Nema informacija o predloženim aktima.
Neću ponavljati ovo što je prethodnik rekao. Samo da izoštrimo naše odnose u Skupštini Srbije - sarkastično govoriti o izlaganju nekog poslanika je u redu, ali sarkastično govoriti po nacionalnoj osnovi je uvredljivo, nedopustivo i potpuno neprimereno Narodnoj skupštini Republike Srbije. Samo to sam hteo da dodam.
Ne treba da se izjašnjavamo.
Zahvaljujem.
Imam tri pitanja.
Prvo je formalno za Ministarstvo pravde, a suštinski za Vladu, jer je rešenje problema o kome ću govoriti i postaviti pitanje međuresornog karaktera, pa Vlada prvo mora da izađe sa tim odgovorom.
Naime, zvanični državni organ nadležno za to pitanje, Visoki savet sudstva, je u svojoj Strategiji u komunikaciji sa evropskim telima izvestio da je materijalni položaj, ja ću govoriti sada o sudijama ali odnosi se na sve zaposlene u pravosuđu, takav da ugrožava nezavisnost sudstva i bitno ograničava mogućnost kvalitetne kadrovske politike u toj oblasti.
Problem je u tome što u narednih sedam godina preko 50% sadašnjih sudija ide u penziju, a u narednih 10 godina 62%. Mi u ovom trenutku ne možemo sa ovim materijalnim položajem koji imamo, a koje je na samom dnu Evrope, da privučemo najkvalitetnije mlade pravnike da uopšte žele da se prijavljuju da budu sudije i tužioci. To znači da ćemo imati i danas već imamo u sistemu pripravnika i saradnika manje kadrova nego što ćemo imati upražnjenih radnih mesta, a sistematizacija inače nije popunjena 15%.
Dakle, pitanje je kada će Vlada, inače ovaj stav Visokog saveta sudstva je javno komuniciran pre dve godine, izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu?
Druga dva pitanja su za Ministarstvo spoljnih poslova. Jedno je, pojavila se jedna vrsta nekomunikacije između Kancelarije za dijasporu i Odbora za dijasporu Narodne skupštine Republike Srbije u tom smislu da Kancelarija ne dostavlja podatke o našim udruženjima Srba u dijaspori Odboru za dijasporu i time blokira rad skupštinskog odbora. Pitanje je kada će se, odnosno da li će se u kratkom roku, ova vrsta odsustva komunikacije između izvršnog organa i organa Skupštine Srbije otkloniti?
Treće pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova, najkraće. Da li će i kada Republika Srbija ukinuti sankcije bratskoj Belorusiji, kojima smo se pridružili, a koji nam ne služe na čast? Hvala.
Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o biračkom spisku je neustavan. On se sastoji od tri člana, treći član je da stupa na snagu narednog dana od objavljivanja, a prva dva člana svaki ponaosob je neustavan.
Prvi član uvodi jedno novo pravilo za ubuduće, kada se stekne novo prebivalište onda će to lice biti upisano u birački spisak, tek nakon isteka roka od šest meseci, a drugi član ima retroaktivno dejstvo i to je ovih 11 meseci kojim se oduzima već postojeće biračko pravo građana.
U prvom delu ću govoriti zašto je to neustavno, u drugom delu ću analizirati otkuda šest meseci. Ovde nije rečeno od strane predlagača, ali pozivam se na jedno mišljenje Venecijanske komisije, o tome ću nešto reći, i u poslednjem delu ću govoriti o odgovornosti vladajuće grupacije koja je pristala da podrži ovakav zakonski predlog.
Dakle, sve ovo što smo čuli, što navodno treba poboljšati, predlaže se da se ostvari ugrožavanjem ljudskog prava zaštićeno Ustavom koje se zove izborno pravo. Naš Ustav ne poznaje mogućnost ograničenja izvan onih elemenata koje Ustav propisuje, a to je da svako ima jednako pravo ako je punoletan, poslovno sposoban i državljanin Republike Srbije.
Mogućnost zakonskog uređenja, i to je izuzetno važno, to je stav 3. tog člana Ustava dozvoljena je, obratite pažnju isključivo radi zaštite izbornog prava. Zaštite. To znači, i sada govorim ovih šest meseci, da nikakvo otežavanje izbornog prava ne može da se podvede pod zaštitu, te zakonom bilo kakvo otežavanje nije ustavno.
Kad kažemo da će neko glasati tek istekom roka od šest meseci, mi u stvari kažemo da on u tom periodu mora da ide u opštinu odakle je došao da bi glasao i imamo dve kategorije ljudi koji imaju izborno pravo kao svoje individualno ljudsko pravo. One, koji normalnog glasaju tu gde jesu i druge koji moraju da putuju, da imaju finansijski trošak, da bi ostvarili svoje izborno pravo.
Recimo, sada u Beogradu smo povećali broj biračkih mesta. Zašto? Zato što je ugrožavanje izbornog prava i ukoliko veliki broj ljudi glasa na istom biračkom mestu, pa je dužina čekanja u redu nešto što treba popraviti, a ne da teraš ljude da putuju u drugi grad.
Ako bih ja rekao ljudima – hajde, ja vodim na ručak, veliki broj bi pristao, ako bi im rekao – vodim na ručak, ali 200 kilometara od Beograda, 95% ljudi bi reklo – ma, neću Branko da putujem 200 kilometara.
Prema tome, i član 1. koji predviđa za ubuduće šest meseci ugrožava neotuđivo ljudsko pravo koje se zove izborno pravo svakog građanina.
Drugi element zašto je takav pristup neprihvatljiv. Motivacija da li je neko fiktivno ostvario prebivalište znači sledeću stvar. Pretpostavljamo da u određenoj grupi građana postoje neki koji krše pravo i onda kažnjavamo sve građane. Uvođenje kolektivne odgovornosti zbog toga što neko krši zakon je potpuno neprihvatljiv princip.
Treći nivo, zašto je ovo neustavno? Zbog toga što postoji sumnja u konkretnom slučaju da je MUP, odobravala prebivališta nezakonito i sada Narodna Skupština kao kontrolni organ, kao drugi državni organ, zato što izvršni državni organ ne radi dobro, ukida ili otežava ljudsko pravo građanima.
Ne može se rešavati problem rada izvršnog organa, tako što će se građanima otežavati, odnosno ugrožavati ustavom zagarantovano pravo na izbor, kao izborno pravo, to je potpuno neprihvatljivo i sada zamislite član 2. koji kaže ne 6 meseci za unapred, za ubuduće, nego 11 meseci retroaktivno. Pretpostavljamo da postoje neki ljudi koji su lopovi, pa ćemo sada da pohapsimo sve ljude.
Dakle, ta retroaktivnost to objašnjenje koje smo dobili, da se to radi radi povećanja poverenja građana u birački spisak, pa ćete povećanje poverenja građana u birački spisak da radite tako što ukidate ljudima ljudsko pravo na izbor, pravo na glasanje, pravo na izbor, kakve veze to ima jedne sa drugim, nikakve i ne može se ukidanjem ljudskih prava koje inače su zajamčena i postoji odredba u Ustavu da se jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može umanjivati i ne može skraćivati, tako da su brojni uglovi zbog čega su i prvi i drugi član potpuno neustavni, a sve ovo što se sumnja i što se želi postići, mora se postizati drugim merama.
Ovo što smo čuli pozivanje na preporuku 4 ODIHR-a, koje govore, skraćeno govoreći o reviziji biračkog spiska, takođe nema blage veze sa ovim zakonom, sa ovim predlogom zakona i niko nije rekao da to može da se radi tako što ćeš ugrožavati pravo na izbor, nego na potpuno drugi način, jer ti nešto ne valja u biračkom spisku, idi i vidi oko tog biračkog spiska, jer ti ne valja nešto u prebivalištima, idi vidi tamo gde se ta prebivališta registruju, tamo rešavaj stvari, a ne tako što ćeš ugrožavati prava svim građanima.
Da ne govorim ovo što smo čuli utopljavanje zgrada i ukidanje prava građanima itd. Tek to nema nikakve veze jedno sa drugim.
Dakle, da se vratimo samo ovaj član 1. zašto se predlagač opredelio na šest meseci, to nije rečeno u obrazloženju, nije slučajno rečeno 6 meseci.
Postoji zaista jedan dokument koji su zajedno pisali Venecijanska komisija i ODIHR, koji se tiče Srbije, u kome je razmatrano ovo pitanje, i Venecijanska komisija, prvo da se to razumemo, ona uopšte ne ocenjuje da li je nešto ustavno ili nije, u odnosu na Srbiju.
Ona utvrđuje da li je neki propis u skladu sa standardima, u suštini SE, pa onda to primenjuje i Evropska unija. Tamo stoji ne da to treba da se uradi, da se uvede ovih šest meseci nakon posle kojih imaš pravo da glasaš na novom prebivalištu. Njihova formulacija u tom dokumentu, može se razmotriti takva mera, dakle, može i ne mora, a ne usvojiti.
Uopšte se nisu bavili pitanjem da li je to u našem pravnom sistemu ustavno ili nije, niti Venecijanska komisija može da se bavi tim pitanjima, šta više u tom dokumentu je vrlo upitna stručnost ljudi koji su to radili, jer oni polemišu sa našim određenjem da bi imao izborno pravo moraš biti posebno sposoban. Zbog lošeg prevoda oni su razvili čitavu filozofiju kako to treba menjati, a onda kada su obrazlagali u tom dokumentu kako to treba da glasi u stvari su sve govorili onako kako u Srbiji već jeste. Kada mi primenjujemo pravni institut poslovne sposobnosti, oni su ga preveli kao „working capacity“ to nema veze sa oni što je zapravo pravni institut koji mi primenjujemo.
Dakle, upućujući na tih šest meseci oni su uputili na neki kodeks Venecijanske komisije koji se ne tiče Srbije nego generalno dobrih standarda u oblasti izbora i tamo su uslovili da maksimalno, eventualno to može biti šest meseci. Na pamet im nije pala retroaktivnost važenja tog propisa i na pamet im nije palo da to može biti dan duže od šest meseci.
Tako da ovde građani treba da znaju, izrazito prozapadni deo opozicije koji ovo predlaže, oni bez problema prelaze preko onoga što je standard Venecijanske komisije na koju se inače redovno pozivaju.
Dakle, ovde se predlaže u članu 2. nešto što je apsolutno suprotno našem Ustavu, a uzgred budi rečeno je suprotno i evropskim standardima i to dramatično, ne samo u dužini roka koji se predlaže, nego u retroaktivnosti koja ne dolazi u obzir ni po jednom standardu o kome je tu inače reč.
Drugim rečima ovde se gomilom reči zatrpava veoma važna stvar, a to je da se iz političkih razloga poseže za ugrožavanjem ljudskih prava. To je za Mi - glas iz naroda nedopustivo. Razumemo da postoje problemi, ali se oni ne mogu rešavati generalnom odredbom koja pogađa kategorije naših građana, ugrožavanjem odnosno oduzimanjem njihovih Ustavom zajamčenih ljudskih prava.
U tome što je vladajuća grupacija prihvatila da podrži ovaj zakon, mi vidimo odgovornost vladajuće grupacije. Ne može se politika do te mere i politički rezoni stavljati izvan temeljnih principa i temeljnih vrednosti, jer to razlikuje politiku koja je državotvorna od politike koja vodi računa o parcijalnom interesu. Budući da Mi - glas iz naroda nastupa kao državotvorna grupacija, mi ćemo glasati protiv ovog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.
Imam tri pitanja.
Prvo je formalno za Ministarstvo pravde, a suštinski za Vladu, jer je rešenje problema o kome ću govoriti i postaviti pitanje međuresornog karaktera, pa Vlada prvo mora da izađe sa tim odgovorom.
Naime, zvanični državni organ nadležno za to pitanje, Visoki savet sudstva, je u svojoj Strategiji u komunikaciji sa evropskim telima izvestio da je materijalni položaj, ja ću govoriti sada o sudijama ali odnosi se na sve zaposlene u pravosuđu, takav da ugrožava nezavisnost sudstva i bitno ograničava mogućnost kvalitetne kadrovske politike u toj oblasti.
Problem je u tome što u narednih sedam godina preko 50% sadašnjih sudija ide u penziju, a u narednih 10 godina 62%. Mi u ovom trenutku ne možemo sa ovim materijalnim položajem koji imamo, a koje je na samom dnu Evrope, da privučemo najkvalitetnije mlade pravnike da uopšte žele da se prijavljuju da budu sudije i tužioci. To znači da ćemo imati i danas već imamo u sistemu pripravnika i saradnika manje kadrova nego što ćemo imati upražnjenih radnih mesta, a sistematizacija inače nije popunjena 15%.
Dakle, pitanje je kada će Vlada, inače ovaj stav Visokog saveta sudstva je javno komuniciran pre dve godine, izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu?
Druga dva pitanja su za Ministarstvo spoljnih poslova. Jedno je, pojavila se jedna vrsta nekomunikacije između Kancelarije za dijasporu i Odbora za dijasporu Narodne skupštine Republike Srbije u tom smislu da Kancelarija ne dostavlja podatke o našim udruženjima Srba u dijaspori Odboru za dijasporu i time blokira rad skupštinskog odbora. Pitanje je kada će se, odnosno da li će se u kratkom roku, ova vrsta odsustva komunikacije između izvršnog organa i organa Skupštine Srbije otkloniti?
Treće pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova, najkraće. Da li će i kada Republika Srbija ukinuti sankcije bratskoj Belorusiji, kojima smo se pridružili, a koji nam ne služe na čast? Hvala.