Dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik nam omogućava da ne dolazimo u ovakvu situaciju. Povređena je odredba člana 105. Poslovnika koja glasi: mere koje je izrekao predsednik Narodne skupštine primenjuju se dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga su izrečene. Što znači, jedanput kada je nekom oduzeta reč, ona je oduzeta dok god je ta tačka dnevnog reda u toku. (Poslanik Šešelj, s mesta: Ma nemojte.) Prema odredbi člana 105. Poslovnika. Prema tome, potrebno je da konstatujemo da je ta povreda učinjena i da u daljem toku, po ovoj tački dnevnog reda, oni kojima je mera izrečena više ne mogu dobijati reč. Hvala. (Poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Bravo.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  na žalost mislim da postoji povreda Poslovnika od strane predsedavajućeg i ona se odnosi na član 103. stav 1. u vezi člana 100. stav 3. Poslovnika. Član 103. stav 1. kaže - "mera udaljenja sa sednice izriče se narodnom poslaniku koji posle izrečene mere i oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici".
U prethodnom toku gospodinu Vojislavu Šešelju je već bila oduzeta reč, pa mu je ovde sada drugi put oduzeta reč, čime je ispunjeno da on nastavlja da se ponaša suprotno Poslovniku. Tačno je da je članom 100. stav 3. rečeno da o takvoj meri odlučuje Narodna skupština na predlog predsednika, ali pravilnim tumačenjem odredbe stava 1. člana 103. koji kaže "mera udaljenja sa sednice izriče se", ne - može se izreći, nego - izriče se, po mom razumevanju, obavezuje predsedavajućeg da predloži Skupštini da izrekne meru udaljenja. Dakle, jeste to u članu 100. rečeno na predlog, ali nije predlog diskreciono pravo, nego kada se steknu uslovi kao što su se stekli ovde, po dikciji samog člana 103. stava 1. predsedavajući to mora učiniti.
Moj predlog je da se stavi na glasanje da li poslanici smatraju da je predsedavajući prekršio Poslovnik na taj način što nije predložio meru udaljenja, a na šta je bio obavezan po članu 103. stav 1. ovog poslovnika. Kada se budem vratio na mesto, molim da dobijem mogućnost da se izjasnim da li želim da se ovo stavi na glasanje ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorim o ovoj temi postavljaju se dve dileme i o tome valja raspravljati. Kakvi su predlozi Odbora za pravosuđe i upravu za izbor predsednika sudova, po kvalitetu i, drugo, da li je taj odbor radio samostalno ili pod pritiskom, to je relevantno i treba raspraviti.
Pošto sam, između ostalog, član tog odbora, naravno da smo ubeđeni da u ovom trenutku nismo imali bolja rešenja. Za mnoga sam ubeđen da su odlična, ali bi bilo prepotentno da mi smatramo da je to idealno, ono što mi predlažemo.
Ono gde mi stojimo i gde čvrsto stojimo to je da je svako pojedinačno predloženo rešenje u odnosu na prethodnog predsednika suda bolje. Dakle, lično sam spreman da vratim poslanički mandat ako mi bilo ko dokaže da je predloženo rešenje makar isto, a kamoli gore od prethodnog predsednika suda. Dakle, tačno je da je to za stručnu javnost, da je stručna javnost raspravi, jer se zna šta je pravosuđe kao jedan značajan deo vlasti.
Naša tvrdnja i ono gde lično stojim da je svako predloženo rešenje direktno bolje od svog prethodnika. Drugi deo, koji se opet ponavlja i nije zgoreg još jednom to izneti, a to je da postoje pritisci na rad odbora. Pritisaka na rad odbora nema i ovde je prisutan gospodin ministar Batić nema uticaja na predlaganje. Vode se široke konsultacije, ali pritisaka i uticaja partijskih sa bilo koje strane iz DOS-a na rad ovog odbora nema. Ako bi se to radilo partijski, ako bi se radilo mimo pravila struke, takođe bih vratio poslanički mandat, napravio konferenciju za štampu i rekao - izvinite, vrše se pritisci, ja u tome neću da učestvujem. Dakle, toga nema.
Samo još vrlo kratko u pogledu stanja pravosuđa i u pogledu samog ovog predlaganja. Rečeno je da bi trebalo raspraviti između više kandidata. Odbor za pravosuđe i upravu uvek predlaže jedno rešenje Narodnoj skupštini. Proceduralno on ne predlaže dileme, nego uvek usaglasi i kaže - to je naš stav, pa vi izvolite izjasnite se, Narodna skupština to može da prihvati ili ne i time vraća Odboru na rad.
Bila je izražena sumnja da će u nekom narednom trenutku postojati opasnost da nekakve lokalne partijske strukture DOS-a izvrše upliv i naprave nekakve predloge predsednika sudova, naročito po unutrašnjosti, koji bi onda bili predloženi za predsednike sudova u tim sredinama. U Odboru za pravosuđe bili bi dobro došli i predstavnici Srpske radikalne stranke, koji bi onda mogli sasvim argumentovano da nam kažu za svaki predlog da je neprihvatljiv zato što je nestručan, nepošten ili već sve to što treba i naravno da niko ne bi stao iza nekog čoveka koji je loš.
Prema tome, saradnja u Odboru omogući će da je, kada mi svi ukrstimo svoje podatke, veoma mala verovatnoća da izrazito loš predlog prođe. Toga skoro da nije moguće da bude, ako budemo svi sarađivali na tom poslu, a to je veoma važna stvar.
Na kraju, moram da kažem, neću ići mnogo unazad, ali reći ću vam u onom delu koji znam i da razjasnimo tu dilemu da li mi razumemo parametre koji postoje u pravosuđu. Ako uporedite 1984., 1985. i 1986. godinu i koeficijente broja sudija i primljenih predmeta, predmeta u radu i onaj zbirni koeficijent ažurnosti, sada se obraćam samo onom delu stručne javnosti koja razume o čemu ja govorim, i uporedite ga sa tim koeficijentima danas koji postoje u pravosuđu, ovo pravosuđe je pet i po puta gore od onog pravosuđa koje je prethodna vlast nasledila. Dakle, kada se govori o nekom prethodnom režimu koji je ključne stvari poremetio u pravosuđu, ne, ovaj režim posle koga dolazi DOS je pet i po puta pogoršao stanje u odnosu na trenutak kada je on došao na vlast.

Dame i gospodo poslanici, ova rasprava se koncentrisala, kada pogledamo sadržinski prijave koje smo do sada čuli na predlog Odbora za pravosuđe i upravu u dve tačke. Jedna je da nije ispoštovana zakonska procedura, a druga je da postoji opasnost upliva u pravosuđe sa strane. Ja ću vam u svojoj diskusiji pokazati da su obe ove primedbe neosnovane. Što se tiče zakonske procedure, kada je reč o upravnim funkcijama u pravosuđu, a ne kada je reč o stalnosti sudijske funkcije, ne postoji nikakva nadležnost ni predsednika Vrhovnog suda Srbije, ni opšte sednice Vrhovnog suda Srbije. Ono sve što ste čuli danas ovde, pozivanje na mnogobrojne članove, to je razrada ustavnog načela ustavnosti sudijske funkcije. To je sve dalje konsekventno sprovedeno u zakonu, ali se ne odnosi na predsednike sudova.
Da su predsednici sudova izvan ovakve regulative, najbolje se vidi po tome što je kod njih izbor ograničen. Postoji mogućnost reizbora, odnosno izbora nekog drugog. Potpuno je jasno, samo primerom vam to približavam, kada bi istekao mandat od četiri godine, nije potrebna nikakva sednica, opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, da bi nekom bio produžen mandat na dalje četiri godine. Ne. Narodna skupština zna sama da na predlog ovog istog odbora donese odluku kakvu god želi. To je jedan od dodatnih razloga koji ukazuje na činjenicu da nema nadležnosti u Vrhovnom sudu Srbije u ovom slučaju.
Drugo, kada pogledate Poslovnik o radu Vrhovnog suda Srbije, koji još detaljnije reguliše čitavu ovu proceduru, onda ćete u njemu videti da takođe nema ni jedne jedine odredbe koja bi se odnosila i regulisala ovu nadležnost kada su u pitanju predsednici sudova. Prema tome, tim sistemskim tumačenjem, jasno se vidi da u ovom slučaju nikakva zakonska procedura nije povređena. Dovedena je u pitanje, u okviru tih primedbi oko procedure, i nadležnost samog ovog odbora. Ekskluzivno je pravo ovog odbora i samo je on nadležan da predlaže ovakve predloge, kakve je i dao. Piše u Zakonu o sudovima, piše u članu 40, piše apsolutno. Prema tome, piše i u našem Poslovniku, a to je već sve rekao gospodin Šabić, taj deo je već razrađen. Ja sam hteo samo da vam približim oko reizbora i oko Poslovnika o radu Vrhovnog suda Srbije i da time to dopunim.
Izrečena je sumnja da ovde Ministarstvo vrši upliv u rad Odbora za pravosuđe i upravu, čiji sam i ja član i kategorički tvrdim da to nije tačno. Ako se obraćate gospodinu Batiću, da on nešto kadrira, onda se obraćate na pogrešnu adresu, jer ovaj odbor za pravosuđe i upravu snosi svu odgovornost za predloge. Ako je nešto loše, ili ako je dobro, kritike i zasluge idu samo na naš račun. Ova dosovska većina ovde u Skupštini će uspostaviti pravi odnos između izvršne i zakonodavne vlasti upravo preko kontrole rada u skupštinskim odborima. Postavlja se pitanje o opasnosti uticanja sa strane na pravosuđe. Problem je u sledećem. Stanje u pravosuđu, onako kako smo ga mi zatekli, je takvo da se ne može regenerisati samo od sebe i da je to moguće onda bi to značilo da je taj državni sistem, u osnovi dobar, samo su mu potrebne neke male korekcije. Potpuno je stanje drugačije i građani su potpuno jasno prepoznali da mi u pravosuđu, kao ni u celom drugom društvu, temeljno nije u redu i da su potrebne bitne suštinske promene. Zato je glasano 24. septembra i 23. decembra tako kako je glasano ukupno i zbog toga je taj uticaj sa strane u ovom trenutku neophodan, jer se ne može pravosuđe samo od sebe izvući da postane funkcionalno, sposobno da zaista vodi dalje kadrovsku politiku. Dakle, naša ambicija je da i u ovom trenutku taj rez treba da ga osposobi da dalje radi autonomno i onako kako bi pravosuđe trebalo da radi.