Zahvaljujem, predsedavajući.
Ja se danas po prvi put obraćam Skupštini kao predstavnik poslaničke grupe sa novim imenom, imenom – Pravac Evropa. Mi smo naravno kao grupacija prepoznali da je ovo jedan od najvažnijih trenutaka i da će se odluke koje budemo donosili u narednim mesecima odraziti na život svih građana u Srbiji narednih godina i narednih decenija. Ta naša odluka nije od juče, ona je doneta mnogo ranije i ova formalizacija trebala je da nastupi mnogo ranije. Sada ću vam reći zbog čega ovo govorim.
Mi smo sa tom kampanjom krenuli još u aprilu mesecu. Dakle, mi iz Pokreta slobodnih građana zajedno sa našim partnerima iz Stranke slobode i pravde, Pokreta za preokret, Sindikata „Sloga“ i ostalih istaknutih pojedinaca. Hteli smo na prvoj sledećoj sednici da zaista i promenimo ime, ali onda se desilo nešto što je promenilo sve u Srbiji. Desio se jedan strahovit događaj kakav nikada pre nismo imali u našoj zemlji, desile su se dve vezane tragedije. Prosto smatrali smo bez obzira na to koliko je realno ovo pitanje benigno i beznačajno u nekoj široj javnosti da ipak ne bi bilo prikladno da u takvoj atmosferi u tim danima se bavimo tim temama.
Međutim, nismo imali sreću da su svi imali jednako osećaj za vreme i za trenutak i za teme kojima treba da se bave. Tako smo imali slučaj da na istoj sednici Vlade Republike Srbije 4. maja ove godine, na istoj sednici na kojoj je doneta Odluka o uvođenju tri dana žalosti zbog strašne tragedije koja se desila, da premijerka, odnosno predsednica Vlade ne izađe čak ni da izjavi saučešće javno na konferenciji za medije, ali se zato na toj sednici Vlade usvoji nacrt zakona, jedan veoma kontraverzni nacrt koji je sada postao zakonski predlog o kom mi danas razgovaramo.
Dakle, iskorišćeno je vreme kada je pažnja javnosti i svih nas opravdano bila usmerena na nešto sasvim drugo da bi se nešto, što je u suprotnosti sa interesima građana Srbije, u suprotnosti sa našim državnim interesima i nešto što je vrlo moguće i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, našlo na dnevnom redu. To je činjenica koja mene zaista duboko razočarava kao građanina Srbije.
Naravno govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Jasno je da glavni motiv koji stoji iza donošenje, odnosno usvajanje ovakvih izmena, nažalost, jeste forsiranje interesa privatnih investitora, privatnog kapitala nasuprot interesima građana i nasuprot interesima celog našeg društva.
Vi ste, gospodine Vesiću, kao resorni ministar u više navrata pokušali da to opravdate, prebacujući određenim kolegama iz opozicije i opoziciji, kao takvoj, da se zalažemo za jedan model ekonomskog upravljanja kakav je postojao u nekim prethodnim vremenima, da se zalažemo za model društvene svojine, za model samoupravljanja itd. To naravno nije tačno. To pogotovo nije tačno kada je reč o Pokretu slobodnih građana, kada je reč o našoj poslaničkoj grupi Pravac Evropa, ali bez obzira na to što se zalažemo zaista za otvoreno tržište, ne zalažemo se za to da se naša imovina prodaje budzašto ili još gore da se poklanja bilo kome. Dakle, zalažemo se zaista za otvoreno tržište, ali i za poštovanje nekih osnovnih principa.
Dve su najspornije tačke kada je reč o ovom zakonu. Jedna se tiče naknade za eksproprijaciju, kada se pokrene postupak eksproprijacije neizgrađenog građevinskog zemljišta. Novi zakon podrazumeva da će se isplatiti cena koja odgovara tržišnoj ceni poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, a čime se najdirektnije moguće ugrožava interes vlasnika tog zemljišta, čime se sprovodi nešto što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa članom 20. Ustava Republike Srbije, a čime se devalvira privatna imovina i sprovodi nešto što po efektima najviše liči na prinudnu konfiskaciju imovine.
Sa druge strane, ukida se konverzija, odnosno sada se omogućava konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez ikakve naknade. Dakle, govorili smo o tome koliko će to ekonomsku štetu moći da nanese Republici Srbiji. Vi ste se pozivali na to kako je konverzija u prethodnim godinama i prethodnim decenijama bila neefikasna, kako je u čak 94% slučajeva, ako se ne varam, sprovedena bez naknade, kako smo dobili svega nekih 30 miliona dinara po tom osnovu, tridesetak miliona evra po tom osnovu. Priznaćete da je to za desetak godina zaista mizerna suma novca, ali kada se već suočimo sa takvim problemom, zar nije logičnije raditi na poboljšanju efikasnosti naplate tih potraživanja, nego na ukidanju i davanju nekog zemljišta, neke imovine i bespovratnom odricanju od nje u nedogled.
Kada ukrstite tu odluku koju ste vi pravdali sa nekim drugim odlukama koje se danas nalaze na dnevnom redu, mi dolazimo u situaciju da se odričemo sopstvene imovine, da se odričemo prihoda sopstvene imovine, a da se sa druge strane zadužujemo u iznosu od gotovo milijardu i 300 miliona evra u samo jednom danu.
Mene sada interesuje, može gospodin Dačić, kao potpredsednik Vlade, ili bilo ko drugi od vas da odgovori, ukoliko smo toliko bogati da možemo da se odričemo svoje imovine, da opraštamo potraživanja nekim ljudima, zašto se onda zadužujemo? Da želim da budem ciničan, ja bih vas podsetio na izjavu predsednika države Aleksandra Vučića koji je rekao da mi u rezervama imamo 38,5 miliona tona zlata, što je dva puta više nego što imaju SAD, Rusija, Kina, Francuska, Italija zajedno. Kada smo već toliko moćni, što bismo se uopšte zaduživali? Možemo lepo da prodamo jednu količinu tog zlata i rešimo sve naše probleme za jedan duži, duži vremenski period.
Pozivate se takođe da za izmene i dopune ovog zakona imate i podršku EU. Ja u to ne sumnjam. Prvo, EU vodi računa o svojim interesima, a ne o našim. Dakle, reč je o našoj imovini, a ne bilo čijoj drugoj.
Postoji druga stvar što pravna kultura i politička kultura, koja postoji u zemljama EU, dovodi do toga da se određeni zakoni usvajaju onda kada postoje određene pravne praznine kako bi se one popunile i kako bi se jedan pravni sistem i politički sistem očuvao u jednom integralnom i normalnom obliku. Kod nas se, nažalost, izmene i dopune zakona donose da bi se stvorile pravne praznine, da bi se one kasnije zloupotrebile i da bi od toga direktnu finansijsku i neku drugu neimovinsku korist imali ljudi koji su najdirektnije povezani sa režimom. Zbog toga je naša bojazan vrlo opravdana da će ovaj Zakon o planiranju i izgradnju, po svojim efektima, da se pretvori u zakon o ugrađivanju i razgradnji još jednog sistema u Republici Srbiji.
Kada govorimo o razgradnji kao takvoj, nažalost, svedočimo razgradnji našeg prosvetnog sistema. Meni je veoma žao što gospođa Brnabić danas nije tu, ali tu je gospođa Slavica Đukić Dejanović. Ne znam da li po procedurama imate pravo danas da se javite za reč, da obrazložite. Mislim da nije u redu ni prema nama, ni pre vama način na koji je predsednica Vlade govorila o predlogu da vi postanete nova ministarka prosvete.
Dakle, mi smo čuli u nekoliko minuta da je gospođa Slavica Đukić Dejanović bila poslanik u sedam mandata, čuli smo na kojim je ministarskim pozicijama bila, čuli smo na kojim savetničkim pozicijama je bila, čime se tamo bavila. Jedino nismo čuli dali gospođa Slavica Đukić Dejanović unosi određeni plan rada, da li unosi neku novu viziju, da li unosi neka nova rešenja u ministarstvo koje se trenutno nalazi u jako kritičnoj situaciji u koju je gotovo svaki građanin Republike Srbije zagledan, tražeći, očekujući odgovore i očekujući umirenje za ono što tek treba da dođe, a to je 1. septembar. Zbog toga mislim da nije pošteno što gospođa Brnabić o tome nije pričala, ukoliko ste vi takav plan, program, viziju i ideje dostavili.
Ja znam kako politika funkcioniše, ja razumem vaše koalicione sporazume. Razumem da po koalicionom sporazumu SPS može da predloži određenog ministra za određeni resor i znam da ste vi gospođo Đukić Dejanović predloženi i nije sporna vaša biografija i ona je daleko bogatija i relevantnija nego biografija dosadašnjeg vršioca dužnosti, ali mislim da to ne sme da se pretvori samo u međupartijsko potkusurivanje i moramo da saznamo koji je vaš stav sa čim ćete vi izaći pred roditelje koji od prvog septembra treba da vrate decu u školu ne znajući da li će ona na tom mestu biti bezbedna ili neće biti bezbedna.
Treba da se vrate u školu prvog septembra i nervozni su zbog toga, anksiozni, opravdano su pod stresom ne znajući šta će ih tamo dočekati. Da li će se nešto promeniti nakon što se Srbija nepovratno promenila 3. maja? To je odgovor koji vi morate da date i ekstremno je težak zadatak pred vama i ja ne želim da vam stajem na putu toga, ali ja prosto ne mogu svojim glasom da podržim vaš izbor kada nisam čuo ni jedan argument i ni jednu rečenicu ni od vas ni od onih koji vas predlažu, šta ćete uraditi da se nešto promeni?
Kako ćete izaći pred profesore i pred nastavnike koji 1. septembra treba da uđu u učionice, koji treba da uče našu decu, da ih vaspitavaju, da preuzmu na sebe strahovito tešku obavezu i važnu i plemenitu, socijalnog oblikovanje naše dece i ti ljudi su takođe u strahu i u stresu zato što i sami znaju da je i prethodna školska godina prekinuta na način na koji je prekinuta, na način koji nije bio jasan ni njima, ni đacima, ni roditeljima. Nikome od njih nije bilo jasno zašto se donosi ta odluka i koje efekte ona treba da sprovede.
Na kraju krajeva, od vas se očekuje pošto je ipak to politička funkcija, da iskažete i svoj politički stav da li će za vas svi đaci i svi studenti biti jednako tretirani? Da li ćete biti ministarka i onim studentima koji svih ovih nedelja i meseci protestuju protiv nasilja u svim gradovima širom naše zemlje, jer ovde je malo iznad vas sedeo, gde danas sedi gospodin Dačić, je sedeo vaš budući kolega, gospodin Martinović koji je čitao biografije, koji je prebrojavao krvna zrnca, koji je prebrojavao porodično stablo određenim studentima čije je jedini greh to što su izašli na ulicu i rekli da žele da žive u zemlji bez nasilja, bez mržnje, bez podela, bez tabloidizacije, bez rijalitizacije.
Da li ćete biti spremni kao što drugi ministri koji su tu sedeli nisu bili spremni, nisu imali hrabrosti da ustanu i da nešto kažu, između ostalog, nažalost i profesorka Tanja Miščević koja je sedela i slušala kako joj blate studenta, gledala u pod, ni reč jednu nije rekla. Da li će te vi u takvim situacijama reagovati? I da li će za vas ti studenti biti jednako tretirani kao što su recimo tretirane one dve studentkinje koje su od strane šefa BIA dobila stipendiju zbog toga što su veličale ratne zločince, zbog toga što su svojim kolegama, svojim sugrađanima pisali kako je šteta što ih nisu sve pobili.
Kakva se poruka mladim ljudima u Srbiji danas šalje da će biti na stubu srama, da će njihove porodice biti na stubu srama, samo ako izađu na ulicu da se bore protiv nasilja,, ali da će sa druge strane biti nagrađeni ako to nasilje promovišu, ako promovišu one najgore pripadnike našeg naroda i ako šire svaku nacionalnu, rasnu i svaku drugu vrstu mržnje i netrpeljivosti.I to je takođe jedna vrsta političkog pitanja i političke teme na koje vi morate da date odgovor.
A kada smo se već dotakli gospodina Aleksandra Vulina, odnosno šefa bezbednosno-informativne agencije kad već govorimo o razgrađivanju kao takvom, jasno je da i naš bezbednosni sistem u Srbiji razgrađen u poslednjih deset godina.
Čovek koji je danas šef BIA, do juče je bio ministar policije, do pre nekoliko godina je bio ministar odbrane, nalazi se pod sankcijama najmoćnije države sveta.
Gospodine Dačiću, s obzirom na to da gospođa Ana Brnabić nije tu, možete li vi da nam kažete šta će Vlada Republike Srbije da preduzme po tom pitanju? Deset dana imamo situaciju da je šef BIA na listi sankcija, zbog toga što je optužen da je učestvovao u švercu oružja i droge. Deset dana imamo situaciju da je naš bezbednosni sistem vitalno ugrožen zbog toga što obaveštajne agencije nekih od najmoćnijih zemalja sveta više neće razmenjivati informacije sa nama.
Da li imate neki odgovor na to ili vaš jedini odgovor kao što je uvek vaš jedini odgovor da ćutite, da čekate da nešto prođe i da se desi neka druga afera koja će da poklopi onu prethodnu pa će neko zaboraviti? Ja se plašim da neće niko zaboraviti, a verujem da se vi plašite i da vam je prvo pitanje ko će biti sledeći na toj listi sankcija? Ko će biti sledeći na toj listi sankcija jeste pitanje za vas i toga treba vi da se plašite, to nije nešto što mene pogađa i to što ćete vi biti izolovani i što ćete biti sankcionisani, takođe nije nešto što mene pogađa.
Mnogo me pogađa to što će sledeće na listi tih sankcija i što će sledeći na udaru svega toga biti ceo naš narod, svi građani Srbije zbog toga što ćete u tu rupu samoizolacije ako nastavite da se ponašate tako ignorantski, politikantski i neodgovorno uvući celu zemlju, a nije da bi vam to bilo prvi put i to vam ovog puta nećemo dopustiti.