Poštovane kolege, predsednice, ministri, ja sam Dragan Stanojević, predstavnik poslaničke grupe „Mi – Glas iz naroda“. Nije lako, naravno, u ovim okolnostima skupštinskim koje vidimo ovih dana biti konstruktivan, ali ćemo to pokušati da uradimo.

Pre svega, koristim priliku da još jednom potvrdim da naša poslanička grupa „Mi – Glas iz naroda“ podržava deklaraciju jer ona odražava interes srpskog naroda u celini, s tim što predlažem da uvažite primedbe mog kolege Siniše Ljepojevića, koji je to juče vrlo argumentovano objasnio.

Vidimo da je najveći deo tačaka dnevnog reda zaduživanje, pa ću se osvrnuti na nekoliko ključnih momenata iz ovog predloga.

Generalno, smatram da je zaduživanje, posebno pod nepovoljnim uslovima, ključni problem javnih finansija, odnosno države u celini. Nagli rast javnog duga Srbije dostigao je oko 36 milijardi evra. Za samo tri i po godine dug je povećan oko 11,5 milijardi. Zbog toga država stalno mora sve više da se zadužuje da bi servisirala stare dugove koji dospevaju i da bi istovremeno mogla da pokrije tekući budžetski deficit. Najveći dug tiče se Predloga za refinansiranje dva kredita od po milijardu dolara, koji su 2014. i 2022. godine uzeti od Fonda za razvoj Abu Dabija. Tako smo došli u situaciju da je u budžetu za 2024. godinu potrebno obezbediti šest milijardi evra, i to samo za vraćanje dospelih obaveza. Pored toga mora da se pokrije i tekući deficit koji je negde oko 1,7 milijardi evra.

Dakle, u 2024. godini država mora da se zaduži skoro osam milijardi evra, da bi uopšte mogla da funkcioniše, i te kredite mora uzimati pod nepovoljnim uslovima, odnosno visokim kamatnim stopama. Posledica će biti sve veća izloženost države rastu kamatnih stopa i to može da ima, naravno, teške posledice.

Na primer, u budžetu za 2020. godinu za kamate je plaćeno oko 945 miliona evra, a za budžet u 2024. godini rashodi za kamate će biti skoro 1,6 milijardi evra. Dakle, za samo četiri godine rashodi na kamate su povećani preko 66%.

Prema projekcijama Uprave za javni dug Ministarstva finansija, država već 2026. godine će morati da plaća kamate preko dve milijarde i sto miliona evra. Za kamate faktički plaćamo više nego za obrazovanje. Tu su, naravno, i razne provizije koje država mora da plati. Samo u 2024. godini ti prateći troškovi zaduživanja biće oko 115 miliona evra.

Država Srbija uzeće kredit oko 360 miliona evra kod Banke Poštanska štedionica za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pristupnim saobraćajnicama. Mislim da ovakvo zaduživanje može da dovede Poštansku štedionicu u vrlo tešku situaciju i da ona postane plen nekog inostranog kapitala.

Država je za potrebe finansiranja prvog dela projekta EKSPO 2027 za Nacionalni stadion izdala osmogodišnju obveznicu u vrednosti od oko 1,3 milijarde evra, po kamatnoj stopi od 7%. Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike, odnosno narod, oko 700 miliona evra. Zamislite koliko bi za tih 700 miliona evra moglo da bude izlečeno dece, da ih ne lečimo putem SMS-a ili da bude opremljeno bolnica itd.

Dakle, ja to vidim ovako. Mi se zadužujemo po visokim kamatnim stopama, pa kad dođe vreme da vraćamo dug, vratićemo više nego što je naša stopa rasta, a bićemo u stvari siromašniji nego kad smo se zadužili. Prevedeno na narodni jezik, vlast se danas zadužuje, naravno, ljudi iz sistema se bogate, za sve će to narod da plaća.

Takođe vidim da vlast ne vodi dovoljno računa o dugoročnoj rentabilnosti izgrađenih objekata i o troškovima koji će pratiti održavanje. Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom. Drugim rečima, poslove će dobijati samo ljudi iz sistema, bez obzira na ponude drugih podizvođača koje mogu biti mnogo povoljnije. Znači, stvoreni su faktički zakonski uslovi za veliki koruptivni sistem.

Još jedna bitna tačka dnevnog reda o kojoj želim da se izjasnim su stanovi za pripadnike službi bezbednosti. To je dobar projekat i mi ga, naravno, podržavamo, ali smatram da vlast treba da razradi slične programe i za neke druge kategorije građana, kao na primer porodice sa mnogo dece.

U predloženim izmenama ima nedostataka i nejasnoća koje treba otkloniti. Na primer, tačka 80. kaže – ukoliko se u stanu bude nalazio bilo ko ko nije član uže porodice, ugovor će biti raskinut. Dakle, policajac koji je dobio taj stan, ukoliko nađu nekoga ko nije uži član porodice, poništiće taj ugovor i on će izgubiti pravo na taj stan. Pravo provere ima predstavnik investitora i Republike i oni mogu samostalno da donesu takvo rešenje. Ko proverava navode tog predstavnika? Ko je uža porodica? Kako se utvrđuje, u stvari, ta činjenica? Koji su mehanizmi provere tačnosti navedenog? Jer ovo daje prostor da se ljudima oduzme stan, bez ozbiljnih dokaza i time se stvara takođe još jedan mehanizam za korupciju i manipulaciju.

Dalje, krediti koje uzimate za finansiranje kotlarnica za biomasu su vrlo problematični. Navodite gradove kojima su već instalirane takve kotlarnice, jedna od njih je u Priboju.

Pošto sam ja iz tog grada mogu vam reći da iz tih kredita kupuju kotlarnice na drvnu sečku koja se ne praktikuje za primenu u gradskim naseljima, tim bolje pored škola gde deca udišu taj otrov. Još kada imate niz hidrocentrala, kao što ih imamo tamo, zbog kojih je izuzetno povećana vlaga, a onda izduvni gasovi iz ovih elektrana se zadržavaju u njoj i onda su apsolutno obezbeđene plućne bolesti i ugrožena su naravno deca.

Pored toga sečka je najjeftiniji energent do sada je korišćeno uglavnom mazut. Logično je da cene budu drastično smanjene, ali to nije slučaj, pa je onda pitanje gde je ta razlika, jer je mazut nekoliko puta skuplji od drvne sečke. Ako nema te razlike čemu takve kotlarnice, odnosno kreditiranje takvih kotlarnica, jer one nemaju ni ekološkog, ni ekonomskog efekta. Kako su takve kotlarnice koje troše najjeftinije energente u velikom gubitku i kako je moguće da su u gubitku ako imaju toliko jeftiniji energent i da ne govorimo da su cene kotlarnice veštački podignute.

Znači, svaki ovaj kredi prati koruptivni mehanizam koji će ga…

Samo da završim.

Ne mogu da se ne osvrnem na sva ova dešavanja oko Rio Tinta. Neshvatljivo je da je pre mesec dana Nemačka pokušala da od nas napravi genocidan narod, a da ih sada dočekujemo kao spasioci. Šta se promenilo u međuvremenu ne znam. Smatramo da za realizaciju ovakvih projekata mora da se pita narod. Niko nema mandat da takvim rešenjima dovodi zemlju u kolaps i izazove građanske sukobe. Tražimo da vlast javno pokaže sve ugovore i obaveze koje je preuzela na sebe vezano za rudarenje litijuma i da se što pre održi javno slušanje na ovu temu.

Na kraju, želim da prokomentarišem dešavanja u ovoj sali, neverovatno je šta čujemo i šta iznosi jedna i druga strana. Ako prihvatimo i pola onoga što govori i jedna i druga strana shvatam da smo mi kao država i kao narod u ozbiljnom problemu. Hvala vam puno.

Poštovane kolege, koleginice, poštovano predsedništvo i budući ministri, pošto imam jako malo vremena da obuhvatim sve teme ekspozea, osvrnuću se na nekoliko ključnih teza, kako ste vi to predložili.

Prvo, ideja da EU nema alternativu možda negde i jeste tačna, ali je potrebno da nam kažete kolika je cena. Bojim se da će cena biti potpuni gubitak suvereniteta i neće se završiti samo na Kosovu i Metohiji.

Sledeće – dijaspora i Srbi u regionu. Nažalost, godinama se dijaspori mažu oči raznim kancelarijama, upravama, ministarstvima, ministrima bez portfelja, a u stvari ako želite da ulažete u dijasporu, treba da imaju ministarstvo za dijasporu. Isto tako naša dijaspora treba da ima svoje predstavnike u Skupštini Republike Srbije. Isto tako i u izvršnoj vlasti, jer to je princip koji postoji u svim zemljama EU, pa čak i našim susednim zemljama. Samo kod nas to, nažalost, nije praksa.

Sledeće, pišete o podizanju životnog standarda, ekonomija. Naravno, kao ekonomista znam kako se prave cifre i kako one mogu da izgledaju lepo, ali je problem kada ljudi i kada narod otvori svoje frižidere i novčanik, oni vide da postoji razlika između tih cifara i onih kojima oni raspolažu.

Demografija, poboljšanje demografske slike je očigledno potpuno nemoguće, paralelno sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, jer to što nam se nameće u stvari uništava i porodicu i utiče na natalitet.

Spoljna politika, istorija je pokazala gde treba da bude usmerena naša spoljna politika. Juče ste govorili o Ukrajini. Video sam juče ukrajinskog ambasadora koji je ovde sedeo, posmatrao celu ovu situaciju, ali želim da vam kažem da znate da služba, ukrajinska služba bezbednosti ima spisak od nekoliko hiljada Srba koji se nalaze na tom spisku kao neprijatelji te države. Da li znate da postoje takođe opasnosti prema građanima Republike Srbije, pa čak i poslanicima od strane njihovih službi. Mislim da bi trebalo po tom pitanju da se preduzmu konkretne mere.

Obrazovanje, takođe imamo jako puno pitanja po temi obrazovanja, ali ono što bih hteo samo da kažem jeste da mi imamo sada nekakvo obrazovanje. Nažalost, nemamo vaspitanje, jer tu funkciju su izgubili i učitelji i profesori, nažalost gube ih i roditelji pošto jedan od prvih instrukcija koje je dobio moj sin kada je došao u školu bilo je da gde može da se žali na roditelje.

Imate takođe problem, preko 200 hiljada nelegalnih objekata. Godinama se priča o tome, a ovo je jako važno pitanje za veliki broj naših ljudi koji žive, ne samo u Beogradu, naravno, nadam se da će vaša Vlada da napokon reši to pitanje i da se u zakon ili legalizuju privatni objekti, privatni stanovi. Neshvatljivo je da se plaća porez na nešto što de jure ne postoji.

Pozdravljam naravno uvođenje vojnog roka. Evo moj sin ima 18,5 godina i jedva čeka kada usvojite to. Biće jedan od prvih koji će da ode u armiju.

Borba protiv kriminala i korupcije, naravno, to se uvek podržava, ali se ona nikada ne realizuje. Naravno, da podržavamo tu borbu, ali naravno, podrazumeva se da treba da je počnete i od sebe, a i od onih prethodnih. Bojim se da bi prepolovili i ljude koji rade u Vladi, a i u drugim državnim organima.

Na kraju, ovo što se tiče, često čujemo taj „ekonomski tigar“. Znate, kada se vozite beogradskim ulicama imam osećaj da je taj „ekonomski tigar“ pobegao i trči ulicama, jer tolike su rupe da očigledno ih ima jako puno. Toliko. Hvala puno.