Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku nekoliko reči samo oko ovih nacionalnih tema koje su često bile predmet analize svih opozicionih poslaničkih grupa.
Poslanička grupa – Mi glas iz naroda, kao opoziciona ima različiti stav od svega što je rečeno na tu temu. Naime, sve druge opozicione grupe vide u vladajućoj garnituri osnovnu odgovornost za ugrožavanje naših temeljnih nacionalnih pitanja, a mi vidimo u zapadu koji hoće da nam otme Kosovo i Metohiju. Mi vidimo u zapadu koji hoće na silu da ugura tzv. Kosovo u Savet Evrope. Mi u zapadu vidimo, u propagiranju ove rezolucije u generalnoj skupštini UN, mi u zapadu vidimo ključni problem u pokušaju poništavanja Republike Srpske. Mi u zapadu vidimo ključna, podršku ovim opasnim bahatim i na dnevnoj osnovi štetnim i opasnim potezima Kurtija i prema interesima suvereniteta Srbije i prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
To preokretanje i stavljanje u prvi plan vlasti u Srbiji, a zanemarivanje onoga ko zapravo nama radi o glavi kada su u pitanju svi ključni nacionalni interesi, nije pitanje karaktera ovakvog ili onakvog, ovog ili onog poslanika koji govori, nego jedne zamke u koju bi zapravo Srbija kao žrtva trebala da bude prioritetno kriva.
Da li to znači da MI - Glas iz naroda ne vidi čitav niz štetnih, pogrešnih poteza vlasti? Vidi, ali to nije prva stvar. Prva stvar je da se kaže da nama opasnost dolazi od zapada. Da se razumemo, MI - Glas iz naroda nije grupacija koja je načelno protiv zapada. Evo, 100 godina je od smrti Arčibalda Rajsa, mi ga i dalje spominjemo sa najvećim uvažavanjem, iako nas je žestoko kritikovao. Zašto? Pa zato što je mislio nama dobro. Sve što je govorio, govorio je sa dobrom namerom. Mi smo protiv onog zapada koji nema dobre namere prema nama, i samo u tom delu, a ne u celini.
Oko ove korupcije, to je zaista ogroman problem i mi smatramo da Beograd može da bude bez korupcije sto posto. Ljudi misle da je to nemoguće, ali to je moguće. Ja to znam iz prve ruke jer sam sa timom tu korupciju, krupnu, veliku, važnu, zaustavio u Agenciji za privatizaciju 2004. godine za mesec dana. Za Beograd je potrebno šest meseci. Sa istim timom to je moguće uraditi. Ali, gde je problem?
Stalno se priča, kad mi iz opozicije ili neko iz opozicije dođe na vlast, on će onda hapsiti one prethodne. Nije to borba protiv korupcije. Borba protiv korupcije je kad dođeš na vlast da onemogućiš svoje da ne kradu. Tu je problem poverenja za "Srbiju protiv nasilja". Te grupacije su bile na potezu i imale ekstremno korumpirane sisteme. Danas ljudi glasaju za njih ne zato što misle da korupcije ne bi bilo, nego zato što više mrze Aleksandra Vučića. Oni glasaju protiv, a ne zato što veruju u taj koncept.
Kada se napravi sistem da oni koji su na poziciji vlasti ne mogu da kradu, onda državne institucije se normalno bave procesuiranjem, punim elanom se bave procesuiranjem onoga što je bilo. Ne političari, ne presuđenja, ne hapšenja sa ove govornice, nego državne institucije onda dobijaju elan i idu dalje.
Sad da se vratimo u užem smislu na ovu tačku dnevnog reda. Mi smo učestvovali u svim sednicama kolegijuma i učestvovaćemo uvek u svim sednicama kolegijuma. Mi smo učestvovali i na toj sednici kada su bili ambasadori, četiri ambasadora, i tada smo rekli predsedavajućoj, predsednica Skupštine predsedava kolegijumom, da je greška što su pozvani, zato što to stvarno dovodi u pitanje jedno razumevanje suverenog odlučivanja Srbije, iako formalno kolegijum ne odlučuje ni o čemu, ali njihovo prisustvo baca senku na to. I na sledećem sastanku više ambasadora nije bilo.
Prema tome, građani su nas birali da bismo bili prisutni na sastancima na kojima oni ne mogu da budu i da bismo tamo rekli ono što bi građani rekli da su prisutni. To je smisao narodnih poslanika.
Ovde je bilo veoma mnogo reči u kome se dokazuju da je Srbija već prihvatila nezavisnost tzv. Kosova. Ja ne razumem kako se to smatra patriotizmom? Ja to najozbiljnije ne razumem. Treba da rušim Aleksandra Vučića zato što mislim da vodi pogrešnu politiku, kao što mislimo, tako što ću dokazivati da je Srbija već gotova, da je Srbija već stvorila međunarodne obaveze kojima se odrekla Kosova i Metohije? Pa, kakav je to patriotizam? To je apsolutno pogrešan stav.
Domaći problemi se imaju boriti i dokazivati na domaćoj sceni, a misliti da možemo da govorimo sve ono što bi ugrozilo strateške interese Republike Srbije samo zato da bismo osvojili neki procenat više u nekim izborima ili u nekim istraživanjima javnog mnjenja, to nije državotvorno, to nije odgovorno.
Što se tiče samog procesa, i tu je sad jedna posebna pozicija, MI - Glas iz naroda, tačno je da je "Srbija protiv nasilja" i koalicija NADA insistirala odmah na početku da se neće razgovarati o preporukama ODIHR-a nego o njihova tri predloga i tačno je da su vrlo brzo celu raspravu sveli samo na datum. Iza toga su 3. aprila, kada su raspisani izbori u Beogradu, da bi građani shvatili, oni su morali biti raspisani 3. aprila, prekinuli da učestvuju u razgovorima i time doprineli da se izgubi vreme u kome smo mogli čitav niz pitanja vezano za biračke spiskove, medije itd. da radimo i popravljamo.
Odgovornost vlasti je u tome što je zakasnelo prihvatila da svi izbori budu 2. juna. Dakle, 1. aprila MI - Glas iz naroda je podržao stav da svi izbori budu 2. juna. Ali ni na koji način nismo odgovorni zbog toga što su kombinacijom pogrešnog postupanja NADE i "Srbije protiv nasilja" na jednoj strani i zakasnelog prihvatanja tog predloga od strane vladajuće grupacije, na drugoj strani, dovedeni građani koji ne žive u Beogradu a idu na izbore u značajno lošiju poziciju od onih koji žive u Beogradu. To nije dobro, jer ponovo pravimo razliku između onih koji žive u Beogradu i onih koji ne žive. Šta to znači? To znači da ovim izmenama svi oni koji idu na izbore a nisu u Beogradu će imati značajno kraće vreme za izbornu kampanju. Recimo da će to biti 41 ili 40 dana. Spušta se minimum 45 ali biće još manje, a Beograd ide na 60 dana.
Na taj način se zapravo stvaraju neravnopravni uslovi ne za one koji su u Beogradu, nego za one koji nisu u Beogradu i mi zbog toga nismo podržali ovaj zakonski predlog, iako formalno jesmo saglasni bili sa time da se sve pomeri sa 120 na 150 dana, zato što nećemo da snosimo odgovornost za ovu drugu štetnu posledicu. Mi ćemo biti uzdržani po tom pitanju.
Ideja da se mogu stvari rešavati amandmanom kojim bi se popravilo stanje u pogledu krajnjeg roka za predaju liste pre izbora, gde sam i ja mislio u jednom trenutku da je moguće onda to vreme skratiti, u komunikaciji sa profesorom Đurđevićem sam prihvatio njegovu argumentaciju i zaista je profesor Đurđević u pravu, taj rok nije moguće skraćivati. Tako da oni koji nisu u Beogradu će biti u težoj poziciji i u pogledu prikupljanja potpisa. Odustao sam od toga da podnosim amandman.
Ja mislim da je to normalna komunikacija. Ja mislim da moramo da izađemo iz te matrice nekih dubokih podela u kojoj argumentacija sa onim ko je vlast se odmah smatra nekom sumnjivom stvari. Odmah se smatra da stalno moraš imati snažnuj retoriku koja čemu služi? Nekim kafanskim aplauzima? Ne, normalno treba razgovarati, argumentima, pa kako to ispadne. Neki put je vlast u pravu, neki put smo mi u pravu i ne treba od toga praviti neko veliko pitanje.
Ovo što se govori da postoji neko rešenje sa kojim i jesu izašli sa time "Srbija protiv nasilja" i NADA o promeni amandmanom ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. To je apsolutno neustavan predlog.
Da bi građani shvatili, oni govore o tome da se menja ustavni zakon za sprovođenje Ustava iz 2006. godine, koji je davno odigrao svoju ulogu u pravnom sistemu. To je apsolutno nemoguće.
Tačno je da je to obrazlagao zaista uvaženi prof. Tanasije Marinković. Imali smo prilike na Kolegijumu. On je imao potrebu da me lično pita, pošto se znamo, zbog čega ja mislim da je to neustavno, pa sam rekao zbog čega mislim da je to neustavno i onda je on prešao preko toga. Dakle, veliko ime stoji iza toga i to mene brine, jer je za neke političke stavove očigledno spremnost da se odustane od pravila struke zabrinjavajuće velika. Dakle, to kada se kaže - postojalo je drugo rešenje da se beogradski izbori pomeraju ka kraju godine, to ne postoji. To je nemoguće i to je neustavno.
Ovo rešenje da se sve spoji sa 2. junom, to je na granici ustavnosti, pa smo prihvatili da probamo da povećamo poverenje građana u ceo taj proces iako ta mera faktički ne rešava ono što se stalno primedbuje – preseljenje prebivališta i sve ostalo, jer postoje desetine i desetine opština koje uopšte ne idu na izbore 2024. godine, pa ako se u to sumnja onda se time ne rešava stvar. Da ne govorimo ljudi iz Republike Srpske gde se onda ni jednim datumom to pitanje ne može rešiti.
U pogledu saradnje zaista postoji jedna vrsta demokratičnosti u radu Kolegijuma. Zaista postoji jedna vrsta prilike da svako iznese svoj stav i formirane su dve komisije koje treba što pre, verovatno od sutra, da nastave svoj rad i na biračkim spiskovima i jedna druga koja treba da radi na pripremi izmene zakonskih propisa.
Budući, ovde je bila priča da li imaju izvršna ovlašćenja, budući da su formirane kao radna tela skupštinskih odbora, onda je isključena mogućnost da imaju izvršna ovlašćenja. Pošto Skupština to nema, onda ni odbori nemaju, onda ni radna tela odbora to nemaju i to je za nas, MI- Glas iz naroda, potpuno prihvatljivo. I za nas bi bilo neprihvatljivo da neke ad hok komisije, radna tela, grupe odjedanput dobijaju izvršna ovlašćenja. To bi narušavalo državno-pravni poredak Srbije. I, za nas to ne bi bilo u redu.
Ovde se sada govori da jedan deo opozicije ide u bojkot. To je potpuno njihovo legitimno pravo. ono na šta bih ja hteo ovde da ukažem jeste da ukoliko bi u ovim uslovima realno pojačanih napada na Srbiju, realno pojačanih napada na Srbiju ta politička odluka bila praćena i uličnim protestima, demonstracijama, itd, to bi bilo objektivno uvođenje Srbije u jedno haotično stanje za koje mi nemamo razumevanja.
Dakle, u ovim procesima moguće je popraviti uslove.
Moram da kažem da je opozicija oko „Srbije protiv nasilja“ insistirala na primeni svih ODIHR-ovih preporuka. To je nemoguće uraditi u rokovima kraćim od godinu, godinu i po dana. Ako hoćete sve preporuke na transparentan, inkluzivan način to je nemoguće.
Sad se kaže da se išlo na prioritete. Nije se išlo na prioritete, išlo se na ekstenzivno i kroz to se gubilo vreme jer se predlaže nešto, traži se nešto do 2. juna, a predlaže se nešto što do 2. juna ne može uopšte da se ostvari.
Dakle, u nastavku rada zaista treba identifikovati nekoliko tih pitanja. Svakako treba krenuti od konkretnih primera koji se čini najeklatantnijim kršenjima izbornog prava i da vidimo šta se tu faktički događa, da dobijemo jasnu sliku da li tu zaista postoje problemi ili ne. Ako postoje, onda tragom tih problema da rešavamo dalje u saradnji sa predstavnicima pre svega medija, ali pre svega RTS-a i RTV. Svakako, taj sastanak takođe treba zakazati što pre. Mogli smo već da ga imamo, malo je ovde bilo opstrukcije i bojkota, ali da imamo što pre jer tu ima prostora da se razgovara oko tog ravnopravnog predstavljanja.
Ovo predstavljanje jednako to je jasno definisano, ali ravnopravno predstavljanje u našim pravnim propisima na medijima nije jasno predstavljeno i tu je potreban taj razgovor i potreban je, po mom mišljenju, možda u nastavku, istog dana, ali poseban razgovor sa predstavnicima Vrhovnog tužilaštva upravo u ovom pravcu gde smo svi saglasni – da oni moraju da doprinesu transparentnosti rada ukupne tužilačke organizacije. Tu postoji čitav niz mera koje bi oni trebalo da rade i trebalo da daju obavezujuća uputstva nižim tužilaštvima u svim situacijama kada oni odbacuju prijave ili odbacuju prigovore protiv odbačenih prijava, da ih dovedemo u poziciju da moraju da daju valjanu argumentaciju, da ne bude samo proceduralno – odbacio sam dve rečenice. Ako oni dobiju uputstvo da moraju da objavljuju to anonimizovano, u redu, ali da objavljuju onda će tu biti argumentacija – zašto smatraš da tu nema ničega. Recimo „arena“. Zašto smatraš, na osnovu čega? Onda je moguće da u javnosti svako ceni te argumente koji se iznose.
Dakle, razgovor sa medijima. Znam da je predviđeno, samo ga treba ubrzati. Poseban razgovor sa Vrhovnim tužilaštvom mislim da je potreban. Ovaj rad na biračkim spiskovima, te komisije su već predložene, trebalo bi da počnu sa svojim radom i smanjiti očekivanje građana. Ova druga komisija koja radi na izmeni propisa, ona mora imati mnogo duže vreme za svoj rad, a u okviru svog rada može izdvojiti nekoliko izmena prioritetnih koji bi po hitnom postupku mogli da se promene već za ove izbore, ali bez te mantre primeniti sve preporuke ODIHR. Na kraju krajeva, neke preporuke i nisu dobre. Nismo mi ni dužni da primenimo sve preporuke ODIHR, razgovaraćemo, pa ćemo videti. Ali, prosto su to prevelika očekivanja i nerealna očekivanja za ono što je pred nama.
Budući da ne snosimo odgovornost zbog toga što je izmaklo vreme i što ovim izmenama se sada skraćuje rok za izbornu kampanju ispod do juče ili do sada važećeg minimuma od 45 dana, poslanička grupa Mi – glas iz naroda će biti uzdržana kod glasanja o ovom predlogu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo ovu raspravu koju smo započeli u ponedeljak. Potpuno se slažem sa prethodnim govornikom i apsolutno podržavam taj apel za jednim povećanim međusobnim uvažavanjem, za jednim konstruktivnim radom i za jednim međusobnim i dubljim razumevanjem.
U prethodnoj raspravi pojavila se jedna vrsta argumentacije sa kojom nisam saglasan, koja kaže u prethodnom periodu nije bilo dobro i to je argument za danas. Na primer, nije sporno da smo imali problem sa organizovanim kriminalom i ozbiljnom teškom korupcijom i pre 2012. godine, ali da li to znači da danas nemamo problem sa organizovanim kriminalom i ozbiljnom korupcijom u našoj zemlji? Nije.
Dakle, kada argumentujemo, onda treba argumentovati, po mom mišljenju, na način da se skoncentrišemo kako da ujedinimo snage da bi smo rešavali probleme koji nesumnjivo postoje danas. Argument nekog pre mene takođe nije bio dobar, ne rešava problem. On je politički tačan, ali ne rešava problem.
U ovom delu gde smo rekli da poslanička grupa "Mi glas iz naroda" nije opozicija tako što će negirati sve što radi vladajuća pozicija, pa sam u prvom obraćanju propustio da kažem, a kasnije to u raspravi je rečeno od drugih, to su ta povlačenja priznanja proglašenju nezavisnosti tzv. „Kosova“. To je odličan uspeh, to je zaista uspeh prethodne vlasti. To je bila omaška, omaškom sam propustio da to stavim kao ozbiljan rezultat i kao ozbiljan doprinos prethodnih godina, pre svega naše diplomatije, ali u širem smislu diplomatije. To uključuje, naravno, i predsednika itd.
Sad, u raspravi se pojavilo više pitanja i sad dolazimo zbog toga zašto poslanička grupa „Mi glas iz naroda“ neće podržati gospođu Anu Brnabić oko te rasprave oko politika postupaka. Kosovo i Metohija, pojavilo se jedno dosta važno pitanje, detaljnije nego što je to bilo u ponedeljak u toku jučerašnje rasprave, a vezano je za taj tzv. „Predlog francusko-nemačkog sporazuma“. Mislim da zbog građana na tome treba da se zadržimo još malo, a onda ću preći na tu vrstu konstruktivnih predloga šta ja mislim po tom pitanju, Kosovo i Metohija, treba raditi. Ne ja, nego naša poslanička grupa.
Dakle, to je jedan izuzetno opasan dokument. Francusko-nemački sporazum je izuzetno opasan dokument. On je baziran na jednom sporazumu iz sedamdesetih godina između Zapadne i Istočne Nemačke. Prvi deo tog sporazuma iz sedamdesetih godina, koji se tiče međunarodnog pravnog odnosa je prepisan u sporazumu francusko-nemačkom koji nam se nudi. Onaj iz sedamdesete godine je poslužio jedanputa u međunarodnom javnom pravu za priznanja međunarodna Zapadne i Istočne Nemačke, bez međusobnog njihovog priznanja.
Otuda moramo sa naročitom opreznošću da pristupamo, jer nije niko slučajno u francusko-nemački sporazum prepisao baš te odredbe. Naravno, u njihovom sporazumu su bile odredbe o nuklearnom naoružanju, biohemijskom oružju koje ovde nema. Ovde ima zajednica srpskih opština, itd.
Prvi deo je podmetnut kao zamka za Srbiju. Ovde je bilo rečeno od strane ministra da taj sporazum nije prihvaćen, kako da kažem, sa zvaničnog mesta, ali argumentacija koja se u našoj javnosti čuje i građani to često čuju ide za time da zaista visoko rangirani zapadni predstavnici govore da oni smatraju da je Srbija taj sporazum prihvatila, ali građani treba da obrate pažnju. Nikada ne citiraju - a kako. Koju je to rečenicu izgovorio bilo predsednik države, bilo predsednica Vlade, bilo ministar spoljnih poslova? Zašto navodim ove tri funkcije? Zato što po nekoj Bečkoj konvenciji zaista je moguće stvoriti obavezu usmenim izjašnjavanjem ova tri funkcionera bilo koje države. Nema toga. Nema nikada u njihovim tvrdnjama da oni smatraju da je sporazum prihvaćen, tačnog citata, tu i tu, ta i ta visoko rangirana osoba je izjavila to i to i na tome mi kažemo da je Srbija prihvatila taj sporazum.
Prema tome, stav da nije prihvaćen sporazum je pravno utemeljen i građani ne treba da pridaju značaja time što naši zapadni neprijatelji neprekidno ponavljaju kako je to gotova stvar i kako je to sve rešeno.
To nam sada daje sledeći zadatak. Idem na ovaj konstruktivni predlog. To je da produbimo našu definiciju crvenih linija. Budući da je konstrukcija takva da to što Srbija neće da prizna nezavisnost tzv. Kosova se i ne traži po ovom sporazumu. Traži se da je sadržinski tzv. Kosovo država isto kao i Srbija. To se ovim sporazumom traži. Odgovor na to bi morao da bude naše sada insistiranje koje nadležnosti Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije Srbija traži za sebe. Ovo nećemo priznati, ne stolicu u UN, to je šta nećemo. Moramo sada ubaciti u diskusiju šta hoćemo, jer ako kažemo da tzv. Kosovo nije država i ne može biti država, to znači da smatramo da neke funkcije države Republika Srbija mora da vrši na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Koje? Nama nedostaje i to je predlog da ova Skupština donese još jednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji u novonastaloj situaciji u kojoj predsednik Republike takođe kaže da dolazi vreme drugačijeg definisanja odnosa i vođenja politike u tom pravcu kada imamo otprilike za mesec dana sednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope gde se približava opasnost glasanja da tzv. Kosovo bude primljeno u to članstvo.
Imamo opasnost da se ubaci francusko-nemački sporazum u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije ka EU. To su okolnosti koje govore u prilog tome da ovde napravimo jedan okvir za pozicije Srbije kao Narodna skupština Republike Srbije u daljim koracima koji su pred nama.
Dakle, definisati koje nadležnosti tražimo. Svakako po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima nama pripadaju vojska, spoljni poslovi, monetarna politika, to je ovo ukidanje dinara. Ukidanje dinara od Aljbina Kurtina to nije samo maltretiranje Srba da bi se iselili. To je jednostrano otimanje suverene nadležnosti Republike Srbije koje nam pripadaju po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima. To je naravno zajedničko tržište, mere koje čine zajedničko tržište, jer ako si jedna država, a mi smatramo da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, onda moraš imati kompleks mera koje garantuju jedinstveno tržište. To treba navesti. Ne mora da bude to, ali rasprava o tome da Srbija izađe jasno prema svetu sa nadležnostima koje traži na celoj teritoriji Kosova i Metohije, jedan.
Pod dva. U pogledu Poglavlja 35 Rezolucijom jasno definisati da takav potez …
Ja mislim da nisam potrošio vreme.