BRANKO PAVLOVIĆ

Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

Branko Pavlović do sada je jednom bio narodni poslanik, u petom sazivu, od 2001. godine.

U petom sazivu bio je član Odbora za pravosuđe i upravu i predsednik Pododbora za restrukturiranje JP NIS.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao sedmi na listi Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe MI - GLAS IZ NARODA.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1960. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1984.godine, od 1986. počeo je da radi kao advokatski pripravnik. Pravosudni ispit položio je 1988. godine, a od 1989.godine bavi se advokaturom.

Odbornik u Skupštini grada Beograda bio je od 2000. do 2004.godine.

Direktor Agencije za privatizaciju bio je od 15. aprila do 15. jula 2004.godine.

Bio je konsultant Upravnog odbora Knjaz Miloš iz Aranđelovca prilikom prodaje 2004.godine.

U periodu od 2004. do 2012. godine bio je i konsultant malih akcionara u nizu kompanija, kao i konsultant sindikata više javnih preduzeća.

Živi u Beogradu.

Bio je član Saveza komunista od 1983.godine do 1987. godine. Od 1991.godine bio je član Glavnog odbora Reformista, zatim jedan od osnivača Građanskog saveza, pa nakon podele unutar Građanskog saveza, jedan od osnivača Socijaldemokratske unije. 2003.godine napustio je Socijaldemokratsku uniju i formirao Inicijativu za normalnu Srbiju. Od 2007. godine nije bio nije angažovan ni u jednoj partiji.
Poslednji put ažurirano: 10.04.2024, 09:39

Osnovne informacije

  • MI - GLAS IZ NARODA
  • Beograd
  • 1960
  • advokat

Statistika

  • 7
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica (konstitutivna), 20.03.2024.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo ovu raspravu koju smo započeli u ponedeljak. Potpuno se slažem sa prethodnim govornikom i apsolutno podržavam taj apel za jednim povećanim međusobnim uvažavanjem, za jednim konstruktivnim radom i za jednim međusobnim i dubljim razumevanjem.

U prethodnoj raspravi pojavila se jedna vrsta argumentacije sa kojom nisam saglasan, koja kaže u prethodnom periodu nije bilo dobro i to je argument za danas. Na primer, nije sporno da smo imali problem sa organizovanim kriminalom i ozbiljnom teškom korupcijom i pre 2012. godine, ali da li to znači da danas nemamo problem sa organizovanim kriminalom i ozbiljnom korupcijom u našoj zemlji? Nije.

Dakle, kada argumentujemo, onda treba argumentovati, po mom mišljenju, na način da se skoncentrišemo kako da ujedinimo snage da bi smo rešavali probleme koji nesumnjivo postoje danas. Argument nekog pre mene takođe nije bio dobar, ne rešava problem. On je politički tačan, ali ne rešava problem.

U ovom delu gde smo rekli da poslanička grupa "Mi glas iz naroda" nije opozicija tako što će negirati sve što radi vladajuća pozicija, pa sam u prvom obraćanju propustio da kažem, a kasnije to u raspravi je rečeno od drugih, to su ta povlačenja priznanja proglašenju nezavisnosti tzv. „Kosova“. To je odličan uspeh, to je zaista uspeh prethodne vlasti. To je bila omaška, omaškom sam propustio da to stavim kao ozbiljan rezultat i kao ozbiljan doprinos prethodnih godina, pre svega naše diplomatije, ali u širem smislu diplomatije. To uključuje, naravno, i predsednika itd.

Sad, u raspravi se pojavilo više pitanja i sad dolazimo zbog toga zašto poslanička grupa „Mi glas iz naroda“ neće podržati gospođu Anu Brnabić oko te rasprave oko politika postupaka. Kosovo i Metohija, pojavilo se jedno dosta važno pitanje, detaljnije nego što je to bilo u ponedeljak u toku jučerašnje rasprave, a vezano je za taj tzv. „Predlog francusko-nemačkog sporazuma“. Mislim da zbog građana na tome treba da se zadržimo još malo, a onda ću preći na tu vrstu konstruktivnih predloga šta ja mislim po tom pitanju, Kosovo i Metohija, treba raditi. Ne ja, nego naša poslanička grupa.

Dakle, to je jedan izuzetno opasan dokument. Francusko-nemački sporazum je izuzetno opasan dokument. On je baziran na jednom sporazumu iz sedamdesetih godina između Zapadne i Istočne Nemačke. Prvi deo tog sporazuma iz sedamdesetih godina, koji se tiče međunarodnog pravnog odnosa je prepisan u sporazumu francusko-nemačkom koji nam se nudi. Onaj iz sedamdesete godine je poslužio jedanputa u međunarodnom javnom pravu za priznanja međunarodna Zapadne i Istočne Nemačke, bez međusobnog njihovog priznanja.

Otuda moramo sa naročitom opreznošću da pristupamo, jer nije niko slučajno u francusko-nemački sporazum prepisao baš te odredbe. Naravno, u njihovom sporazumu su bile odredbe o nuklearnom naoružanju, biohemijskom oružju koje ovde nema. Ovde ima zajednica srpskih opština, itd.

Prvi deo je podmetnut kao zamka za Srbiju. Ovde je bilo rečeno od strane ministra da taj sporazum nije prihvaćen, kako da kažem, sa zvaničnog mesta, ali argumentacija koja se u našoj javnosti čuje i građani to često čuju ide za time da zaista visoko rangirani zapadni predstavnici govore da oni smatraju da je Srbija taj sporazum prihvatila, ali građani treba da obrate pažnju. Nikada ne citiraju - a kako. Koju je to rečenicu izgovorio bilo predsednik države, bilo predsednica Vlade, bilo ministar spoljnih poslova? Zašto navodim ove tri funkcije? Zato što po nekoj Bečkoj konvenciji zaista je moguće stvoriti obavezu usmenim izjašnjavanjem ova tri funkcionera bilo koje države. Nema toga. Nema nikada u njihovim tvrdnjama da oni smatraju da je sporazum prihvaćen, tačnog citata, tu i tu, ta i ta visoko rangirana osoba je izjavila to i to i na tome mi kažemo da je Srbija prihvatila taj sporazum.

Prema tome, stav da nije prihvaćen sporazum je pravno utemeljen i građani ne treba da pridaju značaja time što naši zapadni neprijatelji neprekidno ponavljaju kako je to gotova stvar i kako je to sve rešeno.

To nam sada daje sledeći zadatak. Idem na ovaj konstruktivni predlog. To je da produbimo našu definiciju crvenih linija. Budući da je konstrukcija takva da to što Srbija neće da prizna nezavisnost tzv. Kosova se i ne traži po ovom sporazumu. Traži se da je sadržinski tzv. Kosovo država isto kao i Srbija. To se ovim sporazumom traži. Odgovor na to bi morao da bude naše sada insistiranje koje nadležnosti Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije Srbija traži za sebe. Ovo nećemo priznati, ne stolicu u UN, to je šta nećemo. Moramo sada ubaciti u diskusiju šta hoćemo, jer ako kažemo da tzv. Kosovo nije država i ne može biti država, to znači da smatramo da neke funkcije države Republika Srbija mora da vrši na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Koje? Nama nedostaje i to je predlog da ova Skupština donese još jednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji u novonastaloj situaciji u kojoj predsednik Republike takođe kaže da dolazi vreme drugačijeg definisanja odnosa i vođenja politike u tom pravcu kada imamo otprilike za mesec dana sednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope gde se približava opasnost glasanja da tzv. Kosovo bude primljeno u to članstvo.

Imamo opasnost da se ubaci francusko-nemački sporazum u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije ka EU. To su okolnosti koje govore u prilog tome da ovde napravimo jedan okvir za pozicije Srbije kao Narodna skupština Republike Srbije u daljim koracima koji su pred nama.

Dakle, definisati koje nadležnosti tražimo. Svakako po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima nama pripadaju vojska, spoljni poslovi, monetarna politika, to je ovo ukidanje dinara. Ukidanje dinara od Aljbina Kurtina to nije samo maltretiranje Srba da bi se iselili. To je jednostrano otimanje suverene nadležnosti Republike Srbije koje nam pripadaju po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima. To je naravno zajedničko tržište, mere koje čine zajedničko tržište, jer ako si jedna država, a mi smatramo da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, onda moraš imati kompleks mera koje garantuju jedinstveno tržište. To treba navesti. Ne mora da bude to, ali rasprava o tome da Srbija izađe jasno prema svetu sa nadležnostima koje traži na celoj teritoriji Kosova i Metohije, jedan.

Pod dva. U pogledu Poglavlja 35 Rezolucijom jasno definisati da takav potez …

Prva sednica (konstitutivna), 20.03.2024.

Ja mislim da nisam potrošio vreme.

Prva sednica (konstitutivna), 20.03.2024.

Ja imam 20 minuta plus pet.