Hvala.
U prvom delu ću govoriti oko nekih nedoumica koje su se pojavile tokom ove rasprave, ne da objasnim, jer bi to bilo prepotentno, nego da ponudim jedno objašnjenje tih raznih činjenica, a u drugom delu ću govoriti o kriterijumima kojima bi trebalo da se vodimo prilikom izbora kandidata za sudije Ustavnog suda.
U javnosti, pre sednice i tokom sednice, juče se pojavila jedna nedoumica, da li je kandidat na listi kandidata sa koje predsednik imenuje sudije, prof. dr Jelena Vučković, kandidat SNS, nije onaj kandidat Mi – glas iz naroda, pošto sam unutar naše poslaničke grupe ja istaknuti pravnik, onda je realno to kandidat kojeg sam ja predložio i reći ću vam na njenom primeru, koji su to kriterijumi koje mislim da treba da imamo i inače kada budemo birali sa liste koju je predložio predsednik republike.
Naime, ovde se pojavila nedoumica oko toga da prof. dr Jelena Vučković nije prisustvovala jednoj sednici VSS i odatle se izvukao neki zaključak o nedostatku njenog kredibiliteta, ali to je sednica na kojoj je glasanje bilo jednoglasno, to nije sednica u kojoj član pokazuje svoj karakter, jer prosto je svejedno i da je bila i da nije bila, odluka bi bila potpuno ista.
Ono što je mene vodilo, to su situacije u kojima je ona ostajući u manjini, iznosila svoju pravnu argumentaciju na jedan ubedljiv način, iznosila je i u pisanoj formi koja govori o jednom vrlo visokom nivou logičke slednosti jednog jasnog literalnog izražavanja i jednog poznavanja prava, daleko iznad onih kriterijuma koji je Ustav predviđa, kao kvalifikatorne razloge i eliminatorne, zavisi iz kog ugla gledate za sudiju Ustavnog suda.
Dakle, vrlo je važno da sudija Ustavnog suda karakterno čvrsto stoji na tome da će doneti odluku, a ne bežati od donošenja odluka, onda kada mislim da je stvar dovoljno raspravljena za meritorno odlučivanje, da se neće plašiti da ostaje u manjini i da će uvek iznositi svoj stav u raspravama koje prethode u donošenju odluke, jer kroz takvo postupanje se zapravo podiže ukupna pravna kultura, u razumevanju tumačenja Ustava i ustavnosti Republike Srbije.
Druga zabuna je u tome, naime Ustav predviđa da je Ustavni sud, ne sudije, nego Ustavni sud samostalan i nezavisan organ. Drugim rečima, zbog građana, sudije Ustavnog suda nemaju one garancije koje imaju sudije inače. Zašto? Pa, zato što su svi kandidati, zapravo oslonjeni na određene političke opcije. Ovde se postavlja, kao nekakav problem u tome što je kandidat u političkom smislu povezan sa ovim ili onim predlagačem, ali to tako i treba da bude. Zašto?
Zato što sam Ustav je pravno-politički akt, sam Ustav, sve ispod njega mora biti u saglasnosti ili ne sme biti u suprotnosti sa Ustavom, ali kod kreiranja Ustava reč je o suverenu, kod nas su to građani, koji u jednom delu odluku donose neposredno izjašnjavanjem na referendumu, u toj proceduri, a u drugoj proceduri preko narodnih poslanika.
15/2 VS/VZ
Prema tome, besmislena je primedba o određenom političkom dodiru između partija ili organizacija i kandidata i to je kod sudija Ustavnog suda normalna stvar i vratiću se kasnije na to zašto je to dobro da bude. Kod tumačenja normi.
Druga stvar je bila, da je Ustavni sud u krnjem sastavu, što je vrlo tačno i govorilo se o primanjima sudija Ustavnog suda i time opravdavalo zašto Vrhovni sud nije izglasao i popunio upražnjena mesta. To nije korektno. Naime ustavni sud ne može ništa, i stvar je VSS i VST da na zajedničkoj sednici predloži kandiate a Vrhovni sud na opštoj sednici da bira, ali to ne oslobađa od odgovornosti predsednike VSS i VST. Bez obzira što ne postoji podzakonski akt, koji je inače vrlo jednostavan i da naprave tih nekoliko pravila i zakažu zajedničku sednicu. Na primer zajednička sednica Skupštine Republike Srpske i naše, ona ima tehnički problem neki zbog razdaljine Banja Luke i Beograda, ali to je jednostavna stvar. Ovi ljudi sede u istoj zgradi, oni godinama ne rade svoj posao i sede u istoj zgradi. I ne daju predlog Vrhovnom sudu, da bi mogao da odlučuje, a odgovornost je i predsednice Vrhovnog suda koja treba da zakaže opštu sednicu i da reši pitanje nedostatka sudija Ustavnog suda, jer je to u interesu građana, da Ustavni sud radi u punom kapacitetu, i to nije uopšte dovelo u pitanje niti je rešilo tu stvar i tu je odgovornost na oba saveta i na predsednici Vrhovnog suda Srbije.
Rečeno je da je Savamala neka prekretnica u rušenju pravnog poretka Srbije i to nije tačno. Ključna dva udarca koja smo imali bilo je ovo o čemu je više puta govoreno, a to je 2009. goidne, to je bio jedan tihi državni udar, gde je uz pomoć EU i Amerike, zapravo tada vladajuća grupacija htela da potpuno stavi pod kontrolu i sudstvo i tužilaštvo.
Nešto što javnost ne zna, bila je jedna vrlo velika borba koju je vodilo pre svega Društvo sudija Srbije, ali i udruženje tužilaca, da bi javnost znala u to vreme predsednica DSS je bila moja supruga Dragana Boljević, danas sudija Vrhovnog suda, tada razrešena i dovelo je do toga da je morala da se uradi proces revizije reforme tog procesa sa ambicijom da se vrati jedno deset posto sudija i tužilaca, a da ustvari bude kako je bilo na početku za 90 posto ostalih. Tu je Ustavni sud donosio neke odluke koje su bile polovične, ne baš najbolje, ali je prelomna tačka bila kada je tada komesar za pridruživanje gospodin File, u Evropskom parlamentu izvestio da je taj proces revizije, manje više u redu. Njegovi stručni timovi koji su nadgledali taj proces su mu kao materijal dostavili da je taj proces travestija pravde i preko određenih veza našli su se kontakti sa parlamentarcima u Evropskom parlamentu, koji su pustili gospodina Filea da se izleti i onda izašli u javnost i rekli mu – pustite vi Srbiju, kako vi mislite da mi možemo vama da verujemo, ako vi od vaših ljudi imate da je travestija pravde, a nas izveštavate da je manje više sve u redu i to je dobro zbog ove tačke gde imamo izveštaj Evropske komisije koja sada treba da se prihvati kao sveto pismo i onda je gospodin File kada je bio suočeno sa time, da blago govoreći govorio neistinu u parlamentu, evrpskom i na kraju je ustavni sud doneo odluku kako je trebala da bude doneta.
Dakle, iz jedne mukotrpne situacije, tu nije slomljen pravni sistem Srbije, nego smo se ipak, bila je namera da bude slomljena, ali kroz turbulencije smo se ipak vratili na pravu stranu. Ključni deo slamanja je bila odluka Ustavnog suda u Briselskom sporazumu. To je problem za pravni sistem. Ustavni sud je doneo odluku da to uopšte nije pravni akt, i četvoro sudija ustavnog suda je izdvojilo svoje mišljenje i dalo obrazloženje i to je vrlo pohvalno i treba podržavati takve stvari i celokupna naša stručna javnost i ja sam to pratio preko 30 radova naših najistaknutijih sudija ustavnog prava, organizacionog prava i teorije države i prava.
16/1 JD/MT 12.35 – 12.45
Svi su stali na stanovište da je odluka pogrešna i da je ovih četvoro sudija koji su izdvojena mišljenje u stvari bili u pravu.
Problem je nastao, i to je sad problem, u onom trenutku kada je izvršna vlast nastavila da sprovodi Briselski sporazum. Ako nešto nije pravni akt izvršna vlast ne može da ga sprovodi. Uopšte ne može da ga sprovodi.
To je bio kritičan trenutak ovde oko Savamale vrlo kratko. Problem je što dežurni policajac, čovek koji upravlja policijom grada Beograda uveče kad je čuo da postoji neko rušenje nije poslao policiju, a morao je da zna i sigurno je znao da je to nezakonito. Zašto? Zato što po našem pravnom sistemu ni izvršitelj sa pravnosnažnim rešenjem o izvršenju i sa pravnosnažnom prethodnom nekom sudskom odlukom u to doba, gluvo doba noći, ne može da ruši. Tu je problem i problem što se stalo na tome da je samo taj policajac krivično odgovarao ali se nije dalje ispitivalo.
Na kraju, pošto mi je ostalo samo nešto više od minut i po – važno je kod kriterijuma za izbor da karakterno to budu ljudi koji donose odluke kada su uvereni da je stvar zrela za odlučivanje, koji se ne plaše da diskutuju kada ostaju u manjini, verujući u svoju argumentaciju i korigujući svoj stav kada čuju bolju argumentaciju, koji se ne plaše da pišu izdvojena mišljena i koja će, tu je sad ključna stvar i zato je dobro da budu vezani za politiku, koncept vladavine prava korigovati pravdom. Pravedna vladavina prava nije isto što i koncept vladavine prava. To znači da u nekom trenutku društveni ili državni interes može biti veći i značajniji od pojedinačnog ljudskog prava i onda sudija Ustavnog suda ne može i ne sme da ide za time da ruši državu, makar i postojali argumenti da je u izvesnoj meri neko pravo povređeno, ali naravno samo izuzetno kada se to stvarno na taj način događa.
Bojim se da mi u našem obrazovnom procesu i u javnom prostoru previše imamo pravnih teoretičara koji apsolutizuju vladavinu prava. Ona se suštinski zasniva na ideologiji kraja istoriji, da je sve rešeno, nema više o čemu da se diskutuje, samo uzmete pa primenite stvari i stvar je gotova, a mi svedočimo da Amerika i Brisel ne mogu da se dogovore kako izgleda tačno taj kraj istorije kao ključne figure zapada, a ne celog sveta.
Tako da je dosta važno da u narednim periodima manje vodimo računa ko je čiji. Vi ste uglavnom sve ove ljude koji su bili u javnom prostoru kritikovani vi ste ih birali. Nije tu ništa kriva izmena Ustava. Svi su oni izabrani pre, ovde u Skupštini.
Prema tome, imamo jednu alatku koja je dobra, kao kad bi meni neko dao šrafciger, i time ću da završim, i ja onda krenem da odšrafim i posečem prst. Pa, neću baciti šrafciger nego ću bolje naučiti da pravilno koristim alatku. Tako i sa našim ustavnim promenama i u tom pravcu treba razmišljati i ne verovati da je neko vaš. Mislim da ste se dovoljno opekli i da tu treba sada da potpuno drugačije pristupite izborima.
Hvala vam.
Hvala.
Pitanje će biti upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade, a tiče se Naftne industrije Srbije.
Od početka „Mi – Glas iz naroda“ je govorio da su takozvane sankcije Sjedinjenih Američkih Država udar na suverenitet Srbije. Zašto takozvane sankcije? Sam pojam sankcije sugeriše da je neko narušio prethodnu normu kako ne treba raditi, pa onda sankcijom dovodiš u neki balans pravni poredak. Oni koji su navodno uveli sankcije u stvari krše sve moguće norme međunarodnog prava. To što oni rade, a nazivaju sankcijama, u pravu se vrlo precizno naziva iznudom.
Prema tome, za Srbiju je pitanje da li će prihvatiti da se povinuje iznudi ili neće štiteći svoj suverenitet? Zamislite da vam je neko gost u kući i dođe neko i kaže – taj tvoj gost mora da ide napolje. Da li biste se vi kao domaćin usprotivili tome ili biste gostu prišli i rekli – znaš šta, stvarno moraš da ideš iz moje kuće jer te neko drugi izbacuje? Ista stvar je sa stranim investitorima. Dozvoliti da u Srbiji neko sa strane određuje ko može, a ko ne može da posluje, iako posluje po pravilima Republike Srbije, teško je ugrožavanje suvereniteta Republike Srbije.
Godine 1914. Austrougarska je htela da sprovede istragu, pa smo rekli da je to težak napad na suverenitet, jer je to neprihvatljivo za svaku državu koja drži do sebe. Sada nam neko sa strane kaže ko može, a ko ne može da posluje u našoj zemlji i još nam preti dalje dodatnim iznudama.
Imali smo sada izjavu ministra Ruske Federacije, gospodina Lavrova, koji je rekao da ta mogućnost da se ne prihvate američke sankcije uopšte nije razmatrana. Pošto smo na najvišem nivou obavili razgovor sa gospođom Ursulom fon der Lajen, ne znam koje savete smo mogli da dobijemo, jer je to žena koja zastupa politiku nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji i time vodi čitav svet u treći svetski rat, koja vodi politiku koja dovodi do uništavanja industrije Evropske unije, sada planiranom
1/3 MV/JG
krađom imovine hoće da uništi i finansijski sektor EU, ne primenjuje demokratska pravila unutar EU, odnosno koristi sva moguća nedemokratska sredstva protiv onih lidera država kojima se ne sviđa ideološki itd.
Sada je vreme i poslednja prilika da naša delegacija na najvišem nivou, dobro bi bilo da u toj delegaciji bude i guvernerka i idealno bi bilo da bude i predsednik države, odmah, u najkraćem mogućem periodu otputuje u Moskvu, sedne sa našim partnerima, suštinski dokazanim prijateljima u odbrani naših strateških, nacionalnih interesa, ali i ekonomski koji nas podržavaju već više decenija u tim našim gasnim i drugim aranžmanima, ne samo u ovim geostrateškim pitanjima i pitanjima teritorijalnog integriteta, sednu i razmotre sve opcije sa pozicije, pod jedan - neće se prihvatiti iznuda SAD i pod dva - neće se uraditi ništa bez saglasnosti u ovom slučaju ruskog investitora, ali i bilo kog investitora u Srbiji jer sve smo ih pozvali da dođu u našu zemlju i ulože sredstva garantujući im bezbednost njihovih ulaganja.
2/1 JJ/IR 10.20 – 10.30
Dakle, pitanje glasi za gospodina Macuta, da li će organizovati do kraja ove nedelje ili u najkraćem roku da delegacija na najvišem nivou ode u Moskvu i raspravi sva otvorena pitanja koja se naravno pojavljuju kada se pođe od pozicije suvereniteta Srbije i otpora onome ko hoće iznudom da postigne neke svoje rezultate, ali se onda zajedno sa partnerom dođe do poteza i mogućih rešenja, pa ako budu neuspešna onda su zajednički neuspešna što nam otvara potpuno novu diplomatsku dimenziju i čuva prijateljski dobre odnose sa Ruskom Federacijom? Hvala vam.
Hvala.
Ovde sada nastavljamo našu raspravu oko Zakona o Vojsci. Svedoci smo da tzv. Kosovo pravi svoju armiju, svedoci smo da Turska intenzivno i masivno pomaže izgradnju vojnoindustrijskog kompleksa Albanaca na Kosovu, svedoci smo da Hrvatska-Albanija prave vojne saveze sa tzv. Kosovom. Sve to zajedno čini egzistencionalnu pretnju za Republiku Srbiju i za srpski narod.
Nažalost u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci gde su rađene obimne izmene nema vraćanja vojnog roka. Da li mi čekamo da Albanci na tzv. Kosovu i Metohiji potpuno izgrade svoju vojsku. Da bismo pristupili onim merama koje su nam potrebne kako bismo zaštitili svoj suverenitet i teritorijalni integritet u celini, nije prihvatljivo rukovođenje sistemom na način, kako smo čuli od ministra na nadležnom Odboru, se kasni sa pripremanjem kasarni, ambulanti i drugih infrastrukturnih objekata da bi vojni rok mogao na kvalitetan način da se izvodi u Srbiji, te onda ni 2026. godine neće vratiti vojni rok. Vladajuća grupacija je pre izbora 2023. godine počela da govori o neophodnosti vraćanja vojnog roka.
Na taj način Srbija ustvari priziva agresivna ponašanja prema vitalnim našim interesima. Sada se vidi u upravljanju finansijskim sredstvima da je odluka o nabavci „Rafala“ bila potpuno pogrešna, jednaputa, ne iz ovih razloga koje govori ova ekstremno probiselska opozicija koja ne bi htela da mi uopšte imamo moderno ratno vazduhoplovstvo.
Mi smo za to da imamo veoma moderno i snažno ratno vazduhoplovstvo, ali ne od države koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, jer to nosi ogromne rizike, da vam to skupo naoružanje neće moći koristiti ako zatreba. Cena je neverovatno visoka i utiče na iscrpljivanje budžetskih mogućnosti za vitalno važne stvari kao što je služenje vojnog roka.
O vojnom roku se govorilo u nekom kratkom periodu. Mi imamo sada iskustva sukoba u Ukrajini sa tim kratkim osposobljavanjem vojnika. Njihov životni vek je pet dana. Bez ozbiljnog vojnog roka i ozbiljne pripreme u dužini trajanja te obuke ne možete imati kvalitetnog borca. Kada smo svi očekivali da će se korigovati taj rok na onaj rok gde su naši junaci i heroji pokazali u borbama 1999. godine, a to je godinu dana obuke, da su vrlo kvalitetni borci od vojnika postali vrlo brzo.
Dobili smo da sada uopšte nema vojnog roka. Na taj način zapravo indirektno podlegli očekivanjima svih iz NATO pakta koji ne žele da vide Srbiju, koja je realno u stanju kada to sama odluči da ostvari svoj puni suverenitet u skladu sa Rezolucijom 1244 na celoj svojoj teritoriji uključujući i Kosovo i Metohiju. To je još jedan primer pogrešnog upravljanja inače značajnim sredstvima koja se opredeljuju i u ovoj oblasti za odbranu zemlje.
U drugim delovima, zašto nismo saglasni sa pojedinim rešenjima ćemo kroz analizu amandmana.
Na kraju, ovde smo u raspravi čuli uglavnom između vladajuće grupacije koja je i sama opredeljena ka strateškom pristupanju EU, dakle i oni su probriselski i ove opozicije koja je estremno probriselska, oko toga da se u rast BDP uključuje inflacija i time se prikazuje da više. To je tačno. Kao što je tačno da je rasta bilo. Ako bi se odustalo od uključivanje inflacije u prikazani uspeh, onda bi se uočilo da su ti rezultati u makroekonomskoj politici približno isti kao i u periodu 2001-2012. godina.
Dok građani ne shvata da se ključne rasprave vode između grupacija koje sprovode suštinski isti makroekonomski model ostavljajući Srbiju u neokolonijalnoj poziciji neće nam biti bolje. Hvala.
Hvala.
Pitanje će biti upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade, a tiče se Naftne industrije Srbije.
Od početka „Mi – Glas iz naroda“ je govorio da su takozvane sankcije Sjedinjenih Američkih Država udar na suverenitet Srbije. Zašto takozvane sankcije? Sam pojam sankcije sugeriše da je neko narušio prethodnu normu kako ne treba raditi, pa onda sankcijom dovodiš u neki balans pravni poredak. Oni koji su navodno uveli sankcije u stvari krše sve moguće norme međunarodnog prava. To što oni rade, a nazivaju sankcijama, u pravu se vrlo precizno naziva iznudom.
Prema tome, za Srbiju je pitanje da li će prihvatiti da se povinuje iznudi ili neće štiteći svoj suverenitet? Zamislite da vam je neko gost u kući i dođe neko i kaže – taj tvoj gost mora da ide napolje. Da li biste se vi kao domaćin usprotivili tome ili biste gostu prišli i rekli – znaš šta, stvarno moraš da ideš iz moje kuće jer te neko drugi izbacuje? Ista stvar je sa stranim investitorima. Dozvoliti da u Srbiji neko sa strane određuje ko može, a ko ne može da posluje, iako posluje po pravilima Republike Srbije, teško je ugrožavanje suvereniteta Republike Srbije.
Godine 1914. Austrougarska je htela da sprovede istragu, pa smo rekli da je to težak napad na suverenitet, jer je to neprihvatljivo za svaku državu koja drži do sebe. Sada nam neko sa strane kaže ko može, a ko ne može da posluje u našoj zemlji i još nam preti dalje dodatnim iznudama.
Imali smo sada izjavu ministra Ruske Federacije, gospodina Lavrova, koji je rekao da ta mogućnost da se ne prihvate američke sankcije uopšte nije razmatrana. Pošto smo na najvišem nivou obavili razgovor sa gospođom Ursulom fon der Lajen, ne znam koje savete smo mogli da dobijemo, jer je to žena koja zastupa politiku nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji i time vodi čitav svet u treći svetski rat, koja vodi politiku koja dovodi do uništavanja industrije Evropske unije, sada planiranom
1/3 MV/JG
krađom imovine hoće da uništi i finansijski sektor EU, ne primenjuje demokratska pravila unutar EU, odnosno koristi sva moguća nedemokratska sredstva protiv onih lidera država kojima se ne sviđa ideološki itd.
Sada je vreme i poslednja prilika da naša delegacija na najvišem nivou, dobro bi bilo da u toj delegaciji bude i guvernerka i idealno bi bilo da bude i predsednik države, odmah, u najkraćem mogućem periodu otputuje u Moskvu, sedne sa našim partnerima, suštinski dokazanim prijateljima u odbrani naših strateških, nacionalnih interesa, ali i ekonomski koji nas podržavaju već više decenija u tim našim gasnim i drugim aranžmanima, ne samo u ovim geostrateškim pitanjima i pitanjima teritorijalnog integriteta, sednu i razmotre sve opcije sa pozicije, pod jedan - neće se prihvatiti iznuda SAD i pod dva - neće se uraditi ništa bez saglasnosti u ovom slučaju ruskog investitora, ali i bilo kog investitora u Srbiji jer sve smo ih pozvali da dođu u našu zemlju i ulože sredstva garantujući im bezbednost njihovih ulaganja.
2/1 JJ/IR 10.20 – 10.30
Dakle, pitanje glasi za gospodina Macuta, da li će organizovati do kraja ove nedelje ili u najkraćem roku da delegacija na najvišem nivou ode u Moskvu i raspravi sva otvorena pitanja koja se naravno pojavljuju kada se pođe od pozicije suvereniteta Srbije i otpora onome ko hoće iznudom da postigne neke svoje rezultate, ali se onda zajedno sa partnerom dođe do poteza i mogućih rešenja, pa ako budu neuspešna onda su zajednički neuspešna što nam otvara potpuno novu diplomatsku dimenziju i čuva prijateljski dobre odnose sa Ruskom Federacijom? Hvala vam.
Zahvaljujem.
Državna politika je strateški put ka EU. Pitanje za Vladu Republike Srbije - da li će nakon odluke Brisela da se zabrani uvoz gasa iz Ruske Federacije preispitati taj svoj stav?
Naime, EU je pribegla prevari označivši tu meru kao trgovinsku meru, a ne sankcije, što one po svojoj sadržini svakako jesu. Kada kažete zabranjuje se uvoz gasa, to je svakako sankcija, ali kad bi označili ono što jeste kao sankciju, onda bi sve države članice EU morale da budu saglasne, odnosno onaj ko nije, ima pravo veta. Kada lažno prikažu da je to trgovinska mera, onda nije potreban konsenzus, onda je potrebna kvalifikovana većina i onda članice EU Mađarska i Slovačka ne mogu ništa. To je, dakle, politička zajednica koja krši svoj temeljni ugovor na kome je zasnovana i koja izigrava prava legalna i legitimna članicama EU. Ovde kod nas se u javnosti veoma često kaže da ono što ne valja u Srbiji, to je da se usaglasi sa EU.
Evo, Mađarska i Slovačka su članice i uvele su sankcije Ruskoj Federaciji i da li mogu da ostvare svoja prava, da li mogu da utiču na politiku EU? Apsolutno ne i to na jedan prevaran način, uz to, mere su pogubne za samu privredu EU. Šta to znači? To znači da strateški Srbija ide ka jednoj političkoj organizaciji kojoj ideološki stavovi stoje daleko više, daleko iznad ogromnim ekonomskim interesima te iste zajednice. To je jedna globalističko-imperijalistička klika koja hoće da vlada svetom i ne može da vlada zato što su Rusija, Kina i sve ono kasnije što su organizovali kroz Šangajsku organizaciju za saradnju i BRIKS ojačali do mere da je to nemoguće, ali oni idu dalje. Oni idu dalje ka tom svom potpuno neracionalnom i nemogućem cilju.
Za nas u ovom trenutku strateški težiti takvim organizacijama koje i nama posredno mogu da nanesu vrlo veliku štetu je svakako pogubno i ovo je odličan primer i povod za Vladu da još jedanput preispita taj svoj stav.
U druga dva dela, pošto očigledno ide zaoštravanje u međunarodnim odnosima. I Srbija treba da pristupi smanjivanju rizika od ucena i pretnji koje mogu doći sa tih strana.
U tom smislu, pitanje za Vladu - kada će dati nalog da se sve hartije od vrednosti koje je Srbija kupila od svojih deviznih rezervi prodaju, koje su registrovane u „Eurokliru“? To je organizacija gde su zaplenili, zamrzli imovinu Ruske Federacije, a sada ozbiljno planiraju da im otmu taj novac.
Ako mogu da im otmu, Ruskoj Federaciji, onda je to ogroman rizik da mogu da ucenjuju i Srbiju. Samo radi građana, mi smo tu u riziku za plasiranih oko 12 milijardi evra. Na jedan klik, jednom odlukom Srbija može da ostane bez tih 12 milijardi evra. Pitanje je za Vladu – kada ćete doneti meru da se te hartije od vrednosti prodaju, a novac plasira na ona tržišta na kojima nemamo taj rizik i time susretno, očigledno, povećanim zaoštrenim odnosima u svetu obezbedimo Srbiju na mnogo bolji način nego što je strateški put ka EU? Hvala.
Hvala.
Da, se vratimo na prava građana. Njihova prava se masovno krše svakoga dana.
Pitanje za Vladu Republike Srbije - kada će preuzeti sve mere iz svoje nadležnosti, da se prekine ovo stvaranje haosa u državi, blokade saobraćajnica, te blokade državnih institucija, te blokade fakulteta. Imamo premlaćivanje novinarke u Kosjeriću. Imali smo premlaćivanje dekana pre izvesnog vremena u Novom Sadu sve u prisustvu policije. Imao povećano nasilje koje se pojavljuje na svakom koraku.
To je eksperiment sa građanima Srbije. Do kada će građani koji žele da žive i rade normalno u ovoj zemlji moći da istrpe oduzimanje njihovih Ustavom garantovanih prava ukoliko država ne bude radila svoj deo posla.
Tamo smo imali svedočanstvo novinara u Kosjeriću da im je policija rekla da treba da se zaključaju u opštinu jer su neki opasni ljudi okolo. Pa, hapsite ih ako su opasni ljudi tu. Ako znate da su opasni to znači da su iz kriminalnih struktura, da im nije tu mesto. Dovedite autobuse, spakujte ih i ako je to organizovano, vodite ih. To nije za policiju, to je za Bezbednosno-informativnu agenciju, da vidimo ko to radi u urušavanju države i ko to hoće da sruši ustavni poredak Srbije.
Prema tome, minimalno od čega treba početi ove blokade saobraćajnica, počevši od ovih šatora ispred Skupštine Srbije do ovih šatora ispred Vlade, treba ukloniti i omogućiti normalno kretanje svim građanima ove zemlje. Milion ljudi dnevno u Beogradu je lišeno svojih prava.
Ministar policije je objasnio da su ovi šatori ispred Srbije zato što postoje grupacije koje bi zauzele taj prostor za dalje rušenje ustavnog pravnog poretka Srbije. Ja mogu to da prihvatim na dan, dva ili tri, ali iza toga, izvinite, Vlada ima na raspolaganju obaveštajne službe, ima policiju. Te koji hoće da se na taj način obračunavaju sa ustavno-pravnim poretkom Srbije hapsite, a građanima omogućite normalno kretanje, normalan život, normalan rad. Ne sme da se dozvoli više nikakvo blokiranje institucija, ni televizija, ni tužilaštva, ni sudova, ni fakulteta. Moramo da se vratimo u normalne okvire.
Dok se ovde pre svega radi o političkim nadmudrivanjima, najveći broj građana Srbije stavljeno je u poziciju da njihova ljudska prava se žrtvuju zarad procena ovih ili onih politički struktura. Ne, Vlada Srbije je dužna da primenjuje Ustav i zakon i ako to nije radila do sada, odmah, od koliko danas mora da počne da radi na tome.
Pitanje je dakle više retoričko, ali formalno glasi - kada će Vlada preduzeti nadležnosti koje joj pripadaju da bi po zakonu sprečila haos u koji nas guraju sa strane da bi videli dokle ljudi u Srbiji mogu da izdrže to maltretiranje?
Hvala.