Poštovane kolege poslanici, poštovana predsednice, imam pitanje za kompletnu Vladu, naravno, ali više sa akcentom na Ministarstvo spoljnih poslova ako oni to budu u stanju da urade.

Dakle, videli smo posetu ovih dana, Ursula fon der Lajen je dolazila, videli smo da je posetila Potočare. Ne znam da li će Vlada da predloži sledeći put da je povede na mesta zločina koji su činjeni protiv srpskog naroda? Ako vam to bude potrebno, možemo vam dati spisak tih mesta.

Takođe, moj predlog bi bio da joj Vlada organizuje posetu najvećem stratištu srpskog naroda u istoriji čovečanstva, u Jasenovac, gde može da vidi prvi jedinstveni logor za decu, gde su ubijali decu, da vidi malo šta je srpska istorija.

Ujedno, koristim priliku da predložim, ako bude mogućnost, ja sam spreman da joj poklonim knjigu od Gideona Grajfa o Jasenovcu, gde je opisano 57 načina ubistava i mučenja Srba.

Juče je ona rekla kao da su kroz EU nama obezbedili nekih 100 miliona evra investicija. Samo da vam kažem da je isti taj NIS, koga često ovih dana pominju, prošle godine uplatio preko dve milijarde evra samo poreza.

Sledeće pitanje bilo bi da li će i ova Vlada tražiti od nje i pitati je u stvari kada će ona na čelu EU da organizuje povlačenje priznanja Kosova i Metohije i da osudi NATO zločin nad Srbijom? Pošto vidimo da ona ne vidi sve to.

Sledeće pitanje. Naravno, pošto ona želi da mi uskladimo politiku sa njenom politikom, a njena politika je na uštrb i našeg naroda i naroda koji ona predstavlja, ona traži da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. Ako je jedan NIS uplatio porez za dve milijarde prošle godine, zamislite da nemamo isporuku gasa, a po mojim informacijama Srbija je imala samo za tu razliku u ceni preko dve milijarde uštede na isporuci gasa. O tome, naravno, zna više Dušan Bajatović, mnogo bolje je upućen u to i on može da kaže da li je to tako ili nije.

U tom kontekstu, pitanje bi bilo da li ona ima nameru da uskladi politiku EU sa interesima Republike Srbije, odnosno ovih građana? Pošto, ne predstavljamo mi njihove interese nego interese našeg naroda i naših ljudi. U tom kontekstu, bilo bi dobro da joj se predloži da ona poštuje naše odluke i da poštuje interese građana Srbije, a ne njene lične interese. Hvala puno. Prijatno.

Poštovane kolege i poštovano predsedništvo, ja imam više predloga. Naša inicijativa, naše poslaničke grupe, se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o socijalnoj zaštiti. Mi smo to prošli, naravno, međutim, bojim se da smo preko toga pretrčali. Ovo je zakon koji očekuje mnogo ljudi, mnogo porodica, bilo bi stvarno sramno da mi kao Skupština, kao poslanici ne podržimo ovaj zakon, jer mi dobijamo inače jako puno mejlova ljudi koji mole da se ovaj zakon primi po hitnom postupku, da ga ponovo razmotrimo i tako dalje. Znači, mnogi ljudi su oštećeni, oni očekuju pomoć od države i mislim da bi ovaj zakon trebalo još jednom da predložimo. To je inicijativa naše poslaničke grupe, razmotrite još jednom, jer smatramo da ovaj zakon ima izuzetno veliku važnost za veliki broj socijalno ugroženih ljudi i ljudi to očekuju od nas. To je naš predlog i ako može da se još jednom uvrsti, da se po hitnom postupku razmotri, da još jednom o njemu porazgovaramo i da donesemo odluku pozitivnu za ove ljude koji ovo očekuju. Hvala puno.

Dakle, da, samo želim jednu kratku ispravku, pošto malopre kada sam podneo predlog da se ponovo razmatra Zakon o socijalnoj zaštiti imao sam u vidu naravno najvećim delom, deo koji se tiče roditelj-negovatelj gde se predlaže da se ta mesečna naknada daje roditeljima za decu koja su ometena u razvoju i smatram da je prosto eto, mislim sramno je da mi kao poslanici ne podržimo jednu takvu inicijativu, jer ti ljudi jednostavno očekuju tu pomoć od nas.

Dalje, što se tiče amandmana, takođe bih se složio sa kolegom, posebno smo mi kao poslanička grupa oštećeni jer i mediji i svi nas svrstavaju stalno u istu grupu, gde kažu vlast je ovo, opozicija protiv ovoga, a niko nije rekao da smo mi, evo ja sam sedam ili osam amandmana podneo po ovom zakonu, a na žalost, nijedan nije prihvaćen, iako je jedan od njih bio ključni, a to se tiče da se podele pravna i fizička lica i time bi izbegli ovu priču da će da se legalizuju objekti koji su nečiji prijatelji, već bi pravna lica, naravno, ako su pravili, podrazumeva se da su oni pravili velike krupne objekte, za komercijalnu upotrebu, a ne privatne kuće.

Ovaj član 9. koji sam podneo ovde se tiče isto amandman gde kaže, gde sam ja predložio da 50 posto prihoda od naknada pripada jedinici lokalne samouprave, a 40 republici Srbije i 10 posto agenciji. Zašto? Zato što se na ovaj način jača njihova fiskalna samostalnost lokalne samouprave, koja neposredno sprovode postupke evidentiranja i generalno je problem što ovako u lokalnim samoupravama, ostaje malo novca kojim oni treba da raspolažu da bi rešavali niz pitanja koja se tiču ne samo ovog zakona, nego generalno i to je bila moja ideja ovog amandmana. Hvala puno.

Poštovani, dakle, moj predlog amandmana je sličan ovome što su kolege govorile. Tiče se toga da na potvrdu agencije može da se izjavi žalba, a da takođe na rešenje ministarstva može da se pokrene upravni spor itd.

Ovde hoću da kažem nekoliko drugih stvari.

Prvo što bih zamolio ministarku. Mi shvatamo da će biti neki formular koji će se popunjavati itd. Bilo bi jako dobro da mi možemo da vidimo o čemu se radi, da znamo šta je to što će biti potrebno da bi se taj formular popunio, jer ćemo tada dobiti odgovor, u stvari, šta je sve neophodno da bi se taj zahtev podneo. To bi bilo dobro da nas upozna.

Sledeća stvar, naravno da razumemo da zakonom nije obuhvaćeno sve. Evo, recimo, dva pitanja. Otac je u nasledstvo ostavio sinu kuću, imanje, nije bitno, i sada njegov otac nije podelio sa svojom braćom tu zemlju. Dakle, taj čovek koji sada živi u toj kući 10, 20, 50 godina, nije bitno, kako će on podneti taj zahtev i da li će to biti sporno ukoliko njegovi stričevi nisu to podelili?

Sledeće pitanje je pitanje koje se masovno čuje i ljudi nam javljaju, a to je šta ako čovek ima kuću u kojoj živi dugo godina, ali je ona napravljena u zoni gde je bilo šumsko gazdinstvo, odnosno državna zemlja? Oni sada pitaju da li mogu da podnesu zahtev ili ne mogu i kako će se to tretirati?

Mnogo je sličnih pitanja iz te sfere i oblasti, jer ne može zakon da da odgovor na sva pitanja, ali bi, recimo, taj formular bio jako dobar, jer će se tačno videti šta je to što se traži, da li je to plan, da li je to projekat, da li mora biti ucrtan plac odnosno zemlja koja ide uz to itd. Ima mnogo pitanja, ali dajte bar da se upoznamo sa tim, šta će se zahtevati, da bi mogli da damo odgovor ljudima na ta pitanja. Hvala vam puno.

Dakle, ovaj amandman se tiče dela naših ljudi koji žive u dijaspori i nije mi jasno zašto nije prihvaćen, u stvari koristim i priliku da se zahvalim ministarki jer je danas dala odgovore na deo pitanja koja sam postavio i koja sam dobijao.

Ovaj amandman se tiče upravo naših ljudi u dijaspori i ja sa ovim amandmanom tražio da za njih, za ljude koji žive u inostranstvu ovaj rok bude 12 meseci, iz prostog razloga jer ti ljudi žive u inostranstvu apsolutno je nemoguće očekivati da će sada neko od njih dođe i da u roku od 40 dana se svi pojave ovde. Znači, milioni ljudi koji žive u inostranstvu treba da dođu ovde da bi se prijavili. Naravno, postoji tu i elektronski način, ali svakako oni moraju na neki način, verovatno, da dokažu.

Moja ideja je bila da ovim amandmanom da oni naravno mogu da dokažu da žive u inostranstvu, da to bude dovoljan razlog da mogu oni da budu opravdani, da ako nisu uspeli u tom roku da podnesu dokumentaciju, jer ljudi dolaze ovde zimi, dolaze naravno i leti, to su dva neka vremenska perioda kada najviše dolaze.

Meni se čini da bi prema njima bilo jako korektno, i onako dijasporu nikako ne pominjemo, nikako da učinimo nešto za njih, a to je deo našeg naroda i bar kroz ovo, naravno, ovo ne govorim zato što ja tako mislim, već zato što sam kao predstavnik dijaspore razgovarao i znam šta su potrebe ljudi. Zvali su me, mnogi su me kontaktirali, molili su da ovaj amandman usvojite. Očekivao sam da će ovo negde da bude. Možda bude kroz neku drugu formu, ali bilo bi jako dobro da se ti ljudi ispoštuju i da im se omogući da oni ravnopravno sa svima koji žive u Srbiji mogu da izvrše tu prijavu, odnosno tu evidenciju. Toliko. Hvala vam puno.

Poštovane kolege, da iskoristim ovo malo vremena što je ostalo. Što se tiče ovog zakona, mi smo već rekli da ćemo podržati. Podneli smo niz amandmana koji očigledno nisu baš prihvaćeni ali videćemo obrazloženje ministarstva, jer su to bili objektivni amandmani koji nisu politički, nego čisto profesionalni.

Ono što bih hteo da dodam što se tiče ovog zakona, naravno da bi trebao da postoji jedan detaljan plan i implementacije ovog zakona, pošto bojim se da će tu da bude dosta problema. Recimo jedan od prvih, već sam ovih dana razgovarao sa pojedinim ljudima koji komentarišu da ljudi koji žive na selima ne znaju da koriste internet, niti ga imaju, niti umeju da koriste bilo kakve aplikacije. Broj takvih ljudi je veliki i bojim se da će tu takođe biti problema.

Koje bi bilo rešenje sa mog aspekta. To je da u svakoj lokalnoj zajednici postoji po jedna kancelarija koja će biti zadužena za pomoć tim ljudima koji to ne umeju da urade. Onda kada ljudi dođu sa sela iz grada koji ne znaju kako da koriste internet, da mogu da im pomognu oko tog upisa oko predaje dokumentacije.

Isto tako, ljudi koji su u selima, bilo bi dobro da se naprave takođe u lokalnim samoupravama nekakve mobilne brigade, tako ih možemo nazvati, koje bi išle sa kompjuterom po tim selima i pomagali tim ljudima da na licu mesta reše to pitanje. To bi bilo jako dobro.

Imam ovde jedan dopis, reč je o falsifikaciji određenih katastarskih planova. Ovde imam, recimo, jedan dopis koji smo dobili od čoveka iz naselja Brzeće, to je na Kopaoniku, gde čovek tvrdi da je 170 hektara upisano lažno, odnosno falsifikovano. Ne mogu sada čitati pošto nema vremena, ali to je jedan od momenata koji takođe postoje.

Naravno, bilo bi dobro da veći deo ovih sredstava ostaje lokalnim zajednicama da rešavaju probleme koji postoje sa vodom, kanalizacijom, putevima, nije bitno, itd.

Ključna stvar koju bih hteo da kažem sada jeste, naravno, rak rana, a to su izvršitelji koji u Srbiji, vidite, narod je strašno nezadovoljan, otima se imovina, kupuju se rešenja. Znamo da nam, nažalost, u pravosudnim organima takođe postoji ogromna korupcija, da se kupuju određena rešenja, otima se ljudima imovina, izbacuju se iz stanova, iz kuća. Čak i tamo gde ljudi žive, recimo unajmljeni stanovi ili kuće, dolaze izvršitelji, plene imovinu, a ne postoji ni jedan dokaz da li je to njihova imovina ili nije, da li je to isti taj televizor ili tehnika ili kuća itd. Imate objekte koje otimaju, odnosno plene, a koji nisu nigde ni legalizovani, ne zna se ko im je vlasnik zemlje itd.

Znači, problem izvršitelja je jedan ogroman problem i ja prosto ne razumem kako vlast ne shvata da je ovo tragedija? Jer, pazite, čujem juče ministar kaže – znate, postigli smo neki međunarodni rejting što se tiče tih naplata itd. Pa, kakav crni međunarodni rejting ako izbacujete ljude na ulicu koji nemaju gde da žive i kojima koruptivnim šemama oduzimaju tu imovinu? Dakle, ovo je jednostavno problem sledeći koji mora da se reši kardinalno, jer mi treba da štitimo naše građane, a ne da se toliko brinemo o tom rejtingu međunarodnom.

Na kraju bih želeo da kažem, evo, videli ste, neki dan smo glasali ovde, imali smo dva predloga za rezoluciju, jedan je bio o BRIGS-u i, nažalost, bilo je nekih 12, 13 poslanika koji su glasali. Mnogi političari govore često na tu temu, a nažalost kada je bilo glasanje nismo ih ovde videli. Naravno, i naša inicijativa da se izglasa rezolucija o genocidu nad Srbima u NDH, odnosno u Jasenovcu.

Nažalost, ta naša inicijativa je dobila podršku samo 12 poslanika, naša narodna grupa, tu je grupa bila Vulinovih poslanika, Zdrave Srbije i nekoliko, odnosno čini mi se dva poslanika iz vaše grupe, mislim da su to bili Linta i Jadranka. Tako da, prosto to je od nacionalnog, strateškog značaja, a niste dali podršku da ovekovečimo memoriju tih naših žrtava. Hvala vam puno. Toliko.

Još jednom, dobar dan.

Dakle, podneli smo ovaj amandman. Dopuna bi zvučala ovako - jedinice lokalne samouprave su dužne da agenciji dostave digitalni zoning plan u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Znači, ovo je više zbog realnosti da se taj plan napravi, jer znamo kakva je situacija u različitim opštinama i ovo je više da zaštitimo malo ovu vašu administracije koja možda neće uspeti da u tom roku obezbedi sve što je neophodno, a onda će se naravno napraviti lančana reakcija i ljudi koji budu to podnosili imaće problem zato što oni neće uspeti da vam dostave tu informaciju, a onda se i zakon od predviđene za njih kazne. Toliko.

Naravno, hvala.

Dakle, ovde je predlog člana 7. - izmena postupka evidentiranje može se sprovesti za stambene objekte sa posebnim stambenim jedinicama ukupne površine 300 kvadratnih metara. Zašto sam ovo predložio? Dakle, ovim amandmanom se jasno razlikuje stambena površina od ukupne površine domaćinstva koja obuhvata i pomoćne, ekonomske i poljoprivredne objekte. Postoje brojna seoska gazdinstva kojima su u sklopu stambenog kompleksa izgrađeni objekti za uzgoj životinja, skladištenje poljoprivrednih proizvoda, mehanizacije, itd, što čini realnu potrebu za većom ukupnom površinom. Amandman sprečava diskriminaciju vlasnika domaćinstva i poljoprivrednih gazdinstva u odnosu na gradska domaćinstva i obezbeđuje pravičnu primenu zakona.

Dakle, nije isto tretirati površinu koju koriste ljudi u selima koji imaju velika domaćinstva, gazdinstva i površinu koju imaju ljudi koji žive u gradovima. To je bila motivacija za ovakav jedan amandman. Hvala puno.

Ovo je jako bitan amandman, onako kako ga ja doživljavam. Očigledno da se tu ne razumemo.

Ovde je reč o tome da visina naknade za evidentiranje prava na nepokretnostima mora biti različita za fizička i pravna lica, s obzirom na namenu i karakter objekta. Zašto je ovo bitno? Da ste prihvatili ovaj amandman, odmah bi ova prozivka koja postoji da je ovo zakon koji treba da pomogne nekim iz krugova vlasti da legalizuje neke svoje komercijalne objekte, otpala bi, jer ovim što sam predložio bila je ideja da se podele fizička i pravna lica.

Zašto? Zato što fizička lica rešavaju svoje probleme vezano za upis u evidenciju svojih objekata, kuća, stanova, itd, a pravna lica, to su uglavnom ljudi upravo o kojima svi ovde i pričaju, koji su izgrađivali nelegalne objekte, zgrade. Nije bitno gde su, da li su oni u centru grada, da li su na Dedinju ili su u nekim drugim malim gradovima, ali definitivno je jasno da su to objekti koji su komercijalne namene i da su to objekti koji za funkciju imaju da zarade neki ozbiljan novac i time što ih svrstavamo u istu kategoriju kao i fizička lica, oni će naravno moći da legalizuju te objekte, odnosno da ih upišu, kako hoćete, u evidenciju pod istim uslovima kao i ljudi koji imaju potrebu da svoju kuću ili stan upišu.

Mislim da je ovo bilo od izuzetne važnosti. Još jednom ponavljam, komercijalni objekti i privatni objekti, odnosno kuće ne mogu da budu u istoj ravni, jer potrebe jednih i drugih nisu iste. Ovima se, naravno, omogućava da pravna lica, odnosno ti koji su izgradili ogromne zgrade i objekte mogu da upišu u evidenciju te objekte, po vrlo povoljnim uslovima, a trebalo bi da to košta znatno više nego što će to da košta običnog građanina koji želi da svoj objekat legalizuje. Toliko. Hvala.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kao opozicioni političar ovo obraćanje bi trebalo da zvuči da je ovo katastrofalan zakon, da je ovo užasna jedna Vlada, da je ovo antisrpsko, antidržavno, antinarodno, zakon koji nema nikakve veze sem da pljačka narod, međutim ako govorimo ozbiljno o ovoj temi onda razumemo da je ovaj zakon nešto što je proizvod potrebe naših ljudi, našeg naroda.

Naravno, kada bih govorio kao što govore opozicione kolege to bi bilo onako, znate, da me potapšu po ramenu i da mi kažu na „Tik Toku“ da dobijem više lajkova i da budem popularan, ali ja ne pričam za „Tik Tok“, kolega, nego pričam za potrebe naših ljudi jer realno ovaj zakon ima veliku potrebu…

Nisam vas prekidao, kažem samo da me poslušate malo.

Naš cilj ovde, kao i vaš, kolega, jeste da budemo ozbiljni i da razmatramo ono što je stvarno potreba naroda. To nema nikakve veze sa vlasti i sa opozicijom nego sa onim što je potreba naših ljudi. Imao sam ovih nedelja razgovore sa ljudima koji imaju taj problem i zbog toga danas želim da se čuje, u stvari, njihova misao više nego moja.

Nažalost, sistem je nekako napravljen tako da najbolje ovde prolazi nešto što je populizam. Uvek vas negde svrstavaju da morate da budete sa jedne strane i teško se čuje, inače, glas razuma. Nisam na stadionu već sam u ovom narodnom domu i od mene se očekuje da shodno tome se i ponašam.

Naravno da ću moja obraćanje najviše skoncentrisati na ovaj zakon o upisu u evidenciju, legalizaciju, kako god hoćete nazovite, i moje obraćanje će biti više ministarki pošto smatram da je ona profesionalac u ovom poslu, da ona nije politički ministar, za razliku od mnogih drugih. Mislim da je jako bitno da se čuje naše mišljenje vezano za to.

Naravno, ja sam podneo niz amandmana, odnosno mi smo kao poslanička grupa to uradili i bilo dobro da se to analizira pošto to nisu politički amandmani, to su amandmani koji imaju za cilj da poboljšaju ovaj zakon, da ga usavrše, da ga koriguju eventualno negde gde smatramo da nije dobro urađeno.

Ono što mi je, takođe, posebno drago da prošli put pred mandatarom smo govorili, ja sam lično govorio o ovome, o inicijativi da se usvoji Zakon o legalizaciji, odnosno evidenciji, kako god hoćete i govorio sam takođe o tome da bi na mestu premijera izučio način, odnosno monopoliju tržnih sistema u Srbiji koji drže monopol i koji drže cene koje su duplo skuplje nego što su u Nemačkoj. Naravno, ne verujem da je mene neko slušao ili da me je poslušao, ali vidim da ste shvatili da je to potreba za ovaj narod. I jedno i drugo pitanje je od izuzetnog značaja. Kažem, to mi je posebno drago što se danas razmatra to pitanje i što ste prepoznali i ono što smo i mi prepoznali.

Čujemo da često govore da je ovaj zakon u stvari zakon da bi Vučićevi kumovi legalizovali svoje objekte, odnosno neki tajkuni itd. Apsolutna je činjenica da postoji veliki broj objekata koji su nelegalno izgrađeni, da se nije preduzimalo ništa povodom toga, ali objektivno, ovo je zakon koji se najviše tiče ljudi, onih prostih ljudi koji imaju svoje kuće, koji imaju svoja imanja koja nisu mogli ili da legalizuju, odnosno da reše taj problem dugi niz godina. U tom smislu, logično bi bilo moje pitanje – ako je to i tako, ako će neko da iskoristi taj zakon, da li mi svi treba da budemo taoci tih tajkuna pet, 10, koliko god da ih ima? Da li to znači da mi treba da kažemo – ne, ne treba nam ovaj zakon i da time stotine hiljada ljudi, možda čak i milion koji imaju ovaj problem, odbacimo na stranu? Koga vi u stvari predstavljate onda ako ne taj narod i ako ne potrebe koje oni imaju?

Ja imam jedino sumnju da li će ovo moći da se realizuje na takav način ako se ne bude koristio neki poseban softver ili neka inteligencija veštačka. Imajući u vidu da je katastar radio jako loše, da ne kažem katastrofalno, pošto znam primere da su upisivali jedan plac po 10 godina. Sad mogu zamisliti ako takvim intenzitetom budu radili na implementaciji ovog zakona, koliko će to da traje.

Ono što je bitno je to da ovaj zakon omogućuje ogromnom broju ljudi da na neki način legalizuje svoje objekte po vrlo povoljnim uslovima. Na taj način oni rešavaju taj problem, ali oni dobijaju faktički i robu, jer taj njihov objekat, kuća, stan koji nije bio legalizovan, dobija neku vrednost tržišnu. Šta to znači? To znači da oni mogu da taj stan ili kuću mogu da stave hipoteku ako je to potrebno za školovanje, za decu, za neki njihov novi posao koji bi oni hteli da pokrenu. Dakle, daje mogućnost narodu da tu svoju nekretninu koju imaju pretvore u neku vrednost koja može na tržištu da im pomogne u realizaciji nekih svojih drugih ciljeva.

Naravno da je do sada velika bila korupcija, pošto kažem, ja sam negde iz te sfere, građevinske, između ostalog i znam koliko se plaćalo mita, koliko je bilo korupcije u tom segmentu. Evo, ja ću vam samo navesti jedan primer, da sam ja pre dvadesetak godina i više kupio recimo jedan stan koji su preprodavali, nije bitno. To je bila neka nadogradnja. On nije legalizovan. Ja sam od prvog dana plaćao porez na taj stan.

Pazite u čemu je apsurdnost. Nigde u svetu nemate takav način da vi plaćate porez na nešto što de jure ne postoji. Naravno da stan postoji, ali pošto on nije legalizovan, ja sam plaćao sve poreske obaveze za svih 20 i kusur godina na nešto što ne postoji. Sad zamislite koliko ima takvih ljudi kao što sam bio ja, kao što su mnogi ljudi koji imaju privatne kuće. Ako uzmemo Beograd i okolinu, to je Kaluđerica, Borča, Kotež i mnogi drugi rejoni gde postoje takvi problemi. Zamislite samo koliko je značajno tim ljudima da mogu da za 100, 200 ili 300 evra legalizuju svoj objekat.

Ono što sam predložio u amandmanu jeste da bih ja razdelio ovo na dva segmenta. Prvi segment jeste za fizička lica, to je ono što jeste strateški cilj ovog zakona onako kako ga ja doživljavam, a drugi je da to bude za pravna lica. Jer, mi podrazumevamo da su pravna lica pravila te objekte za komercijalnu svrhu. Znači, oni su pravili objekte da bi prodavali stanove. Da li su oni na Dedinju, u centru ili na Vračaru, nije bitno, ali je poenta u tome da ne možemo da ih stavimo u istu ravan sa fizičkim licima odnosno sa građanima i ljudima koji žele samo svoje privatne kuće da legalizuju. Sada, uslovno rečeno, on ima neku štalu koja mu vredi 300 evra a treba da plati 100 evra za legalizaciju. Nije isto kao onaj što ima objekte koji vrede milione evra a platiće hiljadu evra ili koliko već bude određeno. Dakle, ja bih to podelio po klasifikaciji na taj način, jer bi to bilo pravednije u odnosu na naše ljude koji imaju taj problem.

Sada bih hteo da obratim pažnju na nekoliko pitanja koja su aktuelna. Dok sam obilazio i razgovarao sa ljudima vezano za njihovu problematiku, došao sam do nekih pitanja na koja bih želeo da ministarstvo da odgovor, odnosno da ima u vidu da postoje ti problemi.

Vidite, ovim zakonom omogućavate da ljudi reše neke svoje probleme, ali, vidite, ja sam imao u porodici, u bližoj familiji ljude koji su kupili neke placeve i koji su pitali da li da grade? U pitanju je Kotež, Borča, znači nije centar, nije Vračar. Ja im kažem - nemojte da gradite dok ne dobijete dozvolu. Ljudi su me poslušali i sada me zovu i pitaju - a šta ćemo sada, Dragane? Znači, oni su kupili placeve, trebali su da prave, ja sam im rekao da ne rade ništa dok ne dobiju dozvolu, a sada, šta se dešava? Opština nije urbanizovala taj deo. Ljudi su kupili placeve, žele da naprave kuću za sebe, ali pošto nije prošla urbanizacija tog dela, oni sada po novom zakonu nemaju pravo da grade. Znači, ljudi su faktički ostali bez mogućnosti da dalje grade odnosno da prave svoj objekat ili kuću koja im je neophodna za tu namenu.

Mislim da je problem i kod tih odeljenja za urbanizam što mnoge stvari oni koče, ne rade adekvatno, da bi ljudi mogli na vreme da dobiju dozvole i ona počinju da prave nelegalne objekte.

Imam slučaj na Zlataru gde su ljudi kupili zemlju koja je građevinska, sa namerom da tu nešto naprave, neke vikendice. Međutim, po zakonu mora da se ima put direktno do placa. Sada imate situaciju da put de fakto postoji, koriste ga svi, ali on nije upisan, postoji nekih 10 santimetara gde taj put ne dolazi do tog državnog dela puta i ovi ljudi ne mogu da dobiju dozvole za izgradnju tih objekata, što je takođe jedan od problema.

Sledeći problem koji mnogi imaju jeste da ljudi imaju objekte odnosno svoje kuće, imaju neke pomoćne objekte koji su nekada napravljeni, pre 30, 40, 50 godina i gde su zakačili negde državnu imovinu, odnosno neko šumsko gazdinstvo, negde su izašli na put, recimo, 30 santimetara su ljudi izašli i te njihove kuće postoje dugo godina. Nije jasno kako će da se reši taj problem, jer sa druge strane imate ljude koji su zauzeli hektar te državne imovine i da li će se ovim zakonom na isti način tretirati i jedni i drugi, što opet negde ne bi bilo pravedno?

Ono što je moj predlog, juče sam na Odboru to predlagao, ljudi imaju te objekte odnosno male kuće, gde koriste to državno zemljište, kažem, 30, 40, 50 godina, da im se omogući da oni mogu da otkupe taj deo, jer to su objekti od 10 do 15 kvadrata, uslovno rečeno, gde oni imaju te pomoćne objekte, da mogu da otkupe od države i da im se odredi neka cena, onaj ko to želi, i da ljudi imaju mogućnost da to otkupe i da se legalizuje njihov objekat. To bi bilo dobro da se uradi.

U zakonu je propisano da oni koji budu upisani u evidenciju moći će da se priključe na vodovod, kanalizaciju itd, ali definitivno tu postoji takođe jedan veliki problem kod ovih situacija gde ona nije čista i nije precizna. Znam više slučajeva gde su ljudi morali nelegalno da plaćaju desetine hiljada evra da bi ih nelegalno priključili na struju, na vodu, na neke druge stvari. Smatram da se ovim zakonom onemogućuje ta mogućnost, ali bilo bi dobro da se precizira na koji način će ovi sporni objekti da rešavaju to pitanje.

Ono što mi još izaziva pažnju, naravno da će ovo biti sa nekom zvezdicom, uslovno rečeno, da će to da zvuči da je taj objekat upisan u evidenciju pod tim i tim zakonom, ali se bojim da će to da izazove reakciju i kod banaka i kod ljudi, jer će se smatrati da to nije potpuno legalno, nije potpuno u redu i onda će da bude zloupotreba na tržištu, jer možda notari neće hteti to da overe, neće banke hteti da prihvate i zato mislim da i taj momenat treba da imate u vidu.

Dao sam neke amandmane, a ono što mi je ključna stvar jeste da rok od 40 dana, pa i bilo koji približan tome, pravi problem za naše ljude koji žive u dijaspori. Vi morate da imate u vidu, ja sam to u amandmanu predložio, da ljudi koji imaju stalni boravak u inostranstvu moraju da imaju neki sasvim drugi rok. Ja sam predložio 12 meseci, može da bude i neki drugi, ali morate imati u vidu da su to ljudi koji žive u inostranstvu i zamislite sad kada bi svi oni krenuli koji imaju objekte u Srbiji, oni moraju da napuste svoje poslove, da dođu, da bi se u roku od 40 dana prijavili. Možda bi mogli to na neki drugi način, putem interneta itd, ali oni se boje da im ne budu tražili nekakve potvrde, neke dokumente za koje je neophodno njihovo fizičko prisustvo u Srbiji.

Molio bih da sve to imate u vidu i da sutra razmotrite te amandmane koje smo mi podneli.

Imam još dve stvari ovde samo kratko da kažem, naravno ovo što se tiče izvršitelja to je posebna jedna tema, to je veliki problem u društvu i tu mogu negde da se složim sa prethodnim kolegom koji je govorio na tu temu, ali ne mogu da se složim kada je nedavno organizovao proteste protiv prodaje naoružanja Izraelu, a pritom kaže - a Ukrajini možemo da prodajemo. To su takvi predstavnici koji valjda na demokratski način opredeljuju za sebe da jednima možemo da prodajemo a drugima ne možemo. Otprilike toliko za sada, pošto hoću da ostavim malo vremena i za još jedno obraćanje. Hvala vam puno.

Dobar dan, poštovane kolege.

Imam pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo i za BIA.

U martu mesecu u Beogradu je održana velika međunarodna konferencija na kojoj su prisustvovali lideri suverenističkih partija Evrope. Naravno da su tu bili moji gosti koji su bili iz Rumunije i Mađarske, između ostalih.

Međutim, šta se dogodilo?

Posle tog našeg skupa koji je bio održan u Beogradu, lider mađarske partije "Pokret naša domovina" Laslo Torockaj je otišao na srpsko-mađarski spomenik koji se nalazi na mestu trijumfa u Tvrđavi, gde su natpisi srpskih i mađarskih vojnika koji su još 1456. godine branili našu tvrđavu. To je spomenik na kom stoji i mađarska i srpska zastava, oni su postavili tamo cveće i postavili su vence. Međutim, šta se dogodilo?

Izvesni rumunski državljanin koji se zove Aleksandar Balan, imam informacije i podatke o njemu, je došao posle njihove posete tom spomeniku i on je otkinuo tamo zastavu mađarsko-srpsku, otkinuo je, pobacao je cveće i sve ono što su oni doneli tamo u znak sećanja na te žrtve. Taj isti Aleksandar Balan koji je to uradio, on je to čak i snimio i snimio je sebe kako je to pocepao, kako je to bacio itd. Inače, primećen je kao jedan od suorganizatora čak antiruskih ovde protesta, a isto tako je primećen i na protestima kojima pljuje Srbiju i isto tako, gde pokazuje karte neke velike Rumunije, gde Srbija ne postoji. Dakle, očigledno je da je to čovek koji ovde, ne znam po čijem zadatku ili je samostalno, ali se bavi antidržavnim projektima i ponašanjem i smatram da treba da se ispita, a inače je i lider Mađarske partije, podneo je krivičnu prijavu u Srbiji, povodom tog događaja. Ja sam bio u Mađarskom parlamentu, gost pre nekoliko nedelja gde smo saopštenje potpisali i mi smo inače osudili takvo ponašanje tog građanina Rumunije i ne znam da li ima uopšte državljanstvo Srbije, to je nejasno.

Ali je jasno da je njegovo ponašanje u Srbiji apsolutno antidržavno i antisrpsko, a i naravno on utiče na odnose gde kvari naravno odnose sa našim drugim državljanima i komšijama kao što je to Mađarska i čovek koji vodi ovu partiju, i koji je prijatelj Srbije i koji brani srpsko KiM, i naravno ovo ne odražava verovatno stav svih Rumuna, ali taj pojedinac je to napravio i smatram da on treba da bude sankcionisan i to glavno moje pitanje i neću vas više zadržavati i očekujem da ova naša država protiv ovog čovek preduzme odgovarajuće mere. Hvala.

Dobar dan. poštovane kolege.

Osvrnuću se na nekoliko stvari. Prvi je ovaj zakon koji reguliše kupovinu stanova za našu omladinu. Mislim da je to korisno, ali sam uneo neke svoje primedbe. Vidim da su sada napravljene određene korekcije i drago mi je da su ti neki predlozi prihvaćeni i izmenjeni. Iako, kažem, to se svodi negde na spisak lepih želja. Kada dođete u banku, ta naša deca ili omladina dobiju poseban spisak koji oni ne mogu da izvrše, pa je to sada pitanje koje treba da se rešava u okviru Vlade i banke.

Dalje, Zakon o starim vlasnicima, takođe sam glasao protiv, zato što, da dugo sada ne objašnjavam, ali ljudi su u problemu. Oni koji stvore firmu, vi morate u roku od 30 dana da prijavite kao stvarni vlasnik, iako ste pre toga dali ličnu kartu, podatke itd. Sada, to su sve neki zadaci koje nam daje Evropska unija, a u stvari ne dobijate upozorenje ako niste to uradili, nego vas kazne sa 200, 300 hiljada, čak do dva miliona, znači početnike, ljude koji su napravili tek neku firmicu, oni moraju da se zatvore na samom početku.

Što se tiče pitanja vazduha, mislim da je to jedno od najsloženijih pitanja u Srbiji, jer zagađen je ne samo fizički, nego i duhovno, moralno, politički, kako god hoćete. Ali, ono što je za mene danas ključno pitanje jeste, obraćam vam se pošto imam ovde predstavnika Agencije za borbu protiv korupcije, evo, želim da ga obavestim i da pitam šta se dešava. Mi smo kao poslanici poslali nedavno zahtev da se istraži, odnosno da se izvrši provera, pošto znamo da je naš bivši kolega doktor Nestorović do dana današnjeg dobio preko 1.200.000 evra. To je novac koji pripada svima nama poslanicima i onima koji su učestvovali u tome. Međutim, mi to nismo videli. Mi kao grupa građana imamo takođe većinu, koja nije ispoštovana. On ne bi smeo da potroši ni jedan dinar tih sredstava. Međutim, mi vidimo i znamo, mi dobijamo od Ministarstva finansija kao pokret „Mi – Glas iz naroda – dr Nestorović“, međutim, on predstavlja drugu frakciju, drugi pokret koji neme nikakve veze sa nama.

(Aleksandar Jovanović: To vidite sa Nestorovićem, to nas ne zanima. To nije tema.)

Ma to je tvoj problem što tebe ne zanima. Ne zanimaš ni ti mene uopšte.

Izvinjavam se.

Znači, postavljam pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije. Šta tu nije jasno? Šta tu nije jasno?

Dalje, on se poziva često i kaže da on želi da to bude sve časno i pošteno u politici. Evo, ja želim časno i pošteno da kažem da su računi, on je rekao u predizbornoj kampanji da su vratili novac i tako su kupili narod kako su oni vratili 500.000 evra. U stvari, to je takođe laž, jer on nije platio tada nijedan potpis, plaćao sam ga ja, a sve troškove koji su bili prikazani tada u predizbornoj kampanji su lažne fakture, i ja sam svedok, i imamo ovde kolege koji su bili zajedno sa nama. Ništa se po tom pitanju nije preduzelo, kao što se sada nije preduzelo po ovom pitanju, jer čovek koji je faktički uzurpirao ta naša sredstva, mimo svih zakona, mimo svih pravila, troše se na način koji nije u skladu sa dogovorom koji mi imamo kao grupa građana koja je osnovala taj pokret itd.

Naravno da tražim da se Agencija oko toga izjasni, ne samo ja, nego cela poslanička grupa i poslanici koji su bili deo te priče. Nažalost, govorili smo stalno o poštenju, a on je izneverio i nas i građane koji su za nas glasali. Samo da vam kažem, evo, koliko god vi dobacujete sa te desne strane, ali vi ništa ne doprinosite takođe ni miru, ni spokoju, kako na ulicama, tako i u ovom parlamentu. Ovaj parlament je na jednom najnižem nivou i jednostavno narod ne želi više ni nas, ni vas, ni ove druge, znači nikoga ne želi, zato što smo spustili ovaj nivo poslanički i ovu Skupštinu tako nisko, da jednostavno narodu je maltene muka više od nas i od svega onoga što mi radimo, ali to smo mi krivi, zato što, evo, vidite kako se ponašate i kako dobacujete.

Imamo takođe čoveka koji govori ovde o Rusiji. Mi nismo robovi ni Rusije, nismo robovi Evropske unije. Ali imam pitanje – da li je igde nama neki zakon ili bilo šta što mi dobijamo, bilo napisano, da je to zahtev Ruske Federacije? Nije, to je zahtev Evropske unije. Koliko god nam to ne odgovaralo, mi ispunjavamo te zakone. Tako je bilo sada kada smo imali Odbor za izmenu Zakona o stvarnim vlasnicima, takođe je to bio zahtev Evropske unije.

Znači, jednostavno, ako govorimo o blokadama, pa naravno da su svakom normalnom čoveku blokade, muka im je, ne mogu da dođu na posao. Ne kažem da studenti nisu u pravu, mi smo im dali podršku u njihovim zahtevima, međutim, govorim o tome da ako govorimo da postoje blokade, pa blokade postoje i ispred Skupštine, kao što postoje svugde. Sve te blokade smetaju, sve su one problematične za normalnog čoveka, ne možete da funkcionišete, ne možete da putujete, ne možete da dođete na vreme na posao itd. Trebalo bi svi da se dogovorite oko toga.

Drugo, ne govorim ovde kao neki da bih se svideo sada studentima i da branim sada njih ili neke druge, jednostavno, govorim onako kako smatram da je iskreno i pošteno u ovoj situaciji i nisam navijač, niti se nalazim na stadionu. Oni koji smatraju da treba da navijaju, mogu da idu na stadion, ali ja navijam za ovu Srbiju, ja navijam za interese ovog naroda i bez obzira kakve mi trpeli ovde pritiske i provokacije da smo mi Vučićevi, ovakvi ili onakvi, mi smo samo svoji i predstavljamo interese našeg naroda onako kako smo obećavali, a oni koji zloupotrebljavaju, tražimo od države da ona reaguje, jer ako govorimo o nekoj časti i poštenju, ne možemo na prvom koraku prevariti sve kolege, uzurpirati sve ono što pripada našoj poslaničkoj grupi i onda se na to vaditi – kao, to nas ne interesuje. Pa o kakvom onda principu vi govorite, ako vas ne interesuje nekakav način lopovluka itd? Kako vas to ne interesuje? Znači, to je valjda prvo i osnovno, ako smo mi svi ovde časni i pošteni, treba to da nam bude prvo. Ako neko krši te principe, i pravne i moralne, treba da ga prozovemo.

(Aleksandar Jovanović: On je vaš izbor.)

Jeste.

(Aleksandar Jovanović: Pa šta kukaš onda? Prestani da kukaš više.)

Prvo, ne možeš da govoriš sa mnom na takav način, nisam ja sa tobom na „ti“.

Ako želite da ga branite, idite sa njim. Ako vas je na neki način zainteresovao, oboje treba da budete pod ovom agencijom, da se isproverava zašto vi branite toliko njega. Hvala vam puno.

Poštovane kolege, Dragan Stanojević, Mi – Glas iz naroda, mi smo već rekli da nećemo glasati za ovu Vladu. Moje kolege su već govorile o tome koji su razlozi i zbog čega mi nećemo podržati. Naravno, želim da pozdravim sve kolege i da kažem da mi ne želimo da dajemo karakteristike budućem premijeru pošto ga ne poznajemo, a i drugi razlog je, pošto ja imam jedan životni moto koji me vodi u životu i koji kaže – tvoja dela govore o tome toliko glasno da ja ne čujem šta ti govoriš… Imaćemo priliku da vidimo vas na delu kako ćete da radite.

Druga stvar koju želim da kažem, želim da pozdravim našu poslaničku grupu, pošto se danas nama priključio još jedan poslanik i to je jedna dobra tendencija da naša poslanička grupa raste. Znači, postoje ozbiljni ljudi koji shvataju našu poziciju, državotvorni način delovanja, bez obzira što smo dobijali razno razne kritike, ali mi iskazujemo poštovanje prema ovom domu, iskazujemo poštovanje prema onim ljudima koji su za nas glasali i naravno prema ovoj državi.

Što se tiče vašeg ekspozea, hteo bih da kažem nekoliko osnovnih akcenata. Od velike politike ja ću da se spustim na jedan prizemni nivo, ono što se tiče svakog čoveka posebno, bez obzira za koga on glasao, za vas, za nas, za neke druge, ali u pitanju je nešto što se zove, kako ste vi u ekspozeu rekli da će to da bude borba za rast životnog standarda građana kroz povećanje plata itd.

Mislim da narod koji nas sluša može da potvrdi i moje reči da su ranije sa manjom platom mogli da kupe više. To treba da imate u vidu, to je prosto činjenica. Znači, povećanje plata ne prati ipak životni standard, odnosno generalno troškove koje ljudi imaju.

Jedan od razloga je to što je država prepustila velikim trgovinskim sistemima da određuju snabdevanje i faktički drže monopoliju. Zato naši poljoprivrednici bacaju krompir, mleko, paradajz, itd. a u marketima tu robu plaćate kao da je zlato.

Dakle, podizanjem plata koje ne prate rast cena pomažete faktički ovim sistemima da zarađuju više, a narod toga ima, naravno samo manje.

Moje pitanje - kako je moguće da su cene u Srbiji veće nego u istoj toj Moskvi, u Evropskoj uniji? Moskva je jedna od najskupljih gradova na svetu, to svi znaju. Kako je moguće da su cene na srpsku produkciju u regionu mnogo povoljnije nego u Srbiji? Neke su čak i duplo i troduplo niže.

Cene npr. u DM su duplo veće nego u nemačkom DM. Da ne nabrajam. Prvo, što bih preduzeo na vašem mestu jeste kontrola trgovinskih sistema i regulisanje tog tržišta, da proizvođač ima veću cenu, a kupac manju. Narod i treba da bojkotuje sisteme koji tako zloupotrebljavaju svojom monopolijom.

Što se tiče spoljne politike, vi kažete u vašem ekspozeu - evropski put Srbije nije jednosmerna ulica. To je proces u kome i mi oblikujemo budućnost Evrope. Uverenje da je evropska Srbija jednako potrebna Evropi koliko je EU nama. Da li vi verujete u ovo što je napisano? Bojim se da većina naroda u Srbiji u to ne veruje.

Da li ste vi stekli takav utisak posle zahteva da priznamo secesiju Kosova i Metohije ili pokušajima da nas uvuku u rat sa Rusijom ili ucenama koje godinama dobijamo koje uništavaju naš suverenitet, nacionalni interes, ekonomiju itd?

Da li je to ta Evropska unija koja je sankcijama uništila sopstvenu privredu, pa sada umesto automobila moraju da proizvode oružje?

Da li je to Evropska unija koja želi da primi Ukrajinu, a svi znamo da ona ne ispunjava ni jedan standard?

Koje mesto u vašoj spoljnoj politici zauzima Evroazijski savez ŠOS i BRIKS? BRIKS treba da bude jedan od strateških pravaca spoljne politike?

Dalje, kažete naše reforme nisu odgovor na zahtev Evropske unije. One su odgovor na potrebe naših građana. Da li ima neko u Srbiji ko veruje da sve što radimo na tom evropskom putu jeste potreba naših građana? Da li je to džendar ideologija, promena pola deci, sportska takmičenja gde se muškarci bore sa ženama, jer osećaju da su žene ili otimanje dece od porodica pod raznim izgovorima ili nametanje ideologije kojom se poništava nacionalni identitet Srbije? Ako mislite da je to tako, možete pitati narod na referendumu.

Dalje, kažete imate program koji ste nazvali – Skok u budućnost – Srbija 2027 EKSPO 2027 itd. ulaganjem 18 milijardi evra. Znate, mogu se složiti sa vama da će to stvarno biti skok u budućnost, ali najvećim delom za one koji upravljaju tim projektom i izvođačima radova. Za narod će to biti očigledno skok iz novčanika.

Navodite da se planira usvajanje prostornog plana. Vidite, još jedan savet bih vam dao. Da sam na vašem mestu rešio bih napokon problem legalizacije objekata, kuća, stanova kojih ima nekoliko stotina hiljada u Srbiji i time bi rešili veliki problem i državi i naravno vlasnika tih objekata, jer to postoje faktički roba kojom oni mogu da raspolažu da uzimaju kredite itd.

Dalje kažete, u Srbiji imate 166.000 gradilišta. Odlično, treba da ih ima još više. Jedini je problem što u svim krupnim objektima mogu da rade uglavnom stranačke firme koje zarađuju stotine miliona evra zahvaljujući upravo toj stranačkoj podršci i korupciji. Ti biznismeni vam vraćaju naravno kroz raznorazna finansiranja stranaka. Evo nismo još uspeli da izglasamo izgradnju Bistrice, a već je kolač podeljen. Opet stranačke firme koje drže monopole u tom biznisu.

Znate, mi imamo mnoge firme srpske koje rade u Rusiji i Belorusiji, gradimo milione kvadrata, ali u Srbiji ne gradimo nijedan. Neće biti da mi to ne znamo da radimo. Primer je naravno i Karić, ali i ja koji sam tamo živeo i još uvek radim.

Dalje, zapošljavanje zdravstvenih radnika iz dijaspore pozdravljam, kao i rešavanje pitanja liste čekanja. To je jako bitno pitanje. U zdravstvu postoji još mnogo problema koji tište građane i koji treba da se rešavaju, posebno imajući u vidu cene na preparate, odnosno na lekove za koje oni izlažu čak i više od polovine svojih penzija.

Moje pitanje takođe za ministra zdravlja, odnosno i za vas kasnije – da li postoji u okviru države program podrške nacionalnim proizvođačima pošto se medicinska tehnika uglavnom kupuje i uvozi iz inostranstva, a bilo bi jako dobro kao u mnogim drugim državama da i nacionalni proizvođač ima prednost u odnosu na druge prodavce koji isporučuju tu vrstu tehnike?

Što se tiče Dodika i Republike Srpske, predlažem da Skupština pozove predstavnika Republike Srpske i da se održi jedna posebna sednica vezana za Republiku Srpsku.

Još jedno, kažete da je jedan od najvećih izazova nove Vlade odbrana KiM. Nisam ostavio to što mi je to zadnje, nego je to u stvari prvo, hoću da se čuje na kraju zato što je to najbitnije, da ostane u sastavu Srbije, ali da li to onda podrazumeva i anuliranje Briselskog sporazuma ili francusko-nemačkog plana, jer jedino tako vidim realnu mogućnost da se očuva KiM?

Na kraju želim samo da kažem da je juče bila godišnjica kada je predsednik Lukašenko prvi put posetio Srbiju, odnosno posetio Srbiju u vreme NATO agresije. Pokazao je odnos prema našoj državi i poštovanje. Juče sam davao intervju za njihovu televiziju, zahvalio se u ime naravno srpskog naroda, ali je pitanje samo – zašto nemamo otvorene letove na Minsk, jer to je potreba i naša i njihova i ja vas molim da u tom smislu nađete način…

(Predsednik: Hvala vam.)

Ja sam razgovarao sa direktorom Belavije, sa predstavnikom ministarstava njihovih. Oni su …