Uvaženi građani i građanke Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 18 godina svoje karijere proveo u visokom obrazovanju, ja ću se danas osvrnuti na deo ekspozea mandatara Vučevića u kome govori o obrazovanju.
Ono što je vrlo zabrinjavajuće je da u tom ekspozeu nismo ništa čuli o ozbiljnim i suštinskim problemima sa kojim se naše obrazovanje suočava, ali smo dobili marketinške doterane floskule, koje suštinski ne znače puno, pa ću se osvrnuti na nekoliko.
Kao prva i najvažnija stavka navedeno je dualno obrazovanje, koje je prepoznato kao komparativna prednost Srbije koja bi trebalo da nauči decu da misle, da kreativno razmišljaju, da stvaraju nove ideje i vrednosti. Ovo je vrlo zanimljivo viđenje dualnog obrazovanja, posebno ako imamo u vidu da je sam zakon kojim je on regulisan prilično sporan, zato što predviđa rešenja koja nigde u svetu ne postoje, pa ili smo genijalni ili je nešto drugo u pitanju. U tom kontekstu, moram da postavim pitanje – šta rade strukovne škole i akademije, koje su kod nas pravljene po uzoru na nemačke škole, koje su pravi primer saradnje privrede i obrazovanja?
Ono što bih volela da vas obavestim, očito da ne znate, da deca koja danas upisuju prvi razred, dok dođu do visokog obrazovanja, 60% zanimanja koja danas postoje tada neće postojati. Ono što je suština obrazovanja je da takvoj deci daju dovoljno široku sliku o tome kako sistem izgleda i mogućnost da se prilagođavaju promenama koje dolaze, a ne da ih uskostručno specijalizujete da budu prosta radna snaga, i to na tržištu koje nije razvijeno i koje vrlo malo ima usko specijalizovanih profesija.
Dalje, u ekspozeu pominjete program Evropske unije „Erazmus plus“, u kontekstu razmene prosvetne saradnje, kako želite da privučete strane studente, bez ikakvog objašnjenja kako to planirate da uradite. Iz ove rečenice je jasno da onaj koji je ovo pisao zapravo i ne zna kako ovaj program funkcioniše, jer strane studente možete da privučete jedino ako imate atraktivno visoko obrazovanje. Ako, gospodine, ne znate Nacionalno akreditaciono telo koje je zaduženo za davanje akreditacija visokoškolskim ustanovama je 2020. godine izbačeno iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, zato što standardi po kojima to telo radi su zastareli, baziraju se na metodama kontrole kvaliteta, umesto da primenjuju mehanizme unapređenje kvaliteta.
Da li znate da se poslednjih godina u Evropskoj uniji formiraju alijanse evropskih univerziteta kroz koje će, sva je prilika, ići i finansiranje svih programa i projekata iz Evropske unije. Do sada je deo te alijanse postao samo Univerzitet u Beogradu.
Kad sve ovo prethodno imamo u vidu, onda mi tek nije jasna ideja o franšizama najprestižnijih svetskih univerziteta u Srbiji, i to kako nam deca ne bi odlazila u inostranstvo. Mene samo zanima ko je pisao ovu rečenicu, da li je razmišljao o razradi te ideje. Kao neko ko ima 18 godina iskustva u obrazovanju, ja zapravo ne znam odakle da počnem da vam objašnjavam koliko je ta ideja sumanuta i nesprovodiva u praksi.
Odlazak dece u inostranstvo nije uopšte loša stvar, već naprotiv. Studiranje u inostranstvu je fantastična prilika da se nauči o drugim zemljama i kulturama i da tako stvorite građane sveta. Suština je u nečem drugom, da se ta deca, kada svoje pametne glave oplemene novim saznanjima, požele da se vrate u ovu zemlju.
Takođe, u ekspozeu pominjete uvođenje digitalnog sveta i povećanje broja IT odeljenja. Ja bih samo želela da vas podsetim da po PISA testu, koji se sprovodi u više od 80 zemalja sveta, a koji meri funkcionalnu pismenost u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, kaže da je u Srbiji svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen, a da problemi kreću od četvrtog razreda osnovne škole. Kada se ovi podaci pogledaju u trogodišnjim stručnim školama, funkcionalna nepismenost ide i do 95%.
Internet tehnologije, draga gospodo, su samo jedan od načina koji olakšavaju sticanje znanja, a ne omogućuju da se znanje kao takvo stekne. Šezdeset posto naših mladih ljudi smatra da naše obrazovanje ih ne osposobljava za život i posao i da iz njega izlaze sa nedovoljno znanja i potrebnih veština.
Samo bih se još osvrnula na infrastrukturne projekte koje pominjete, na laboratorije i zgrade koje planirate da gradite i posebno ističete nastavu iz oblasti fizike, hemije i biologije. Poštovani gospodine Vučeviću, ako niste znali, najveći kapital jedne zemlje je ljudski kapital, a ne zgrade i objekti. Ne sumnjam ja da ćete vi napraviti zgrade, ali glavno pitanje je ko će u tim objektima učiti decu. Dece je u Srbiji sve manje, a od 2015. godine drastično opada i trend upisa na nastavničke fakultete, o čemu su se oglašavali i nastavnici Univerziteta u Beogradu, kroz platformu „Osam dekana“.
Problemi obrazovanja u Srbiji su toliko brojni, da mislim da sve vreme poslaničkih grupa mi ne bi bilo dovoljno da o njima u ovom trenutku razgovaram, ali ima vremena, pričaćemo o tome.
Naravni pokret Srbije će glasati protiv ovakvog predloga Vlade, jer smatramo da promenu ne mogu da naprave ljudi koji su decenijama na političkoj sceni, od kojih su većina postali ministri opšte prakse, pa se stalno recikliraju i pomeraju sa mesta na mesto, od resora do resora. Ali vas molim, u ime svih građana Srbije, da najozbiljnije shvatite ovaj resor, jer on prevazilazi sve političke razlike. Od ovog resora zavisi ne samo razvoj naše zemlje, već naš opstanak. Ne znam ko vam je od saradnika pomagao u pripremi teksta ekspozea o ovom resoru, ali bih vas kolegijalno posavetovala da se ne oslanjate na njihovu ekspertizu, već da pronađete stručne ljude koji će vam jasno reći koji su suštinski problemi obrazovanja u Srbiji.
Bez obzira na moje lično mišljenje o političkoj partiji kojoj pripadate, vi ste, gospodine Vučeviću, mandatar Vlade u ovom trenutku i imate priliku da uradite nešto što pre vas vaši prethodnici nisu uradili, da probate da bar nešto uradite i ovaj sistem popravite. To je pitanje od nacionalnog značaja i, po mom skromnom mišljenju, možda i najvažnije pitanje, pa bi bilo dobro da mu tako i pristupite.
Znam da je slogan SNS da Srbija ne sme da stane, ali vas molim da u ovom resoru povučete ručnu, jer ako ovako nastavimo da se krećemo, ne piše nam se dobro, završavamo sigurno u provaliji.