišljenja. Izvika se žena na njih, kao da smo đaci u školi. Šta vam je, bre, ljudi? Stanite malo. Hajde, ovo je oproštajna sednica ove vlade, znam da ona nosi poseban emotivni momenat, ali nema potrebe sada da vičemo baš toliko jedni na druge. Nisu ni ovi ljudi baš toliko krivi što se ne slažu i što ne padaju na nos od oduševljenja time što vi radite.

E, sad, na ovoj vašoj oproštajnoj sednici, koliko vidimo, jedna od ključnih tačaka, naravno, pored budžeta kojim ćemo se posebno baviti, jesu i ODIHR-ove preporuke, odnosno ispunjavanje, kako vi kažete, svih preporuka ODIHR-a kako bismo mogli da imamo fine, najpoštenije izbore na planeti Zemlji, što, naravno, apsolutno nije tačno.

Milimire, nisam…, nemoj da se brineš.

Ja vam kažem da je ministarka uvela sednicu u pogrešan ton, sad su svi postali nekako nervozni.

Dakle, jedna od glavnih preporuka ODIHR-a koja se adresira na ovoj sednici tiče se sprečavanja korupcije. Sad, naravno, ja sam gledao taj zakon, on ima neke odredbe koje nisu sporne tehnički kada ih tako pogledate, ali da li vi zaista mislite, vi koji ste predlagači tog zakona, ili gospodin koji je sam predlagač tog zakona, da li postoji ijedan građanin u Republici Srbiji koji smatra da je ključni problem izbornog procesa da li će javni funkcioner imati jedan ili će imati dva instagram naloga na kojima reklamira svoje aktivnosti, pa će na jednom da se reklamira kao član stranke, a na drugom će da bude kao javni funkcioner? Dakle, to je u ovom zakonu koji ste vi nama ponudili jedan od ključnih problema sa kojima se mi suočavamo.

A onaj problem koji je u stvari glavni, koji je najveći, koji je glavna zamerka Srpskoj naprednoj stranci, ovom režimu, koji proističe iz svih relevantnih međunarodnih izveštaja nakon svakog izbornog ciklusa od 2012. godine pa nadalje, jeste zloupotreba javnih resursa, jeste pritisak na birače. Upravo ono što niste ni za milimetar promenili ni ovim niti bilo kojim drugim zakonom. Pritisak na birače, pogotovo na one koji su zaposleni u javnom sektoru, koji rade na PP ugovorima, koje zloupotrebljavate i koje ucenjujete da će gubitkom tih pozicija ili čije glasove kupujete na taj način što im obećavate da će ti PP ugovori postati ugovori na neodređeno ukoliko učestvuju u vašoj kampanji, ukoliko glasaju za vas, ukoliko tu svoju ličnu sramotu ovekoveče i te fotografije zajedno sa fotografijama svojih ličnih karata oni na kraju vama i prezentuju.

20/3 MV/MP

Ali, ono što je najlicemernije kada je reč o izbornim uslovima kojima se vi toliko hvalite, mi smo na, čini mi se, prethodnoj sednici ili pre dve sednice usvojili zakon kojim se limitira iznos sredstava koju jedna lista ili jedna stranka može da potroši u okviru svoje izborne kampanje. Sad vi to kad pogledate ovako, šta tu može da bude sporno? Suštinski ništa nije sporno, u fer utakmici mora da postoji neki iznos koliko može da se troši da bi postojala kakva-takva ravnoteža. Ali, onda dođemo u situaciju da mi na današnjoj sednici ovde usvajamo određene mere, pa će Vlada, odnosno iz republičkog budžeta će, nakon što izbori budu bili raspisani, usred kampanje za potrebe kampanje jedne liste građanima da se upumpa milijardu evra. Pa, vi možete komotno da ne potrošite ni dinar kao Srpska napredne stranka. Iz budžeta, kako je rekao gospodin Siniša Mali, 968 miliona evra i to kreće od 14. septembra. A ako verujemo najavama predsednika Republike, to znači nakon što su izbori raspisani, usred izborne kampanje direktno se građanima daje novac kako bi promenili ili kako bi kreirali političko mišljenje građana Srbije, u iznosu od 968 miliona. To u istoriji nijedne ozbiljne evropske zemlje se nikada nije uradilo, iz državnog budžeta. I onda vi pričate o ODIHR-ovim preporukama.

Ali, hajde da napravimo malu retrospektivu šta je urađeno od ODIHR-ovih preporuka. Govorimo o implementaciji. REM nefunkcionalan, nema predsednika, nula donetih odluka.

21/1 MT/LjL 13.30 – 13.40

Komisija za birački spisak nema pristup materijalima, nije izvršena revizija, ni jedan izveštaj u Narodnoj skupštini o tom poslu. Zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pa gledamo poslednje dve nedelje u šest i po miliona primera kako predsednik Republike učestvuje u stranačkoj kampanji koristeći javne resurse, koristeći javnu funkciju kao predsednik države, a da ne govorim o svim ostalim funkcionerima, pre svega kada je reč o funkcionerima izvršne vlasti, ne govorim o kolegama narodnim poslanicima. Dakle, tako izgleda vaše ispunjavanje ODIHR preporuka.

Ovaj budžet koji u cilju toga što planirate da radite, on nažalost nije ni razvojni, nije ni u toj meri ni socijalni, ni oproštajni, ovaj budžet koji vi pripremate i ovo što nameravate da MUP-u i vojsci pre svega povećate izdatke, ovaj budžet je ratni budžet, ali ratni protiv onih građana koji se tokom svih ovih godina na ulicama bore za istinu i pravdu.

Dakle, upumpavanje sredstava umesto u nauku i obrazovanje, u aparat sile, ima za isključivi cilj da se režim nasilnim putem obračunava sa nezadovoljnim građanima na ulici. I umesto, gospodo, da se bavite svih ovih nedelja gašenjem požara u Deliblatskoj peščari, vi pokušavate na ovaj način da se bavite gašenjem narodnog nezadovoljstva na ulicama gradova, kako pre, a očigledno i po najavama nekih kolega pozicionih poslanika sa druge strane, i pre i nakon izbora, koji pozivaju naš bezbednosni sektor da reaguje i da spreči da građani iskažu svoje nezadovoljstvo u slučaju izbornih manipulacija.

Da je ovaj budžet zaista razvojni, vi biste više ulagali u nauku i obrazovanje, a ne u aparat sile. Ulagalo bi se u sistem civilne zaštite, a ne za potrebe kupovine naoružanja i za potrebe ratovanja protiv nepostojećih vojnih saveza i nepostojećih pretnji, za koje niste uspeli tokom svih ovih godinama da nam objasnite koje su.

Evo, sada vam postavljam pitanje ponovo: da li je, gospodo, pošto vidim da je gospodinu Gašiću nešto smešno, možete i vi, gospodine Gašiću, da odgovorite na to, da li je Albanija neprijatelj Srbije koji preti da ugrozi nezavisnost, stabilnost i mir građana Srbije, ili je Albanija politički saveznik sa čijim premijerom predsednik države, naš, odlazeći, piše zajednička pisma međunarodnim institucijama i sa kojim pravi zajedničku strategiju? Pošto gospodin predsednik Vlade na to pitanje nije nadležan da odgovori, nije mu dozvoljeno, možda vi, gospodine Gašiću, imate više integriteta pa nam na to pitanje možda zaista i odgovorite.

Da je ovaj budžet razvojni, recimo, išlo bi se u pravcu toga da se olakša poslovanje preduzetnicima, da se limit za paušalno oporezivanje podigne sa 6 na 8 miliona, za ulazak u sistem PDV sa osam na 10 miliona, jer ti limiti koji su uvedeni 2013. godine više ne odgovaraju, u međuvremenu smo imali inflaciju koja je kumulativno bila preko 60%, da se umesto ovih važnih ali nažalost i beznačajnih zakona u svojoj konačnosti o sprečavanju korupcije, da se možda donese zakon odnosno da se izvrše izmene zakona koje će urediti da krivična dela iz oblasti korupcije i zloupotrebe javnog položaja ne zastarevaju.

Vidite, gospodo, to su mere kojima bi se bavio neko ko želi da usvaja razvojni budžet i ko ima nameru i ko ima ambiciju da ostane da živi u ovoj zemlji. Jer, taj ko želi da ostane i da živi u ovoj zemlji bi gledao kako da pomogne svojim građanima, a ne kako da suzbija njihovo nezadovoljstvo. Gledao bi šta je koren njihovog nezadovoljstva a ne gde su njihove slabe tačke, gledao bi kako sa tim ljudima može da razgovara a ne kako da ih zaplaši ili kako da ih kazni i gledao bi, gospodo, šta je najbolje za te građane, u kom pravcu ova zemlja da se razvija u svim budućim godinama.

21/2 MT/LjL

To je bez ikakve dileme najbolji pravac i najbolji politički projekat koji postoji u istoriji civilizacije, mirovni i politički, a zove se Evropska unija. A onaj ko bi želeo da bude član EU, on se ne bi svađao sa svojim komšijama, pogotovo ne sa onim komšijama koje su pokazale i koje daju dobar primer kako taj put može da se ubrza, kako reforme mogu zaista da se sprovode. Ne bi tražio partnere među autsajderima nego među liderima evropskih integracija. Pokušao bi da bude stub stabilnosti na Balkanu i glavni faktor mira, a ne po tome što će biti glavni izvor destruktivnosti, već po tome što će širiti mir, što će koristiti našu komparativnu prednost što u svim okolnim zemljama živi veliki broj Srba za stvaranje boljih odnosa i da oni budu most saradnje sa tim zemljama a ne da ih zloupotrebljava i da ih instrumentalizuje da budu kamen u cipeli drugim zemljama.

Zbog toga, gospodo, veoma je jasno da vi nemate nameru da u ovoj zemlji opstanete i ostanete. Vaša namera je da izmuzete ovu zemlju koliko god je to moguće, da se dočepate konačno tog EKSPO projekta ne biste li uzeli najveću otpremninu u istoriji politike i ne biste li ovu zemlju ostavili u stanju za koje vas baš briga kako će se nakon vas rešavati.

Ali, građani Srbije da znaju, koliko god da je teško i koliko god da će biti teško nakon što ova vlast konačno doživi svoj kraj i ono što će ostaviti za sobom, a taj legat ni na koji način neće biti častan, da Srbija ima dovoljno snage, da ima dovoljno hrabrosti, da ima dovoljno pametnih ljudi i da će taj posao umeti dobro da odrade.

Verujem da građanima u ovakvim okolnostima na izborima koji nam predstoje neće biti teško da donesu odluku.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kad je prethodni govornik ovako gledao u pravcu Vlade i kaže – idete u inostranstvo da se žalite na svoje građane, pretpostavljam da je mislio na Marka Đurića. Ali, on čovek nije tu, možda nije korektno da o njemu govorimo. Ali, ako idemo u pravcu postizanja nekog konsenzusa, slažem sa time da je sramotno da Marko Đurić ide u Ameriku da ljude koji protestuju poredi sa teroristima i na taj način govori o svojim građanima. Ali, dobro.

28/3 MT/CG

Danas je na dnevnom redu rasprava o poverenju Vladi Đura Macuta. To zvuči, onako, malo besmisleno. Kad kažete – Vlada Đura Macuta, to je otprilike kao da kažete – morsko prase. Jer, morsko prase ono nije prase, a ne živi ni u moru, pa tako i Vlada Đura Macuta nije Vlada, jer realno ne vlada ovom zemljom, a još manje njome upravlja gospodin Đuro Macut.

29/1 JJ/LjL 15.40–15.50

I sad, ja se uvek pitam – kako ta Vlada opstaje, zašto ona opstaje? Ali, kad vi pogledate negde definiciju i pročitate malo to o morskim prasićima odnosno zamorčićima, čujete sledeće - da njihova poslušna priroda, prijateljski odgovor na rukovanje i hranjenje i relativna lakoća brige o njima učinili su ih stalnim i popularnim izborom ljubimaca. Ja nemam drugo logično objašnjenje zašto predsednik Aleksandar Vučić i dalje takvu Vladu drži na okupu nego da mu je to prosto tako jednostavno i lako.

Međutim, nije sve baš tako naivno kao što bi se dalo zaključiti iz ovog mog uvoda, jer niste ni vi svi baš u svemu tome toliko naivni i toliko nevini. Ima tu i mnogo ozbiljnijih stvari. Ali, ja ću se trenutno fokusirati na gospodina Macuta, odnosno predsednika Vlade, jer smatram da snosi najveću političku i svaku drugu odgovornost.

Vi ste, gospodine Macut, podbacili kao profesor, podbacili ste kao lekar i podbacili ste, na kraju, kao političar. Kao profesor ste podbacili time što ste prećutali pokušaj uništavanja univerziteta u Beogradu, time što ste oćutali pokušaj uništavanja reputacije vaših kolega profesora koji se bune, time što ste prećutali napade i fizičke napade na studente, na vaše studente, time što ste ostali nemi na rušenje autonomije univerziteta i nasilne upade UKP u prostorije univerziteta. Zbog toga ste podbacili kao profesor, kao akademski građanin, kao univerzitetski radnik.

Međutim, podbacili ste i kao lekar. Podbacili ste kao lekar kada su vaši ministri, gospodin Darko Glišić, kada je pozvao građane da ne šalju svoju decu na univerzitete jer će ih vratiti u kovčezima. Pogrešili ste kao lekar kada je ministar Bratina objašnjavao građanima kako policija ima pravo da ih ubije na protestima. Vi ste bili dužni u tom trenutku prvo kao lekar takve ljude da hospitalizujete, zato što to nije normalno, a kasnije kao predsednik Vlade da pokrenete postupak njihovog razrešenja.

I na kraju, vaše greške kao političara, one su najbrojnije. Ja ću se fokusirati samo na poslednju u nizu, zato što ona nekako najslikovitije oslikava celokupan vaš mandat a tiče se vašeg ćutanja na skandaloznu izjavu vaše ministarke, koja je u toj izjavi afirmisala politiku etničkog čišćenja, afirmisala politiku najgore decenije u istoriji Srbije, politiku Slobodana Miloševića i vi ste na to ostali apsolutno nemi. Niste imali gotovo nijedan stav, danima.

Čuli smo od Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine, da ta izjava ne oslikava politiku Srbije. Čuli smo od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ta izjava nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije. Samo od vas, gospodine Macut, nismo čuli ništa, jer vi niste ni znali šta jeste politika Vlade Srbije, da biste mogli da kažete šta nije politika Vlade Srbije. Vi ste čekali da vam neko drugi to objasni, pa da se posle toga i vi, kao što ste juče rekli, hrabro izjasnite i da kažete da to prosto nije u redu.

Ali, to što se vi ne mešate u vaš posao, vas ne abolira od odgovornosti, ni političke, ni moralne. A odgovorni ste zbog toga što ste sa budističkom mirnoćom gledali kako naoružane falange, kriminalne, preuzimaju ingerencije bezbednosnih struktura, kako tuku građane i kako ovu zemlju i ovo društvo dovode na ivicu građanskih sukoba. Vi ste to gledali kao da se to ne tiče vas, kao da se to dešava u nekoj drugoj zemlji, kao da vi nemate apsolutno nikakve ingerencije nad time i kao da vas to ne pogađa.

Ovde se i tokom ove rasprave i generalno u javnosti, po mom ukusu, prečesto raspravljalo o tome da li vi vašu funkciju premijera obavljate honorarno ili je obavljate volonterski. Ja mislim da je to potpuno nevažno. Važno je što vi tu funkciju

29/2 JJ/LjL

obavljate amaterski, i to mnogo više košta građane. Mnogo veću cenu, i novčano i na svaki drugi način, naši građani plaćaju zbog toga što vi obavljate vašu funkciju amaterski, nego da ste uzeli ono što vam po zakonu pripada.

Ovo vam ne govorim, verovatno jesam malo oštriji i grublji nego inače, zato što želim da vas ponizim ili uvredim. Upravo suprotno, zato što vas ipak, na neki način, poštujem.

Vi ste, gospodine Macut, ozbiljan čovek, imate ozbiljnu karijeru. Vi znate kako se neke stvari rade ozbiljno. Da biste postali profesor, mnogo toga ste morali ozbiljno da radite u životu. I znate, ponavljam, kako se neke stvari rade ozbiljno. Vi znate dobro šta radite na funkciji na kojoj se nalazite, da to nije ozbiljno. Vi znate da se tako ne radi nijedan iole odgovoran posao. A zašto ste to prihvatili, nije mi jasno?

Ja sam rekao na sednici kad su vas birali da ćete biti poslednji radikalski premijer Srbije. I dalje stojim iza toga. Ali, mislim da imate još jako malo vremena da napravite distancu, da ne budete upisani u istoriju kao premijer Vlade sa najvećim brojem krivičnih dela, najkriminilizovanijoj Vladi na svetu. Slažem se, bio sam malo pretenciozan da izgovorim reč koja se teško izgovara. Ali, dobro.

Gospodine Macut i svi vi ostali koji se nalazite na tom mestu, ovo je najbesmislenija Vlada koju smo imali od kad ja pamtim za sebe, a verujem da starije kolege verovatno ne pamte besmisleniju Vladu od ove. A podsetiću vas da to nije lako, jer smo pre ove Vlade imali čak tri Vlade Ane Brnabić, tako da ste postigli jedan značajan uspeh.

Ova Vlada nema kapacitet, nema volju, nema znanje, nema hrabrost, nema resurse, nema kadrove da se izbori sa ključnim problemima sa kojima se naša zemlja danas suočava. Suviše je delikatan trenutak u kome se mi nalazimo da bismo mogli da trpimo vaš amaterizam.

Znate, jedan od glavnih problema građana Srbije jeste pitanje njihove sigurnosti i bezbednosti, toga što je bezbednosni sektor srastao sa organizovanim kriminalom. To vas ne zanima. Mi ne možemo tri dana da saznamo da li ste vi bili u restoranu u kome je bilo ubistvo ili nije. Recite nam da nije i završite tu priču. Ali, nije ni to ključ.

Problem je u tome što organizovani kriminal, koji hara Srbijom, na Vladu Republike Srbije gleda ili kao na saučesnika ili kao na sprdnju. Nikako ne gleda kao na nekoga ko će im pružiti otpor ili na nekoga ko će predstavljati prepreku u njihovim nečasnim radnjama i nečasnim ciljevima.

Ova Vlada ne može da se izbori ni sa drugim važnim pitanjima, kao što je pitanje energetske sigurnosti naše zemlje, zato što niste u prvi plan stavili interes građana, interes Srbije, već više vodite računa o interesu i osećanjima neke druge zemlje. Zato nijednog trenutka niste ni razmatrali opciju nacionalizacije Naftne industrije Srbije.

Imate problem zato što, i to sam vas pitao ovde više puta, zato što vi neke stvari ne smete čak ni da izgovorite - preevropska Vlado Srbije. Ministar policije i drugi ljudi iz bezbednosnog sektora nekoliko sednica ne smeju da izgovore čije strane službe su u Srbiji pravile paravojne kampove u kome su obučavali ljude koje su slali po evropskim zemljama da tamo šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost i da ih destabilizuje. Ne smete da izgovorite da su u pitanju ruske službe, a hvalite se kao Vlada koja raspolaže neverovatnim integritetom, najslobodnija Vlada na svetu kojoj niko ništa ne sme da zameri, koja je najpoštovanije u svetu.

29/3 JJ/LjL

I na kraju kada je reč o evropskim integracijama, moram tu da konstatujem jednu jako tužnu činjenicu. Nijednoj vladi u istoriji Srbije i nikada od kada je Srbija kandidat za članstvo u EU nije bilo lakše postati članica EU ili makar se približiti članstvu. Nikada nije bilo lakše, a Srbija nikada nije dalje od članstva u EU nego što je to za vreme vaše vlade. I mi danas gledamo u leđa onima koji su do pre nekoliko godina gledali u leđa nama i to je direktno vaša odgovornost zato što vi gospodine Macut u svom kabinetu imate čoveka koji pali zastavu EU i onda mislite da možete da postanete deo takvog projekta. Zato što na mestu ministra evropskih integracija imamo čoveka koji ne veruje u evropske integracije. Imamo čoveka koji nije dobrodošao u Brisel. Zato što na evropski samit u Tivat vi pošaljete kriminalce i batinaše iz „ćacilenda“ i time ne obrukate samo sebe, samo vas, mene je sramota zbog toga što ste radili. Svakog poštenog građanina Srbije je sramota zbog toga što ste nas pred očima sveta i Evrope obrukali i zbog toga niko nije odgovarao, a vaš je predsednik rekao da je to učinio neko iz SNS ne bili njega očarao. Pa, gde je odgovornost za to što se desilo?

I, znate šta, samo da se nadovežem, nešto što je juče pričao jedan vaš koalicioni partner koji se frapirao saznanjem posle 20 godina da se za članstvo u političkoj zajednici, kao što je EU, zahteva ispunjavanje, zamislite, političkih kriterijuma. Dvadeset i nešto godina je bilo potrebno da čovek spozna da za političku zajednicu treba da ispunite političke kriterijume.

Ja vam ponavljam, mi nemamo vremena i nemamo više ni života za bacanje da se bavimo vašim amaterizmom, vašim frapiranjem kada se suočite sa relanošću i kada spoznate da svet funkcioniše na drugačijim principima nego što su oni koji ste vi sami sebe negde u glavu utuvili.

Tako da, gospodine Macut, ja ne znam da li će ova vladajuća većina da vam izglasa poverenje ili neće, verovatno hoće, ali ono što jasno jeste da ova vlada nema ni samopouzdanja, ni kapaciteta, ni sposobnosti, da za Srbiju učini išta dobro, osim da podnese ostavku i da pusti neke druge ljude da vode Srbiju u bolju budućnost. Hvala vam.

30/1 VS/JG 15.50 – 16.00

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovaj amandman na ovaj član je jedan od ključnih, suštinskih amandmana kada je reč o ovom zakonu, kojim mi predlažemo da se, pored kriterijuma utvrđenog prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao kriterijum za maloletno lice koje spada pod ovaj zakon ili osobe koje ovaj zakon prepoznaje, utvrdi takođe individualna funkcionalna procena koja utvrđuje da je nekom licu zbog dugotrajnog telesnog, senzornog, intelektualnog, psihosocijalnog ili drugog zdravstvenog stanja potrebna stalna ili višekratna svakodnevna pomoć, nega ili nadzor drugog lica radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Dakle, naš amandman je donekle u skladu, odnosno na tragu mišljenja koje je izneo i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji ukazuje na potrebu utvrđivanju kriterijuma funkcionalne procene. Ne ukidamo predloženo rešenje koje je u trenutnom predlogu zakona. Sama činjenica „utvrđenog prava na uvećanu negu i pomoć“ ostaje kao automatski put do ostvarivanja tog prava.

Moram da priznam da obrazloženje koje smo dobili od Vlade, a kojim se odbija ovaj amandman, čini mi se kao neadekvatno. Sa jedne strane se uvodi tj. govori se o principu pravne sigurnosti, dakle da ovaj amandman ne može da se prihvati iz razloga pravne sigurnosti. Ja bih razumeo kada bi ovaj amandman išao u pravcu uvođenja određenog kriterijuma koji bi mogao da smanji obim, odnosno krug lica koji su korisnici, odnosno koji mogu da budu imaoci ovog prava, a upravo je suprotno. Tako da ako bi se govorilo o bilo kakvoj vrsti diskriminacije moglo bi da se govori samo o pozitivnoj diskriminaciji kojim se ovaj krug lica suštinski proširuje.

Takođe je potpuno nejasno šta znači uvođenje diskrecione medicinske dijagnoze. Dakle, ovde se govori o proceni koju rade zvanični organi, zvanična tela Republike Srbije. Ne radi se o procenama alternativne medicine, pa da sada može na taj način da se rešenje diskredituje. Tako da bih voleo od vas, gospođo ministarko, da dobijemo obrazloženje zbog čega je ovaj predlog odbijen.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Da se naslov iznad 3. menja i glasi – drugo lice kao negovatelj. Dakle, da se isključi taj nepotrebno formalistički princip koji prilično ograničava krug lica koje mogu obavljati taj važan posao i da se izuzetno dozvoli da status negovatelja može da ostvari i drugo punoletno lice koje najmanje šest meseci živi u zajedničkom domaćinstvu sa licem kojem neposredno i kontinuirano pruža pomoć i negu, ukoliko je takvo rešenje u najboljem interesu deteta, odnosno najboljem interesu osobe iz člana 1. ovog zakona u skladu, naravno, sa voljom i preferencijama ukoliko je reč o punoletnoj osobi. Dalje se u tom predlogu predviđa, odnosno predlaže da ako je reč o punoletnoj osobi na kojoj se ovaj oblik nege odnosi da ona učestvuje u postupku i da daje saglasnost kada je reč o izboru tog lica.

Dakle, naravno, mi ovim amandmanom ne brišemo postojeće rešenje. Mi zadržavamo prvenstvo porodice, ali takođe omogućavamo da status dobije drugo punoletno lice koje dokazano i kontinuirano učestvuje u pružanju nege i pomoći. Smatramo da trenutno rešenje, koje preovlađuje, odnosno koje je jedino postojeće u zakonskom rešenju, da ono ne uvažava činjenice koje realan život može da donese, odnosno da realan život prevazilazi okvire ovog normativnog rešenja koje ste vi ovde dali, a koje ovaj status vezuje isključivo za formalne kriterijume bliskog srodstva.

Tako da, voleo bih da nam objasnite na koji način i u kojoj meri obrazloženje koje smo dobili od Vlade da se samo rešenjem koje ste vi predložili uvažava najbolji interese deteta, na koji način rešenje koje smo mi ovde predložili taj najbolji interes deteta ugrožava? Zaista ne vidim i deluje mi da je obrazloženje koje smo dobili od Vlade u stvari samo posledica intelektualne lenjosti da se ovom rešenju pristupi malo ozbiljnije i da makar pokušate da se potrudite da obrazložite zašto je nešto što je zdravorazumski i što ima uporište u realnom životu ne može da se nađe kao deo zakonskog teksta koji predlažemo.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, ovo je jedan od ključnih članova, tako da ću verovatno probiti ovo vreme od dva minuta, pa mi skinite od vremena grupe.

Samo bih za početak hteo da kažem dve stvari, da ukažem, o kojima je ministarka pričala. Dakle, prošli put kada je pokušano uspostavljanje konsenzusa o stavljanju na dnevni red ovog zakona, koliko se ja sećam, to je bilo iz saziva 2022. godine, u kom ste vi učestvovali. Dakle, bili ste predsednica vaše parlamentarne grupe, tako da to nije nešto što se dešavalo mimo vas, iza vaših leđa. Ne znam kakav je bio vaš stav. Prosto ne osuđujem, samo podsećam.

Druga stvar, ono što je suštinska zamerka sa moje strane, dakle, vi govorite o duhu zakona, ali mislim da vi ne razumete duh amandmana koji mi ovde podnosimo. Dakle, oni nisu u odnosu isključivosti prema glavnom tekstu zakona. Oni su vrlo

32/2 TĐ/MJ

komplementarni. Oni samo proširuju krug prava i olakšavaju pristup pravu koji se na ovaj način konstituiše, tako da ne znam zašto, iz kog razloga ih shvatate na taj način, ne mogu da kažem neprijateljski, ali nekako suparnički.

Kada je reč o samom ovom članu, dakle, mi ovde predlažemo izmenu najmanje pet stavova, odnosno tačaka, ali fokusiraću se na dva.

Jedan se tiče što su koleginice već govorile, a to je pitanje prava na rad gde se status roditelja negovatelja uslovljava suštinski nepostojanjem radnog odnosa, odnosno neobavljanjem drugih radnih dužnosti gde se suštinski lice stavlja pred izbor da li će koristiti svoju Ustavom garantovano pravo na rad ili pravo na podršku zbog nege deteta. Naš amandman ide u pravcu toga da lice može biti zaposleno, odnosno angažovano sa nepunim radnim vremenom i da može obavljati preduzetničku, samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost u obimu koji ne onemogućava neposredno pružanje potrebne pomoći i nege ovog deteta. Ovo nije samo formalistički stav, ovo je prosto realno životno pitanje.

Vi ste tokom prvog dana, čini mi se, kada ste obrazlagali ovaj zakon rekli kako se na ovaj način uvođenjem naknade rešavaju određeni egzistencijalni problemi lica na koje se ovaj zakon odnosi. Da budemo potpuno realni – da li zaista smatrate da danas 2026. godine se egzistencijalni problemi u Srbiji rešavaju sa 65.000 dinara mesečno, pogotovu ukoliko imamo u vidu jednu drugu veoma tužnu životnu okolnost, a to je da veoma često roditelji dece, koji potpadaju pod ovu zakonsku normu, reč je o samohranim roditeljima. Najčešće je reč o majkama i najčešće je reč o majkama koje imaju više od jednog deteta. Dakle, ukoliko te osobe mogu da, pored pružanja potrebne pomoći i nege, obavljaju i neku vrstu radnog angažovanja i na taj način ostvaruju i druge prihode, ne vidim zašto bismo ih ovako restriktivnom zakonskom odredbom zbog toga kažnjavali.

Druga stvar, smatramo da je neprikladno da se ovaj status gubi navršavanjem 65 godina zato što penzioni status i starost ne dokazuju da pomoć i nega i dalje nisu potrebni, niti da to lice više ne može da pruža neophodnu pomoć i negu. Teza koju vi navodite, kako po našem zakonu sa 65 godina po sili zakona prestaje radi odnos, naprosto nije tačna i za to imamo mnoštvo dokaza.

Dakle, između ostalog, ako pogledate na našim fakultetima koliko profesora radi koji su stariji od 65 godina, biće vam jasno. Ali čak ne moramo da idemo toliko daleko, možemo da pogledamo oko nas. Ja sam izbrojao da u našoj skupštini, u našoj Narodnoj skupštini mi imamo najmanje 22 lica koja su starija od 65 godina. Tu nisam računao ljude koji su rođeni 1961. godine, pa sad ne znamo u kom mesecu će navršiti 65 godina. Da li je njima prestao radnopravni status? Da li oni više ne primaju naknadu za svoj rad u Narodnoj skupštini? Zašto bismo sebi dali veći obim prava nego što dajemo nekome drugom?

Na kraju, da, više puta pominjan slučaj gospođe Olge Bošković koju ovaj zakon ne bi prepoznao, a na šta je koleginica Stojmenović ispravno ukazala. Na to ste vi, gospođo Đurđević Stamenkovski, rekli kako da je ovaj zakon postojao u to vreme, ona bi nakon navršene 65 godine imala pravo na penziju po osnovu tog zakona, što je takođe tačno, ali u kom iznosu i da li bi taj iznos bio dovoljan za dostojanstven život nje i njenog sina?

Na kraju, ono što je suština svega ovoga, mislim da bi tu valjalo, ako bismo bili iskreni tj. ako biste vi bili iskreni prema nama. Deluje prilično nemoguće da sve ove stvari vi ne razumete i da, nakon svih ovih godina i razgovora sa udruženjima tih roditelja, vi ne razumete da je potrebno proširiti opseg ovog zakona ili proširiti obim prava koji se ovim ljudima pruža. Ne verujem ni da ste baš toliko neosetljivi na ljudske sudbine, zaista ne želim da vas za to optužim.

32/3 TĐ/MJ

Ako je razlog što je zakon ovako restriktivno formulisan u nedostatku novca koji treba obezbediti, mislim da je pošteno da nam to i kažete i da kažete – država u ovom trenutku i budžet u ovom trenutku može da podrži zakon u toj i toj meri, pa da onda znamo kada sledeći put na dnevni red dođe rebalans budžeta, što pretpostavljam da će se relativno skoro desiti, da izađemo sa rešenjima i kažemo – vidite na sve ove stvari se novac bespotrebno troši, a ovde je mnogo potrebnije da se izvrši relokacija i da na taj način rešimo ovaj problem.

Ovako se samo zapetljavate i pokušavate da objasnite stvari koje objektivno ne možete ni sami da objasnite. Obrazloženja koja ovde pišu, koja govori kako nešto nije u najboljem interesu deteta, prosto ne stoje i vi to, takođe, vrlo dobro znate. Tako da hajde stvari da postavimo realno, iskreno i da onda vidimo u tim realnim okvirima šta zaista možemo da učinimo.

Zahvaljujem.

Dakle, ovo je amandman kojim se reguliše jedna od suštinskih zamerki na vaš predlog zakona, a to je pravo na novčanu naknadu. U obrazloženju Vlade kojim se odbijaju naši amandmani se ukazuje na to kako se pravna priroda ovih zakonskih rešenja bazira na ravnopravnom karakteru tog odnosa, a ne na karakteru socijalne mere.

Mi smatramo da ovo pravo treba da se ostvaruje na osnovu konačnog rešenja Centra za socijalni rad, a ne da se uslovljava zaključivanjem posebnog ugovora sa nadležnim ministarstvom, jer bi to nadležno ministarstvo tim ugovorom moglo da propiše i dodatne uslove, obaveze ili razloge za prestanak tog prava.

Takođe, ukazujemo na to da lice koje je radno angažovano do polovine punog radnog vremena ne treba da bude isključeno iz opsega prava utvrđenih ovim zakonom, već da se naknada koju dobija srazmerno umanjuje, tj. da se umanjuje srazmerno njegovom radnom vremenu, odnosno do polovine ukupnog tog iznosa.

Takođe, utvrđujemo da roditelj, odnosno negovatelj koji samostalno neposredno pruža negu prema dvoje lica da dobije naknadu u iznosu od 150%, a ukoliko je reč o troje ili više lica da ta naknada bude u iznosu od 200% od predviđenog iznosa.

Ja bih samo još jednu stvar želeo da dodam na konto prethodne diskusije, o tome da li ovo pravo prestaje nakon 65 godine. Mislim da bi bilo prilično nečasno da ne damo odgovor na pitanje kako je moguće da ova Narodna skupština omogućava pravo na rad poslanicima starijim od 65 godina i da na osnovu toga imaju pravo na naknadu i na platu, a da onda izglasamo zakon kojim se ljudima kojima je ta naknada daleko potrebnija to pravo ukida.

Zato bih ja pitao sledeće narodne poslanike: gospodina Atlagića, Dragana Delića, Mitra Kovača, Jovana Kolundžiju, Ristu Kostova, Branka Lukića, Sinišu Ljepojevića, Veroljuba Matića, Nadu Macuru, Vojislava Mihailovića, Ila Mihajlovskog, Lidiju Načić, Branimira Nestorovića, Dragana Nikolića, Slobodana Nikolića, Branka Pavlovića, Stojana Radenovića, Dušana Radosavljevića, Marijana Rističevića, Andreju Savića, hadži Milorada Stošića i Lidiju Šarac – da li smatraju da glasanjem protiv ovih amandmana imaju pravo da za sebe uzmu veći stepen prava nego što se daje ovim ljudima i da li smatraju da je pristojno da oni zajedno sa nama koji smo mlađi imamo pravo na naknadu za svoj rad, a da ova lica kojima je ta naknada od egzistencijalne važnosti, da oni to nemaju i da li neki od njih smatraju da ove predloge treba odbiti samo iz razloga što dolaze iz protivničkog tabora?

Ja ću vas podsetiti na jednu činjenicu. Sve i da nijedan amandman ne usvojite, mi ćemo glasati za usvajanje ovog zakona zato što je to važno za ljude na koje se on odnosi, ali pokažite i vi malo građanske svesti i malo političke širine, da makar uvažite da su neki argumenti sa ove strane ispravni, pa ako nema novac država, da nađemo način kako da se kroz rebalans budžeta to obezbedi.

Član 106. i član 107, dostojanstvo i da je poslanik dužan da govori o tački dnevnog reda.

Dakle, bili ste dužni da prekinete poslanika u ovoj tiradi optužbi i uvreda i pogrešnog shvatanja, zato što ja nijednog trenutka nisam rekao da ni gospodinu Atlagiću ili bilo kome bilo koje pravo treba uskratiti, već sam samo ukazao na to da oni treba da pokažu solidarnost prema drugim ljudima, da mi drugim ljudima to pravo omogućimo.

Dakle, sve ovo što je išlo nakon svega toga je potpuno irelevantno i nebitno. Samo želim zbog ljudi starijih od 65 godina i ako želite da se pridružim osudi tog stava, ne znam ko je izrekao da ljudi stariji od 65 godina ne treba da imaju pravo glasa, pridružujem se. Hvala, učiteljice, nadam se da ste sada zadovoljni. Dakle, apsolutno mislim da je samo važno da ljudi znaju da se ovde ne radi o bilo kakvoj diskriminaciji, niti je ovo bilo u nameri da se izazove salva replika.

Ne želim ja, gospodine Atlagiću, vama apsolutno ništa da oduzmem. Ja ne cenim i vi ne treba da se ravnate prema meni i prema mom radu i prema mom doprinosu, već je ta situacija uporediva sa ljudima kojima mi treba da omogućimo neko pravo, a koji rade daleko teži i odgovorniji posao nego vi, ja i svi mi ovde zajedno. Iz poštovanja prema njima, ja moram da repliciram vama. Inače nikad u životu ne bih bilo šta se referisao na čoveka koji nas poziva na samoubistvo.

Zahvaljujem.

Dakle, ovim amandmanom u početku usklađujemo razloge prestanka sa izmenama koje smo prethodno predložili koje se tiču prava na status lica starijih od 65 godina i lica koja su radno angažovana. A, sa druge strane, u drugom delu ovih amandmana dakle, na jedan širi način ostavljamo razloge za prestanak ovog prava, pa se tako, recimo, prestanak prava zbog nesposobnosti vezuje za trajno, a ne za privremenu sprečenost. Razlog koji se tiče nepružanja nege se vezuje za teško ili neopravdano i ponovljeno propuštanje koje ugrožava korisnika i za koje smatramo da mora da bude utvrđeno u postupku u kome se licu roditelju, odnosno negovatelju omogućava pravo na izjašnjenje.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Jedan više tehnički amandman. Obrazložiću istovremeno ovaj i poslednji amandman na zakon koji imamo.

Dakle, u ovom amandmanu tražimo od nadležnog ministarstva da najkasnije do 31. marta naredne godine, pa kasnije na godišnjem nivou, objavljuje izveštaje o primeni ovog zakona za prethodnu godinu. Obrazloženje koje smo dobili od Vlade da postoje druge institucije koje se bave prikupljanjem statističkih podataka prosto ne smatram toliko relevantnim. Smatram da bi bilo veoma značajno da o efektima ovog zakona raspravljamo u Narodnoj skupštini i da to ne iziskuje nikakve posebne napore ni nadležnom ministarstvu, još manje da iziskuje finansijske troškove.

Samo za kraj. Poslednji amandman kojim dopunjavamo prelazne i završne odredbe, kojim samo preciziramo da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, da se primenjuje od 1. oktobra, kojim preciziramo da bi se izbegli nepotrebni administrativni tereti i zagušenje sistema. Dakle, od momenta stupanja na snagu ovog zakona da ljudi mogu da počnu da podnose prijave i da eventualno ne usvajanje, odnosno ne donošenjem podzakonskih akata ne može kasnije negativno da utiče niti na prava, niti na obim prava koji ti ljudi dobijaju na osnovu ovog zakona, već da se i pre donošenja podzakonskih akata, ukoliko za tim bude bilo potrebe, neposredno primenjuju norme ovog zakona. Tako da ne vidim kako je relevantno ovo obrazloženje koje smo dobili od Vlade. Jeste da je u Predlogu zakona to pravno-tehnički bolje regulisano kada nije regulisano nikako.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovim amandmanom suštinski želimo da preciziramo ovaj član zakona.

Dakle, po sadašnjem, odnosno po tekstu Predloga kao bezbedonosna smetnja se napominje da je lice pravosnažno osuđivano za određena krivična dela, pre svega iz

36/2 GD/MP

oblasti krivičnih dela protiv života i tela, slobode i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode. Naš amandman ide u pravcu da se kao bezbednosna smetnja ne utvrđuje samo pravosnažna presuda koja izriče kaznu zatvora, već bilo koju sankciju, jer smatramo da kod pristupa oružju, odnosno kod zakonskog regulisanja tog pitanja da nije od odlučujućeg značaja vrsta sankcije koja se izriče, već sklonost ka nasilničkom ponašanju i sudski, odnosno pravosnažno utvrđeno postojanje određenih krivičnih dela.

Takođe, predlažemo da se kao bezbednosna smetnja uvede to da je u poslednje četiri godine pravosnažnom odlukom suda određenom licu određena mera u cilju zaštite od nasilja u porodici ili je produžena hitna mera u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje nasilja u porodici.

Mislim da smo previše puta u praksi svedočili činjenici da su brojna krivična dela, pre svega kada je reč o krivičnim delima koja bi se mogla definisati kao krivična dela femicida, da su se dešavala nakon što je neko prijavljen, nakon što je postupak započet, a pre nego što je on rezultirao osuđujućom presudom i smatram, prosto, da bi preciziranje ovakvog zakonskog rešenja na način koji smo predložili, bio od pomoći kako bi se eventualno takvi zločini sprečili, a ne da zakon ostane nedorečen u određenoj meri, čak u toj meri da bi mogao da pomogne takvim učiniocima, odnosno ljudima sa takvim sklonostima, da krivična dela koja su pokušali ili koja nameravaju da sprovedu, odnosno da izvrše, da ih do kraja i dovrše.

I ono što bih voleo da čujem, s obzirom na to da nema ministra Ivice Dačića, pretpostavljam, gospodine Vujiću, da ste onda vi ovlašćeni da o tome govorite, bilo bi zaista šteta da ovaj zakon ostane političko siroče u Skupštini ovde, jeste da smo dobili od Vlade obrazloženje zašto ovaj amandman nije prihvaćen, a kaže da je namera predlagača u potpunosti obuhvaćena postojećim rešenjima, pa ako možete samo da mi kažete u kom delu predlozi koje sam upravo izneo i argumentacija kojom sam ih potkrepio izlaze van kruga vaše utvrđene namere. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Prvo, hvala što je uopšte bilo kakvo obrazloženje dato. S druge strane, naši amandmani idu u pravcu jasnog definisanja tih stvari na osnovu vrlo konkretnih

36/3 GD/MP

i merljivih parametara. Dakle, radi se o merama koje su izdate od strane nadležnih organa.

To što ste vi napomenuli i što jeste deo zakonskog teksta jeste jedna vrsta, kako predsednik voli da govori, kaučuk norme koja daje diskreciona ovlašćenja i može dovesti do arbitrarnih procena.

Dakle, ne vidim u kojoj meri i zbog čega je predlog koji smo mi ovde dali u suprotnosti sa daljim tekstom zakona na koji se vi pozivate? Štaviše, norma koja mi predlažemo norma koju mi predlažemo na precizniji način definiše ono što ste vi pokušali da date u svom obrazloženju i ni na koji način ne može da bude u koliziji. Dakle, ne mora čak ni da bude u potpunosti da su te dve stvari međusobno isključive, ali ovo što mi predlažemo je daleko pravičnije i daleko preciznije nego to što ste nam vi upravo obrazložili.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, danas na dnevnom redu imamo naravno ponovo veliki broj zakona, ali ono što smatram da je sigurno najvažnije i jedino pozitivno jeste pitanje konačnog zakonskog regulisanja položaja roditelja negovatelja i negovatelja.

Usvajanje ovog zakona verovatno govori u prilog tome da idemo u susret izborima, ali dobro. I ako je to motivacija i to je takođe u redu.

25/3 MT/LjL

Naravno da ćemo kao Pokret slobodnih građana i da ćemo kao poslanička grupa glasati za usvajanje ovog zakona. Pokušaćemo i kroz amandmane da ga unapredimo, da pokušamo da učinimo da on bude još bolji i da pred kraj ili možda za kraj, ili kako već, ovog skupštinskog sazivamo imamo i nešto korisno što je iz njega izašlo.

Zaista, po ovoj temi ne želim da ulazim previše u političke rasprave, ali mislim da nam dugujete odgovor na jedno pitanje. Ne nama, dugujete ga građanima. Zbog čega se čekalo tokom svih ovih godina? Dakle, koji su razlozi zašto smo tek u 2026. godini, ja sam postao poslanik 2022. godine, od 2022. godine u skupštinskoj proceduru je predlog tog zakona i konstantno su postojale inicijative. Čak je bilo i usaglašavanja da se dođe do nekog konsenzusa kako bi to bilo stavljeno na dnevni red.

Dakle, da li je razlog u tome što država nije imala novca? Da li je razlog u tome što država tokom svih ovih godina nije imala sluha za probleme, odnosno za potrebe tih ljudi ili je razlog pak u političkoj sujeti, što je inicijativa dolazila od strane, iz opozicionih redova konkretno, kada je reč o poslaničkoj grupi Stranke slobode i pravde.

26/1 GD/IR 15.20 – 15.30

Teško da možete da nam objasnite, kao što su pokušavale neke kolege i koleginice kako ti zakonski predlozi nisu bili adekvatni, kako su oni morali da se unaprede, kako su morali da se menjaju itd. Tome, između ostalog, služi taj amandmanski deo rasprave na svakoj sednici. Druga stvar, teško je da možete da nam objasnite da je za to neophodno da prođe četiri godine. To su četiri godine života i to su desetine hiljade sudbina koje su čekale dok se ovaj trenutak konačno desi.

Pogotovo ne možete da nas ubedite nakon svega što smo u ovom mandatu prošli. Dakle, nakon toga što smo imali da je ovaj „Vunderkind“ iz šatora za dve nedelje napisao čovek pet sistemskih zakona, pa je verovatno usled neadekvatne hidratacije pobrljavio u većini tih zakona, ali onda je trebalo svega dva meseca da to vrati na pređašnje stanje. Dakle, nemoguće da kompletna država i ceo državni aparat da za jedan zakon da mu treba više nego što treba, koliko god pravnički bio talentovan taj gospodin iz klupa preko puta, ipak ne možete da me ubedite da je država baš toliko nema kapaciteta i potencijala.

Dakle, mi ćemo naravno pokušati amandmanima da unapredimo dalje ovaj zakon, pre svega kada je reč o opsegu njegovom, da veći broj ljudi može da potpadne pod tu zakonsku definiciju i da imaju šira prava, da se ublaže neke nepotrebne formalističke stege, da se omogući pravo na predah negovateljima itd.

Nadam se, gospođo Đurđević Stamenkovski, da ćete biti tu u raspravi po amandmanima kako bismo o tome mogli da diskutujemo tada jedno po jedno rešenje.

Dalje, na dnevnom redu je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, isto kao i sve prethodne preporuke ODIHR-a koje ste usvajali. Dakle, puk formalizam koji suštinski neće rešiti apsolutno ništa. Dakle, da li će Zakon o finansiranju političkih aktivnosti sprečiti da neko finansira huligane, kriminalce, batinaše, koji će na dan izbora da maltretiraju i zastrašuju i tuku građane na ulicama? Da li ćemo na osnovu normi ovog zakona dobiti odgovor na pitanje ko finansira „ćacilend“ i sve ono što u njemu postoji? Da li ćemo na osnovu normi ovog zakona dobiti odgovor na pitanje ko finansira i ko je organizovao desant na Tivat? To je predsednik države rekao da je uradio neko iz njegovog okruženja, iz njegove stranke, neko iz SNS ne bi li njega fascinirao. Dakle, ko je to radio, za čiji račun, koja sredstva su za to iskorišćena?

Ono što je najvažnije - da li će ovaj zakon da spreči da neke firme poput „Telekoma“, kupuju naklonosti, lepe reči poznatih ličnosti time što će finansirati nečije projekte, a sve za račun vlasti? Da li će sprečiti javna preduzeća i njihove direktore i stranačke funkcionere da zloupotrebljavaju tu poziciju, da zastrašuju ljude, da ih teraju da idu na mitinge, da ih teraju da slikaju lične karte na izborima i da na taj način zloupotrebljavaju tešku socijalnu poziciju ljudi koji godinama rade na PP ugovorima?

Dakle, od toga se ništa neće desiti jer ukoliko će se to desiti i ukoliko ćemo sprečiti tu vrstu pritiska na birače, e toliko će ovaj zakon zaista unaprediti izborne uslove.

Kada je reč o Zakonu o oružju i municiji, dakle, prvo moram da kažem da se apsolutno se ne slažemo sa gospodinom Dačićem koji je rekao da svi amandmani idu u pravcu liberizacije, što apsolutno nije tačno, makar kada je reč o amandmanima naše poslaničke grupe. Dakle, idemo čak i u pravcu restriktivnijih zakonskih rešenja kada je reč o tome da li neka maloletna lica mogu da barataju vatrenim oružjem i pod kojim uslovima.

Međutim, ovde dolazimo do suštinskog problema ne samo ovog zakona, već tog ministarstva naše države i ministra koji se danas konačno pojavio posle toliko vremena. Dakle, ne radi se ovde samo o tome ko ima pravo i pod kojim okolnostima da

26/2 GD/IR

poseduje vatreno oružje. Ovde se radi o tome ko u ovoj zemlji ima pravo da primenjuje silu. Vi znate da je jedna od osnovnih svojstava države da ima monopol fizičke sile i da ako država nema monopol fizičke sile, već je on u rukama nekih drugih struktura i grupacija, da onda ta grupacija prestaje da bude država i to je upravo ono što se nama desilo. Nama se desilo da policija i vojska više nisu najnaoružanija grupacija u Srbiji. Nama se desilo da ne postoji više razlike i ne postoji granica između države i organizovanog kriminala i došli smo u situaciju da se policajci ili plaše ili sklanjaju poglede od kriminalaca ako zajedno sa njima ne učestvuju u sprovođenju krivičnih dela ili makar u njihovom skrivanju.

I onda dođe gospodin Dačić, koji je danas održao ovde jedan beskrajan monolog. Čitao je neki sastav na temu ovog zakona koji danas treba da se usvoji, kao da se mi nalazimo u najnormalnijem političkom trenutku kao da ova država nema nijedan ozbiljniji problem koji se suočava. Otprilike, imao je obraćanje na nivou ministra unutrašnjih poslova Danske ili neke tako malo srećnije uređene države. Dođe čovek koji je ministar policije, i to ne prvi put, dakle, koji je tu… gotovo da će na osnovu prava održaja steći svojinu nad stolicom u Ministarstvu unutrašnjih poslova i čovek ignoriše činjenicu da mi već skoro mesec dana ne možemo da dobijemo kao javnost odgovore na neka izuzetno važna pitanja. Dakle, i dalje ne dobijamo odgovor na pitanje kako je moguće da je Veselin Milić te noći bio u restoranu u kome se desilo to ubistvo kako je moguće da niko iz bezbednosnog sektora nije znao ili, još gore, da je znao da taj čovek održava kontakte sa ljudima iz kriminalnog miljea i da po tom pitanju nije učinio ništa i da onda slušamo u javnosti besmislena opravdanja kako je on načelnik policije. Sedeo sa zaraćenim kriminalnim strukturama u pokušaju da ih pomiri ne bi li kupio u gradu Beogradu. Da li možda znate da se u uređenim zemljama mir kupuje na taj način što hapsite kriminalce, a ne tako što pokušavate sa njima da sednete na večeru i da dogovorite – mir, mir, niko nije kriv i da raspodelite novac iz nelegalnih aktivnosti na neki pravedniji način kako se gospoda kriminalci ne bi osećali nelagodno u datom trenutku.

Druga stvar koja je uznemirila javnost, a koju očekujemo ne samo od ministra unutrašnjih poslova, već očekujemo i od tužilaštva vrlo jasne odgovore i reakcije, desila se tokom prošle nedelje, kada je javnost u Srbiji saznala da je bivši kapiten fudbalske reprezentacije Srbije i legenda ne srpskog, svetskog fudbala Nemanja Vidić bio meta pretnji i ozbiljnog ugrožavanja njegovog fizičkog integriteta i njegovog života. Pazite sada zbog čega, dragi građani Srbije. Nemanja Vidić je bio meta pretnji zato što je neko pomislio da je on pomislio da nakon uspešne fudbalske karijere možda može da smeni sa mesta predsednika Fudbalskog saveza jednog polupismenu barabu koja ima dve leve noge i ne zna ništa o tom sportu i cela država je to znala i ceo bezbednosni sektor je to znao i niko ništa nije uradio da legendu srpskog i svetskog fudbala zaštiti i to znate i danas i dan danas ćutite. Ako to može da se desi u ovoj zemlji Nemanji Vidiću, onda građani legitimno postavljaju pitanje šta tek njima može da se desi i šta će se njima tek desiti ako neko iz vaše grupacije pomisli da su oni pomislili ili da nešto smeju za sebe da traže ili da možda smeju da imaju mišljenje o nekom pitanju.

Očekujemo ne samo od gospodina Dačića, već i od tužilaštva da nam kažu da li su pokrenuli neki postupak, da li je UKP zakucao na vrata gospodinu Kokezi i ostalima koji su uključeni u taj slučaj pošto maltretiraju i zovu i privode i opozicione poslanike i aktiviste i studente i sve one koji su se bunili prethodnih meseci i godina u Srbiji. Zašto neko nije procesuiran u ovom slučaju, a ne da nam dođe ministar policije, održi traktate od pola sata i ode jer ima važan sastanak?

26/3 GD/IR

Takođe na dnevnom redu je autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima. Mislim da je to i pravno i politički potpuno besmisleno komentarisati. Slušao sam koleginicu kako pokušava da pročita to tumačenje. Bio sam jako srećan što se nije ugušila do kraja tog čitanja, jer je to bilo nemoguće pročitati. Ako bismo tražili da ne daj bože skloni papir i da to kaže svojim rečima u tri ili četiri rečenice, mislim da bi to tek bilo nemoguća misija i mi sada treba o tome da razgovaramo na neki ozbiljan način i da te pravne vratolomije pokušamo na neki način da uobličimo u važeće zakonske pravne okvire Republike Srbije. Oprostite, ali to je zaista ponižavajuće. Međutim, nešto nije ponižavajuće, što je ozbiljno problematično, jeste izjava gospođe Elvire Kovač koja kaže kako joj deluje da konačno postoji politička volja da ove nedelje Srbija dobije Savet REM-a, ali da to suštinski zavisi od četiri kandidata koji su prethodno podneli ostavke. Dakle, osim što je to netačno, to je izuzetno nečasno, pogotovo ako dolazi od strane gospođe Elvire Kovač. Iz kog razloga? Iz razloga što je to svaljivanje odgovornosti, vaše odgovornosti, na četvoro ljudi koji su bili izabrani u prethodnom periodu. Dakle, neće evropski put Srbije zavisiti od toga na koji način će se to četvoro ljudi postaviti i nisu oni odgovorni što Srbija do sada nije dobila funkcionalan sastav REM-a, već ste odgovorni vi, a ako bismo u nekoga morali baš da upremo prstom i da imenujemo kako se ta osoba zove, najverovatnije bi se ta osoba odazivala na ime Elvira Kovač, jer je upravo njena inicijativa bila da ne postoji nikakva vrsta političkog konsenzusa, da ne postoji nikakav dogovor koji će se poštovati.

27/1 TĐ/MJ 15.30 – 15.40

Upravo je njena inicijativa, i njena histerija i njena otvorena pretnja koalicionim partnerima, učinila da, kad se došlo do devete kategorije, u toj devetoj kategoriji ne glasate i da se proces izbora članova Saveta REM-a obori. Meni je apsolutno jasno zašto gospođo Kovač ima lični interes da se to uradi na takav način. Nije mi jasno zašto vi niste vi imali političke hrabrosti da se tom pritisku oduprete. Kada već toliko govorite o suverenitetu, jedinoj slobodnoj zemlji, jedinom slobodnom predsedniku, najhrabrijoj vlasti u istoriji svih vlasti ovog univerzuma i sveta, onda dođe Elvira Kovač i kaže – to ne može; i vi kažete – dobro, ništa, evo nećemo imati nikakav REM.

Dakle, vi ste, gospođo Kovač, naravno uz celu vladajuću većinu, ali vi ste, gospođo Kovač, tu negde rame uz rame sa sveznajućim Uglješom odgovorni za to da Srbija gubi milijardu evra iz plana rasta, odgovorni ste za to što je Srbija političi izopštena iz Evrope i što svi vaši snovi o otvaranju klastera i napretku su ostali samo prazno slovo na papiru.

Ono što je zanimljivo jeste da su vam danas puna usta Evrope, ali vam je srce puno Rusije, i to ne zato što volite tu državu, ili volite taj narod, ili zato što ceniti njihov doprinos kulturi, nauci, obrazovanju, koji je nemerljiv, već zato što se istinski divite njihovom načinu vladavine, zato što se divite tome da ne postoji opozicija, zato što se divite da se sa svakim istomišljenikom obračunavate njegovim zatvaranje ili gašenjem medija. E, zbog toga sve to što ste pokušavali prethodnih meseci, nedelja da prodate u Briselu vam prosto neće proći. Zbog toga ovaj debakl, nakon odlaska u Brisel, visoke delegacije koja je otišla tamo u nameri da ubedi neodlučne zemlje članice da daju svoj pristanak na otvaranje klastera, pa ne samo da one neodlučne nisu uspeli da ubede, već su čak i one, koji su i bili na njihovoj strani, uspeli da oteraju na drugu stranu i zbog toga će to ostati samo nedosanjani san za vas, ali odmah da vam kažem ja zbog toga nisam srećan. Meni nije drago ni što Srbija ne otvara klastere, ni što ostajemo zaglavljeni u blatu u kome danas živimo. Vi ste, gospodo, najodgovorniji što ste državu Srbiju izopštili iz evropskog konteksta.

I, ono što je najtragičnije, vi nećete sprečiti građane Srbije da uđu u Evropsku uniju, ali ćete ih sprečiti da u Evropsku uniju uđu kroz svoju državu. Ulaziće kroz druge države gde će odlaziti u potrazi za boljim životom, i to je najveća zaostavština vaše vladavine, i to je glavni razlog zašto ona mora da bude što je moguće pre okončana i zbog čega građani na izborima treba konačno da vam sviraju kraj. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, od kako je počela sednica do danas izređale su se brojne teme na dnevnom redu, ali hajde makar formalno. Na dnevnom redu su, pre svega, novi Mrdićevi zakoni. Ovo su izmene izmena pravosudnih zakona. Interesantno je i slušam jutros ministra koji kaže kako ni ovaj set zakona, koji je usvojen u januaru, nije bio korak unazad i kako to nije ocenjeno od strane evropskih partnera. Meni se čini da sam čuo drugačije izjave, pre svega, od gospođe Marte Kos, a čini mi se da nije bilo evropskih sredstava i evropskih fondova, takođe, zbog tih zakona, a nešto sam siguran da su rekli da će biti onda kada izmenite te zakone, prestanete da narušavate autonomiju univerziteta, kada se formira REM i kada se organizuju slobodni izbori. Ako ja grešim, u redu, možete da me demantujete.

Što se tiče stvari koje su pogrešno predstavljene, vratićemo se, naravno, i na to šta ste slali Venecijanskoj komisiji, šta ste dali nama ovde, ali je neverovatna stvar da se vi hvalite time da ste dobili pozitivno mišljenje nakon nekoliko meseci. Pošto moram očigledno da vam nacrt kako ova situacija izgleda, dakle, vi ste, gospodo, u ovoj materiji ponavljači. Dakle, ovaj vaš vunderkid iz šatora, koji je pisao te zakone, od pet zakona je promašio svih pet i onda ste mesecima morali da radite da ispravite greške koje ste napravili. Dakle, to čime se vi sada hvalite, to je kao kada bi neko polagao popravni ispit u avgustu, a onda se kandidovao da bude đak generacije. Formalno je moguće, ali nije normalno.

9/3 TĐ/MO

Šta ste dalje uradili? Pošto gospođa Brnabić priča o tome i traži neku odgovornost, bitna je odgovornost, a gde je odgovornost za ove zakone, a gde je odgovornost onih koji su ih pravili, gde je odgovornost ministarstva, gde je odgovornost vas koji ste ove zakone promovisali, kako se ogleda ta odgovornost kada kasnije u komisiji za ispravku tih brljotina bude isti taj Mrdić?

10/1 AL/JG 11.35 – 11.45

Dakle, sada Mrdić treba da ispravlja sopstvene brljotine, a mi koji smo svojim amandmanima tražili drugačija rešenja nas ste napali da nemamo pojma, a onda se ispostavilo da su amandmani koje je opozicija podnela i sugestije koje ste dobili od Venecijanske komisije se u 90% poklapaju i vi onda date opet onom vašem čudu od deteta da on piše i te izmene.

Što se tiče tih različitih verzija koje su slate, vi ste se, gospođo Brnabić, strašno naljutili zbog pisma koje su proevropske opozicione stranke poslale svojim partnerima i rekli ste kako tu nema ničeg prevarnog i kako vi u stvari morate da vidite, da li će i na koji način Venecijanska komisija odgovoriti po pitanju onih članova zakona koji treba da se menjaju tim tekstom, pa kada dobijete odgovor od njih, onda ćete da uradite prelazne i završe odredbe. Što će reći, kada vidite šta su vam rekli u pogledu tih članova zakona, onda ćete videti da li će ti zakoni da važe od sutra ili da važe od malo sutra ili da važe od nekog ne određenog vremenskog perioda u budućnosti.

Ali vi kažete kako smo mi želeli vas da diskreditujemo. Ja moram da vam kažem da je to nemoguće. Mi koliko god se trudili da vas diskreditujemo, pogotovo u međunarodnim okolnostima, to je, ljudi, nemoguće. Hajde vi mi recite, pošto mi očigledno nismo dovoljno pametni, kako mi u međunarodnim okolnostima da diskreditujemo režim koji je na Samitu Evropske unije u Tivat pokušao da instalira leteći „ćacilend“ i poslao devedeset ljudi, devedeset muškaraca sa vrlo sumnjivim dosijeima i vrlo sumnjivim namerama. To nikada nikome u istoriji Evrope nije palo na pamet. Vi ste to uradili dok su tamo bili svi najviši predstavnici evropske birokratije i posle toga mi treba vas diskreditujemo. To, ja vam ponavljam, to je nemoguće. Mi da se trudimo da smišljamo deset dana, mi takvu glupost koju ste vi uradili ne bismo mogli da smislimo. I onda kažete potrebna je odgovornost, a gde je odgovornost za taj događaj? Je l' rekao Aleksandar Vučić da je to uradio neko neodgovoran iz njegovog okruženja da bi se njemu dodvorio, da bi njega fascinirao, da bi tamo pravili neke gluposti. Kako se zove ta osoba? Kako se zove osoba koja je izblamirala, ne samo njega tamo, sve nas, celu zemlju ste izblamirali na taj način? Gde je odgovornost za taj događaj? Ja bih voleo da vidim uživo i tu osobu, da je upoznam, ako mogu da je dotaknem, da pokušam da doprem do tog mozga koji misli da iznajmi čarter let sa devedeset muškaraca, nije mu palo na pamet čak ni da ubaci par žena ne bi li malo napravio neku normalniju sliku, devedeset muškaraca sa dosijeima i da pošalje u zemlju gde se odigrava najvažniji politički događaj u poslednjih nekoliko meseci, gde ceo je vrh Evropske unije i to u zemlju koja je buduća članica Evropske unije i sadašnja članica NATO. Ja bih voleo da vidim tog genijalca koji je mislio da tako nešto može da se uradi i onda na tom samitu, osim toga što smo u poslednjoj klupi zato što smo trenutno u najvećem zaostatku kada je reč o evropskim integracijama, mi treba da crvenimo i zbog toga što su nas obrukali pred celim svetom.

I šta se dalje dešava? Sada nam pričate kako postoji mogućnost da će možda neki klaster konačno i da se otvori. Sad nakon pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, delimično pozitivnog u ovom popravnom roku, sada pokušavate da nam objasnite kako je izvanredan uspeh što će možda, možda nakon pet godina da se otvori neki klaster. Naše najbliže komšije čekaju na članstvo u Evropskoj uniji ili otvaraju i zatvaraju klastere, a mi se nadamo da ćemo posle pet godina možda nešto otvoriti. To vam je, gospodo, kao da pet godina ne možete da upišete fakultet, nakon pet godina vaši drugovi iz klupe završili fakultete, neki na master studijama, neki na doktorskim, a vi se nadate da ako vam progledaju kroz prste na dva pitanja da ćete možda

10/2 AL/JG

upisati fakultet i to nam prestavljate kao uspeh. I onda predsednik države ode u Gruziju i tamo pokušava da napravi skup ljudi, da nas sve nekako sjedini pod gubitničku krušku, dakle, gubitnike evropskih integracija ne bismo li mi utvrdili neku zajedničku poziciju u odnosu na Evropsku uniju. Koga bira za društvo? Ne one koji su otišli najdalje u procesu evropskih integracija, već one koji su otišli najdublje u procesu autokratskog načina vladanja u svojoj zemlji, pa tako ode u Gruziju ne bi li iz Gruzije preslikao model kako se obračunavati sa političkim protivnicima i sa neistomišljenicima vlasti.

I tako dolazimo do najaktuelnije teme, a ona se tiče čuvenog zvučnog topa. Pošto ste počeli sa pretresima, privođenjima, maltretiranjem ljudi itd. kaže Aleksandar Vučić, u ime Tužilaštva, pošto on, valjda, zna i njihov posao i vaš posao, i vaš posao, svačiji, bolje nego oni, kaže – ti ljudi treba da kažu gde su oni videli zvučni top. Evo, kod Ivica Dačića, na istoj konferenciji na kojoj je okupio medije da pokuša da im objasni kako mi to nemamo i onda je tamo nešto čačkao, pošto se očigledno u to ne razume, i onda se čulo da je to upravo to oružje. Drugo pitanje – gde smo ga videli? Ispred Skupštine. Prvo je bilo da mi to nemamo, pa je posle bilo da mi to imamo, ali da nije korišćena ta funkcija, odnosno da ona uopšte ne može da se koristi jer je to zapakovano u magacinu, pa je onda Ivica nešto čačkao, pa je onda ispalo da može i da se koristi.

Hoćete pozvati Ivicu Dačića da da izjavu? Hoćete pozvati Vladimira Đukonovića koji je te noći, 15. marta, na Informeru naručivao pesme povodom zvučnog topa u vreme dok 95% ljudi nije ni znalo ni šta je to, ni da li to Srbija uopšte poseduje? Hoćete i njih da pozovete na odgovornost? Ali teorija koju ste vi razvili na osnovu upada na fakultete nakon tragičnog događaja i optužbi studenata za takvu operaciju je ne samo nenormalna, ona je ponižavajuća za našu zemlju.

Dakle, vaša teorija glasi da se okupilo desetak studenata, desetak ljudi od 20 godina, praktično klinaca, i dogovorilo da osmisli najmonstruozniju akciju protiv države kako bi izazvali građanski rat, a onda su oni uigrali, njih desetak, kako će da se pomeraju na ulici, da idu uz bokove zgrada, a ne da idu po sredini ulice, i time motivisali desetine hiljada ljudi da u tome učestvuju, da prijave svoje zdravstvene tegove, pa motivisali pola međunarodne zajednice da priča o tome da Srbija ne sme da koristi zvučni top, da mora da sprovede ozbiljnu istragu i onda nakon godinu i po dana su naše bezbednosne službe na osnovu uvida u zapisnik, pošto su to sve stavili u zapisnik, oni su na osnovu toga otkrili da je Srbiji praktično pretila neverovatna opasnost. Vi i kad lažete, vi ponizite ovaj sistem do kraja jer ga predstavljate kao da u bezbednosnom sektoru radi skupina bolida koji godinu i po dana ne mogu takvu stvar da provale.

Ljudi moji, ja ne znam da li je gore da vi lažete na ovaj način ili da ne lažete na ovaj način, jer ako je nama bezbednosni sektor takav, pa kukala nam majka ako neko zaista sposoban poželi zlo ovoj zemlji. Ko će da nas odbrani u takvoj situaciji? I zato, ponavljam, bezbednosni sektor prvog dana po promeni vlasti mora da bude menjan iz temelja.

Onda se pozivate na izveštaj ruskog FSB koji je tvrdio da nema zvučnog topa. Izveštaj koji sadrži slova koja ne postoje u ruskom jeziku, izveštaj koji kaže da je zvučni top, koji prethodno nije postojao, pa onda nije bio razmontiran, koji se koristio i testirao na životinjama, što je po zakonima ove zemlje nedozvoljeno, jer je izgleda to bila jedina služba koja je bila spremna da njeno ime zloupotrebite za pokrivanje takvih brljotina.

10/3 AL/JG

A sve vreme, suštinski, pokušavate da pokrijete ono što su realne pretnje za građane ove zemlje. Realne pretnje dolaze iznutra. Dolaze odatle što šef policije sedi sa kriminalcima i što pokušava, po rečima tih kriminalaca, da kupi mir u gradu time što će njih da pomiri umesto da ih hapsi. Dolazi po tome što juče je u sred dana u Kumodražu ubijen čovek. Kako je bilo moguće da taj čovek bude ubijen u sred bela dana u Kumodražu? Nije bio bilo ko, nego čovek koji je 2018. ubio drugog čoveka, a 2026. je na slobodi. Osuđen na 15 godina zatvora. Ukinuta mu presuda. E, to su, gospodo, realne bezbednosne pretnje.

Gde su oni zakoni što je Vučić najavljivao – policija više neće moći da se druži sa kriminalcima? Je l` smo to zaboravili? I vi ste ovde govorili kada ste mi vi, gospođo Brnabić, uzimali reč i predsednik države je govorio, svi. Sada odjedanput pojela maca jezik. Nema od toga ništa. Zaboravili na to. E, to su realne pretnje. Ovo što radite ljudima, što im upadate u kuće i stanove, što ih privodite, pa naravno da će da izazove strah kod njih. Naravno da kada hapsite studente da će njihovi roditelji zbog toga da se uplaše. Strah je normalno ljudsko osećanje i proizvešćete ga. Ako vam je to namera, proizvešćete ga. Ali morate da budete svesni druge stvari. Mnogo je veći strah građana da nastave da žive u ovoj razvalini od države koju ste nam napravili. Mnogo je veći strah njihov da će im deca sutra kada izađu na ulicu biti prebijena ili ubijena, da li od policije, da li od kriminalaca. Svejedno je. Mnogo je veći strah od korumpiranog tužilaštva i pravosuđa i mnogo je veći strah od život u bezperspektivnom okruženju nego što je strah od vaše represije. Zato sve to što radite na kraju vam neće pomoći. Dolazi vreme odgovornosti, kao što gospođa Brnabić voli da govori. Doći će vreme svođenja računa pa ćemo videti ko će bi na kom mestu. Vi na tom svakako više nećete.

11/1 MZ/MJ 11.45–11.55