| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
u proceduri
|
| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 10.09.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima |
odbačen
|
Uvaženi građani Srbije, četiri dana slušamo predstavnike vlasti kako nas ubeđuju da je rudnik u Jadru najbolja stvar koja Srbiji može da se dogodi i tu i tamo se pozovu na nekog eksperta koji je ovako ili onako povezan sa Rio Tintom, dok ti ljudi koji su povezani sa Rio Tintom i javno istupaju, kažu da stoje iza onoga što su napisali kada su radili studije Rio Tintu, ali da njihova primena zavisi od toga kako će država da reaguje.
Da sumiram ukratko kako je država do sada reagovala kada je u pitanju ovaj projekat. Litijum i bor su kao minerali strateški važni za ovu zemlju uneti u Zakon o rudarstvu 2015. godine, kada su uljni škriljci isto uneti, koje pominjete ovde tri dana.
Godine 2017. je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Rio Tinta. Prostorni plan je donet 2020. godine, a usvojen je a da nisu bile potvrđene rudne rezerve. Sve se oslanjalo na ono što je Rio Tinto plasirao kroz studiju prethodne opravdanosti projekta, a koja je konačno potvrđena tek 2021. godine.
Godine 2020. je oformljena radna grupa koju su činili predstavnici ministarstva, direktori agencija, predstavnici stranih ambasada i finansijskih institucija, dakle, bez učešća stručnjaka, koja je trebalo da se stara o implementaciji projekta Jadar. Kao rezultat toga je bila i održana konferencija u SANU, a i Akademija inženjerskih nauka je napisala dopis koji ste juče čuli od mojih kolega.
Nakon protesta građana, vlast je dve godine obmanjivala javnost da je stavila tačku na ovaj projekat. I to je činila u periodu od januara 2020. godine, pa do novembra 2023. godine, kada su zapravo bili izbori. Nakon izbora, projekat je oživela, suprotno odluci Ustavnog suda, u kojoj se kaže da ukidanje uredbe ne znači vraćanje na pravnu snagu plana i odluke koji su ranije postojali. Znači, ona ne postoji u pravnom prometu.
Šta je trebalo uraditi? Sačekati da se donese republički prostorni plan, a kasnije plan posebne namene koji bi ovoga puta morao da uzme u obzir činjenicu da je planina Cer 2023. godine stavljena pod posebnu zaštitu države.
Sada čujemo da čekamo da se završi postupak koji je pokrenut i gde stručnjaci treba da kažu sve o ovom projektu. Pa, da pogledamo i taj postupak.
On je započet u septembru i pokrenula ga je Rio Sava, tako što je podnela zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu. Ova saglasnost je jedan od važnih koraka ka dobijanju dozvole za eksploataciju.
Uvidom u navedeni zahtev javnost je mogla da vidi da on nije valjano popunjen, jer u mnogim delovima ne daje odgovor na ono što se zahtevom traži, čak na momente liči na sastav one devojčice koja je, kada je trebalo da piše o sovi, pisala o kravi, jer o sovi ništa nije znala.
Takođe je primenjena tehnika seckanja projekta, jer je zahtev podnet samo za deo projekta, a ne i za celinu, što je suprotno zakonu i evropskoj direktivi zato što se sprečava sagledavanje uticaja na životnu sredinu celokupnog projekta, a inače ovu praksu primenjuju i druge kompanije, strane kompanije koje posluju u Srbiji, kao što su „Ziđin“, „Lilong“ itd. Konačno, uz zahtev nije priložen idejni projekat koji je po Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu obaveza.
Sada vas, gospodo, iz vlasti pitam - kada ti vaši stručnjaci koje pominjete daju saglasnost na ovakav zahtev, da li će za to biti kriva opet prethodna vlast?
Dragi građani, za sve ovo vreme struka, koju čine fiziko-hemičari, hemičari, hidrogeolozi, elektrotehničari i drugi članovi naše akademske zajednice koje ni na koji način nisu povezani sa Rio Tintom, daje svoje mišljenje koje ponekad možete čuti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ta struka kaže sledeće - ovo bi bio jedini rudnik u svetu koji bi bio otvoren na plodnom zemljištu gde se ljudi aktivno bave poljoprivredom i od koje žive, jer se u svetu takvi rudnici grade ili u pustinjama ili u starim rudnicima. Ruda jadarit je jedinstvena mešavina minerala koje nije dovoljno poznata i ne postoji razvijena tehnologija za njenu preradu, tako da niko ne može da garantuje da neće biti štetnih posledica po prirodu i zdravlje ljudi.
Pored litijuma iz rude će se izvlačiti i bor, koji je u malim količinama blagorodan, ali čim se pređe određena granica u zemljištu, vazduhu ili vodi, biljke koje se koriste za ishranu ne mogu da opstanu, tako da ljudi neće moći da nastave da se bave poljoprivredom, kako nam je rečeno.
Ono što je vrlo važno u ovom trenutku reći je da pravilnik, koji reguliše dozvoljene čestice materije u zemljištu, ne prepoznaje bor. Bor je iz tog pravilnika uklonjen tako da zapravo u praksi Rio Tinto može da zagađuje zemljište borom, a da to bude u skladu sa propisima, jer ne postoji referentna vrednost.
Hidrogeolozi se apsolutno protive ovom projektu, jer postoji ogromna opasnost od zagađenja podzemnih voda na području Mačve koje je područje sa najvećom rezervom.
Procena ekonomskih efekata ovog projekta ste već čuli od mojih kolega, ali je važno da znate da vi, dragi građani, finansirate sve infrastrukturne projekte koji se tiču pokretanja rada ovog rudnika, a zašto su nas onomad na sednici za rebalans budžeta i zaduživali. Takve povlastice Rio Tinto nije dobio nigde u svetu.
Ono što bih isto volela da pitam predstavnike vlasti - da li su proverili gde su nestale karte „Geozavoda“ o rudnim bogatstvima Srbije, a koje su naši naučnici decenijama pravili na osnovu istraživanja? Ko će odgovarati za njihov nestanak? Utvrdite ko je prodao i gde su nestale. Zato nas sada pretvarate u rudarsku koloniju bez strategije jasne za eksploataciju sirovina koje imamo i na doboš nas nudite koje kakvim belosvetskim kompanijama.
Narodni pokret Srbije koji nikada nije bio deo republičke vlasti je zajedno sa kolegama iz opozicije predložio ovaj zakon, jer ste do sada, gospodo, pokazali kako se kroz ovaj projekat, tako i kroz praksu rudarenja u Boru i Majdanpeku da apsolutnu nemoć da valjano sprovodite zakone ove zemlje i da brinete o životnoj sredini i zdravlju građana naše zemlje.
Ono što želimo da kažemo je da ovaj zakon sprečava da rudarite na način kako ste do sada rudarili. To je ideja. Ako mislite da ćete u Jadru ovako raditi, nećete kopati. To je poruka građana iz Nedeljice, stručnjaka i ostalih građana i svih nas iz Narodnog pokreta Srbije i opozicije.
Hvala.
Uvaženi građani Republike Srbije, pored toga što se stalno pitamo ko će nas učiti u ovoj zemlji, vrlo često se građani pitaju ko će ih lečiti, imajući u vidu da lekari i medicinsko osoblje masovno odlaze iz zemlje, a zbog boljih uslove koje traže, jer ovima koje u Srbiji imaju nisu zadovoljni.
Ono što bih htela još da skrenem pažnju i da iskoristim prisustvo gospođe ministarke Slavice Đukić Dejanović jeste da poslednjih godina u Srbiji postoji poplava akreditacija studijskih programa iz polja medicinskih nauka i da zbog toga Evropska agencija za kvalitet, koja nas je izbacila, Nacionalno akreditaciono telo je 2020. godine izbacila iz svog sastava, zato što, po njihovim rečima, ne ispunjavamo evropske standarde koji su potrebni za akreditaciju studijskih programa i visokoškolskih ustanova, će uskoro doći upravo da bi pogledala akreditaciju u oblasti ovih programa.
Možda je malo neukusno da kažem kakva šala već kruži među ljudima koji rade jako dugo u ovoj oblasti, da oni ljudi koji dobiju diplome sa takvih studijskih programa čiji kvalitet je sumnjiv, kažu da kada uzmu diplome i odu preko, konkretno u Nemačku, da na neki način se možda i osvete Nemcima za ono što su nam radili u Drugom svetskom ratu.
Tako da bih vas ja zamolila da obratite pažnju na poplavu akreditacija, jer, kao što smo pričali, ljudski resurs i ljudski kapital su najvažniji kapital jedne zemlje. Pored ovih lekara koji odlaze, postavlja se pitanje koga i šta školujemo? Jer, neće svi otići, neki će ostati i radiće u ovoj zemlji. Kakve su njihove kompetencije, kakva su njihova znanja u ovoj poplavi, to je ono o čemu Ministarstvo treba da vodi računa, da prati i da onda pokušamo da te standarde koji su u EU priznati kao merilo vrednosti, pokušamo da primenimo i ovde, jer u pitanju je zdravlje naših građana.