Hoćete da vam citiram, šta hoćete?

Hoćete da vam citiram šta je prethodna narodna poslanica rekla?

Član 104. stav 2.

Dakle, molim vas vratite mi vreme.

Znači, prethodno sednica je zaključena tako što je narodna poslanica, prozvala moju poslaničku grupu.

Ja govorim kao zamenik šefa..

Po osnovu replike član 104. stav 2.

Ovo je samo vreme da vam čitam po kom osnovu se javljam.

Dakle, to što ste čuli građani Republike Srbije ne postoje klimatske promene, nema globalnog zagrevanja…

U skladu sa članom 104. stav 2. da ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, pravo na repliku ima pravo predsednik poslaničke grupe, a ja sam zamenik.

Dakle, juče smo u poslednjem izlaganju čuli od narodne poslanice da se oni drže zdravog razuma i nauke, a da se ostali drže nekakvih teorija zavere itd i direktno je spomenuta moja poslanička grupa.

S tim u vezi, hoću da ukažem na sledeće, ako je ovaj Poslovnik toliko loš, da omogućava maksimalno 20 minuta za poslaničku grupu i 7 minuta za predstavnika, znači morate da budete toliko tolerantni da bar dajete pravo na repliku, kada se na ovako grub način vređa jedna poslanička grupa i svi potpisnici predloga zakona. To što narodna poslanica nema sopstvena saznanja da li je zelena agenda ostvariva ili ne, ja ću je uputiti da kao prvo…

Zaista moram da ukažem da je povređen Poslovnik i da nam gospođa Brnabić poslednji put se ovako obrati u Skupštini. Dakle, kako vas nije sramota, znači pod jedan …. Izvinite, član 104.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, predložene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koje je podržala i naša poslanička grupa imaju za cilj da se zbog velikih ekoloških rizika, a nikakve koristi, pa čak ni ekonomske, o čemu će biti više reči u nastavku, ne dozvoli eksploatacija litijuma i bora u našoj zemlji.

Kako je važećim Zakonom o rudarstvu krajnje neprirodno definisano da nosilac geoloških istraživanja stiče pravo na overu rezervi, a potom i na eksploataciju tražena je i zabrana privremenih geoloških istraživanja ruda bora i litijuma.

Pročitali smo mišljenje Vlade Republike Srbije koja je dala predlog Narodnoj skupštini da ne prihvati Predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. U obrazloženju koje je dala Vlada Republike Srbije je navedeno da svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležištu, kritičkih, strateških, mineralnih sirovina, kao i da ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac snabdevanja. Ovaj stav će, naravno, svako racionalan prihvatiti uz uslova da je ta zaštita i snabdevanje za sopstvene potrebe, što u konkretnom nije.

Međutim, iz nastavka obrazloženja se može nedvosmisleno zaključi da Vlada Republike Srbije ili ne zna kako da ostvari gore postavljeni cilj ili da namerno pogrešno predstavlja da je opravdano i korisno da omogućimo da naše rudne resurse i naša prirodna bogatstva drugi bez bilo kakvog ograničenja eksploatišu i da sa njima slobodno raspolažu, i to za simboličnu rudnu rentu od 5% i to obračunatu na prihod. Dakle, svi znaju da je prihod vrlo rastegljiva kategorija, a znači ovih 5% nije čak ni na vrednost tog retkog minerala.

Do ovako pogrešnog zaključka Vlada je došla iz par razloga. Kao prvo, odsustvo bilo kakvog planiranja i analize zasnovane na empirijskim podacima. Vlada koja sama ne planira svoj razvoj, i to kroz strateške dokumente predviđene zakonom, postaje lako žrtva tuđih interesa, odnosno interesa onih koji to planiraju, i to dugoročno. Ne postoji mogućnost da se obezbedi odgovorno upravljanje državom i njenim interesima bez plana i analize.

Juče smo imali priliku da čujemo ministarku Đedović koja je sve rečeno pročitala iz brošure ili prospekta „Rio Sava“ i prospekta „Ergo Strategy Group“. Dakle, „Ergo Strategy Group“ je izradila ekonomski deo, po narudžbini, naravno, „Rio Save“.

Ministarka moguće ne razlikuje interese „Rio Save“ od naših nacionalnih i državnih interesa, te je verovatno to razlog da ne razume da opravdanost projekta nije ista za „Rio Savu“ kao i za Republiku Srbiju i njene građene. Da razume juče bi čuli u čemu se tačno i precizno sastoji ta korist za Republiku Srbiju a da to nisu puke fraze i pretpostavke iz prospekta i brošure „Ergo Strategy Group“ koja je naručila i platila „Rio Sava“.

Za opravdanost projekta Jadar u smislu naših državnih i nacionalnih interesa analiza ne može biti zasnovana samo na onome šta se potencijalno dobija, a upravo je to jedino aspekt obrađen u studiji „Rio Save“ na koji je Vlada jedino referisala, već i u onome šta se gubi, naročito kada je taj gubitak trajan, a uvek je trajan kada su u pitanju neobnovljivi resursi jer njih vadite samo jednom. Znači, to su rude bora i litijuma. Trajna je i degradacija prostora sa svim posledicama koje iz toga proističu, a o tome će biti više reči u nastavku.

U ostalom, pozicija onoga ko zadržava 95% prihoda od prodaje i pozicija onoga ko dobija 5% od prodaje nije ista, posebno kada ovaj prvi gradi za sebe, a ovaj drugi trajno svoje uništava i pritom finansira razvoj ovog prvog subjekta.

Poštovani građani, pogledajte poslednji Izveštaj završni o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2023. godinu koji je nedavno objavila DRI na svom sajtu i biće vam verovatno teško, ali vrlo je korisno i otrežnjujuće suočiti se sa potpuno nepotrebnim, promašenim i enormno skupim projektima, sa jedne strane, a bez odgovarajućeg ulaganja uz zadovoljavanje stvarnih potreba građana, naročito u oblasti zdravstva, obrazovanja, kulture, smanjenju siromaštva, i tako redom.

Odgovor na pitanje da li država Srbija može da prepusti eksploataciju retkih minerala koji se samo jednom mogu eksploatisati jer su neobnovljivi resurs ne može se dat ad hok pričama o ekonomskoj opravdanosti koja je zapravo apsolutno i ne postoje. Odgovor se može dati tek nakon što se ozbiljno i odgovorno pristupi toj temi, i to samo i isključivo na način kako je to zakonom predviđeno, a to je, pod jedan, prvo je obaveza da se donese plan razvoja Republike Srbije, zatim prostorni plan Republike Srbije .

U ovim planovima će biti sadržani strateški ciljevi stabilnosti i održivosti, kao i rasta, te će se kroz donošenje ovih akata stručno analizirati da li je sigurnije, bolje i isplativije prednost dati poljoprivredi, turizmu i eksploataciji vode, na primer, ili eksploataciji rudnih bogatstava po svaku cenu bez plana, na bilo kom mestu, u bilo koje vreme i na imanju bilo kog građanina Republike Srbije.

Na ovom mestu zaista moram da skrenem pažnju svim građanima Republike Srbije da je važećim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima svaka kuća i imanje samo trenutno u vašoj svojini. Bilo kog dana u bilo koje vreme na vaše imanje, čak nekažnjeno, pod pretnjom samo naknade štete, stupiti bilo koja kompanija za geološka istraživanja i ukoliko pronađe mineral koji je dobar za eksploataciju eksproprijaciju vašeg imanja će vršiti ta kompanija. To je ono što piše u sadašnjem Zakonu o rudarstvu.

Vi ako niste pročitali zakon, ja sam…

Znači, molim vas. Ja sam advokat 25 godina. Čitam zakone svaki dan.

To što vi ne znate šta piše u Zakonu o rudarstvu, sedite pa pročitajte.

Sledeći put, pošto mi nikad ne dozvoljavate repliku već koristite da vreme nakon mene date komentare koji su apsolutno netačni, znači, moraćete da mi omogućite repliku, a ne na ovaj način da vršite zloupotrebe.

Ja vas zaista iskreno molim da se pridržavate toga.

Dalje, iznenađujuće su stoga izjave sadržane u mišljenju Vlade, ministarke Đedović i Odbora za ustavna pitanja, kojim izražavaju zabrinutost za svojinska prava Rio Tinta, ali ne i za svojinska prava sopstvenih građana koji su kao nikada pre u istoriji ugroženi krajnje nakaradnim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji se mora hitno u celosti menjati.

Da postoji plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, onda bi se odobrenje za istraživanje moglo dati samo za prostore koji su za tu namenu već opravdano planirani i za one za koji postoji opšti interes, odnosno naš interes utvrđen aktom najvišeg organa, a to je Narodna skupština. Konkretno, odluku o davanju odobrenja kada je određeno geološko istraživanje ocenjeno kao potrebno, tada bi moglo biti predmet javnog nadmetanja, a ne kakva je sadašnja praksa – sve je neizvesno, netransparentno, što opravdano unosi nemir među građane. Poslednji prostorni plan ova skupština je donela 2010. godine. Od tada je sve apsolutno ad hok.

Dalje je potrebno doneti nužno i neizostavno strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije i naravno podhitno izmeniti Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji bi imao za cilj da omogući sprovođenje usvojenih planskih dokumenata i da otkloni nemir srpskih domaćina koji ne znaju da li će njihovo imanje već sutra biti predmet geoloških istraživanja i eksproprijacije.

Cilj svih ovih dokumenata je ne samo ispunjavanje zakonom definisanih obaveza svake Vlade i Narodne skupštine, već i suštinska, a to je osigurati poštovanje osnovnih načela kada je u pitanju donošenje važnih odluka, posebno kada posledice mogu biti trajne i nepopravljive i ukratko, trajno uništavanje dela teritorije, sa jedne strane, i ekonomska korist koja bi se potencijalno mogla dozvoljavanjem takvog projekta dobiti.

U bajke da će se život normalno nastaviti, kao i poljoprivreda i ostale grane, niko zaista ne veruje, a to je u ostalom i zaključak najvišeg naučnog tela sastavljenog od naših najboljih stručnjaka, a mislim na SANU, na javnoj raspravi održanoj u maju 2021. godine, na kojoj su učestvovali i predstavnici vlasti i predstavnici kompanije, a nisu imali argumenta da pobiju zaključke naših najistaknutijih naučnika.

Ukazujem da niko od razumnih građana, takođe, ne veruje u stavove koji se javno plasiraju, a to je da projekat neće biti odobren dok se ne sagledaju svi aspekti, jer je 15. januara 2007. godine, kada je doneto rešenje kojim je odobren nastavak izvođenja geoloških istraživanja bornih minerala, protivno svim zakonskim propisima, postalo je jasno da se odlučuje politikom, a ne na zakonom predviđen način.

Ukazujem da su prva dva rešenja izdata Rio Savi 2004. i 2005. godine, izdata za geološko istraživanje evaporita ne za litijum i ne za bor. Tek 2007. godine, rešenje koje je izdato za jedno, za evaporite, se produžava, znači, za borne minerale, a tek 2009. godine prvi put za litijum i za bor. Kako se to produžava odobrenje koje nikada nije dato, trebalo bi zaista da odgovori Ministarstvo rudarstva i energetike, jer je upravo na bazi tog rešenja produžetkom istih došlo do sadašnje potvrde o rezervama i dalje procedure za Rio Tinto.

No, ono što je najbitnije, ono što se konstantno u javnosti plasira, a to je da je neupitna maltene ekonomska korist, što je potpuno netačno. Analizu da se Rio Savi isplati projekat Jadar je uradila Ergo Strategy Group, po narudžbini Rio Save koja je tu analizu i platila. Ista je javno i objavljena, i ja, naravno, savetujem svakom da je pročita. Ova analiza je rađena na ceni litijuma od 15.600 dolara po toni, a samo za godinu dana je cena litijuma drastično pala zbog poplave nove ponude u odnosu na opadajuću tražnju i trenutno iznosi 10.638 dolara na kineskoj berzi, odnosno 10.757 na američkoj berzi.

Vlada Republike Srbije je nekritički prihvatila dostavljenu analizu za 2023. godinu, čak i bez bilo kakve konstatacije da je analiza rađena na ceni litijuma po toni koja je drastično pala i koja se neće vratiti na vrednosti iz 2023. godine, po svim prognozama, te je zaključila, kada se isplati Rio Savi, valjda se isplati i nama, imaćemo 1300 novih radnih mesta, na nekom od tih radnih mesta bi trebao biti neko od naših građana, plata će u proseku biti 1100 evra, u nekom periodu biće možda i nešto prihoda od rudne rente i poreza. Dalje se od ovoga nije išlo. Nije se postavilo pitanje koliko ljudi će zbog projekta ostati bez svojih poljoprivrednih gazdinstava, pčela, stoke, pašnjaka, prihoda od turizma i tako redom.

Nije se postavilo pitanje koliko godina može da se proizvodi malina, jabuka, paprika, koliko mleka, meda, kolika štete će biti izazvana sečom hektara šuma i da li će to dovesti do kataklizme na tom području. Tršić, Tronoša, arheološka nalazišta, time se uopšte niko u Vladi nije bavio.

Odlučeno je da je bolje to preseći, trajno uništiti, nek drugi izvade tu retku rudu, mi ne znamo da li nam treba, niti smo o tome razmišljali iskreno. I srećan im put. Mi ćemo sanirati štetu, ako bude moguće, bar oni koji ostanu, ako ih uopšte do tada bude bilo. Tako vi danas razmišljate.

Da se ne bi ovako završila priča o Jadru i o Srbiji, vratimo se na činjenice. Naš ekonomski tim je analizirao od Rio Save naručenu studiju od Ergo Strategy Group i zaključio, u najkraćem sledeće – da se ovakav projekat apsolutno ne isplati Republici Srbiji, da će Republika Srbija imati vrlo skromne prihode, da još uvek ne znamo šta bi tim investicionim sporazumom bilo definisano u smislu podsticaja, ali znamo sigurno da bi 10 godina Rio Sava, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, bila oslobođena poreza na dobit, da se na izvoz ne obračunava PDV, da ostaje samo porez na zarade itd.

Imam jako malo vremena, ukupno 20 minuta, tako da ne mogu detaljno da vam pročitam. Ali, jedan od zaključaka je da je ukupno procenjen prihod od 696 miliona za projekat jednako 17,14 miliona godišnje ili 2,6 evra po glavi stanovnika. To je zaista apsolutno ispod svake diskusije.

Tako da, naš ekonomski tim je, nemam vremena za detaljno čitanje, da se Srbiji svakako ne isplati eksploatacija litijuma itd.

Na kraju, pošto zbog vremena moram da skratim, ukazujem još jednom, volela bih da svi pročitate ovu analizu, da vidite na čemu se bazira i da je ona zapravo zasnovana na predviđanju masovnog uvećanja potražnje za litijumskim baterijama do koga neće doći. To treba da zna svako ko prati ovaj segment.

Na kraju, suština problema je da ne postoji poverenje ljudi da se projekat tako velikog rizika, sa trajnom degradacijom prostora, kod koga postoji opasnost i od skoro izvesnog zagađenja vode, vazduha i zemlje, može biti kontrolisan i da nenadoknadiva šteta može biti sprečena.

Postoji osim tog visokog rizika ekološke katastrofe niz nezakonitosti u procesu odobrenja geoloških istraživanja. Ni te minerale nije otkrio nikakav Rio Sava ili Tinto, već naša profesorka Jelena Obradović. Ako nekome pripadaju, pripadaju nama kao državi.

Ekonomska neopravdanost je potpuno neupitna. Na svu ovu analizu koju sam već rekla u kratkim crtama, nemojte zaboraviti da naša država finansira celu infrastrukturu. Kada je Engleska kolonijalizovala Indiju, ona je plaćala izgradnju železnice. Danas mi plaćamo našu kolonizaciju, što je apsolutno jedna tragična pojava.

Na kraju, ukazujem da memorandumom iz 2017. godine nisu predviđene nikakve obaveze ili nastanak bilo kakve odgovornosti za štetu, tako da je netačna i tvrdnja da ćemo platiti milionske štete. Uostalom, oni još uvek nemaju zvanično odobrenje za eksploataciju. Nadamo se da će projekat biti trajno zaustavljen, jer je on nemoguć da bude odobren samo po svojim procenama uticaja na životnu sredinu.

Uredba o prostornom planu, o čemu je koleginica govorila, je takođe apsolutno jedan nezakonit akt itd.

Na kraju, želim samo da kažem, pošto mi je vrlo malo vremena ostalo, da odgovorno upravljanje državom nije zaduživanje sadašnjih i svih budućih generacija radi profita transnacionalnih kompanija i agendi po kojoj se Srbija pretvara u zemlju žrtve Zelene agende. Rudarenje koje je planirano nije zeleno rudaranje. A održivo korišćenje neobnovljivih resursa znači osigurati njihove raspoloživosti u budućnosti i smanjenje uticaja korišćenja na životnu sredinu.

Ovakvim tempom koji vi planirate da potrošite, da date drugima naše rudne rezerve, vi potpuno buduće generacije želite da ostavite bez neobnovljivih izvora energije. Da to ne sme da se radi, mogli biste da znate kada biste pročitali na kojim principima se tako nešto zasniva, a jedan od tih je da korišćenje obnovljivih izvora energije ne sme da pređe stopu po kojoj se razređuju zamer za te resurse. Nijednom prilikom nisam videla da vi o tome ne samo da razmišljate, nego da imate ideju i pod dva, da količina materije koje se ispuštaju u životnu sredinu ne sme da pređe kapacitet transformacije zagađujućih materija itd.

Na kraju, želela bih samo da kažem, koleginica je malopre pomenula, a vi ste je optužili da laže, da nije tačno da se mi bilo kakvoj alijansi priključujemo. Evo, danas upravo je naš predsednik u Hamburgu na samitu i kaže – pridružili smo se Globalnoj alijansi za baterije, pripremili smo se za budućnost. U okviru današnje posete je predao note iz našeg Ministarstva privrede. Vi izgleda niste o tome obavešteni, ali gospodo, trebali bi da možda malo više i sarađujete da znate gde naš predsednik ide, šta radi i šta potpisuje, pa ne biste onda tako burno reagovali. Toliko za sada.

Na kraju bih samo htela da iskoristim vreme, znači, vrlo je zabrinjavajuće da ministarka energetike ne zna najveće stručnjake kao što je Slobodan Vukosavić, koji je predsednik u SANU Odbora za energetiku, koga bi svaki dan trebalo da čita i da sluša po par puta da bi znala nešto o sektoru kojim upravlja. Još jednom ponavljam da je ceo taj sektor neodgovornom politikom dat u ruke osobi koja je zapravo najbolje da nastavi svoje produkcije na CNN, odlična bi bila novinarka, ima odličan nastup, prilično za moj ukus drzak, ali van tog nastupa, u smislu činjenica, ne postoji apsolutno ništa. Hvala još jednom.

Član 104. – pogrešno tumačenje. Javni interes je proglašen Zakonom o rudarstvu…

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želim da vam ukažem da se danas održava jedna od najbitnijih sednica Skupštine Republike Srbije i da se na dnevnom redu nalazi zaduživanje Republike Srbije za oko milijardu evra, s tim da se za većinu ovih kredita predviđa grejs period od dve do tri godine.

Međutim, ono što prvo želim da ukažem je da se nalazimo, po mom mišljenju, u vanrednom stanju, jer je Narodna skupština mesto na kome treba da se donose odluke, zaseda po Ustavu i po Poslovniku dva puta godišnje, u prolećnom i jesenjem zasedanju, svakog utorka, srede i četvrtka od 10 do 18 časova, sa pauzom od jednog sata. Četrnaesto zasedanje nije održavano, osim konstitutivnih sednica i za izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi i o jedinstvenom biračkom spisku. Ako me pitate, kao advokata, ja bih to tumačila kao držani udar.

Osim navedenog, za danas je zakazana sednica na kojoj se nalazi 60 tačaka dnevnog reda. Povrh svega, odlučeno je da se o svemu odlučuje zajedno, što znači da naša poslanička grupa ima ukupno 20 minuta da se izjasni na 60 tačaka dnevnog reda i sedam minuta dodatnih, s obzirom na veličinu naše poslaničke grupe. To ne da nije korektno, nego to je direktno preuzimanje vlasti i to je direktno onemogućavanje narodnim poslanicima da vrše funkciju na koju su izabrani od strane narodna Republike Srbije.

Druga stvar koja je jako bitna je što želim da ukažem svima, a posebno ministarki Đedović, da se nalazi u jednom ozbiljnom vanpravnom stanju jer u Republici Srbiji postoji Zakon o planskom sistemu Republike Srbije. Taj zakon predviđa da Narodna skupština je ta koja donosi plan razvoja na 10 godina, koja donosi investicioni plan na sedam godina, koja donosi prostorni plan Republike Srbije. Ispod toga idu akti koji se zovu politike, pa onda idu strategije, pa onda idu akcioni planovi. Dubravka Đedović nije osoba koja je ovlašćena da potpisuje bilo kakav dokument, ako za to nema pravni osnov, a gospođa Dubravka Đedović, ozbiljno je narušila to i zbog toga ćemo zaista i podneti postupke zbog takvog rada Vlade i njenu ličnu odgovornost.

Želim da vam ukažem da su i u ovih 60 tačaka, a mislim prvenstveno na ovih 50 koje nisu proceduralne prirode, takođe nacrti i predlozi koji se donose potpuno mimo pravnog sistema Republike Srbije. To ako vi ne znate te činjenice nije razlog koji će vam sutra olakšati vašu odgovornost i nije olakšavajuća okolnost, to vas upozoravam kao advokat.

Upozoravam vam takođe, a to vam ovom prilikom javno izjavljujem, da dok vi ne inicirate, a tek ste prošle godine doneli Uredbu o postupanju pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije, znači, to je bilo 30. juna 2023. godine, a taj zakon se od 2018. godine primenjuje, što znači mi smo konstantno u jednom vanpravnom stanju, odluke se donose ad hok, bez bilo kakvog ustavnog ovlašćenja.

Želim da kreditori Republike Srbije znaju da su ugovori o zaduživanju koje će zaključiti sa Ministarstvom finansija i drugim licima iz Vlade Republike Srbije potpuno neustavni, biće anulirani. Takve kredite građani Srbije vam neće nikada vratiti, niti će vam obaveze koje je vanustavno preuzela Vlada Republike Srbije bilo kada biti priznate, po bilo koju cenu.

Želim da vas upozorim da postoji i Uredba o kapitalnim projektima, ni ona nije poštovana. Nije doneta studija izvodljivosti i prethodna studija o izvodljivosti kada je u pitanju bilo koji kapitalni projekat. Politika koju vi nastavljate, a koju je vodila i prethodna Vlada je ad hok politika zaduživanja, koja srlja u propast. Mene je strah i jeza me je od ovih kredita koje će danas narodni poslanici, određeni narodni poslanici, na čiju poslušnost, neinformisanost i odsustvo savesti se računa, pritisnuti taster i povesti Srbiju jednim tragičnim putem sa kog, mogu da vam kažem, ćemo se vrlo teško izvući.

Dakle, na dnevnom redu je 12 ugovora o zaduživanju Republike Srbije, između ostalog, i za Nacionalni stadion, koji kredit daje Banka Poštanska štedionica. Postavljam pitanje – da li je Banka Poštanska štedionica sledeća Agrobanka, koja treba potpuno da nestane sa ovih prostora i ko je uopšte dozvolio da se mimo bilo kakvih strategija, strateških dokumenata, finansira jedan potpuno neprofitabilan projekat? Ukazujem da je i ovde grejs period 36 meseci. Dakle, nije bez razloga. Ali upozoravam takođe da to građani Srbije neće vraćati.

Dalje, ukazujem na sledeće, u ovoj dokumentaciji se nalazi povećanje RTV pretplate. Naša poslanička grupa „Mi – Snaga naroda“, osim 15 sekundi predizbornog programa, nikada nije imala pristup nijednom javnom servisu. Pozivam javni servis da poštuje Zakon o javnom servisu i da vrši svoju funkciju. Znači, mi kao narodni poslanici, osim što nemamo Skupštinu gde bi raspravljali o zakonu, već na jedan ovako krajnje sporan način spajate sve tačke koje nemaju veze jedne sa drugom, onemogućavate da se vrši rasprava i u onom što narodni poslanici treba da diskutuju, a posebno ovo povećanje javnog servisa ne vidim zašto treba uopšte da plaćaju građani Srbije, kada to nije javni servis, to je jedna obična propagandna mašinerija koja služi da nas ubedi kako Vlada odlično radi svoj posao, kako se nalazimo na putu napretka, a cifre govore sasvim drugačije.

S obzirom na to da samo 20 minuta imam vremena, nemam vremena da vam čitam budžet Republike Srbije, ali ću vam reći da je on katastrofalan. Samo 7,6 milijardi kredita dospeva. Imamo ogroman broj neisplaćenog povraćaja PDV-a, neisplaćenih subvencija, a sa druge strane srljamo u jedno novo zaduženje, samo danas 12 tih ugovora o kreditu je na snazi.

Dalje, što se tiče zaduženja, upozoravam vas da posebno izlazite iz bilo kakve nadležnosti, za to možete zaista lako krivično odgovarati, zaduženja nisu dozvoljena za likvidnost, gospodo. Vi za EPS to direktno radite i uzimate kredit za likvidnost.

Dalje želim da građane Srbije upozorim da se samo 121 milion evra uzima za EPS, znači da je danas na ovoj sednici Vlade zaduživanje za projekat Ruma-Šabac-Loznica, vezano za Projekat „Jadar“, o kome ću u nastavku reći više, da se ugovori koje imamo sa Abu Dabijem za finansiranje budžeta, da se tu povećava kamatna stopa itd. Znači, ono što ste vi stavili u ovih 60 tačaka je, mislim, najjeziviji dnevni red koji je ikada bio pred ovom Skupštinom.

Ne znam, da li je ikada ovoliko tačaka bilo od kojih se da kažem na svaku može izneti razlog zbog čega ne sme biti usvojen u ovom domu jer to nije ono zašta su građani Srbije glasali i nije ono što je bilo kome predočeno u toku bilo koje izborne kampanje.

Dalje, želim da vam kažem, projekat „Jadar“ ću ostaviti na kraj, zbog vremena.

Što se tiče EPS-a, gospođa Dubravka Đedović je danas jedini osnivač EPS-a, jedini. Znači, izvršena je transformacija EPS-a, žena koja nema nikakve veze sa elektroprivredom, koja je bila, da kažem po obrazovanju ekonomista i radila uvek za strani interes je dovedena u EPS da je potpuno prepusti prodaji stranim investicionim fondovima, tajkunima i tako dalje.

Dakle, prošle godine je izvršena transformacija EPS-a i ono više nije javno preduzeće nego je sada a.d. i jedini njen osnivač je Dubravka Đedović koja je po svom ovlašćenju, zaista neverovatno za ista akta, izabrala Nadzorni odbor. Iako piše da Nadzorni odbor treba da čine lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u vezi sa EPS na ta mesta postavila je državljane Norveške, ekonomiste i da kažem potpuno iz jednog miljea koji prvo nemaju nikakve veze sa EPS-om, a drugo, vrlo je jasno da su oni zastupnici stranih interesa koji imaju za cilj, i mogu slobodno da kažem, da bi narod razumeo da otmu energetski sektor iz ove države od ovog naroda i da ga prepuste ko zna kojim investicionim fondovima i koje ciljeve, verovatno gospođa zna bolje od mene, ja zaista to ne znam.

Želim da upozorim javnost da je ukinut naučni savet EPS-a, naučni savet EPS-a se sastoji od naših domaćih najboljih stručnjaka u oblasti energetike, jer očigledno razvoj EPS-a, nije trenutno cilj ali zato jeste cilj što veće zaduživanje EPS-a koje se trenutno sprovodi između ostalog, danas imate na dnevnom redu dva kredita, znači jedan je za finansiranje likvidnosti, što opet kažem nedozvoljeno, za sto miliona evra, što i nije neka cifra, to naš ministar može da potroši za jedno jutro. Ono što je jako indikativno je da plaćamo sto miliona samo troškove obrade, da kažemo, što je neshvatljivo i indikativna je da taj kredit treba da traje godinu dana, a sadrži u sebi odredbu da se Srbija obaveže da potpuno radi na zatvaranju termoelektrana, a kao poslednji rok je određena 2050. godina, a 2030. godina je u tom ugovoru o garanciji određena kao godina gde bi se pravile te prekretnice.

U najkraćem, znači ono što je plan je da Srbija definitivno ostane bez EPS-a. Uostalom, sve to se radi na vrlo jedan način koji ću vam opisati. Znači, iako u Srbiji ne postoji strategija upravljanja mineralnim i drugim resursima Republike Srbije koji je osnovni dokument za dalje akcione planove, a onda i za rad ministarstva, jer tako, koji je sad ad hok, bez bilo kakve strategije preuzima na sebi ovlašćenja koja nema. Ne postoji ni nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i ona je ukinuta, ali je zato i dalje na snazi jedina potrebna strategija a to je Strategija državnog vlasništva i upravljanje privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije od 2021. do 2027. godine. Ova strategija je jako bitna za pomenuti jer se na osnovu nje vrši transformacija javnih preduzeća, na osnovu nje je izvršena transformacija EPS-a, a sada se priča o tome da je sledeća na redu Vodoprivreda i da već imamo i zainteresovane stvari, ministri verujem znaju o tome više.

Na kraju ono što smatram zaista najbitnije, to je projekata „Jadar“ i zapravo rudarenje koje je planirano u Srbiji. Znači, kao prvo i osnovnoj još jednom vas upozoravam da nemate nikakav osnov da idete u zaključivanje bilo kakvih ugovora, obećanja, a vi to radite potpuno ne samo nezakonito nego i vanustavno.

Želim da ukažem javnosti Republike Srbije da je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji je ovaj režim doneo 2016. godine za javni interes proglasio da je iskopavanje ruda javni interes. U tom javnom interesu svaki stanovnik Republike Srbije osnovano može da strepi da će bilo koja rudarska kompanija, a trenutno se vrši 674 istražna polja po izveštaju DRI, 674 istražna polja. Znači, niko više ne može mirno da zaspi, a da ne zna da li istražno polje negde obuhvata i njegovo imanje. Znači, kompanija koja vrši istraživanje, koja bi vršila iskopavanje i eksploataciju ima ovlašćenje po tom skandaloznom Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, da vrši eksproprijaciju.

Dakle, država je rekla da se može vršiti eksproprijacija i još je tu eksproprijaciju prenela na kompanije, što znači, kada pričamo na primer o „Jadru“ i o ljudima koji su prodali svoje kuće, to je sada čak ne bitno, kada bi se dalo ovlašćenje po ovom jednom spornom zakonu, kažem, donetom bez bilo kakve strategije, bez bilo kakvog učešća Narodne skupštine i određenja pravca kojim Srbija treba da ide, znači, adhok, znači kompanija Rio Tinto imala bi ovlašćenje da ona određuje i koga izseljuje i koliko isplaćuje, jer bi na nju bila preneta eksploatacija. Da ne kažem da je zakon toliko skandalozan da predviđa da se čak može i bez dozvole vršiti eksploatacija, a u tom slučaju se plaća samo naknada štete.

Zaista ne znam ko je mogao tako skandalozne odredbe, monstruozne odredbe da stavi u pravni sistem Republike Srbije? Ne znam da li vas je strah? Mene je izuzetno strah za sudbinu ovog naroda.

Želim da kažem građanima Srbije, prvenstveno, da smo mi mnogo teških vremena prošli i 1993. godinu i 1999. godinu zahvaljujući prvenstveno tome što smo imali našu zemlju, što smo imali zdravu vodu, što smo imali čist vazduh i naravno, da napomenem, da smo imali struju, današnja sednica preti da nam sve to oduzme i u opšte ne preterujem.

Ono što se sada dešava je jedan proces koji će građani vrlo lako razumeti, a to je, iako nominalno radimo da podignemo privredu, suštinski se radi sve suprotno, odnosno radi se sve da se privreda uništi, što je sada i logično kada se vidi u kontekstu onoga što se sada dešava, a to je kako može jedna poljoprivreda da se razvija tamo gde se pomoću eksploatacije u podzemnim rudnicima koje naravno obuhvata podzemne vode, koji ne može niko da kontroliše, a posebno ne nekim aktima i uredbama, znači, sve zagadi, da se onda deponije koje su predviđene na otvorenom, ukazujem da javnost zna, da se preko 800 hektara šume samo u području Jadra planira za štetu. To je samo bez bilo čega drugog dovoljno da se ovakav monstruozni projekat obuhvati, a onda znači ta suva deponija kako je navodno nazivaju da će to biti, neće biti toliko opasno jer će sušiti, jel tako, ali šta ćemo sa kišom? A šta ćemo sa tim što se to područje nalazi u jednom potpuno bujičnom naselju i to uopšte nije nepoznato javnosti i nije sporno.

Životna sredina, Srbija je otvorila klaster broj 4. gde se nalazi zaštita životne sredine i nije tačno da se uskladila sa propisima EU, čak naprotiv propisi o životnoj sredini su apsolutno ispod svakog standarda i nije prioritet ovoj državi, po trenutnom stanju sistema, čovek i zdrava životna sredina. Dakle, ova država je kroz Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima proglasila za javni interes rudarstvo i geološka istraživanje, a ne čoveka, ne zdravu životnu okolinu, ne zdrav vazduh. To je skandalozno. Znači, ovakvim tempom, ovakvim načinom ja vas upozoravam neznanje ne opravdava.

Ovo su toliko ozbiljne stvari da na neki način mi je i drago da danas u ovo vreme sedim u ovom parlamentu i strah me je, ali znači, ovo nisu stvari sa kojima se možemo šaliti. Znači, pozivam vas zaista, da se maksimalno shvatite koliko je situacija kritična, da se krene u izradu strateških dokumenata pa ćemo kroz strategiju za razvoj rudarstva da pričamo da li ćemo da se bavimo rudarstvom i ako hoćemo, ko će da se bavi.

Da li ćemo vađenje ruda da vršimo za potrebe građana Republike Srbije ili za potrebe Evropske „Zelene“ agende?

Da li ćemo da imamo maržu ili nećemo da imamo maržu?

Znači, ovo što se sada trenutno dešava, a to je sulud trk i kaf u potpisivanje nekih memoranduma o EU kritičnim sirovinama naravno, ja razumem interese Evrope, ali ne razumem nijednog čoveka u Republici Srbiji koji je spreman da svoj potpis stavi na to.

Ja vam još jednom kažem s obzirom da mi vreme ističe šta god radili ili pisali svi ćete se u istoriju upisati pozivam časne ljude da povuku ručnu i na neki način ili istupe iz Vlade ili je nateraju da radi, jer rudnika ovakvih neće biti u Srbiji samo da znate, a mi vas sad sve imamo na oku i svi se danas upisujete po časti ili po beščasti. Tako je hvala lepo.