Koristiću vreme poslaničke grupe.

Tumačenje koje je dao ministar pravde nije tačno o tome da kada Vlada podnosi Predlog zakona iz oblasti pravosuđa onda mora da traži mišljenje Visokog saveta sudstva i tužilaštva, a kada to radi narodni poslanik onda to ne mora. To je pogrešno tumačenje zbog toga što odredba koja utvrđuje nadležnost i jednog i drugog saveta ne pravi nikakvu razliku prema tome ko je predlagač. Na svaki predlog od koga god da potiče, Predlog zakona, a vezan je za oblast pravosuđa u nadležnosti je i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva da daju mišljenje. To ne zadire u pravo poslanika da podnosi Predlog zakona uopšte, samo je dužan za zatraži mišljenje.

Dakle, ovo je ministar Vujić potpuno proizvoljno ubacio suprotno zakonskoj odredbi koja reguliše tu materiju. To što nešto nije skoncentrisano u jednom propisu, recimo u Zakon o narodnim poslanicima i slično, nema nikakvog značaja jer važi princip jedinstva pravnog poretka u Srbiji i bezbroj situacija postoji gde je nešto regulisano odredbom jednog zakona, ali se mora voditi računa u sistemsko tumačenju šta je normirano u drugim zakonima.

Prema tome, ovde ta razlika na koju je ukazano apsolutno ne postoji i tu prosto ministar greši.

34/3 AL/IR

Iskoristio bih samo jedan deo, pošto me je bio demantovao oko odluka suda u Strazburu. Ministar je naveo da je ipak vezano za efikasnost dve trećine tih odluka, ja sam rekao obrnuto, da je vezano za kvalitet. Najverovatnije se razlikujemo u sledećem – 22% presuda protiv Srbije je vezano za suđenje u razumnom roku, a ta razlika do 55%, na koju pretpostavljam ministar ima u vidu, odnose se na izvršenja. To su situacije u kojima je sudski sistem doneo pravosnažnu odluku, samo postoji problem u daljem izvršenju. To nema veze najčešće sa sudskim sistemom nego sa izvršiteljem, sa dužnicima. U značajnom broju slučajeva država ne plaća svoje obaveze itd.

Dakle, lavovski deo našeg problema je vezan za kvalitet. Na primer povreda prava na imovinu vam čini 36% odluka protiv Srbije i tako redom.

U tom smislu sam samo hteo da pojasnim stvari i argumentacija koju je ministar dao o tome da će se voditi široka rasprava oko mreže sudova zapravo potvrđuje argumentaciju Mi glas iz naroda da je neophodno na taj način pristupiti problemu izmena sistema i organizacije sudova i tužilaštava u Srbiji, a ne na način kako je to urađeno ovim predlozima, nesporeći pravo predlagača da podnese takve predloge. Hvala.

Dakle, ministar nam je sada objasnio da on može da učita da neka odredba ne važi kada misli da ne važi, bez obzira kako ona glasi. Dakle, niko ne spori objašnjenje procedure kada je predlagač Vlade, ali se učitava nepostojeći deo odredbe u Zakonu o Visokom savetu sudstva i tužilaštva, kao da tamo piše da ti organi daju mišljenje na predloge pravosudnih zakona kada ih podnosi Vlada. Toga nema. Oni daju mišljenje i tačka. Uostalom, i Visoki savet sudstva koji je tražio da se ovi

35/2 MV/MJ

zakonski predlozi povuku iz procedure takođe deli pravni stav da je mišljenje bilo neophodno pribaviti pre ulaska u proceduru.

Što se tiče, sad smo se dogovorili i razumeli bolje oko suda u Strazburu, ali kada razmatramo problem sudstva, onda metodološki, bez obzira kako se iskazuje statistički za neke druge potrebe evropskih integracija, mi kada razmatramo problem sudstva metodološki treba da izdvojimo problem izvršenja, iako je to veliki problem, jedna specifična grupa pravnih pitanja, da bismo mogli da odlučujemo da li nam sistem funkcioniše dobro ili loše, odnosno da bismo locirali da je kvalitet najveći problem i preko povećanja kvaliteta doći ćemo do veće efikasnosti, gde onda naravno pitanje kako povećavamo kvalitet otvara čitav niz drugih pitanja za druge rasprave. Hvala vam.

Hvala.

Poslanička grupa Mi – Glas iz naroda, u objedinjenoj raspravi opredelili smo se da govorimo o pravosudnim zakonima i kasnije tokom rasprave potpredsednik Skupštine gospodin Jovan Janjić će govoriti o kulturnim dobrima. Odmah da kažem – mislim da su te odluke u pogledu kulturnih dobara izuzetno dobre i to maksimalno podržavamo, a ove pravosudne zakone ne podržavamo i ja ću sada izneti argumentaciju zbog čega.

Tačna je konstatacija da smo u prethodnih godinu dana imali jedan broj, i to ne mali broj, sudija i tužilaca koji su se upustili u političku delatnost koja je njima zabranjena i time su bitno doveli u sumnju pretpostavku nepristrasnosti u njihovim odlučivanjima, što svakako predstavlja problem koji mora da se adresira i da se vidi kako da se izađe iz te neželjene situacije. Međutim, odgovor ne sme da bude da vladajuća grupacija treba da poveća grupu onih sudija i tužilaca koji će osluškivati šta želi vlast, nego treba da uđe u argumentovanu raspravu i pridobije ključni, centralni deo i sudija i tužilaca koji nisu ni na jednoj političkoj strani, nego su profesionalci.

Izostanak javne rasprave kod predloga pravosudnih zakona koji ulaze u vrlo osetljiva pitanja, pogotovo mreže sudske i tužilačke, a onda naravno i svih drugih predloženih izmena, bez javne rasprave šalje potpuno pogrešan signal. Na taj način vladajuća grupacija odbija od sebe najkvalitetniji deo ljudi koji rade u sudovima i u tužilaštvima, zato što se odnosi prema njima sa nipodaštavanjem. Ne možete menjati nešto što je vezano za pravosuđe, a ne voditi široku raspravu. Naravno, ona bi morala da obuhvati i nevladin sektor, ali pre svega ljude koji rade u tužilaštvu i u sudovima.

Taj izostanak je prekršio i zakonsku obavezu. Naime, visoki saveti imaju prava i dužnost da daju mišljenje na sve predloge i izmene pravosudnih zakona. To nije vezano za to ko je predlagač, da li je Vlada ili narodni poslanik. Uvek se mora tražiti mišljenje visokih saveta sudstva i tužilaštva, što ovde kao minimum minimuma takođe nije učinjeno. I ako se ima i kada se ima kvalitetna argumentacija, ne treba uopšte sumnjati da će taj centralni deo i tužilaca i sudija podržati takve predloge i time će se ojačati ukupni napor da izađemo iz nedopustive politizacije pravosuđa, što imamo kao problem. Realno ga imamo kao problem.

Ne može se prelaziti olako u situacijama kada Visoki savet da negativno mišljenje. Recimo, imali smo jedan sad predlog Ministarstva pravde koji je dobio negativno mišljenje. To znači da se mora vratiti na doradu, da se mora izraditi bolji predlog i da se mora dati bolja argumentacija. Vlast ne treba i ne sme da se bavi time da poveća svoj politički uticaj, kao kontru političkom uticaju koji postoji na drugoj strani u tom pravosudnom sistemu.

9/2 MZ/MT

Tačno je da mi imamo, po mom mišljenju, nedopustive uplive stranih sila na pozicijama vrlo visoko rangiranih funkcionera, pre svega u tužilačkoj organizaciji, ali to je stvar BIA-e. To ne može da reši ni zakonodavac, ni Narodna skupština, ni Vlada. Za takve situacije nedopuštenog upliva postoje bezbednosne službe koje su dužne da zaštite državu kada i ako dođemo u situaciju da su nam se infiltrirali ljudi koji više vode računa o stranim nego o našim interesima. Po mom mišljenju, mi smo nažalost u dobroj meri u takvoj situaciji danas, ali to je onda odgovornost pre svega BIA-e.

Zašto je uopšte problematično kada narodni poslanik predlaže zakon kojim se menja struktura sudske i tužilačke organizacije? Zato što to zadire i u budžet, zadire i u pitanje Ministarstva finansija, zadire u pitanje Ministarstva pravde, u smislu logistike, zgrade, opreme i svega ostaloga, zadire u pitanje kasnije VSS-a da se opredeli potreban broj sudija, što je gotovo nemoguće da se uradi kada predlog zakona dolazi od narodnog poslanika.

Tačno je lociran problem preopterećenosti beogradskog pravosuđa. Dakle, nije pogrešno što je taj problem koji postoji godinama istaknut u ovom zakonskom predlogu, kada se predlaže uvođenje novog osnovnog suda u Beogradu, kao četvrtog, ali je argumentacija potpuno manjkava i ne sagledava celinu problema ni izbliza. Na primer, kao ključni argument se navodi priliv predmeta u poslednje dve godine i kaže se – u 2025. godini je to bilo 6.000 i nešto, u 2024. godini 7.000 i nešto. Ali mora se imati neuporedivo duži sled kroz godine. Na primer, isti sud je 2021. godine imao preko 60.000 predmeta.

Morate da imate analizu svih sudova, ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji, da biste videli trendove, da biste videli u kom pravcu se stvari odvijaju. Nemate jasno određene kriterijume zašto nešto radite. Na primer, u prethodnoj godini opterećenost po sudiji u beogradskim sudovima kod Drugog osnovnog suda bila je veća nego kod Trećeg. Na primer, tačno je da se pogrešno gura pod tepih problem preopterećenosti beogradskih sudova, da bi građani to razumeli, otprilike jedna trećina sudija koja radi u beogradskim sudovima rešava oko dve trećine predmeta u Srbiji. I obrnuto, ovi drugi su neupredivo više rasterećeni.

Postoji problem i kod Novog Sada, nešto manji kod Kragujevca i Niša, ali kod Beograda je to dramatičan problem već godinama. Ali on se ne može rešavati tako što će se izvući neke dve cifre u neke dve prethodne godine jednog suda i onda donositi odluka šta treba tu da se radi. Jedan deo tog problema preopterećenosti može se rešiti izmenom procesnih zakona, jedan deo, i to je takođe vrlo veliki problem. Naša tužilaštva i sudovi imaju nedostatak hronični od oko 15% sudija i tužilaca u odnosu na sistematizaciju. Ako biste popunili sistematizaciju koja je predviđena, dobar deo opterećenja bi takođe bio rešen i onda u ostatku se vraćate i razmišljate na koji način rešavamo probleme koji nam preostaju. Vrlo verovatno da je onaj nekadašnji sistem sa pet opštinskih sudova u Beogradu bio neuporedivo bolji, pa smo lutali, sveli smo to na dva, imali smo pet plus četiri za ove prigradske opštine, pa smo sveli na dva, pa vratili na tri, pa sad vidimo da to dalje ne valja.

10/1 JJ/LŽ 11.35 – 11.45

Dakle, složena su pitanja, zahtevaju široku raspravu, duboku analitiku, duboko razumevanje, odakle sve dolaze problemi i kako ih možemo smanjivati i rešavati bez ulaženja u nepotrebne dodatne troškove, a onda u ostatku, naravno, predvideti i uvođenje novih sudova. Naravno, argumentacija da se Surčin razvija, pa će to stvoriti nove sudske postupke, je kako bih rekao, ili kontradiktorno, ili predlagač nije domislio šta u stvari hoće da kaže, jer hoće da kaže da u tom razvoju se neće plaćati fer cene za eksproprijaciju pa će to generisati novu količinu postupaka pred sudovima. Zato treba da osnivamo novi sud?

Dakle, to nisu valjani argumenti i to nije argumentacija koja može da opravda olako ulaženje u vrlo složena pitanja, kao što su organizacija sudstva. Nijedan jedini razlog ne postoji da se svi ti problemi adresiraju kroz jednu vrlo široku jasnu i sveobuhvatnu raspravu upravo sa ljudima kojih se to najviše tiče, jer nikako ne smemo doći u jednu zabludu, jednu grešku, da je većina ljudi koji rade u tom sistemu pogrešna, izgubljena, politizovana. Nisu, većina su profesionalci koji i te kako dobro razumeju argumentaciju, koji i te kako mogu da doprinesu svojim znanjem, iskustvom, idejama u iznalaženju konačno boljih i održivih rešenja na dugi niz godina koje su pred nama.

U tom smislu stvar je kod tužilačke organizacije još gora. Uz svo uvažavanje ljudi, naših sugrađana koji žive u Vladičinom Hanu i Surdulici, koji su adresirani kao problem oko tužilačke organizacije u ovim predlozima, u ovom trenutku Više tužilaštvo u Leskovcu, od petoro tužilaca po sistematizaciji ima dvoje. Jedna koleginica ide u penziju u aprilu, i u martu mesecu uzima naravno, godišnji odmor, i nije više tu, to je sada, i jedan grip, jedna bolest ostavlja Više tužilaštvo u Leskovcu bez tužioca, bez ijednog tužioca.

Dakle, to su dramatični primeri neodgovornog vođenja kadrovske politike od strane naravno, pre svega vrhovnog tužioca pogotovo što je gospođa Dolovac već 15 godina, i sada već nešto više na toj funkciji. Takvih primera u području apelacije Novi Sad nemamo, nepopunjenost sistematizacije, a negde je to toliko zapušteno da dovodi do blokade mogućnosti funkcionisanja, vodite računa višeg tužilaštva, u jednom gradu koji je i te kako značajan za Srbiju kao što je Leskovac, na primer.

Dakle, potrebno nam je poboljšanje normative, kada je u pitanju pravosuđe i u pogledu procesnih zakona i u pogledu organizacionih zakona. Potrebno nam je da neke pozicije bolje definišemo i u odnosu na Visoki savet sudstva i tužilaštva, ali ne ovako, ne kao kontra mera da kažemo, sudijama i tužiocima koji su se prilično obrukali u ovih prethodnih godinu dana upuštajući se u politiku, nego u jednoj smirenoj, argumentovanoj, sveobuhvatnoj raspravi i onda ćemo doći do stabilizacije Srbije.

Onda ćemo doći da najveći deo tog sistema podržava promene koje se onda donose u Skupštini, naravno, pre svega u saradnji sa Vladom, jer kažem dobar deo tih poteza zahteva među ministarske odluke, pre svega Ministarstva finansija i Ministarstva pravde i ovo nije put kojim treba ići u rešavanju ovakvih problema.

Zbog toga ćemo mi u danu za glasanje glasati protiv pravosudnih zakona, a ove druge tačke dnevnog reda ćemo podržati sa velikim zadovoljstvom, ono što su odluke iz oblasti kulture. Hvala.

Samo vodite računa kada govorite o tzv. reformi, da se to ni na koji način ne odnosi na mene. Obrnuto, moja supruga Dragana Boljević je ostala bez posla tada i ja sam iz sata u sat preživljavao tu borbu da se to ispravi.

Drugo što sam hteo da vam kažem, nemojte koristiti da ja nešto priznajem. Ja iznosim svoje stavove. Nisam ja doveden ni u kakvu iznudicu pa da nešto priznajem, nego sam imam svoja ubeđenja i svoje stavove. Oni se ponekada slažu sa vašim stavovima i ja nemam nikakvih problema sa tim. Ali, to nije nikakvo priznanje, nego prosto mislimo isto, nekada mislimo različito. Ono gde se razlikujemo, to je što po mom mišljenju vi ne razumete značaj široke, ozbiljne, argumentovano dobro pripremljene javne rasprave, jer način na koji se uvode ovi zakoni u skupštinsku proceduru, verujte mi ili mi nemojte verovati, dovode do toga da najbolji deo sudija i tužilaca ima otklon i otpor prema takvim postupcima i ja sam samo na to hteo da vam skrenem pažnju. Hvala vam.

Hvala.

U prvom delu ću govoriti oko nekih nedoumica koje su se pojavile tokom ove rasprave, ne da objasnim, jer bi to bilo prepotentno, nego da ponudim jedno objašnjenje tih raznih činjenica, a u drugom delu ću govoriti o kriterijumima kojima bi trebalo da se vodimo prilikom izbora kandidata za sudije Ustavnog suda.

U javnosti, pre sednice i tokom sednice, juče se pojavila jedna nedoumica, da li je kandidat na listi kandidata sa koje predsednik imenuje sudije, prof. dr Jelena Vučković, kandidat SNS, nije onaj kandidat Mi – glas iz naroda, pošto sam unutar naše poslaničke grupe ja istaknuti pravnik, onda je realno to kandidat kojeg sam ja predložio i reći ću vam na njenom primeru, koji su to kriterijumi koje mislim da treba da imamo i inače kada budemo birali sa liste koju je predložio predsednik republike.

Naime, ovde se pojavila nedoumica oko toga da prof. dr Jelena Vučković nije prisustvovala jednoj sednici VSS i odatle se izvukao neki zaključak o nedostatku njenog kredibiliteta, ali to je sednica na kojoj je glasanje bilo jednoglasno, to nije sednica u kojoj član pokazuje svoj karakter, jer prosto je svejedno i da je bila i da nije bila, odluka bi bila potpuno ista.

Ono što je mene vodilo, to su situacije u kojima je ona ostajući u manjini, iznosila svoju pravnu argumentaciju na jedan ubedljiv način, iznosila je i u pisanoj formi koja govori o jednom vrlo visokom nivou logičke slednosti jednog jasnog literalnog izražavanja i jednog poznavanja prava, daleko iznad onih kriterijuma koji je Ustav predviđa, kao kvalifikatorne razloge i eliminatorne, zavisi iz kog ugla gledate za sudiju Ustavnog suda.

Dakle, vrlo je važno da sudija Ustavnog suda karakterno čvrsto stoji na tome da će doneti odluku, a ne bežati od donošenja odluka, onda kada mislim da je stvar dovoljno raspravljena za meritorno odlučivanje, da se neće plašiti da ostaje u manjini i da će uvek iznositi svoj stav u raspravama koje prethode u donošenju odluke, jer kroz takvo postupanje se zapravo podiže ukupna pravna kultura, u razumevanju tumačenja Ustava i ustavnosti Republike Srbije.

Druga zabuna je u tome, naime Ustav predviđa da je Ustavni sud, ne sudije, nego Ustavni sud samostalan i nezavisan organ. Drugim rečima, zbog građana, sudije Ustavnog suda nemaju one garancije koje imaju sudije inače. Zašto? Pa, zato što su svi kandidati, zapravo oslonjeni na određene političke opcije. Ovde se postavlja, kao nekakav problem u tome što je kandidat u političkom smislu povezan sa ovim ili onim predlagačem, ali to tako i treba da bude. Zašto?

Zato što sam Ustav je pravno-politički akt, sam Ustav, sve ispod njega mora biti u saglasnosti ili ne sme biti u suprotnosti sa Ustavom, ali kod kreiranja Ustava reč je o suverenu, kod nas su to građani, koji u jednom delu odluku donose neposredno izjašnjavanjem na referendumu, u toj proceduri, a u drugoj proceduri preko narodnih poslanika.

15/2 VS/VZ

Prema tome, besmislena je primedba o određenom političkom dodiru između partija ili organizacija i kandidata i to je kod sudija Ustavnog suda normalna stvar i vratiću se kasnije na to zašto je to dobro da bude. Kod tumačenja normi.

Druga stvar je bila, da je Ustavni sud u krnjem sastavu, što je vrlo tačno i govorilo se o primanjima sudija Ustavnog suda i time opravdavalo zašto Vrhovni sud nije izglasao i popunio upražnjena mesta. To nije korektno. Naime ustavni sud ne može ništa, i stvar je VSS i VST da na zajedničkoj sednici predloži kandiate a Vrhovni sud na opštoj sednici da bira, ali to ne oslobađa od odgovornosti predsednike VSS i VST. Bez obzira što ne postoji podzakonski akt, koji je inače vrlo jednostavan i da naprave tih nekoliko pravila i zakažu zajedničku sednicu. Na primer zajednička sednica Skupštine Republike Srpske i naše, ona ima tehnički problem neki zbog razdaljine Banja Luke i Beograda, ali to je jednostavna stvar. Ovi ljudi sede u istoj zgradi, oni godinama ne rade svoj posao i sede u istoj zgradi. I ne daju predlog Vrhovnom sudu, da bi mogao da odlučuje, a odgovornost je i predsednice Vrhovnog suda koja treba da zakaže opštu sednicu i da reši pitanje nedostatka sudija Ustavnog suda, jer je to u interesu građana, da Ustavni sud radi u punom kapacitetu, i to nije uopšte dovelo u pitanje niti je rešilo tu stvar i tu je odgovornost na oba saveta i na predsednici Vrhovnog suda Srbije.

Rečeno je da je Savamala neka prekretnica u rušenju pravnog poretka Srbije i to nije tačno. Ključna dva udarca koja smo imali bilo je ovo o čemu je više puta govoreno, a to je 2009. goidne, to je bio jedan tihi državni udar, gde je uz pomoć EU i Amerike, zapravo tada vladajuća grupacija htela da potpuno stavi pod kontrolu i sudstvo i tužilaštvo.

Nešto što javnost ne zna, bila je jedna vrlo velika borba koju je vodilo pre svega Društvo sudija Srbije, ali i udruženje tužilaca, da bi javnost znala u to vreme predsednica DSS je bila moja supruga Dragana Boljević, danas sudija Vrhovnog suda, tada razrešena i dovelo je do toga da je morala da se uradi proces revizije reforme tog procesa sa ambicijom da se vrati jedno deset posto sudija i tužilaca, a da ustvari bude kako je bilo na početku za 90 posto ostalih. Tu je Ustavni sud donosio neke odluke koje su bile polovične, ne baš najbolje, ali je prelomna tačka bila kada je tada komesar za pridruživanje gospodin File, u Evropskom parlamentu izvestio da je taj proces revizije, manje više u redu. Njegovi stručni timovi koji su nadgledali taj proces su mu kao materijal dostavili da je taj proces travestija pravde i preko određenih veza našli su se kontakti sa parlamentarcima u Evropskom parlamentu, koji su pustili gospodina Filea da se izleti i onda izašli u javnost i rekli mu – pustite vi Srbiju, kako vi mislite da mi možemo vama da verujemo, ako vi od vaših ljudi imate da je travestija pravde, a nas izveštavate da je manje više sve u redu i to je dobro zbog ove tačke gde imamo izveštaj Evropske komisije koja sada treba da se prihvati kao sveto pismo i onda je gospodin File kada je bio suočeno sa time, da blago govoreći govorio neistinu u parlamentu, evrpskom i na kraju je ustavni sud doneo odluku kako je trebala da bude doneta.

Dakle, iz jedne mukotrpne situacije, tu nije slomljen pravni sistem Srbije, nego smo se ipak, bila je namera da bude slomljena, ali kroz turbulencije smo se ipak vratili na pravu stranu. Ključni deo slamanja je bila odluka Ustavnog suda u Briselskom sporazumu. To je problem za pravni sistem. Ustavni sud je doneo odluku da to uopšte nije pravni akt, i četvoro sudija ustavnog suda je izdvojilo svoje mišljenje i dalo obrazloženje i to je vrlo pohvalno i treba podržavati takve stvari i celokupna naša stručna javnost i ja sam to pratio preko 30 radova naših najistaknutijih sudija ustavnog prava, organizacionog prava i teorije države i prava.

16/1 JD/MT 12.35 – 12.45

Svi su stali na stanovište da je odluka pogrešna i da je ovih četvoro sudija koji su izdvojena mišljenje u stvari bili u pravu.

Problem je nastao, i to je sad problem, u onom trenutku kada je izvršna vlast nastavila da sprovodi Briselski sporazum. Ako nešto nije pravni akt izvršna vlast ne može da ga sprovodi. Uopšte ne može da ga sprovodi.

To je bio kritičan trenutak ovde oko Savamale vrlo kratko. Problem je što dežurni policajac, čovek koji upravlja policijom grada Beograda uveče kad je čuo da postoji neko rušenje nije poslao policiju, a morao je da zna i sigurno je znao da je to nezakonito. Zašto? Zato što po našem pravnom sistemu ni izvršitelj sa pravnosnažnim rešenjem o izvršenju i sa pravnosnažnom prethodnom nekom sudskom odlukom u to doba, gluvo doba noći, ne može da ruši. Tu je problem i problem što se stalo na tome da je samo taj policajac krivično odgovarao ali se nije dalje ispitivalo.

Na kraju, pošto mi je ostalo samo nešto više od minut i po – važno je kod kriterijuma za izbor da karakterno to budu ljudi koji donose odluke kada su uvereni da je stvar zrela za odlučivanje, koji se ne plaše da diskutuju kada ostaju u manjini, verujući u svoju argumentaciju i korigujući svoj stav kada čuju bolju argumentaciju, koji se ne plaše da pišu izdvojena mišljena i koja će, tu je sad ključna stvar i zato je dobro da budu vezani za politiku, koncept vladavine prava korigovati pravdom. Pravedna vladavina prava nije isto što i koncept vladavine prava. To znači da u nekom trenutku društveni ili državni interes može biti veći i značajniji od pojedinačnog ljudskog prava i onda sudija Ustavnog suda ne može i ne sme da ide za time da ruši državu, makar i postojali argumenti da je u izvesnoj meri neko pravo povređeno, ali naravno samo izuzetno kada se to stvarno na taj način događa.

Bojim se da mi u našem obrazovnom procesu i u javnom prostoru previše imamo pravnih teoretičara koji apsolutizuju vladavinu prava. Ona se suštinski zasniva na ideologiji kraja istoriji, da je sve rešeno, nema više o čemu da se diskutuje, samo uzmete pa primenite stvari i stvar je gotova, a mi svedočimo da Amerika i Brisel ne mogu da se dogovore kako izgleda tačno taj kraj istorije kao ključne figure zapada, a ne celog sveta.

Tako da je dosta važno da u narednim periodima manje vodimo računa ko je čiji. Vi ste uglavnom sve ove ljude koji su bili u javnom prostoru kritikovani vi ste ih birali. Nije tu ništa kriva izmena Ustava. Svi su oni izabrani pre, ovde u Skupštini.

Prema tome, imamo jednu alatku koja je dobra, kao kad bi meni neko dao šrafciger, i time ću da završim, i ja onda krenem da odšrafim i posečem prst. Pa, neću baciti šrafciger nego ću bolje naučiti da pravilno koristim alatku. Tako i sa našim ustavnim promenama i u tom pravcu treba razmišljati i ne verovati da je neko vaš. Mislim da ste se dovoljno opekli i da tu treba sada da potpuno drugačije pristupite izborima.

Hvala vam.

Hvala.

Pitanje će biti upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade, a tiče se Naftne industrije Srbije.

Od početka „Mi – Glas iz naroda“ je govorio da su takozvane sankcije Sjedinjenih Američkih Država udar na suverenitet Srbije. Zašto takozvane sankcije? Sam pojam sankcije sugeriše da je neko narušio prethodnu normu kako ne treba raditi, pa onda sankcijom dovodiš u neki balans pravni poredak. Oni koji su navodno uveli sankcije u stvari krše sve moguće norme međunarodnog prava. To što oni rade, a nazivaju sankcijama, u pravu se vrlo precizno naziva iznudom.

Prema tome, za Srbiju je pitanje da li će prihvatiti da se povinuje iznudi ili neće štiteći svoj suverenitet? Zamislite da vam je neko gost u kući i dođe neko i kaže – taj tvoj gost mora da ide napolje. Da li biste se vi kao domaćin usprotivili tome ili biste gostu prišli i rekli – znaš šta, stvarno moraš da ideš iz moje kuće jer te neko drugi izbacuje? Ista stvar je sa stranim investitorima. Dozvoliti da u Srbiji neko sa strane određuje ko može, a ko ne može da posluje, iako posluje po pravilima Republike Srbije, teško je ugrožavanje suvereniteta Republike Srbije.

Godine 1914. Austrougarska je htela da sprovede istragu, pa smo rekli da je to težak napad na suverenitet, jer je to neprihvatljivo za svaku državu koja drži do sebe. Sada nam neko sa strane kaže ko može, a ko ne može da posluje u našoj zemlji i još nam preti dalje dodatnim iznudama.

Imali smo sada izjavu ministra Ruske Federacije, gospodina Lavrova, koji je rekao da ta mogućnost da se ne prihvate američke sankcije uopšte nije razmatrana. Pošto smo na najvišem nivou obavili razgovor sa gospođom Ursulom fon der Lajen, ne znam koje savete smo mogli da dobijemo, jer je to žena koja zastupa politiku nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji i time vodi čitav svet u treći svetski rat, koja vodi politiku koja dovodi do uništavanja industrije Evropske unije, sada planiranom

1/3 MV/JG

krađom imovine hoće da uništi i finansijski sektor EU, ne primenjuje demokratska pravila unutar EU, odnosno koristi sva moguća nedemokratska sredstva protiv onih lidera država kojima se ne sviđa ideološki itd.

Sada je vreme i poslednja prilika da naša delegacija na najvišem nivou, dobro bi bilo da u toj delegaciji bude i guvernerka i idealno bi bilo da bude i predsednik države, odmah, u najkraćem mogućem periodu otputuje u Moskvu, sedne sa našim partnerima, suštinski dokazanim prijateljima u odbrani naših strateških, nacionalnih interesa, ali i ekonomski koji nas podržavaju već više decenija u tim našim gasnim i drugim aranžmanima, ne samo u ovim geostrateškim pitanjima i pitanjima teritorijalnog integriteta, sednu i razmotre sve opcije sa pozicije, pod jedan - neće se prihvatiti iznuda SAD i pod dva - neće se uraditi ništa bez saglasnosti u ovom slučaju ruskog investitora, ali i bilo kog investitora u Srbiji jer sve smo ih pozvali da dođu u našu zemlju i ulože sredstva garantujući im bezbednost njihovih ulaganja.

2/1 JJ/IR 10.20 – 10.30

Dakle, pitanje glasi za gospodina Macuta, da li će organizovati do kraja ove nedelje ili u najkraćem roku da delegacija na najvišem nivou ode u Moskvu i raspravi sva otvorena pitanja koja se naravno pojavljuju kada se pođe od pozicije suvereniteta Srbije i otpora onome ko hoće iznudom da postigne neke svoje rezultate, ali se onda zajedno sa partnerom dođe do poteza i mogućih rešenja, pa ako budu neuspešna onda su zajednički neuspešna što nam otvara potpuno novu diplomatsku dimenziju i čuva prijateljski dobre odnose sa Ruskom Federacijom? Hvala vam.

Hvala.

Ovde sada nastavljamo našu raspravu oko Zakona o Vojsci. Svedoci smo da tzv. Kosovo pravi svoju armiju, svedoci smo da Turska intenzivno i masivno pomaže izgradnju vojnoindustrijskog kompleksa Albanaca na Kosovu, svedoci smo da Hrvatska-Albanija prave vojne saveze sa tzv. Kosovom. Sve to zajedno čini egzistencionalnu pretnju za Republiku Srbiju i za srpski narod.

Nažalost u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci gde su rađene obimne izmene nema vraćanja vojnog roka. Da li mi čekamo da Albanci na tzv. Kosovu i Metohiji potpuno izgrade svoju vojsku. Da bismo pristupili onim merama koje su nam potrebne kako bismo zaštitili svoj suverenitet i teritorijalni integritet u celini, nije prihvatljivo rukovođenje sistemom na način, kako smo čuli od ministra na nadležnom Odboru, se kasni sa pripremanjem kasarni, ambulanti i drugih infrastrukturnih objekata da bi vojni rok mogao na kvalitetan način da se izvodi u Srbiji, te onda ni 2026. godine neće vratiti vojni rok. Vladajuća grupacija je pre izbora 2023. godine počela da govori o neophodnosti vraćanja vojnog roka.

Na taj način Srbija ustvari priziva agresivna ponašanja prema vitalnim našim interesima. Sada se vidi u upravljanju finansijskim sredstvima da je odluka o nabavci „Rafala“ bila potpuno pogrešna, jednaputa, ne iz ovih razloga koje govori ova ekstremno probiselska opozicija koja ne bi htela da mi uopšte imamo moderno ratno vazduhoplovstvo.

Mi smo za to da imamo veoma moderno i snažno ratno vazduhoplovstvo, ali ne od države koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, jer to nosi ogromne rizike, da vam to skupo naoružanje neće moći koristiti ako zatreba. Cena je neverovatno visoka i utiče na iscrpljivanje budžetskih mogućnosti za vitalno važne stvari kao što je služenje vojnog roka.

O vojnom roku se govorilo u nekom kratkom periodu. Mi imamo sada iskustva sukoba u Ukrajini sa tim kratkim osposobljavanjem vojnika. Njihov životni vek je pet dana. Bez ozbiljnog vojnog roka i ozbiljne pripreme u dužini trajanja te obuke ne možete imati kvalitetnog borca. Kada smo svi očekivali da će se korigovati taj rok na onaj rok gde su naši junaci i heroji pokazali u borbama 1999. godine, a to je godinu dana obuke, da su vrlo kvalitetni borci od vojnika postali vrlo brzo.

Dobili smo da sada uopšte nema vojnog roka. Na taj način zapravo indirektno podlegli očekivanjima svih iz NATO pakta koji ne žele da vide Srbiju, koja je realno u stanju kada to sama odluči da ostvari svoj puni suverenitet u skladu sa Rezolucijom 1244 na celoj svojoj teritoriji uključujući i Kosovo i Metohiju. To je još jedan primer pogrešnog upravljanja inače značajnim sredstvima koja se opredeljuju i u ovoj oblasti za odbranu zemlje.

U drugim delovima, zašto nismo saglasni sa pojedinim rešenjima ćemo kroz analizu amandmana.

Na kraju, ovde smo u raspravi čuli uglavnom između vladajuće grupacije koja je i sama opredeljena ka strateškom pristupanju EU, dakle i oni su probriselski i ove opozicije koja je estremno probriselska, oko toga da se u rast BDP uključuje inflacija i time se prikazuje da više. To je tačno. Kao što je tačno da je rasta bilo. Ako bi se odustalo od uključivanje inflacije u prikazani uspeh, onda bi se uočilo da su ti rezultati u makroekonomskoj politici približno isti kao i u periodu 2001-2012. godina.

Dok građani ne shvata da se ključne rasprave vode između grupacija koje sprovode suštinski isti makroekonomski model ostavljajući Srbiju u neokolonijalnoj poziciji neće nam biti bolje. Hvala.

Zahvaljujem.

Snagom većine je objedinjena rasprava, iako to nije u skladu sa Poslovnikom, što bitno smanjuje mogućnost rasprave. Naravno, pogrešan je bio predlog da to bude 20 rasprava, ali logično je bilo da imamo grupisanu raspravu, makar tri celine.

Ova situacija za poslaničku grupu MI - Glas iz naroda nameće da moramo da napravimo selekciju od ovih pedeset i nešto tačaka o kojima ćemo govoriti, zbog građana, a ne zato što mislimo da druge teme ne zavređuju da se o njima govori, nego prosto je nemoguće u ostavljenom vremenu razgovarati o svemu.

Dakle, mi smo se opredelili da struktura našeg izlaganja, nešto ću govoriti ja, nešto će tokom rasprave govoriti druge kolege, bude sledeća - nekoliko napomena oko važnih kritičnih elemenata koji se tiču makroekonomije, ja ću zatim govoriti o nezakonitom koncipiranju na primer budžeta za pravosuđe i nesposobnosti upravljanja sistemom na primeru pravosuđa, kolega Mitar Kovač će govoriti o vojsci, iz dva ugla, jedno je ono što smatramo da nije dobro što se predlaže a naročito ono što se ne predlaže kada je vojska u pitanju, a to je da ponovo nema vojnog roka.

Vladajuća grupacija je, da podsetimo građane, sa pričom o uvođenju vojnog roka izašla na prethodne izbore, sada nas obaveštavaju da ni 2026. godine neće biti vojnog roka zato što, kako kažu u objašnjenjima, nisu kasarne završene, nisu potrebne ambulante itd, a za nacionalni stadion je ta cifra već prešla 900 miliona evra. Gledamo kako se tzv. Kosovo naoružava i pravi svoju vojsku i pripadnici vladajuće grupacije po medijima iznose svoja neslaganja, što je vrlo dobro, ali kada dođu da treba da povuku ključni potez kojim mi odgovaramo na tu egzistencijalnu pretnju, a to je pravljenje vojske tzv. Kosova, onda vojnog roka i dalje nema. To je takođe primer nesposobnog upravljanja. Objašnjenje je kako je vojni rok ukinut u vreme prethodne vlasti. Samo treba reći da je tadašnji ministar, koji je zaista bio katastrofalan, voljom ove većine, naš ambasador u Vašingtonu, gospodin Šutanovac. Prema tome, stvari ne stoje dobro ni u tom delu.

Govorićemo takođe o skandaloznom autentičnom tumačenju kada je u pitanju Zakon o Generalštabu i u ostatku vremena, koliko budemo stigli, oko socijalnih pitanja, vezano za penzije.

Nešto oko ovih ključnih nekoliko makroekonomskih napomena, iako bi samo taj element zahtevao mnogo više vremena. Naime, kamate koje Srbija treba da plati radi servisiranja uzetih kredita su na nivou 1,9 milijardi evra. Samo kamate koje moramo da platimo su otprilike na nivou prognoziranog rasta BDP-a za ovu godinu. Uzgred budi rečeno, kada smo usvajali budžet prethodne godine, plan je bio nešto preko 4% da će rasti BDP, sada vidimo da je to između dva i dva i po. Dakle, bitno usporavamo i bitno idemo naniže. Tačno je da jedan deo nije mogao da se predvidi oko blokada, ali svi drugi rizici su bili mogući predvideti ih. Dakle, ulazimo polako u strukturne probleme.

Tome treba dodati da je svih ovih oko 18 milijardi evra za programe koje zbirno zovemo EKSPO, u tim kreditima je odloženo plaćanje glavnice i one će početi da dospevaju na naplatu 2027 i narednih godina. Kada se to dogodi, ovih 1,9 milijarde za servisiranje uzetih kredita će naglo preći 3 milijarde i biti značajno iznad rasta BDP-a Srbije.

Ovde je bila jedna opaska da se ne investira iz kredita. Zanimljivo je onda razumeti ako se ne investira iz kredita na šta se plaća 1,9 milijardi za kamate? Dakle nije tačno, investira se iz kredita, kao što se vidi tih 600 kilometara plus puteva koji su izgrađeni, urađeni su iz kredita. Naravno, vladajuća većina kaže, ili predstavnici kažu - zašto to nisu uradili ovi pre nas? Pa, zato što su bili odgovorniji po pitanju ko će vraćati te pare, ko će i kako će vraćati te pare. To je vrlo veliki problem.

Druga stvar koja je nepovoljna a tiče se direktnih stranih investicija koje su vrlo važne za održavanje fiksnog kursa dinara, u prošloj godini te neto investicije su bile 4,6 milijardi. Ona razlika do 6 milijardi i nešto, o kojoj slušate, to su bruto neto investicije, to je refinansiranje dobiti ponovo pa onda imate bruto. Neto je bilo 4,6. Iznošenje dobiti iz Srbije, 4,3 milijarde evra. Pad direktnih stranih investicija i očekivani visok nivo iznošenja dobiti iz Srbije sa povećanjem opterećenja za servisiranje uzetih kredita dovode Srbiju do vrlo velikih rizika nestabilnosti i vrlo velikih mogućnosti da počnemo ozbiljnije da trošimo devizne rezerve radi odbrane fiksnog kursa, a na fiksnom kursu su nam zasnovani čitav niz drugih parametara, između ostalog i odnos duga prema BDP-u. Istina je da je revizija statistike pokazala da je BDP u prošloj godini bio veći za 5 milijardi evra. Ja ne mislim da je statistika išta lagala, ona je samo primenila metodologiju koja se primenjuje i u Eurostatu, te je to relaksiralo naš dug u odnosu na BDP kad se meri na taj način dodatno, ali to su sve samo prikriveni rizici.

Ulazimo u jedan period kada ćemo se suočiti sa time da smo investirali na način da to u šta ulažemo ne može sebe da otplati i smanjenje mogućnosti daljeg zaduživanja će dovesti Srbiju do sve manjih mogućnosti investiranja. Dakle, ove investicije od 6,7 sa svim ovim elementima će biti bitno manje moguće u narednom periodu, a to je ključni element, uz ličnu potrošnju koja vuče naš BDP. Dakle, imamo strukturnih problema koji se ne vide iz ovog prikazivanja kako su stvari manje-više sređene i u redu.

Sad pravosuđe. Dakle, treba reći, kad kažem da je nezakonito, onda mislim na sledeće. Naime, po zakonu je bilo dužno u situaciji kada Visoki savet sudstva nije dao pozitivno mišljenje na budžet, a kada je pravosuđe u pitanju, to građani Srbije treba da znaju, telo koje upravlja pravosudnim sistemom u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, izjašnjavajući se na Predlog budžeta za pravosuđe, nije dao pozitivno mišljenje. U toj situaciji Ministarstvo finansija je, po zakonu, dužno da napravi sastanak i konsultaciju sa ljudima koji budžetski vode Visoki savet sudstva, što Ministarstvo finansija nije uradilo, te je koncipiranje pravosudnog budžeta za ovu godinu prvo urađeno na nezakonit način, odnosno uz kršenje imperativnih zakonskih normi.

Problem je u tome što budžet za pravosuđe ne adresira ni jedan od problema koje mi u pravosuđu strukturnih imamo. Reč je, pošto se budžet u pravosuđu dvotrećinski troši za plate, o tome da nama plate sudija, pogotovo sudija osnovnih sudova, najvećeg broja sudova, u periodu od 2017. godine do danas procentualno padaju u odnosu na prosečnu zaradu. U Beogradu je to najdramatičnije. Plata sudije osnovnog suda u Beogradu je samo za 20% veća od prosečne plate, a pada sa 1,87 na 1,5 u julu mesecu ove godine. Prosek Saveta Evrope u državama plata sudija, prema prosečnoj zaradi, je 2,5. To znači da mi nemamo uslove pod kojima će nam se najbolji mladi pravnici uopšte javljati da budu sudije i tužioci.

Apsolutno nestimulativno. Ne mislimo valjda da će najbolji mladi pravnik da se prijavljuje da radi za prosečnu platu i jedva iznad prosečne plate, i to u profesiji koja zabranjuje bavljenje bilo kakvim dodatnim aktivnostima, osim u nauci, koje mogu da ti obezbede bilo kakve dodatne prihode.

Sve to imajući u vidu, da je reč o sistemu u kome nama dramatično nedostaju, u odnosu na sistematizaciju, popunjenost i tužilaca i sudija. Kod tužilaca je to nešto preko 20%, nešto malo manje ili približno tome vam je u sudstvu. Dakle, neko treba da se opredeli za profesiju u kojoj će biti značajno manje plaćen kao pravnik, nego u drugim oblastima. U istom periodu, mi imamo povećanje advokata na 100.000 stanovnika za 55%, a ovde mi nemamo uopšte zainteresovanih mladih ljudi da nam budu sudije i tužioci. Za šest godina, nama skoro dve trećine sadašnjih sastava ide u penziju i mi nemamo odakle to da popunjavamo i ulazimo u jedan problem, koji je vrlo veliki.

Neupravljanje sistemom. Država je napravila disparitet onih koji primaju plate iz budžeta u proteklih, od 2017. godine, kada se smatra da je završena bila finansijska konsolidacija, do danas, bez jasnih kriterijuma, pa tako, u odnosu na plate sudija su medicinske sestre u ovom periodu dobile 70% veća, kumulativno gledano, povećanja, lekari 35%, policija 25%, Vojska 50%, prosveta 60% veća nego sudije i oni koji rade u pravosuđu.

Zbog nevođenja računa o tome na koji način se podižu koeficijenti određenih stručnih saradnika u odnosu na sudije, naročito prekršajnih sudova, mi imamo situacije ponegde da stručni saradnici sa dužim radnim stažem imaju veće plate od sudija. To ne može da se dozvoljava.

Prema tome, to ad hok ili već ne znam po kom kriterijumu, podizanje plata ovim ili onim kategorijama dovodi do jednog potpunog dispariteta u vođenju složenih i ozbiljnih sistema, tako da je povećanje predviđeno od 5,1% zapravo samo kap u moru smanjivanja nagomilanih nepravilnosti i nelogičnosti za jednu vrlo važnu oblast, a to je, uzgred rečeno, i treća grana vlasti, koja je hronično potcenjena u čitavom prethodnom periodu i sada smo došli do dramatičnih trenutaka. Samo da građani znaju, većina sudova u ovom trenutku u Republici Srbiji je u blokadi računa. Oni ne mogu da plaćaju svoje komunalne obaveze. Doći će u poziciju da će im se isključiti struja.

To je primer kako zapravo budžet ne služi tome da se sistemski na pravilan način vode čitave oblasti koje imaju svoje unutrašnje probleme. Jednako tako će se pokazati i kada je vojska u pitanju, ali o tome ćemo kasnije govoriti. To je razlog zbog čega ćemo mi glasati protiv ovog budžeta. Ostalo vreme će kasnije biti na raspolaganju mojim kolegama. Hvala vam.

Hvala.

Nastaviću ono što sam juče započeo. Oko simbolike Generalštaba sam govorio. To više neću ponavljati. U odnosu na prethodne govornike bih voleo da razjasnimo dve stvari, da li ćemo stvarno se kriti iza toga, a javno je komunicirano da je leks specijalis namenjen uspostavljanju boljih odnosa diplomatskih sa SAD i da li ćemo stvarno dovoditi u pitanje da je pregovarano sa gospodinom Kušnerom, zetom predsednika, gospodina Trampa, SAD.

Dakle, nije sporno šta je cilj ovog leks specijalisa.

Druga stvar, iskreno se nadam, takođe prethodno diskutovano, da pripadnici vladajuće grupacije ne smatraju da su samo oni patriote. Kada mi iz „Mi - Glas iz naroda“ kritikujemo to što će Generalštab koji su srušili Amerikanci u NATO agresiji biti dat Amerikancima za njihove potrebe, to se nekako dovodi u pitanje da nije patriotski kritikovati, a valjda je patriotski kada se srušeni Generalštab onome ko je srušio Generalštab daje za hotel. Dakle, moramo da se uzdržimo od tih pojednostavljenih kvalifikacija.

Sada da krenemo ovu argumentaciju, samo da bih objasnio zbog čega smo mi na sve članove stavili amandmane da se briše, da bismo, naravno, dobili nešto vremena više za argumentaciju, ali i da bismo istakli do koje mere je ovaj predlog zakona za nas neprihvatljiv.

Dakle, Predlog zakona je protivustavan. O tome sam govorio i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i sada ću takođe ponoviti. U čitavoj realizaciji tog dogovora sa gospodinom Kušnerom pokazalo se da u skladu sa pravnim poretkom Srbije nije moguće to realizovati. Prema tome, smisao leks specijalisa je da se zaobiđe pravni sistem Republike Srbije. Zato je on na dnevnom redu. To je zabranjeno članom 194. stav 1. koji garantuje jedinstvo pravnog poretka i naročito se ne mogu specijalnim zakonima kršiti principi na kojima su zasnovani temeljni zakoni, a ovde pre svega Zakon o kulturnim dobrima, koji regulišu određene oblasti.

Drugi deo, takođe sam hteo to i juče, a evo sada ponovno imam razlog da o tome posebno govorim, Memorijalni centar. Da vam samo kažem, fenomenalan muzej starosedelaca Amerike u Vašingtonu postoji. Mi bismo našim rečnikom rekli o Indijancima i indijanskoj kulturi. Samo Indijanaca više nema.

Tako i ovi memorijalni centri. Samo se vi Srbi sami odrecite od toga da izgradite ponovno Generalštab i da pokažete da niste slomljeni NATO agresijom, a mi ćemo vam, Amerikanci, napraviti kakav hoćeš memorijalni centar. Nije problem uopšte, samo neka bude u prošlosti. Prihvatamo mi da ste vi nekad nešto bili. Prihvataju i oni da su Indijanci nekada nešto bili. Samo nemojte danas da budete ponosni sledbenici svojih očeva, dedova i svojih slavnih pobeda i otpora i prkosa u prošlosti, time što ćete pokazati, kao što smo uradili sa Avalskim tornjem, da niste poraženi tom NATO agresijom.

Prema tome, ta ideja kako Memorijalni centar može nešto da zameni je potpuno obmanjivanje javnosti. On ne može, on je pristajanje na ono na šta je agresor veoma spreman da uradi i da prihvati i da obezbedi.

Oko Sutjeske koja je ovde spomenuta. I tu zaista moraju da prestanu naše podele. Reč je o jednoj neverovatnoj pobedi, gde je Prva proleterska brigada tokom noći za pet sati uz litice prešla samo dva kilometra zbog težine terena, prikrala se nemačkim linijama i u svitanje, u juriš kao jedan, razbili Nemce i obezbedili izvlačenje onog dela jedinice koje je bilo moguće izvući u obruču mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.

Dakle, to je jedna od slavnih bitaka naših predaka koje se potpuno nadovezuju i na sve ono što smo imali prethodno od moderne Srbije, od Prvog srpskog i Drugog srpskog ustanka, ratova 1875-1878, balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Topličkog ustanka. Dakle, to je svetao primer. Ako to nije primer, neka bude šta biti ne može. Ja ne znam šta je?

Čitava ta ideja „bolje grob nego rob“, to je direktna veza sa Kosovskim zavetom. To je potpuno isti duh istog naroda, nepokolebljiv, nesalomljiv, borci za slobodu bez obzira na izglede, nego zato što se boriš i time opstaješ kao srpski narod i kao svi drugi narodi etnički koji su se takođe borili za slobodu zajedno sa nama.

Prema tome, moramo ovde jednom da prekinemo da insistiramo na greškama koje su bile u prošlosti, naravno da su bile, i da tražimo ono najbolje što se dogodilo u vekovima i u decenijama koje su iza nas, da tražimo jedan kontinuitet za današnji temelj naše današnje borbe za slobodu, naše današnje borbe protiv neokolonijalizma u koji je Srbija zapala.

Dakle, insistiranje večito na greškama ili navodnim greškama u stvari služi neprijatelju, u stvari služi samo i isključivo neprijatelju. S time se mora jednom prekinuti. Što pre prekinemo biće bolje. Nema tu ideologije. Jeste to bila Prva proleterska brigada u sastavu Prve proleterske divizije kao elitne jedinice, ali nisu ti ljudi jurišali iz ideoloških razloga, nego iz vojničko-slobodarskih razloga i bili neviđeno uspešni protiv armije koja je u tom trenutku držala celu Evropu pod svojom kontrolom.

Prema tome, učitavati ideološke manjkavosti da se Generalštab obnovi su potpuno pogrešno razumevanje i još jedan element koji se tu provlačio u diskusiji koji govori o tome kako to nije bitno kulturno nasleđe, kako to nema arhitektonsku vrednost. Molim vas, čitava naša struka je nepodeljena u tome da je to arhitektonsko remek delo. Juče je kolega koji danas nije u sali odlično argumentovao da je to arhitektonsko remek delo dobilo i međunarodno široko potvrđeno priznanje. Slažem se da je trebalo da govori sporije jer bi imao veći uticaj, ali mu je sadržina bila odlična, sasvim na mestu.

Ne može se osporavati domaća struka i nauka, zato što je neko dobio vlast, bilo ko. Mora se poštovati domaće znanje. Na kraju, niko se nije ni kandidovao na izborima tako što je rekao – ako glasate za nas mi ćemo odlučiti u stručnom i naučnom smislu šta jeste, a šta nije, a ne nauka i struka. Niko to nije kandidovao.

Prema tome, ja nisam danas u toj poziciji, ali sam bio u toj poziciji nekoga ko je deo vladajuće grupacije, kad si deo vladajuće grupacije naročito moraš da vodiš računa da poštuješ sve druge sisteme ovog društva i ove države i da ne prekoračuješ okvire koji ti inače po prirodi stvari pripadaju.

Dakle, reč je o jednom od najvažnijih simbola koji treba obnoviti, reč je o tome da Memorijalni centar izvan generalštabskog okruženja nema smisla, to je Pavić govorio, u nekoj varijanti gde bi tu bio obnovljen neki generalštab, sa Memorijalnim centrom to ima smisla, bez toga nema. Reč je o arhitektonskom remek delu. Reč je o tome da moramo da prekinemo sa učitavanjem ideoloških motiva i pobuda. Reč je o tome da je ovaj zakonski predlog protivustavan. Zbog toga ćemo mi, naravno, glasati protiv. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ja ću govoriti samo o tzv. leks specijalisu, odnosno Generalštabu. U dosadašnjoj raspravi je predstavnik predlagača, gospodin Jovanov, rekao da nije čuo dovoljno dobru argumentaciju koja bi promenila njegovo mišljenje, pa sam ja rešio da preokrenem stvari.

Ja ću analizirati vašu argumentaciju koju ste izneli kao potporu za donošenje ovog zakona i pokazaću da ni jedan vaš argument ne može da izdrži ozbiljnu kritiku. Naravno, u ovom vremenu koje mi je preostalo neću moći da se osvrnem na sve, ali u dodatnom vremenu koje dobijemo, kada pređemo na raspravu u pojedinostima,

dobijamo dodatnih 15 minuta, moći ću da završim tu argumentaciju, ali zbog građana, ovo je samo deo argumentacije koju ću iznositi.

Odmah da kažem da zakon koji predlažete je veoma pogrešan i neprihvatljiv. Prva tema i možda tema koja je zauzela najviše vremena u dosadašnjoj raspravi – da li je Generalštab simbol srpske državnosti, da li je to simbol slobodarskog duha naroda organizovanog uz svoju vojsku koja brani tu slobodu i od kakvog je to značaja? Ako vama nije jasno da je to simbol od najveće važnosti za Srbiju, srpski narod i slobodarski duh srpskog naroda, agresorima 1999. godine je bilo savršeno jasno. Agresorima koji imaju višedecenijsku imperijalnu tradiciju, kada je Amerika u pitanju, odnosno viševekovnu kolonijalnu tradiciju kada su u pitanju drugi koji su učestvovali u toj zločinačkoj agresiji NATO pakta 1999. godine protiv nas. Znali su oni da je Generalštab prazan, da tamo nema nikakvog komandtnog kadra i nisu ga oni rušili zato što je to neka administrativna zgrada, takoreći neka birokratija po kojoj se po hodnicima šetaju zaludni ljudi. Znali su šta gađaju, znali su da je to simbol koji treba uništiti, da je to simbol koji treba da razvije malodušnost čitavog naroda i da slomi njegovu želju da se brani.

Vi kažete – pa srušeni su i drugi objekti, mostovi, Avalski toranj itd. Svi su oni obnovljeni kao mostovi, Avalski toranj je obnovljen kao Avalski toranj, iako je on u vreme rušenja imao telekomunikacioni značaj, a u vreme obnove više gotovo da nije, jer je tehnologija otišla napred. On više nije imao onaj značaj koji je imao prethodno.

Dakle, oni su obnovljeni onako kako je trebalo da se obnovi i Generalštab. Zašto Generalštab nije obnovljen i pre nego što ste vi došli na vlast?

U prvim godinama mogu da razumem da je ambicija bila da svi stranci koji dolaze u Beograd vide kako na delu izgleda taj zločinački NATO pakt. Posle toga mi taj period nazivamo period Borisa Tadića, ali u suštini je to period Mikija Rakića, direktnog stranog špijuna, koji je bio instaliran kao glavni operativni čovek koji koordinira rad svih naših obaveštajnih službi. Pa naravno da od njih nije bilo moguće očekivati da obnove Generalštab. Pa on je tu da nastavi slamanje srpskog naroda i da dalje ruši srpsku državu i taj čitav režim koji je došao sa njim. Ali, onda ste vi došli na vlast.

Zašto vi niste pristupili obnovi Generalštaba? Možemo da raspravljamo u kojoj formi, na koji način, to je u redu, ali da se ne obnovi i da učitavate da neko ko to kritikuje, kritikuje zato što želi da ostane razrušeno, to je potpuno neutemeljeni stav. Može se u okviru toga razmatrati i ova i ona koncepcija. O tome da li treba da bude remek delo i da li je remek delo koje simbolizuje Sutjesku, šta znači Sutjeska, o tome šta znači memorijalni centar, o tome šta u poslovnom smislu i u diplomatskom smislu sve to zajedno znači i zašto ti dalji argumenti, koje ste iznosili, takođe vam ne stoje ću govoriti kasnije zbog isteka vremena, da ne bih sada u nekoliko sekundi bio opominjan u nastavku naše rasprave, ali videćete na kraju te argumentacije nijedan argument na kome zasnivate razloge za podnošenje ovog Predloga zakona vam neće ostati kao ubedljivi. Hvala.

Zahvaljujem.

Državna politika je strateški put ka EU. Pitanje za Vladu Republike Srbije - da li će nakon odluke Brisela da se zabrani uvoz gasa iz Ruske Federacije preispitati taj svoj stav?

Naime, EU je pribegla prevari označivši tu meru kao trgovinsku meru, a ne sankcije, što one po svojoj sadržini svakako jesu. Kada kažete zabranjuje se uvoz gasa, to je svakako sankcija, ali kad bi označili ono što jeste kao sankciju, onda bi sve države članice EU morale da budu saglasne, odnosno onaj ko nije, ima pravo veta. Kada lažno prikažu da je to trgovinska mera, onda nije potreban konsenzus, onda je potrebna kvalifikovana većina i onda članice EU Mađarska i Slovačka ne mogu ništa. To je, dakle, politička zajednica koja krši svoj temeljni ugovor na kome je zasnovana i koja izigrava prava legalna i legitimna članicama EU. Ovde kod nas se u javnosti veoma često kaže da ono što ne valja u Srbiji, to je da se usaglasi sa EU.

Evo, Mađarska i Slovačka su članice i uvele su sankcije Ruskoj Federaciji i da li mogu da ostvare svoja prava, da li mogu da utiču na politiku EU? Apsolutno ne i to na jedan prevaran način, uz to, mere su pogubne za samu privredu EU. Šta to znači? To znači da strateški Srbija ide ka jednoj političkoj organizaciji kojoj ideološki stavovi stoje daleko više, daleko iznad ogromnim ekonomskim interesima te iste zajednice. To je jedna globalističko-imperijalistička klika koja hoće da vlada svetom i ne može da vlada zato što su Rusija, Kina i sve ono kasnije što su organizovali kroz Šangajsku organizaciju za saradnju i BRIKS ojačali do mere da je to nemoguće, ali oni idu dalje. Oni idu dalje ka tom svom potpuno neracionalnom i nemogućem cilju.

Za nas u ovom trenutku strateški težiti takvim organizacijama koje i nama posredno mogu da nanesu vrlo veliku štetu je svakako pogubno i ovo je odličan primer i povod za Vladu da još jedanput preispita taj svoj stav.

U druga dva dela, pošto očigledno ide zaoštravanje u međunarodnim odnosima. I Srbija treba da pristupi smanjivanju rizika od ucena i pretnji koje mogu doći sa tih strana.

U tom smislu, pitanje za Vladu - kada će dati nalog da se sve hartije od vrednosti koje je Srbija kupila od svojih deviznih rezervi prodaju, koje su registrovane u „Eurokliru“? To je organizacija gde su zaplenili, zamrzli imovinu Ruske Federacije, a sada ozbiljno planiraju da im otmu taj novac.

Ako mogu da im otmu, Ruskoj Federaciji, onda je to ogroman rizik da mogu da ucenjuju i Srbiju. Samo radi građana, mi smo tu u riziku za plasiranih oko 12 milijardi evra. Na jedan klik, jednom odlukom Srbija može da ostane bez tih 12 milijardi evra. Pitanje je za Vladu – kada ćete doneti meru da se te hartije od vrednosti prodaju, a novac plasira na ona tržišta na kojima nemamo taj rizik i time susretno, očigledno, povećanim zaoštrenim odnosima u svetu obezbedimo Srbiju na mnogo bolji način nego što je strateški put ka EU? Hvala.

Zahvaljujem.

Govoriću o tri stvari o kojima do sada u raspravi nije bilo reči. Ovih 18 milijardi evra ukupnog zaduženja za 323 projekata izostavili su dva važna projekta, jedno je pruga Beograd – Bar, to je od ogromne, modernizacije pruge Beograd – Bar, je od ogromne važnosti strateške za Republiku Srbiju, nije našla mesto u ukupno 323 projekata i sad vidimo koliko je to kada se stvari na međunarodnom planu zategnu, opasno za Srbiju.

Druga stvar, na istom fonu, mi nemamo trgovačku rečnu flotu, u opšte je nemamo i time smo izloženi raznoraznim ucenama. Prema tome, izuzetno je važno da Srbija odmah nabavi svoju rečnu flotu, jer na taj način sa dve barže dnevno od tri hiljade tona mi možemo da dopremamo dva miliona tona nafte do rafinerije Pančevo uprkos svim pretnjama i onemogućavanjima da u Srbiji posluje onaj ko je registrovan po pravilima Srbije i da nijedna strana država ne može da ugrožava suverenitet Srbije na tom planu.

Treća stvar, ovde imamo zaduženje u oblasti Zelene agende, gde smo se opredelili da kupujemo od proizvođača iz EU u oblasti u kojoj Kina apsolutni lider u svetu po kvalitetu i po ceni. Dakle, u toj oblasti nabavka od kineskih proizvođača je neuporedivo povoljnija za Srbiju, naročito kada znamo da ne samo što su lideri nego u oblasti „fotovoltajk“, odnosno, foto-panela oni jedini u svetu imaju proizvodnju bez olova sa većom iskorišćenošću energije od svih drugih takvih i sličnih proizvoda.

Ovde se pojavilo opravdano pitanje jedanputa odlaganja tih foto-panela i u tom smislu to jeste zaista za razmatranje, ali u situaciji kada imamo najpovoljnijeg i apsolutnog lidera jedinog na svetu koji ima ekološki najbezbednije i najefikasnije opredeljivati se za proizvođače iz EU je zapravo odluka na štetu interesa Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Zaduživanje 1,9 milijardi evra za nabavku „Rafala“ je najgora tačka ovog dnevnog reda. To je potpuno promašena kupovina. Već smo platili preko 800 miliona evra iz budžeta, 30% kupoprodajne cene kupujući nešto što neće povećati bezbednost Srbije zbog toga što kupujemo od zemlje koja nam nije prijateljska.

Sigurno će ti „Rafali“ u sebi imati softversko rešenje koje će onemogućiti njihovu upotrebu u svakom trenutku kada Francuska misli da to ne treba da se čini. U krajnjoj liniji nećemo dobijati rezervne delove koji su potrebni ukoliko Francuska nije zadovoljna kako mi vidimo odbranu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Znamo da je to jedna od država koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova i trenutno jedna od vodećih država u novom maršu na Moskvu sa ambicijom nanošenje strateškog poraza Ruskoj Federaciji.

Dakle, mi se zadužujemo unapred. Platili smo unapred nešto što po ugovoru prvi avion bi trebalo da dobijemo 2028. a svih 12 navodno do 2030. godine. Da smo sačekali normalnije, stabilnije odnose u svetu mogli smo bez problema da dogovorimo bilo sa Kinezima, bilo sa Rusima jednako ili verovatno bolje avione po značajno nižoj ceni. Za ovo ćemo sasvim sigurno Mi glas iz naroda glasati protiv.

To je jedna vrsta zarobljavanja Srbije da ne može da preispita tu odluku o nabavci "Rafala" nikakva sledeća Vlada, upravo zbog ovog zaduženja, gde će onda Srbija dugovati bankama, pa raskidaj ugovor o nabavci koliko god hoćeš, kao Srbija, nećeš moći da se oslobodiš ove obaveze jer je ugovoreno francusko zakonodavstvo i arbitraža u Francuskoj.

Inače, sve i kada bismo se odrekli tih 830 miliona evra koliko smo već platili, opet bismo za ostatak mogli da kupimo bolje i jeftinije avione, a da to nisu "Rafali", bilo od Kineza, bilo od Ruske Federacije.

Ovde kritika koja se tiče prevelikog zaduživanja Srbije koja se čula u dosadašnjoj raspravi je potpuno osnovana i to je zaista tako, previše se zadužujemo i ono u šta se investira neće imati sposobnost da vraća, da ima povrat uloženih sredstava.

Ovaj deo je demagoški kako ne treba da se modernizuje vojska i kako ne treba ulagati značajna sredstva u modernizaciju vojske pa umesto toga za te pare graditi nešto drugo. Ne. Srbija nema nikakve šanse ukoliko dalje snažno ne modernizuje svoju vojsku i u tom smislu su te kritike potpuno neosnovane.

Kritike su neosnovane i u delu u kome se govori o problemima inflacije, o problemima rasta BDP itd, zato što se istovremeno ne kritikuje MMF, Svetska banka, Fiskalni savet, rejting agencije. Svi oni ne vide rizike u makroekonomskoj politici Srbije. Dakle, nije moguće kritikovati makroekonomsku politike Srbije a istovremeno ne kritikovati Brisel, MMF itd, ove što sam pobrojao, što svi koji to do sada čine zapravo neće da urade, jer su oni takođe na toj liniji jednog globalističkog, briselskog imperijalističkog pristupa Srbiji.

Upravo zato MI - Glas iz naroda je jedini konzistentan. Mi kritikujemo taj koncept, ali kritikujući i mentore i one koji prihvataju da je to pozitivno i uspešno, a u stvari ne sagledavaju danas prikrivene rizike u makroekonomskom modelu a sutra vrlo opipljive rizike, na šta je s pravom inače ukazivano u dosadašnjem delu rasprave. Ali, svakako, ovo zaduživanje "Rafala" je ubedljivo dugoročno gledano najvažnija i najlošija tačka ovog dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem.

Ne znam zašto je ministar rekao da sam se ja bavio demagogijom, ja sam se zalagao za modernizaciju Srpske Vojske i ja delim mišljenje da nam je potrebna snažna moderna armija. Pored ovoga što je rečeno radi zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta i zato da bismo mogli da obezbedimo taj teritorijalni integritet uključujući i Kosovo i Metohiju protiv bilo koga ko nam to bude sprečavao, da bi mogli da zaštitimo Srpski narod u Republici Srpskoj protiv bilo koga ko bude to ugrožavao, ali pre svega iznad svega da bi diplomatija mogla da ima svoju šansu. Bez snažne moderne Vojske Srbije diplomatija Srbije nema ozbiljnu šansu da postigne one nacionalne i državne interese koji su nam potrebni. I, kada građani slušaju vrlo zanimljive kritike u pogledu korupcije od ovih ekstremno prozapadnih grupacija sve pada u vodu kada dođemo do modernizacije Vojske, jer oni žele da Vojska ne bude sposobna da obavlja svoje zadatke i tu nema nikakve sličnosti između nas i njih apsolutno nikakve. Kritika je na drugoj strani moglo se sesti i razgovarati sa Ruskom federacijom budući da kada se završi operacija u Ukrajini oni će imati ogromnu količinu viška naoružanja i sada se moglo dogovoriti da ne jedan avion 2028. godine nego odmah čitavu eskadrilu potrebnih aviona dobijemo 2028. godine, a do tada radimo obuku naših budućih pilota na tim modernim letelicama susretno i da dobijemo brže i bolje i jeftinije nego što bismo dobili u ovom aranžmanu, mi to kritikujemo, a ne taman posla da kritikujemo potrebu dalje snažne modernizacije naše Vojske. Hvala.

Hvala.

Da, se vratimo na prava građana. Njihova prava se masovno krše svakoga dana.

Pitanje za Vladu Republike Srbije - kada će preuzeti sve mere iz svoje nadležnosti, da se prekine ovo stvaranje haosa u državi, blokade saobraćajnica, te blokade državnih institucija, te blokade fakulteta. Imamo premlaćivanje novinarke u Kosjeriću. Imali smo premlaćivanje dekana pre izvesnog vremena u Novom Sadu sve u prisustvu policije. Imao povećano nasilje koje se pojavljuje na svakom koraku.

To je eksperiment sa građanima Srbije. Do kada će građani koji žele da žive i rade normalno u ovoj zemlji moći da istrpe oduzimanje njihovih Ustavom garantovanih prava ukoliko država ne bude radila svoj deo posla.

Tamo smo imali svedočanstvo novinara u Kosjeriću da im je policija rekla da treba da se zaključaju u opštinu jer su neki opasni ljudi okolo. Pa, hapsite ih ako su opasni ljudi tu. Ako znate da su opasni to znači da su iz kriminalnih struktura, da im nije tu mesto. Dovedite autobuse, spakujte ih i ako je to organizovano, vodite ih. To nije za policiju, to je za Bezbednosno-informativnu agenciju, da vidimo ko to radi u urušavanju države i ko to hoće da sruši ustavni poredak Srbije.

Prema tome, minimalno od čega treba početi ove blokade saobraćajnica, počevši od ovih šatora ispred Skupštine Srbije do ovih šatora ispred Vlade, treba ukloniti i omogućiti normalno kretanje svim građanima ove zemlje. Milion ljudi dnevno u Beogradu je lišeno svojih prava.

Ministar policije je objasnio da su ovi šatori ispred Srbije zato što postoje grupacije koje bi zauzele taj prostor za dalje rušenje ustavnog pravnog poretka Srbije. Ja mogu to da prihvatim na dan, dva ili tri, ali iza toga, izvinite, Vlada ima na raspolaganju obaveštajne službe, ima policiju. Te koji hoće da se na taj način obračunavaju sa ustavno-pravnim poretkom Srbije hapsite, a građanima omogućite normalno kretanje, normalan život, normalan rad. Ne sme da se dozvoli više nikakvo blokiranje institucija, ni televizija, ni tužilaštva, ni sudova, ni fakulteta. Moramo da se vratimo u normalne okvire.

Dok se ovde pre svega radi o političkim nadmudrivanjima, najveći broj građana Srbije stavljeno je u poziciju da njihova ljudska prava se žrtvuju zarad procena ovih ili onih politički struktura. Ne, Vlada Srbije je dužna da primenjuje Ustav i zakon i ako to nije radila do sada, odmah, od koliko danas mora da počne da radi na tome.

Pitanje je dakle više retoričko, ali formalno glasi - kada će Vlada preduzeti nadležnosti koje joj pripadaju da bi po zakonu sprečila haos u koji nas guraju sa strane da bi videli dokle ljudi u Srbiji mogu da izdrže to maltretiranje?

Hvala.