Nije ga klela majka što se kockao, nego što se vadio.
Juče sam pozvao mog kolegu Bošnjaka, mog zemljaka da se ne prepucavamo ovde u Skupštini, pružio sam mu ruku da zajedno barem oko nekih najosnovnijih pitanja za Bošnjake sednemo, razgovaramo i gledamo šta možemo da rešimo da doprinesemo i položaju Bošnjaka u ovoj državi i infrastrukturi u Sandžaku. Moj kolega umesto da prihvati ovaj poziv, on nastavlja ovde sa napadanjem svog zemljaka, s prozivkama da gleda cela Srbija i narodni poslanici iz većinskog naroda kako ne treba dvoje iz istog naroda da se ponašaju, pogotovo u državi gde smo dva i po procenata.
Ne znam gde ste vi videli da sam ja juče vas nišanio prstom ili na bilo koji način razgovarao onako kako ste opisali, jednostavno sam odgovorio na pitanja koje ste postavili i uvek sam spreman za odgovore.
Kolega, vi ste juče predložili rezoluciju o genocidu u Srebrenici i nakon toga pobegli iz sale i niste glasali za svoju rezoluciju i onda ćete meni na bilo koji način da imputirate to pitanje.
Nije to način kako treba Srebrenica da se tretira. Narodni poslanik Edin Numanović vam je dao predlog kako bi trebali Bošnjaci da se ophode prema tom najosetljivijem i najbolnijem mestu, a vi na taj poziv niste ni odgovorili, ignorisali ste ga.
Ja vas opet pozivam, dajte da se ovde na brukamo, dajte da nešto korisno uradimo za svoj narod, bošnjački narod neće imati koristi od našeg prepucavanja ovde u Skupštini Srbije.
Ponavljam vam, moj kabinet vam je otvoren, dođite sa kamerama lokalnih televizija iz Sandžaka da sednemo i da razgovaramo. Okej, ne slažemo se oko mnogo stvari, ali dajte da nađemo bar nešto korisno da uradimo za svoj narod, da iskoristimo pozicije koje imamo u ovoj državi, šansu koja nam je data da nešto popravimo.
Uradili smo dosta dobrih stvari. Ima još mnogo stvari koje treba da uradimo. Slažem se u mnogo stvari koje i vi tražite. Tražim i ja da ih zajedno sistemski odradimo na terenu.
Nama je zakon i Ustav Republike Srbije omogućio mnogo štošta i dajte da nam ne prođe voz, nego ono što možemo i što nam sistem dozvoljava da izborimo za svoj narod.
Pričaću koliko ste i vi pričali i neću oduzimati vreme, bez obzira na pravo kao ministra da duže govorim.
Hvala.

Sulejman Ugljanin je ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije od 2008. do 2014. godine. U tom periodu, koliko je SDA podnela predloga o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici? Nijednu. Tačnije, 2010. godine je usvojena na ovoj Skupštini Rezolucija o Srebrenici, kao zločinu za koji je SDA tada glasala. To je samo jedan primer dvojne politike koju nažalost vodite, jedna kada ste u Vladi, druga kada ste u opoziciji.
Bošnjački narod treba iskrenu, patriotsku, doslednu politiku, koja je u korist svih naroda u ovoj državi, i kada je na vlasti i kada je u opoziciji. To je jedini način da neku korist doprinesemo, opet kažem, 2,5% Bošnjaka u ovoj državi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Odgovoriću samo na neke insinuacije koje sam čuo.
Dakle, dve godine je stranka o kojoj ste imali prilike sada da slušate učestvovala i u ovoj Vladi i u ovom režimu, od 2012. do 2014. godine, i nisam čuo da su za sebe tada kazali da su izdajnici bošnjačkog naroda zato što su učestvovali u ovoj Vladi.
Što se tiče odgovora na pitanja, u prošlom obraćanju juče sam odgovorio detaljno na sva pitanja. Jednostavno može da se uzme video, dostupan je na internetu i onda da se ponovo posluša sve šta smo radili po svakom pitanju.
Kada je u pitanju rad Kabineta za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, ponosan sam na svaki projekat koji smo realizovali, na svaku mogućnost za sve nevladine organizacije i lokalne samouprave koje imaju veze sa tematikom kabinetom. Mogli su da uzmu učešća na konkursima, mogli su da konkurišu za projekte i veliki broj je dobio projekte odobrene.
Odbacujem sve optužbe koje su moji politički oponenti plasirali u medijima kao netačne, neosnovane, ali svakako to nije tačka dnevnog reda, slažem se, i nećemo trošiti dalje vreme na ovu temu. Hvala.
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)

Cenjene kolege, narodni poslanici, poštovani građani, evo nekoliko sati ovde kako sedim čekajući kolegu narodnog poslanika Ahmedina Škrijelja da se pojavi i da mu odgovorim na pitanje koje mi je juče postavio na početku ovog saziva.
Obavestili smo ga čak i preko sekretarijata da ga čekam ovde celi dan, da bih mu lično odgovorio na pitanja koja je postavio, tačnije na pitanja koja je pročitao. Međutim, ne čudi me da nema hrabrosti ovde da bude prisutan, da se gledamo oči u oči i razgovaramo o suštinskim pitanjima. Ne čudi, iz razloga što je juče podneo predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, a onda nakon toga pobegao i nije ni glasao, niti iskoristio šansu da o tom predlogu govori. A ne čudi ni to, jer njegov predsednik, lider njegove stranke, bez obzira što zloupotrebljava na ovaj način pitanje Srebrenice, koja je najbolnija tema za Bošnjake, nikada se nije pojavio 11. jula na dženazi u Srebrenici.
Pitao me je tri stvari. Naravno, ne postoji tabu tema, možemo o svemu da pričamo. Pitao je o elektrifikaciji Sandžaka, zatim o problemu sa deponijom. Došao je i drago mi je da se odazvao, i treba da bude prisutan, a ne iz nekog tamo sobička da prati moje izlaganje.
Prva stvar, vezano za elektrifikaciju. To je jako važno pitanje za Bošnjake u Sandžaku, posebno u Tutinu i Novom Pazaru, za domaćinstva koja se dugo vremena suočavaju sa tim problemom. Mi smo jako puno uradili na tom polju da se taj problem smanji. On je generisan godinama, decenijama i nemoguće ga je rešiti brzo. Veliki deo mreže je, u saradnji sa nadležnim ministrima u poslednja dva mandata, rekonstruisan. Da nismo preduzimali mere vezano za elektrifikaciju i zamene instalacija i infrastrukture električne mreže, desilo bi se u ovoj godini, ono što se desilo 2020. godine, da domaćinstava ostanu 10 dana bez struje.
Znate li, dame i gospodo, ko je na vlasti u opštini Tutin? Na vlasti u opštini Tutin je upravo stranka gospodina Ahmedina Škrijelja. Trideset i pet godina su na vlasti, to je više godina nego što ja imam godina. Dođe trideset i petu godinu Ahmedin Škrijelj mene da pita šta sam uradio za infrastrukturu, elektrifikaciju u Tutinu? Znate li da u zadnje dve godine 80% investicija koje su obezbeđene za opštinu Tutin, iako je moja Stranka pravde i pomirenja u opoziciji, 80% investicija je obezbeđeno našim delovanjem na teritoriji opštine Tutin.
Što se tiče deponije Golo brdo, pazite, sva tri pitanja koja mi je postavio, i vezano za Golo brdo i za državni univerzitet, njegova SDA stranka je generator tih problema i on mene pita šta sam uradio po tom pitanju. I te kako smo uradili. Evo ti odgovor. Što se tiče Golog brda, dakle, još jedna stvar vezano za Elektromrežu. Zahvaljujem se ministarki Mesarović, koja je poslala ekipe da pomognu i da budu prisutne na terenu, da se taj problem što pre reši. To je direktnim našim delovanjem, mi smo sve vreme bili na komunikaciji.
Takođe sam na komunikaciji sa nadležnom ministarkom za zaštitu životne sredine, vezano za deponiju Golo brdo. Deponija Golo brdo je jedan veoma ozbiljan problem koji ugrožava zdravlja i živote meštana u okolini te deponije i gde je zaista ekologija jako ugrožena. Sama deponija nema upotrebnu dozvolu i taj problem nije lako rešiti.
Nisam nadležan da se bavim tim pitanjem, nisam ni na vlasti u opštini Tutin i u gradu Novom Pazaru, koji imaju direktnu odgovornost da se bave tim pitanjem. Ali bez obzira, i te kako doprinosim i trudim se sa svoje pozicije da ovaj problem rešimo. Zato sam na komunikaciji ne samo sa koleginicom, nego sam na komunikaciji sa meštanima Golog Brda, koje vi niste nijedanput, gospodo, posetili, niti ste imali prilike da vidite sa čime se oni suočavaju tamo. Iako ste na vlasti, vi ste generisali da se grad Novi Pazar i opština Tutin zatrpaju smećem zbog problema koji je nastao u vašem mandatu i u periodu kada ste bili jedina stranka koja je vladala u Sandžaku. Duboko se nadam da ćemo kroz dijalog naći rešenje za ovaj ozbiljan, ozbiljan problem, jer Novi Pazar, Tutin, pa i Raška trebaju rešenje.
Vidite, držim ovde jedan dokument, zove se Memorandum o saradnji u oblasti upravljanja otpadom. Taj dokument je potpisao grad Novi Pazar, opština Tutin i opština Raška. Predsednik opštine Tutine Salih Hot iz koje je stranke? Gospodo, iz stranke vaše. Vi ste ovde potpisali meštanima 2020. godine da ćete u naredne dve godine da im rešite problem. Jeste li im rešili problem? Šta ste uradili po tom pitanju? I onda ste došli mene da pitate. Trideset i pet godina vladate opštinom, bez sposobnosti da išta doprinesete. Duboko se nadam da ćemo da nađemo rešenje i da izgradimo moderan reciklažni centar, kakav je potreban Novom Pazaru i Sandžaku, i da rešimo ovaj problem dugoročno.
Što se tiče državnog univerziteta, ne postoji tema o kojoj ne bi smeli ovde da pričamo. Što se tiče generalno visokog obrazovanja u Novom Pazaru i Sandžaku, moj rahmetli otac muftija Muamer Zukorlić je osnivač prvog univerziteta u Sandžaku 2002. godine. Kao odgovor na osnivanje tog univerziteta, Ugljanin, predsednik vaše stranke, u dogovoru sa Vojislavom Koštunicom i sa profesorom Dolićaninom, osnovao je državni univerzitet u Novom Pazaru. Od tog trenutka, pa duži niz godina, SDA kadrovi su upravljali univerzitetom i većina kadrova na tom univerzitetu dolazi iz te stranke, pa i sama rektorka koja danas upravlja univerzitetom, koja je najodgovornija za trenutno stanje na tom univerzitetu, a njoj mandat ističe uskoro, vrlo brzo.
Prvi sam ovde koji je pokrenuo, kao narodni poslanik, pitanje gubljenja akreditacija na državnom univerzitetu, jer je državni univerzitet jedna od najvažnijih institucija koje mi imamo u Novom Pazaru i Sandžaku. Takođe, da bi i narodni poslanici i građani razumeli koliko je alarmantno stanje na državnom univerzitetu, na većini univerziteta u Srbiji se u učionicama odvijaju nastava i ispiti.
Na državnim univerzitetu je apsolutna blokada, onlajn se isključivo izvodi nastava. Ako se hitno ne nađe rešenje da se odblokira rad državnog univerziteta, da se ostvari pristup studentima, učionicama, rizikujemo da se uruši kompletan sistem visokog obrazovanja u Novom Pazaru i zato je to pitanje od veoma velike važnosti da ga tretiramo i da nađemo rešenje. Duboko se nadam da će država, bez obzira na sve okolnosti naći način da se izvrši reforma i da već sada na početku školske godine studenti krenu u učionicama redovno na nastavu.
Kaže narodni poslanik, Zukorlić nije ništa uradi za Sandžak. Ovde bi mi trebalo čitavo jedno skupštinsko zasedanje sve da nabrojim šta je Zukorlić i prvi i drugi uradio za Snadžak.
Samo ću jednu stvar, koja je vezana za dnevni red, a to je pitanje infrastrukture da kažem. Ima jedna praksa koju je vaša stranka uvela u Sandžak, a to je uzimanje novca od građana i meštana prilikom asfaltiranja puteva. U zadnjih pet, šest godina od Tutina do Priboja uradili smo preko 150 kilometara asfalta direktno ili posredno i jedan jedini dinar nije uzet od meštana za 150 kilometara asfalta. Ukinuli smo praksu uzimanja para za put. Da ste vi bili na vlasti i u mestima gde ste vi bili 7,5 miliona evra, uzimali ste po 50.000 evra po kilometru, 7,5 za partijske i privatne potrebe, 7,5 miliona evra su meštani uštedeli zahvaljujući politici Stranke pravde i pomirenja, sa pozicija sa kojima deluje.
Rekli ste - što je bolje ministru u Beogradu, gore je narodu u Sandžaku. Dragi kolega vaš lider je ovde sedio od 2008. do 2014. godine kao ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin. Znate li koliko se puta kao ministar odavde obratio? Da, čuo sam jednu legendu da se jedanput jeste javio i obratio. Rekao je - ljudi zatvorite taj prozor za božije … ubi nas promaja.
Znate li da sam ja prvi ministar u istoriji Bošnjaka Sandžaka koji se obratio sa ove pozicije, jer su ministri pre iz drugih stranaka radili su za svoj interes i nije ih bilo briga kakav će problem da reše za građane Novog Pazara i Sandžaka.
Kažete – pomirenje i ismejavate se sa tom rečju, jer vi niste za pomirenje? Za šta ste vi?
Na kraju kolega, pošto vidim da vam jako teško pada sve ovo što sam rekao, meni nije drago da ja vas ovde disciplinujem, da gleda narod na RTS-u Bošnjak da se Bošnjaku obraća na ovaj način. Postoji mnogo bolji način kako bi Bošnjaci mogli međusobom da sarađuju, da jedni druge pomažu, da zajedno se borimo za investicije. Moj kabinet u Vladi Srbije za vas gospodine, Ahmedine Škrijelj otvoren i dobrodošli ste, da dođete da se ovde ne bi prepucavali pred 250 narodnih poslanika, da dođete kod mene u kabinet, da nađemo pet zajedničkih stvari koje bi mogli da obezbedimo našem narodu, a ne da se međusobno prozivamo i da brukamo naš narod, da zajedno gradimo i napravimo i da se borimo za veća prava našeg naroda i da gradimo infrastrukturu u Sandžaku i da zajedno gradimo državu Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, zaista želim iskazati svoje zadovoljstvo da mi ovde u parlamentu iz redova manje brojnih naroda, iz redova Stranke pravde i pomirenja imamo pojačane snage podmlatka koji sledeći put rahmeti akademika muftije Muamera Zukorlića promovišu politiku pravde i pomirenja ovde u parlamentu, među kojima je i dr Edin Numanović koji nam se pridružio.
Javio sam se za reč možda malo sa zakašnjenjem jer sam se sve vreme razmišljao, nejasno mi je šta su hteli poslanici Stranke slobode i pravde da kažu kritikujući to što je jednom ministru, koji je ujedno i bošnjački lider, predstavlja Bošnjake u ovom državnom sistemu, dobio ovim rebalansom budžeta 160 miliona dinara, odnosno oko milion evra za projekte pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti.
Da li su juče i danas u stvari hteli to da kažu da je malo, da je trebalo da bude više, jer je njihov lider Dragan Đilas, kada je on bio ministar bez portfelja, imao budžet 550 miliona evra? To je 550 puta veće od budžeta Kabineta za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost. Ili, možda, je politika opozicije, a meni je zaista onda u tom slučaju jako čudno da jedna levičarsko-liberalna politika se zalaže za ukidanje projekata koje bi vodili predstavnici manje brojnih naroda u ovoj državi.
Nejasno mi je da li je to politika koju oni predlažu, da se ukine 550 puta manji…
(Marinika Tepić: Da li možete malo tiše da govorite?)
Izvinjavam se, gospođo, ako sam vas nešto ometao svojim obraćanjem. Nije mi cilj.
Znam da vam ne prija priča zato što ste tražili u drugom slučaju, jer meni je i dalje nejasno šta ste hteli da postignete sa svojim… To ste samo vi iz vaše stranke potencirali taj problem, po vama. Da li ste hteli da kažete da Kabinetu za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost treba ukinuti budžet i da predstavnici Bošnjaka ne treba da imaju mogućnost da realizuju projekte, naročito u ove tri oblasti koje su i te kako važne za manje brojne narode u Republici Srbiji.
Iskoristiću priliku da pozovem nevladine organizacije i lokalne samouprave da na konkursu koji će uskoro biti raspisan uzmu učešće i doprinesu politici pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministri, predsednice Skupštine, predsedniče Vlade, po prvi put da imam priliku sada da se obratim u svojstvu ministra zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Republici Srbiji.
Iako me kolega nije prozvao imenom, ne bih dozvolio da pričamo o Bošnjacima, a da ne iskoristim priliku da i ja nešto kao Bošnjak u Vladi Republike Srbije ne kažem.
Pitanja koja je postavio su legitimna i deo su problema na kojima treba da radimo u narednom mandatu, naročito pitanja proporcijalne zastupljenosti nacionalnih manjina, manje brojnih etničkih zajednica, a to je posebno izraženo u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i ostalim gradovima Sandžaka ili Raško-polimske oblasti.
Kao ministar zadužen za društvenu stabilnost u okviru sistema i Vlade daćemo značajan doprinos na kreiranju strategije za rešavanje problema proporcionalne zastupljenosti manje brojnih etničkih zajednica u javnim ustanovama.
Kao i kada je pitanje raseljenih lica i status porodica žrtava rata, to su sve osetljiva pitanja koja trebamo tretirati kroz proces pomirenja i zbližavanja između srpskog i bošnjačkog naroda u državi i na Zapadnom Balkanu.
Nadležnost koja mi je data za naredni period veoma težak i ozbiljan zadatak i mene raduje da je premijer kazao da nam je strateški cilj istorijsko pomirenje između dva naroda.
Ja duboko verujem da je to moguće, bez obzira na brojne rane koje imamo iz prošlosti i otežavajućih okolnosti u datom trenutku.
Kada je u pitanju regionalna saradnja, takođe nadležnost koju imamo u narednom periodu, radićemo na zbližavanju svih centara na Balkanu i moj doprinos će da bude u pravcu što bolje regionalne saradnje svih država na Zapadnom Balkanu, bez obzira na poteškoće koje u određenom trenutku se pojave, jer je to interes i manje brojnih nacionalnih zajednica u ovoj državi.
Dotaći ću se i teme ekstremizma. Želim da istaknem da smo na Vladi jako opsežno govorili o pitanju ekstremizma, naročito onog najosetljivijeg koji dolazi iz redova Muslimana, o terminologijama koje se koriste tretirajući taj problem, o tome šta bi sve javni sektor trebao da prođe od upoznavanje i obuke da bi imao mehanizme i znanje da razlikuje potencijalne ekstremiste od tradicionalnih konzervativaca.
To su sve novine u ovom periodu pozitivne, gde mi tretiramo probleme stručno, studiozno, postepeno, da bi na kraju bilo efikasno.
Da bi se opasnost od ekstremizma svela na minimum potrebno je rešiti neke krucijalne probleme koje mi imamo u ovoj državi, koji su nastali 2007. godine, kao što je pitanje podeljenosti islamski zajednice, jer u pukotinama podeljenosti islamske zajednice stvara se prostor za cvetanje ekstremizma koji, nažalost, često buja u terorizam.
Vi ste, kolega, verovatno meni izostavili da mi postavite pitanje, znajući da smo mi inicirali kroz Bošnjačko nacionalno veće, odnosno partija koju vodim, da se u Skupštini Srbije Bošnjaci međusobno ne prozivaju i ne targetiraju negativno, tako da razumem, ali važno je da istaknem takođe da i vi imate iskustva kada je u pitanju državni sistem, jer ste bili deo vladajuće većine od 2006. do 2014. godine i radili ste i na pitanju proporcionalne zastupljenosti Bošnjaka, kao i na pitanju raseljenih i žrtava rata.
Znate da kroz tih osam godina nije bilo baš jednostavno moguće brzo i efikasno rešavati ta pitanja.
Zato iz tog razloga molim da se ima strpljenja. Kabinet naš, a već ste čuli i drugih ministara i premijera je otvoren za saradnju, za dogovore, za ideje, za zajedničko konstruktivno rešavanje problema. Ja se nadam da populizam će da zaobiđe bar nas manjine, manje brojne narode u ovoj državi i da nam se većinske stranke ne obraćaju populistički u svojim borbama za vlast i za političku nadmoć.
Radićemo na korisnim, konstruktivnim, konkretnim stvarima, na zbližavanju naroda. Moja uloga je, pre svega, da politiku pomirenja primenimo u bošnjačkom narodu i između bošnjačkog i srpskog naroda. Ne mogu ja miriti druge narode dok ne rešimo probleme u našoj avliji i našem dvorištu. Ja u pomirenje čvrsto verujem i ne samo u pomirenje između bošnjačkog i srpskog ili srpskog i bošnjačkog naroda. Ja duboko verujem, nek mi se zameri ko god, zameraju mi iz mog naroda, ja duboko verujem u blisko prijateljstvo između bošnjačkog i srpskog naroda i željno iščekujem da to ostvarimo. Hvala.

Zamolio bih gospodina Škrijelja da ne koristi ružne reči kada nam se obraća. Mi nemamo čega da se sramimo, već se ponosimo na prilici da radimo na konkretnim, korisnim pitanjima za narod pomoću mehanizama vlasti ove države. Ne znam čime bi trebalo da se sramim od svega o čemu sam pričao?
Ne znam čime bi trebao da se sramim od svega o čemu sam pričao. Pričao sam sve važne, korisne i konkretne stvari, kako za naš bošnjački narod, tako i za državu Srbiju. Zato vas molim, da se dostojanstveno, i onako kako priliči bošnjačkoj kulturi, običajima i vaspitanju našeg naroda se ponašate u ovoj Skupštini i da nam ne brukate narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici naroda, pre svega, muslimanima u Srbiji želim da iskažem Ramazan Šerif Mubarek Olsun, naročito onima koji poste 30 dana meseca Ramazana i da radost iftara podele sa svojim porodicama, prijateljima, komšijama, naročito komšijama drugih vera.

Danas u ovom domu smo se okupili dok nas okružuju globalni izazovi. Zato je više nego ikad potrebna obzirnost i mudrost. Geopolitički pejzaž je izrazito turbulentan i preti da razdire Međunarodnu zajednicu. Dok na kapijama Evrope u Ukrajini se vodi rat koji izaziva nestabilnost kako ekonomsku tako političku u državama u Evropi i širom sveta, s druge strane, u Palestini se događa katastrofa neviđenih razmera, gde decenije aparthejda su kulminirale u masovno ubijanje desetine hiljada dece, žena i civila, kulminirajući do te mere da je Južnoafrička Republika slavnog Nelsona Mendele podnela tužbu za genocid protiv Izraela.

Kruna kukavičluka će pripasti onima koji budu ubijali masovno decu zbog jeftinih političkih odvratnih razloga. Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svugde. Rat neće odrediti ko je u pravu, odrediće ko je ostao.

Zato mi ovde danas, 80 godina od poraza nacizma, važno je da shvatimo da tuđe tragedije su ogledalo naše ljudskosti i humanosti.

Istorija nas uči da su velike promene često kretale s periferije od malih, hrabrih, koji su odlučno verovali u svoje snove i ideje. Mi ne možemo odlučiti danas da li ćemo živeti u pravednom svetu, ali možemo graditi pravednu Srbiju u kojoj će se čuti glas manjine i u kojoj će svako imati mogućnost da doprinese opštem dobru.

Izbor novog rukovodstva zakonodavne vlasti Narodne skupštine Republike Srbije dolazi u ovom turbulentnom, izuzetno zapaljivom i osetljivom momentu. Zato će biti velika odgovornost na novom rukovodstvu.

Stranka pravde i pomirenja će uzeti učešće u novom rukovodstvu saziva Skupštine, sa namerom da ima priliku da učestvuje i doprinosi i utiče na promene, naročito iz razloga što 30.000 glasova građana Republike Srbije su imali poverenje u listu Ujedinjeni za pravdu i nosimo odgovornost prema ljudima koji su nam dali glas.

Ja pozivam narodne poslanike i sve one koji slušaju da se nekada izdignemo iz dnevnopolitičkih borbi i da učinimo korake koji će doprineti pravdi na našem prostoru, a ta pravda da bude temelj za pomirenje među narodima Zapadnog Balkana, jer mi ne želimo da ovo zlo koje vidimo u okruženju i oko nas da se ikada više vrati na naš prostor. Gradimo mostove, a ne zidove.

Budimo od onih koji će doprinositi dobru i koji će se boriti protiv zla. Zato je važno da većina sarađuje sa manjinom i važno je da vlast radi sve od sebe da doprinese dobru, a opozicija da bude konstruktivna. Ostavimo temelj budućim generacijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama je veliki spisak zakonskih akata.

Listajući predloge novih zakonskih rešenja, pročitao sam da je u planu i da se donese izmena i dopuna zakona koji bi tretirao pitanje pranja novca i finansiranje terorističkih organizacija. Razmišljajući o tome šta je granica između prava na otpor i terorizma i s druge strane prava na odbranu i ratnih zločina, ne mogu a da ne iskoristim priliku ovde da izrazim hatarnamu ili saučešće za ubijenih 5.000 civila u Palestini, od kojih 1.000 dece, a i ubijenih 1.000 jevrejskih civila.

Palestina je država koju priznaje većina država u svetu, a među njima i Srbija. Na delu njene teritorije se vrši agresija od strane izraelskog okupatora. U protekle dve nedelje izvršena su dela koje međunarodne organizacije karakterišu kao ratne zločine. Gaza je blokirana vodom, uvoz hrane, struje, bacaju se bombe na bolnice, na škole, granatirano je preko 50 bolnica i škola, srušeno je 26 džamija, srušena je treća najstarija pravoslavna bogomolja, manastir Svetog Porfirija.

Civilima je rečeno da iz severnog dela pređu u južni deo da bi bili zaštićeni, a istovremeno se bombarduje i severni i južni deo. U Palestini se događaju strašne stvari. Zar je to svet u kojem mi treba da živimo? Palestina je kolevka i sveto mesto i muslimana i hrišćana i Jevreja i svi, i muslimani i hrišćani i Jevreji u svetu, dužni su da doprinesu da se tom svetom mestu vrati mir. Zato bez obzira na naše političke stavove, svi trebamo učiniti šta je do nas da se vrati mir svetoj zemlji. Svi narodi sveta su dužni da se udruže da Jerusalim kao glavni grad svete zemlje bude ono što mu ime nosi, grad mira i zemlja mira.

Nije davno bilo kada je i na Balkanu besneo rat i kada je svet bio hladnokrvan na dešavanja na našem prostoru. Juče je obeležena 31. godišnjica od zločina u Sjeverinu kod Priboja gde je ubijeno 16 Bošnjaka i za šta je Viši sud u Beogradu utvrdio da su se desili ratni zločini.

Da li je sistem uradio sve što je bilo do njega da se porodicama omogući da dobiju status žrtava civila rata? Da li ima još neki način u kojem bi sistem mogao da doprinese da umanjimo bol koju su pretrpele porodice zbog zločina koji je počinjen u prošlosti? Ja se nadam da ćemo mi kao narod, i Bošnjaci i Srbi i drugi, smoći snage da značajnije koračamo ka pravdi i suštinskom pomirenju u budućnosti. Sećanje je naša obaveza, a pravedna i mirna budućnost je naš dug.

Dvadeset prvi je vek, a informacije putuju brzinom svetlosti. I zato ne postoji opravdanje što na javnim servisima nemamo informacije o Sjeverinu, godišnjici, o Štrpcima i o drugim važnim datumima za Bošnjake, za Hrvate i za druge nacionalne zajednice. Da li je razlog što možda RTS još uvek nije formirao bošnjačku redakciju, kao što imaju druge nacionalne zajednice?

Danas raspravljamo i o setu medijskih zakona. Mediji su ključ da bi došli ljudi do istine. Želim kazati da na lokalnom nivou kada je u pitanju Sandžak beleži se napredak razvoja lokalnih medija koji su u vlasništvu nacionalnih zajednica. Međutim, na centralnom nivou vidljivost nacionalnih zajednica koje su u manjini nije odgovarajuća rezultatu popisa stanovništva i koliko u stvari u Srbiji ima građana koji nisu Srbi.

Osim medija, obrazovanje, gde takođe imamo set zakona i reformi, obrazovanje je temelj svake nacije. Želim pohvaliti napore ove države u podizanju stepena obrazovanja i kvaliteta obrazovanja u ovoj državi.

Najbolji primer je moderna nova škola koja se gradi u Sjenici i koja je završena i čije će otvaranje biti vrlo brzo u narednom periodu. Međutim, svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanje. Postoji disproporcija u uživanju kvaliteta obrazovanja među decom u Republici Srbiji, pa tako Beograd i neka druga mesta su obezbedila deci mogućnost da imaju besplatne udžbenike, odnosno njihovim roditeljima dok neka mesta ne uživaju u ta prava. Zato insistiram da se u budućim akcijama reforme u obrazovanju povede računa i o tom pitanju i da se omogući svoj deci, bez obzira na nacionalnu pripadnost, na teritorijalnu pripadnost, da imaju mogućnost uživanja u besplatnim udžbenicima.

Još jedna stvar koju su mi skrenuli nastavnici za koju su mi i nastavnici i roditelji skrenuli pažnju pre skupštinskog zasedanja i želim istaći posebno ovde, jer je prisutna naša ministarka, da našoj deci nije dozvoljeno, odnosno roditeljima, odnosno školskim upravama, nije dozvoljeno da organiziraju ekskurzije na teritoriji federacije BiH, već isključivo na teritoriji Republike Srpske. Naša deca često imaju želju da posete i druge delove BiH, ne isključivo teritoriju Republike Srpske, pa da se to aktima pravnim reguliše i omogući.

Izgradimo pravednu Srbiju, budimo svi za pravednu Srbiju. Zahvaljujem.

Reč ima Milica Đurđević Stamenkovski.

Reč ima ministar Selaković.

Pravo na repliku Marina Raguš.
Izvolite.

Ksenija Marković, da li vas je neko spomenuo?
(Ksenija Marković: Jeste.)
Ko?
(Ksenija Marković: Direktno obraćanje meni od Marine Raguš i ministra.
Ko? Dva minuta. Pravo na repliku.

Replika, Marina Raguš.

Reč ima premijerka Ana Brnabić.