Nekoliko stvari, podstaknut ovom diskusijom. Ulazak u EU zavisi od toga da se odreknemo KiM, da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, da se usaglasimo sa unitarizacijom BiH, drugim rečima da se odreknemo Republike Srpske, da priznamo da je u Srebrenici izvršen genocid itd. To su osnovni kriterijumi za prijem Srbije u EU. Sve ovo drugo su pričam ti priču i naravno da mi zbog sebe treba da popravljamo stanje u svim oblastima, i u vladavini prava, i u borbi protiv korupcije itd. ali izgovarati u Skupštini građanima Srbije da ovi ključni elementi nisu uopšte bitni i u stvari obmanjivanje građane.

3/2 VS/MO

Što se tiče ovog zakona, to zapravo teorijski priprema Srbiju da bi u najboljem slučaju mogla da učestvuje u fondovima koji će biti opredeljeni u budžetu EU 2028.-2034. Dakle, ovo je samo pripremna faza da država mora da izgradi institucije u tom pravcu i tačno je da kandidovanje za programe zavisi od onog na lokalu, ali programe će EU odrediti kada bude određivala budžet 2028. – 2034. U ovom trenutku ne postoji mogućnost sagledavanja tačnog programa, osim iskustveno šta je koristilo u prethodnom periodu i u tom smislu će biti potrebna adaptacija u nekim daljim koracima kada se to sagleda za što EU opredeljuje u svojim politikama u nekom narednom budžetu.

Što se tiče IPA fondova, zaista bez konsultanata to ne može. Realno govoreći ne može, a dobra vest je da taj fond refundira troškove za konsultante i ono što je meni ostalo uvek nejasno, to je zašto ovaj privatni sektor koji radi na obukama nije našao većeg interesa da obuči ljudi za konsultantske funkcije, za te fondove i valjda će se u tom pravcu dalje stvari razvijati onako kako treba. Ovaj zakon je svakako dobar, realno ga nikada nećemo povući, dok Nemačka, Francuska, Italija ne povuku priznanje tzv. nezavisno Kosovo i dok ne uspostave normalne odnose sa Ruskom federacijom, jer tek u tom slučaju Srbija može da pristane na punu saradnju sa EU, a pre toga mi tako i tako ne da ne možemo, nego ne smemo da povučemo konačne poteze dok god oni traže da se mi odreknemo formalno svog ustava, ali suštinski i sebe samih. Hvala.

Pošto je prošlo mnogo vremena, skoro 25 godina, samo zbog građana da pojasnim na šta se referisao prethodni poslanik. Reč je o situaciji u kojoj je Zoran Đinđić protivustavno, praktično vršeći jedan tih državni udar izbacio poslanike DSS iz Parlamenta i time, kao izvršna vlast, preuzeo kontrolu na nelegalan način nad Parlamentom. Onda sam ja prestao da uopšte učestvujem u radu Skupštine u znak protesta, iako nisam bio poslanik DSS, da bih markirao do koje mere je to pogrešna stvar i tu napravio jedan radikalni politički raskid unutar grupacije DOS kojoj sam i sam pripadao i išao po Srbiji na 40 televizija, lokalnih radio stanica objašnjavajući do koje mere je ta situacija dramatična. A onda u drugom delu bio direktor Agencije za privatizaciju tri meseca, od aprila do jula 2004. godine, i pokazao već posle mesec dana da, kad neko zna i hoće, može da zaustavi krupnu korupciju u jednoj važnom procesu kakva je privatizacija, iako sam glasao protiv tog zakona u načelu, ali da bih pokazao da možete i u lošijim zakonskim okvirima, ako imate kapacitete, da postižete neuporedivo bolje uslove, pa je taj koruptivni mehanizam mene smenio u julu mesecu. Uredu, ljudi radili svoj posao, ja sam radio svoj.

Pošto se ja sada malo kao kometa vraćam 20 godina kasnije, samo sam hteo da pojasnim ljudima da mogu uopšte da uhvate o čemu se tu radi. Mi koji smo dugo u politici znamo, ali drugi građani to ne znaju. Hvala vam.

Hvala.

Prvih devet tačaka ovog dnevnog reda odnosi se na zakone kojima Srbija usvaja standarde Evropske unije o različitim oblastima, na svom putu pridruživanja Evropskoj uniji. Mi – Glas iz naroda je protiv Evropske unije, koja hoće da nam otme Kosovo i Metohiju, koja hoće da nas natera da i mi uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji i time i u ekonomskom smislu primenimo samoubistvo koje je Evropska unija već primenila na sebi raskidajući odnose ekonomske sa Ruskom Federacijom i, naravno, da slome naš slobodarski duh i time ugroze naš lični identitet.

To što smo protiv takve Evropske unije ne znači da mi ne razumemo da su to dobri standardi koji su ugrađeni u ovih prvih devet zakona, koji su korisni za Srbiju, sve i da bilo kakve Evropske unije nema, da uopšte nema Evropske unije. To su dobra rešenja, u suštini tehnička rešenja, bolje upravljanje rizicima u železnici ili bolje trgovačke prakse, to je dobrodošlo za Srbiju i to treba primeniti. Ne u odnosu na pridruživanje Evropskoj uniji ili nepridruživanje Evropskoj uniji, nego u odnosu na poboljšanje kvaliteta života u samoj Srbiji.

Ovo oko trgovine nam neće u realnom životu mnogo pomoći, zbog toga što smo dozvolili strancima da kontrolišu u ogromnoj meri trgovinske lance i da onda mogu da imaju oligopole, ali onoliko koliko Skupština može da uradi to je svakako u dobrom pravcu i to svakako treba uraditi.

Otuda ćemo Mi – Glas iz naroda podržati tih devet predloga zakona i time ne samo na rečima, nego i u praksi pokazati da nismo nikakva autistična grupacija koja ne gleda šta je dobro svuda u svetu, pa uključujući i u Savetu Evrope i njihovim standardima u Evropskoj uniji i njihovim standardima itd.

U drugom delu dnevni red se odnosi uglavnom na ratifikaciju sporazuma koji se u dobroj meri odnose na neke nove kredite i nova zaduženja. Mi ćemo tu glasati protiv, ne zato što mislimo da ti krediti, pogotovo kada je reč o finansijskim

10/3 MZ/IR

institucijama, Svetske banke ili Evropske unije nisu povoljniji nego komercijalni – jesu, povoljniji su nego komercijalni krediti – nego zato što mi generalno mislimo da je izgradnja infrastrukture na kreditima gde se zadužujete u valuti, naravno, pre svega u evrima, ne samo, ali pre svega u evrima, pogrešan put. Razvoj infrastrukture treba raditi u velikoj meri, pod jedan, iz primarne emisije, gde bi se zapravo država zaduživala kod Narodne banke, a pod dva, preko domaćih preduzeća koja bi bila nosioci tih infrastrukturnih projekata, a ne podizvođači.

Da to nisu nikakve izmišljotine koje sad MI – Glas iz naroda predlaže, navešću vam primer Kine, koja je ovde s pravom apostrofirana kao izuzetno važan partner Srbiji i s kojim Srbija, pogotovo u ovim turbulentnim ekonomskim svetskim okolnostima, mora da učini sve što je do nas da maksimalno razvijemo tu ekonomsku saradnju sa Kinom.

11/1 JJ/MP 11.40 – 11.50

Dakle, Kina upravo investirajući iz primarne emisije izdaje tridesetogodišnje obveznice u domaćoj valuti sa 1,6% kamate. Danas u Kini 1,6% kamate je otprilike na nivou inflacije. Dakle, već danas je to beskamatno, a za 30 godina kada taj dug dođe na naplatu u domaćoj valuti, ta Kina će biti minimalno tri puta ekonomski jača nego što je danas, a zbog nešto veće inflacije nego što je 1,6% što se može očekivati u narednom periodu od 30 godina, realno će taj dug biti manji za jedno 20%. Dakle, dug za buduće generacije će realno biti manji za 20% u privredi koja će biti tri puta jača nego što je danas, bez ikakvih opasnosti zbog zaduživanja u stranoj valuti.

Dakle, ta Kina pored mnogih drugih prednosti koje mi ne možemo da sledimo, prosto su mnogo veći i mnogoljudniji, primenjuje makroekonomsku politiku, koja joj snažno omogućava da ima najbolje ekonomske rezultate koje je moguće primenjivati u Srbiji i koja bi dala mnogo bolje i više stope privrednog razvoja od ovih koje imamo, s tim što bi u tom slučaju morali i to je ono gde Mi - Glas iz naroda misli da je greška vladajuće grupacije između ostalih da se zahvalimo MMF-u, na njihovim savetima i njihovim podrškama, jer dok ti MMF vodi monetarnu politiku faktički, formalno je to Narodna banka Srbije, ali faktički to je MMF, mi ne možemo imati nikada ozbiljnije stope razvoja, nikada. Otuda ćemo mi u tom delu glasati protiv.

U ovih prvih devet zakona dosta vremena, mislim da je bespotrebno potrošeno na Zakon o kohezionim politikama. Naime, teorijski i to je nerealno, ali teorijski govoreći Srbija bi mogla da ima neke finansijske efekte od tog zakona tek kada se usvoji budžet EU koji se usvaja na sedam godina 2028- 2034. Dakle, mi smo ovde mnogo pričali kao da sutra taj zakon može da daje neke finansijske efekte. Godine 2028. po našem mišljenju, ovakav Brisel kakav danas vidimo neće postojati. Svetski tokovi su potpuno suprotni i ono što se danas čini da je odlučujuće te 2028. godine uopšte neće postojati. U kojoj formi će postojati ili neće postojati EU, to je drugo, ali sa ovakvim ovlašćenjima sasvim sigurno nikakav Brisel, nikakva Evropska komisija neće uopšte postojati. Prema tome, bilo bi bolje da smo tu manje vremena potrošili.

Dakle, podržavajući zakone koji daju dobre standarde, mi samo upozoravamo šta Srbija na putu EU, to je oduka vladajuće grupacije, strateškom putu ka EU, nikako ne sme da čini. Ne sme da usvaja ništa što bi dalje ugrozilo suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ne sme da prihvata ništa što bi smanjivalo naše kapacitete u svim drugim bitnim segmentima i privrede i vojske i bezbednosti i obrazovanja, i kulture, i naročito ništa što bi ugrozilo dalje naš identitet. Naš identitet je u prethodnom periodu u velikoj meri takođe pod napadom i kroz kulturu i kroz obrazovanje, i kroz medije.

Ono što nas zabrinjava, to je u formi nacrta pre svega, Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o porodici. To ako bi se usvojilo bi bilo katastrofalno i to bi bilo nedopustivo na putu pridruživanja EU. To ne sme da se radi. Dakle, šta je ideja? Ideja je da država uđe u najsitnije regulisanje porodičnih odnosa u pravcu da dete postane jednako ili iznad roditelja, suprotno svom celokupnom našem kulturološkom obrascu.

Dakle, tu ćemo mi pružiti maksimalni otpor i ako bi ne daj Bože to uopšte došlo na dnevni red Skupštine. U ovim stvarima koje su dobre i koje čine napredak za Srbiju, nemamo nikakav problem da glasamo za i da podržimo takve zakonske predloge. Hvala.

Hvala.

Imam šest pitanja. Prva se odnose na Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja. Da li razvoj naše IT tehnologije može da nađe rešenje za tramvaje koji staju na Slaviji usred raskrsnice gde onda vozač tramvaja izlazi napolje sa šipkom od metar i pomera skretnicu kako bi tramvaj mogao da se kreće u željenom pravcu? Jel naša nauka ima rešenje za skretnicu koja ne bi zavisila od snage čoveka i poluge koju koristi?

Tri sledeće stvari su da se podstaknu istraživanja u sledećim oblastima. Da se uporede zaposleni u Republičkom katastru sa onima koji rade u nekom drugom državnom organu koji imaju istu ili sličnu prosečnu platu i da vidimo koliko puta i koliko često su oni koji rade u katastru bili u dozvoljenom minusu na svojim računima, a koliko puta su to bili organi zaposleni u drugim državnim organima. Siguran sam da bismo ustanovili da u katastru skoro nikad niko nije bio u minusu, a da su ovi gotovo uvek u dozvoljenom minusu, što bi sugerisalo da zaposleni u katastru imaju neki stabilan, siguran, redovan mesečni dodatni prihod koji se ne registruje kroz plate.

Drugi projekat bi bio da se napravi aplikacija koja bi registrovala slučajeve u kojima čovek ode kod lekara u državnu zdravstvenu ustanovu, a onda posle toga kod istog lekara ode u privatnu ustanovu i nastavi lečenje za istu stvar ili odu u ustanovu, privatnu, u kojoj taj lekar inače radi, a možda kod nekog njegovog kolege. Tako bismo tačno mogli da ustanovimo statistički do koje mere se zloupotrebljava činjenica da lekari rade i u državnim i u privatnim ustanovama jednovremeno.

Treći projekat je vezan za rupe na kolovozima. Ovde ispod Ministarstva finansija na 50 metara imate dva uzastopna ulegnuća. Da li može da se napravi neka aplikacija koja bi onome ko je zadužen da to popravlja pištala u kancelariji kad god to ulegnuće pređe određeni nivo, a kada se provali da budu decibeli takvi da on to ne može da izdrži? Ne znam zašto dugo, dugo, makar te dve, a bezbroj je takvih slučajeva,

1/3 TĐ/JG

uzastopne rupe, odnosno ulegnuća se ne popravljaju, osim ako se ne misli da su to neke egzotične, ambijentalne celine koje koriste onda za turizam, da ljudi vide kako može da izgleda prestonica jednog grada, jer verovatno u drugim prestonicama ne mogu da vide.

Oko data centara tražio bih od Ministarstva energetike da nam se kaže koliko struje ti data centri i predviđeni, budući data centri koriste i odakle nama ti potencijali za energetiku kada inače uvozimo struju u merama koje prilično opterećuju i budžet, a ne samo poslovanje elektroprivrede. Najvažnije za Vladu i Ministarstvo energetike – da li planiraju da odmah otputuju u Moskvu i dogovore sigurno snabdevanje nafte u narednom periodu od Ruske Federacije u slučaju najgoreg scenarija, koji apsolutno nije malo verovatan, u pogledu agresije Amerike i Izraela na Iran. Doći će čitav svet, pa tako i Srbija, u situaciju da prosto nafte nema. Ne da je skupa, nego je nema. U ovom trenutku Indonezija je otpočela pregovore o višegodišnjem snabdevanju od Rusije pre nego što se taj najgori scenario dogodi. Zašto? Zato što će, ako do toga dođe, Rusija, sve što ranije nije dogovorila, opredeliti za Kinu i ako joj neka kap nafte ostane za Indiju.

2/1 AL/IR 12.15 – 12.25

Amerika će morati da opredeli za Japan, i ako im neka kap nafte ostane – za Južnu Koreju, Filipine i Australiju. Evropska unija i Evropa neće imati naftu i ukoliko Srbija ne obezbedi sa Ruskom Federacijom potrebne količine, a za nas je dovoljan jedan i po dan proizvodnje ruske nafte, da bi nas stabilizovala makar na nekom nižem nivou. To je dva miliona tona. Onda ćemo mi ostati u istom problemu. Hvala.

Samo jedna tehnička stvar, pre nego što počnem.

Na prethodnoj sednici predsedavajuća je bila gospođa Raguš pa je tada dogovoreno da mogu imati nešto više vremena, jer je u toku mog izlaganja opominjala neke druge poslanike. Samo da znate da nije reč o 30-ak sekundi, nego nešto preko minut. Hvala.

Tokom ove sednice dogodile su se dve kapitalne stvari za razmatranje u ovom parlamentu. Predsednik Ustavnog suda prof. Petrov je javno izneo stav da je prekršen zakon prilikom podnošenja ovih zakonskih predloga i imali smo stav predsednika Vučića na javnoj sednici da je takođe prekršena procedura u pogledu javne rasprave.

Ministar pravde nam je danima objašnjavao kako je to sve u redu, kako nikakvih proceduralnih problema uopšte nema, niti oni postoje. On nije izneo do kraja svoju misao, ali ishodište te njegove argumentacije je da zakoni ne važe za narodne poslanike i za Skupštinu, da smo mi nekako iznad postojećih propisa.

Pošto je to, naravno, lišeno svakog smisla, on to tako nije ni izveo do kraja, ali je imao priliku neposredno predsedniku Vučiću da objasni kako nije u pravu, na javnoj sednici, i kako je sa procedurom ipak sve u redu, što je propustio da učini. To ja mogu tumačiti samo time da je shvatio da nije u pravu.

Prema tome, građani Srbije treba da znaju da za ministra pravde imaju osobu koja ili ne zna, ili zna ali namerno govori neistinu. U obe varijante građani Srbije zaslužuju boljeg ministra pravde. Hvala.

Hvala.

Član 103. stav 4. Pogrešno tumačite tu odredbu tako što smatrate da možete da skratite vreme do dva minuta kada je vama jasno šta je poslanik, koji reklamira povredu Poslovnika, hteo da kaže.

Ovo zbog toga što se o povredi Poslovnika može glasati u danu za glasanje, te poslanik ima prava do dva minuta da ubeđuje druge poslanike, sve druge poslanike zašto treba da podrže njegov predlog da se utvrdi povreda Poslovnika i argument da je predsedavajućoj ili predsednici, već ko upravlja sednicom Skupštine u tom trenutku, jasno šta je htelo da se kaže, ne može biti argument za skraćivanja vremena do dva minuta.

Odredba koja glasi do dva minuta, hoće se reći da sam poslanik može govoriti kraće, ali ne duže od dva minuta.

Tako da, vi grešite u tumačenju i primeni odredbe člana 103. stav 4. i tražim da se o tome Skupština izjasni u danu za glasanje. Hvala.

Osnovna prepreka za pristupanje EU nije poglavlje 23. nego 35. kojim se traži da priznamo secesiju Kosova i Metohije, odnosno da priznamo da je takozvano Kosovo isto država, kao i Srbija i niko kome je stalo do Srbije i ne treba da se ukrcava na taj voz, a mašinovođa EU ni sam više ne zna ni kuda ide ni zašto, a voz mu se rašrafljuje na naše oči iz dana u dan.

Hvala.

Hvala.

U pauzi rada Skupštine dobili smo dokaze i evropski parlamentarci su zaista zatražili da ne prođu kroz salu u kojoj je izložba posvećena Jasenovcu i stradanjima u Jasenovcu. Prema tome, tu je vladajuća grupacija u pravu, a ekstremno probriselska opozcija nije.

35/2 JJ/LŽ

Što se tiče MI - Glas iz naroda, mi ćemo ponoviti predlog da se uvrsti naša rezolucija o genocidu u NDH, kada budemo bili u redovnom zasedanju. Odgovornost vladajuće grupacije je što do sada već nije učinjeno. Takođe su, kolege iz MI - Snaga naroda, imali sličan predlog i to je trebalo uvrstiti takođe.

Da se vratimo na pravnu argumentaciju ovde se postavlja jedno važno pravno pitanje. Naime, pre izmena Ustava u Visokom savetu tužilaštva su mogli kao članovi da budu i glavni tužioci, i to se i događalo. Oni su koristili svoj uticaj i imali smo jednu zarobljenost. Republički tužilac, odnosno Vrhovni tužilac i četvoro, petoro glavnih tužilaca su dvostruko, jedanput po hijerarhiji koja je normalna za tužilačku organizaciju, a drugi put preko Visokog saveta ….

Dakle, oni su bili istih petoro, šestoro glavnih tužilaca, bili su i kroz tužilačku organizaciju i kroz Visoki savet tužilaca, to je ustavnim amandmanima onemogućeno jer bi inače sistem bio zarobljen kroz mali broj ljudi. Tako da sada po važećem propisu o prigovoru protiv obaveznog uputstva je odlučivala Komisija Visokog saveta tužilaštva u kojoj više nisu glavni tužioci. Ostao je Vrhovni tužilac, ali drugi nisu.

Za građane, prigovor, to je situacija kada glavni tužilac kaže javnom tužiocu u tom predmetu imaš da postupiš tako i tako, a javni tužilac smatra da to nije zakonito i piše prigovor. To je vrlo retko, to mora biti nešto dramatično da tužilac svom šefu kaže – ne, nisi u pravu. Mnogo je bolje rešenje da o tome odlučuje Komisija Visokog saveta tužilaštva u kojoj nema glavnih tužioca nego ovo što se predlaže da se vraćamo unazad i da viši, hijerarhijski viši glavni javni tužilac odlučuje o prigovoru, jer se vraćamo na koncept da nekoliko ljudi drži sve u svojim rukama. Zato nije dobar predlog izmena koji je dat, jer je prethodno rešenje otklanjalo uočeni od ranije nedostatak. Hvala vam.

Hvala.

Da nastavimo ovu raspravu…

Hvala.

U prvom delu ću ukratko govoriti o načelnim primedbama na set pravosudnih zakona, a u drugom delu ću se osvrnuti na tačku 1. gde konstituišemo komisiju vezano za kontrolu biračkih spiskova.

Pošto sam već govorio o pravosudnim zakonima, samo ću sada ukratko. Problem oko javne rasprave je u tome što u članu 17. Zakona o Visokom savetu sudstva tačka 25. i istom članu Zakona o Visokom savetu tužilaca tačka 26. je u nadležnosti tih organa predviđeno da oni daju mišljenje na predloge koji se tiču pravosuđa. To znači da je predlagač bilo ko, narodni poslanik ili Vlada, bilo koji ovlašćeni predlagač je dužan da službeno zatraži mišljenje tih organa, što ovde nije učinjeno. Inače, ta norma garantuje donji nivo javne rasprave koji je neophodan da se sprovede da bi se uopšte moglo ulaziti u sistemska važna pitanja. Naravno, idealno je kada govorimo o pravosuđu da imamo širu stručnu raspravu i širu javnu raspravu koja nadilazi samo stručnu javnu raspravu koja bi prethodila raspravi ovde u parlamentu.

Druge dve primedbe koje „Mi – Glas iz naroda“ imamo su da je analiza na osnovu koje se predlažu određene izmene zakonskih rešenja previše oskudna, hvata vrlo kratak vremenski period, bazira se samo na jednom podatku i statistike, umesto da uzima veći broj parametara. Time zapravo rešava stvari paušalno i at hok.

Dakle, nije sporno da je beogradsko pravosuđe preopterećeno i da je to velika tema već duži niz godina u stručnoj javnosti, ali mi imamo ogromno preopterećenje u Vrhovnom sudu, kada govorimo o beogradskom pravosuđu, mi imamo ogromno preopterećenje Upravnog suda, mi imamo izuzetno preopterećenje Višeg suda u Beogradu. Mi imamo u Drugom osnovnom sudu više predmeta po sudiji nego u Trećem osnovnom sudu, čije se rasterećenje predlaže formiranjem Četvrtog osnovnog suda ovim zakonskim predlozima.

Dakle, pravac razmišljanja predlagača je ispravan, ali uzima paušalno rešavanje samo jednog elementa od vrlo složenog problema sa kojim se mi suočavamo u pravosuđu kada je beogradsko pravosuđe u pitanju i to nikako nije dobro, jer se stiče utisak da tom jednom merom ćeš onda rešiti probleme. Naravno, problem je tu i što se govori da formiranje Četvrtog suda za Novi Beograd ne iziskuje sredstva, što je naravno nemoguće, da bi se izbegao zapravo ceo problem da sistemski zakoni teško da mogu da budu adekvatno predloženi od poslanika, iako je po Ustavu to moguće, zato što je potrebna međuresorna saradnja različitih organa u Vladi, ovde Ministarstva finansija zbog rebalansa budžeta, naravno.

Takođe se uvodi, i to je sada ovo što je i prethodni govornik govorio, uvodi se sudska jedinica Kosjerić i navode se argumenti zašto se to čini. Argumenti su dobro navedeni, ali zašto samo Kosjerić. Kada se uspostave kriterijumi u nekakvoj analizi, onda se to primenjuje na sve takve slučajeve u Srbiji. Ovako se stiče utisak da su u Kosjeriću glasali u korist vladajuće grupacije, pa su dobili sudsku jedinicu, a ovim drugima tek predstoje izbori, pa neka vide kako će oni glasati, ili se rađaju ovakve sumnje kao što smo čuli da postoji nekakva diskriminacija. Dakle, bez obzira na motive predlagača, kada se potpuno iskoči iz jednog sistemskog pristupa, to samo po sebi pravi problem.

2/3 MV/CG

Oko pojedinačnih rešenja ćemo koristiti ono vreme kada bude bila raspravo o amandmanima, pa se sada neću na tome više zadržavati, ali želim u preostalom vremenu da kažem da smo uz mnogo peripetija oko tačke 1, vezano za kontrolu biračkih spiskova i formiranja komisije, došli do dobrog ishoda. Dakle, to kašnjenje, moram da kažem, rezultat je pre svega nevladinih organizacija i ove ekstremno probriselske opozicije koja je bojkotovala taj rad, ali dobro, stigli smo do rešenja.

Predlog je da komisija i radno telo, odnosno radno telo koje je radilo na ovim rešenjima nastavi da radi rešavajući druga otvorena pitanja izbornog procesa koje kod jednog dela naših građana rađaju sumnju u legalnost i pravično funkcionisanje izbornog sistema, da bismo smanjili nepoverenje u izborni proces, kao što smo učinili sada ovim predloženim rešenjima za birački spisak.

Mi ćemo podržati tačku 1. naravno, ali, evo, poziv svim poslaničkim grupama da nastavimo da radimo i pripremimo dalja poboljšanja poverenja građana u birački proces negde do maja, juna meseca, da bismo to onda sve pripremili na vreme.

3/1 MZ/LŽ 10.25-10.35

Samo na kraju jedna stvar, u raspravi smo čuli od strane predstavnika ekstremno probriselske opozicije da oni pišu optužnice. Čitava ideja je u tome da se smanji pritisak i upliv na tužilačku i sudsku organizaciju, a oni kažu – ako mi dođemo na vlast, mi imamo napisane optužnice, pa ne samo da će vršiti uticaj na tužioce, nego će im davati partijske optužnice da onda oni samo to potpišu i daju svoj pečat. Prema tome, to su vrlo opasni pristupi i toga građani moraju biti svesni. Hvala.

Hvala.

Čuli smo sada od predlagača upravo ono što pokušavam da argumentujem u toku ove rasprave, nedovoljnu utemeljenost predloga.

Sam predlagač je, čitajući ono što i stoji u obrazloženju, rekao da će razvoj Surčina dovesti do većeg broja upravnih sporova kada govorimo o formiranju novog suda u Beogradu, Osnovnog suda.

Osnovni sud nije nadležan u upravnoj materiji. Navodite deo argumentacije koja teorijski ne može da se odnosi na Osnovni sud bilo koji. Jedna vrsta ne pripremljenosti.

Kada se govori o formiranju Četvrtog suda za Novi Beograd, on bi otprilike po broju stanovnika morao da ima oko 40 sudija. Sa pratećim osobljem, tu bi trebalo da radi oko 250 ljudi, sa posebnom zgradom, jer naravno sud mora da ima sudnice, pisarnice itd. i za sve to, kažete, nisu potrebna sredstva. Treba ga, naravno, opremiti i sve ostalo. Mora imati parking da bi bio dostupan itd.

Dakle, ideja rasterećenja je dobra, ali je pristup ad hok paušalan i sa nedovoljnom argumentacijom.

15/2 GD/MP

U obrazloženju ste rekli da Treći sud u 2024. godini ima priliv preko 7.000 predmeta. Pa, i u 2017. godini je imao preko 7.000 predmeta. Šta nam znači jedan parametar, prijem predmeta? U 2021. godini imao je skoro 70.000 predmeta.

Dakle, ako gledate samo dve godine, kao što vi radite, 2024. i 2025. godina, i uzimate jedan parametar, prijem predmeta, vi ne možete da analizirate na pravi način, čak i kada vam je intencija u pravom smeru rasterećenja preopterećenog beogradskog pravosuđa.

Hvala.

Ova prethodna rasprava zapravo dokazuje osnovnu tezu koju zastupamo tokom ove rasprave, kada se stvari rešavaju paušalno, i bez jasnih kriterijuma, i bez ozbiljne analize i argumentacije, onda naravno da se neko pita zašto nije urađeno i ovde i na drugom mestu i po kojim kriterijumima se negde radi a negde se ne radi.

Sve vreme pokušavam da objasnim da je reč o vrlo složenim stvarima i da volja nije dovoljna. Ovakve stvari mora da radi Vlada u saradnji sa VSS, Tužilaštvom i Vrhovnom sudu, i mora da uključi ukupnu stručnu javnost u pripremama ovakvih dokumenata, a zašto Vlada, zato što to zahteva saradnju i Minisartsva finansija.

Dakle, stvari su vrlo složene i taj argument zašto ne predlažete, zato što nije moguće rešavati probleme pravosuđa ad hok i na pojedinačnim slučajevima.

22/3 VS/MP

Ovde nije stvar u tome da treba Tutin i Preševo da dobiju sud ili da ne dobiju sud, stvar je u tome da se uspostave kriterijumi i principi na kojima će, kada se ulazi u novu mrežu sudova i tužilaštva u Srbiji na jednak način transparentno i jasno svima urediti novi sistem, a ne reći, jedan sud može ili jedna sudska jedinica kao Kosjerić može i tu se stavi tačka i sada smo ušli u pitanje uređenja sudova u Srbiji i to nije dobro i to je ova rasprava pokazala, jer se onda opravdano javljaju sumnje, a zašto, da li je to na nacionalnoj osnovi nekoj, neko će reći regionalnoj, neko će reći na nekoj trećoj osnovi, to je pogrešno i to je ono zbog čega smo i do sada ukazivali na nedovoljnu pripadnost ove argumentacije, koju zastupa ovlašćeni predlagača.

Još jedna samo stvar, veoma se često insistira na efikasnosti, nešto što je efikasno, može biti i izuzetno lošeg kvaliteta i najčešće kada se insistira pre svega na efikasnosti, i dobijamo sve gori i gori kvalitet sudskih odluka. Pravi način da se poveća efikasnost i kroz povećanje pitanje kvaliteta, kada dobijete na kvalitetu, vi vremenom dobijate i na efikasnosti. Dve trećine ili 70 posto odluka suda u Strazburu, u stvari protiv republike Srbije, odluke govore o nedovoljnom kvalitetu naših odluka.

23/1 GD/CG 13.45 – 13.55

To je centralna tema, a ne efikasnost izdvojena iz celog sistema zato što kao što se u izreci kaže „što je brzo, to je i kuso“, ne rešava vam efikasnost ključne probleme s kojima se pravosuđe u Srbiji suočava, nego kvalitet, a ništa u vezi kvaliteta ovde do sada u raspravi nismo ni čuli.

Hvala.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Tumačenje koje je dao ministar pravde nije tačno o tome da kada Vlada podnosi Predlog zakona iz oblasti pravosuđa onda mora da traži mišljenje Visokog saveta sudstva i tužilaštva, a kada to radi narodni poslanik onda to ne mora. To je pogrešno tumačenje zbog toga što odredba koja utvrđuje nadležnost i jednog i drugog saveta ne pravi nikakvu razliku prema tome ko je predlagač. Na svaki predlog od koga god da potiče, Predlog zakona, a vezan je za oblast pravosuđa u nadležnosti je i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva da daju mišljenje. To ne zadire u pravo poslanika da podnosi Predlog zakona uopšte, samo je dužan za zatraži mišljenje.

Dakle, ovo je ministar Vujić potpuno proizvoljno ubacio suprotno zakonskoj odredbi koja reguliše tu materiju. To što nešto nije skoncentrisano u jednom propisu, recimo u Zakon o narodnim poslanicima i slično, nema nikakvog značaja jer važi princip jedinstva pravnog poretka u Srbiji i bezbroj situacija postoji gde je nešto regulisano odredbom jednog zakona, ali se mora voditi računa u sistemsko tumačenju šta je normirano u drugim zakonima.

Prema tome, ovde ta razlika na koju je ukazano apsolutno ne postoji i tu prosto ministar greši.

34/3 AL/IR

Iskoristio bih samo jedan deo, pošto me je bio demantovao oko odluka suda u Strazburu. Ministar je naveo da je ipak vezano za efikasnost dve trećine tih odluka, ja sam rekao obrnuto, da je vezano za kvalitet. Najverovatnije se razlikujemo u sledećem – 22% presuda protiv Srbije je vezano za suđenje u razumnom roku, a ta razlika do 55%, na koju pretpostavljam ministar ima u vidu, odnose se na izvršenja. To su situacije u kojima je sudski sistem doneo pravosnažnu odluku, samo postoji problem u daljem izvršenju. To nema veze najčešće sa sudskim sistemom nego sa izvršiteljem, sa dužnicima. U značajnom broju slučajeva država ne plaća svoje obaveze itd.

Dakle, lavovski deo našeg problema je vezan za kvalitet. Na primer povreda prava na imovinu vam čini 36% odluka protiv Srbije i tako redom.

U tom smislu sam samo hteo da pojasnim stvari i argumentacija koju je ministar dao o tome da će se voditi široka rasprava oko mreže sudova zapravo potvrđuje argumentaciju Mi glas iz naroda da je neophodno na taj način pristupiti problemu izmena sistema i organizacije sudova i tužilaštava u Srbiji, a ne na način kako je to urađeno ovim predlozima, nesporeći pravo predlagača da podnese takve predloge. Hvala.

Dakle, ministar nam je sada objasnio da on može da učita da neka odredba ne važi kada misli da ne važi, bez obzira kako ona glasi. Dakle, niko ne spori objašnjenje procedure kada je predlagač Vlade, ali se učitava nepostojeći deo odredbe u Zakonu o Visokom savetu sudstva i tužilaštva, kao da tamo piše da ti organi daju mišljenje na predloge pravosudnih zakona kada ih podnosi Vlada. Toga nema. Oni daju mišljenje i tačka. Uostalom, i Visoki savet sudstva koji je tražio da se ovi

35/2 MV/MJ

zakonski predlozi povuku iz procedure takođe deli pravni stav da je mišljenje bilo neophodno pribaviti pre ulaska u proceduru.

Što se tiče, sad smo se dogovorili i razumeli bolje oko suda u Strazburu, ali kada razmatramo problem sudstva, onda metodološki, bez obzira kako se iskazuje statistički za neke druge potrebe evropskih integracija, mi kada razmatramo problem sudstva metodološki treba da izdvojimo problem izvršenja, iako je to veliki problem, jedna specifična grupa pravnih pitanja, da bismo mogli da odlučujemo da li nam sistem funkcioniše dobro ili loše, odnosno da bismo locirali da je kvalitet najveći problem i preko povećanja kvaliteta doći ćemo do veće efikasnosti, gde onda naravno pitanje kako povećavamo kvalitet otvara čitav niz drugih pitanja za druge rasprave. Hvala vam.