Uvaženi predsedniče, poštovana ministarko, kolege poslanici, današnji program Republičkog zavoda za statistiku kao organizacije koja je nosilac u tehničkom smislu ovog predloga i u onom kvalitativnom, izradi ovog programa zvanične statistike od 2021. do 2025. godine, je u stvari jedan dokument kojim je naša podloga za kompletan rast i razvoj društva i to sa obrazloženjem da ono sve što možete da nađete kroz izveštaje, godišnje izveštaje na sajtu ove institucije je u stvari podloga za sve ono što radimo u našoj Srbiji.
Zašto ovo govorim? Zato što, imali smo prilike u današnjoj prepodnevnoj raspravi da čujemo mnogo puta, znači, da je statistika jedan deo matematike koji pored prikupljanja podataka, analiza i dela koji se odnosi na sam kvalitet obrade podataka i na kraju prezentacija tih podataka treba da nam da određene informacije, rešenja kao podloge za različite vrste sektorskih politika, ali te krovne politike kad je u pitanju ekonomija, kad je u pitanju demografija, kad su u pitanju sektori kao što smo rekli da su saobraćaj, poljoprivreda, energetika, građevinarstvo. Znači, sve ono što je u stvari polazna osnova, neka merljiva osnova za aktivnosti koje jedna država treba da propiše.
Sad, kad vi propisujete određene politike i kada želite, recimo, da uradite jedan od najvažnijih dokumenata koje usvaja ova Narodna skupština, a to je budžet za sledeću godinu, onda se obično pozivate na određene statističke podatke koji treba da imaju određenu strukturu tih podataka.
Struktura sadrži i kvalitet tih podataka, mora na određeni način da postižu određene standarde. Zašto ovo govorimo? Zato što ovaj program i jeste u stvari rezultat rada, ranijeg rada Republike Srbije i samog Zavoda za statistiku i svih nadležnih ministarstava i kao takav rezultat se pokazalo da je Srbija zaista na krajnje jedan odgovoran način prišla pored ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije uređenje ove oblasti, tako da je Poglavlje 18 otvorila u pregovorima sa EU još 2018. godine.
Kada je otvorila to poglavlje godinu dana pre toga, sve ono što se nalazilo kao kvalitativna karakteristika koliko smo se uskladili sa međunarodnim standardima, odnosno standardima, odnosno standardima EU u ovoj oblasti, već je izašlo u njihovim stručnim časopisima, pogotovo te krovne organizacije Eurostat koja se bavi statistikom zemalja članica EU i koja je postavila svoje standarde i koja je na određeni način i dala veliku podršku našoj zvaničnoj statistici i rekla da se bavimo zaista na jedan krajnje odgovoran način i ovom temom.
Za nas je bilo važno da nastavimo sa tom harmonizacijom, upravo zbog toga da bi vas smatrali relevantnim sagovornikom po svakom pitanju zato što u svakom trenutku kad kreirate određene vrste politika vi morate da idete prema onim standardima, sa onim institucijama sa kojima razgovarate. Pa, ako je to, na primer, Evropska komisija onda su to standardi EU, koji su inače priznati i u svetskom domenu i ti standardi su u cilju toga da Srbija mora da prihvati tako nešto i samim tim prihvatanjem vi dobijete u stvari kao povratnu reakciju izveštaje ne samo Evropske komisije o napretku Srbije, već i na kraju krajeva i drugih međunarodnih, pogotovo finansijskih institucija, gde kažu da se u ovoj oblasti dosta napredovalo, pogotovo kad su u pitanju makroekonomski pokazatelji.
To znači da zaista ono što mi objavimo kad su u pitanju makroekonomski pokazatelji priznaje i MMF i Svetska banka i Centralna evropska investiciona banka, na kraju krajeva i sve ostale finansijske institucije kad govorimo uopšte o svetu.
E sad, ono što je važno reći danas, mislim da su to moje kolege pokušale na više načina da kažu, a to je da određenim statističkim podacima određene ciljne grupe, znači, govorimo da li su to određene političke stranke koje žele da javnosti prikažu ili kritikuju određenu vrstu rada u određenim oblastima kada je u pitanju Republike Srbija ili su to neki, imali smo prilike da čujemo, i neke nevladine organizacije koje žele da upute određene kritike ili su to neki sektori, mogu u određenom trenutku da koriste podatke i da jednostavno manipulišu, odnosno dezavuišu javnost sa određenim informacijama.
Zato je važno da zvanična statistika bude harmonizovana sa direktivama EU, da upravo takvi šumovi u informacijama, a mi smo imali prilike da čujemo da, recimo, Dragan Đilas sa njegovom partijom je odlazio u Evropski parlament, pa pokazivao neku statistiku koja uopšte nema utemeljenje u određenim političkim stavovima koji predstavljaju u stvari jedno tužakanje Srbije i Aleksandra Vučića za mere reforme koje je sprovodila i SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dok je bio premijer, a i kada je predsednik Srbije.
Tužakala je jednostavno EU kako mi određene stvari ne sprovodimo u skladu sa zakonima, na određeni način u skladu sa određenim pravilima koja važe i zakonima koji važe za članice EU, kao na primer što je državna pomoć. Imali smo prilike da čujemo svašta kada govorimo o "Er Srbiji", pa čak su neke institucije kao što je Fiskalni savet pisao o tome, da recimo državna pomoć koju daje država za "Er Srbiju" jednostavno nije po zakonima i pravilima EU.
Vi tu u stvari na tim primerima vidite kako je vrlo lako manipulisati i koristiti statistiku kao jedan instrument za manipulaciju određenim informacijama i za političko delovanje.
Mi smo imali primere i sada nedavno, recimo, izveštaji nekih međunarodnih organizacija kao što je energetska zajednica koja je govorila o tome da postoji učešće obnovljivih izvora koje je palo u ukupnoj potrošnji električne energije i da zbog toga Srbija je u stvari pala prema svojim institucionalnim promenama jedno tri mesta dole upravo zato što mislim da u datom trenutku sam Zavod za statistiku nije uspeo da upiše, na primer, 10 energetskih objekata koji su već ušli u sistem EPS.
Zašto vam sada to govorim? Govorim vam zbog toga, u trenutku kada vi imate kritike određenih međunarodnih faktora, vrlo je važno da imate priznatu harmonizovanu državnu statistiku. Znači, mi to zovemo zvaničnu. Imate adekvatne podatke sa kojima izlazite kao protiv argument, upravo na ovakve napade koji ne stoje.
Za nas je to od velikog značaja i zato ovaj program od 2021. do 2025. godine je nama od velikog značaja što danas usvajamo zato što statistika upravo pokazuje da su makroekonomski pokazatelji koje je izradio Zavod za statistiku i koje je Srbija prihvatila da prema onoj metodologiji radi na isti način kao i svaka članica EU je priznata od strane svih međunarodnih institucija.
To znači da naši pokazatelji, da smo mi imali najmanji pad u 2020. godini od 1%, da je nezaposlenost pala ispod 10%, da je iznosila 9,5%, da je projektovani rast za ovu godinu, jedan od najvećih kada posmatramo uopšte zemlje u regionu, da je nivo stranih direktnih investicija za prošlu godinu 60% od ukupnih stranih direktnih investicija za ceo Balkan, da su povećanje plata i penzija mnogo veći nego što su to članice EU, koje su se borile sa negativnim rastom, odnosno padom ekonomije od 6 do 12%.
Znači, to je nešto što su relevantni podaci za našu ekonomiju, gde jednostavno to priznanje mora da vam odaju predstavnici i EU i celog sveta, jer je metodologija na osnovu kojih dobijate te podatke ista i važi za sve ove države.
Za nas je to od velikog značaja da budete priznati, harmonizovani kada je u pitanju zvanična statistika i na kraju, da je kvalitet podataka koji dobijate u stvari suština vašeg rasta i razvoja.
Da je to bilo lako, onda se ja pitam zašto to nije sprovedeno do 2012. godine? Nama je bilo svima mnogo teže, a mislim i građanima Srbije da to sprovodimo uporedo sa onim što se zove ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija koja je trajala nepunih tri godine i koja je praktično nadgradnja predstavlja sve ovo i kojim smo mi u stvari krenuli putem visokog rasta i razvoja tih visokih stopa. Prvo, ne zaboravite da smo imali četiri godine uzastopce budžetski suficit, pa smo imali zadnje dve godine pre, znači 2020. godine, stope rasta veće od 4%, pa smo imali priliv stranih direktnih investicija koji je mnogo veći nego ceo region.
Nemojte da zaboravite da je plan „Srbija 2025“ u stvari bio krajnje realan za nas, a to su investicije i rast i razvoj od ulaganja od 14 milijardi evra za pet godina i prosečna plata koja treba da bude 900 evra i penzija od 440 evra.
Došla je godina pandemije korone, došla je godina u kojoj sve ono što smo radili i za šta smo se borili je moglo da ode unazad i došli bi na nivou onoga kao pre sprovođenja ekonomskih reformi, da nismo imali odgovornog predsednika države, odgovornu Vladu koja je u datom trenutku dala da Vlada Srbije usvoji mere koje su bile ekonomske mere, koje su bile sveobuhvatne, koje su bile tačno determinisane i koje su zaustavile kompletan pad ekonomije, koje su se inače pokazale da su zakasnile u mnogim razvijenim državama EU, kao što su Nemačka, kao što su Francuska, kao što su Italija i sve one države koje su neozbiljno shvatile pitanje Korone, danas imaju problem u ekonomskom smislu, zato što ovaj zdravstveni deo, su jednostavno zakasnili.
Vi kada pogledate proces vakcinacije danas u Srbiji i proces vakcinacije u svetu, onda ćete videti da je vakcinacija jedan od instrumenata ekonomskog rasta i razvoja. To mogu odgovorno da tvrdim, pogotovo što ova zvanična statistika je za nas jako važna, jer da nije bila krajnje realna i da nije bila po visokim standardima uređena, mi danas ne bi mogli da pričamo on lajn prijavi za vakcinaciju, o izboru vakcinacije i da nismo imali Aleksandra Vučića, koji je unapred razmišljao o tome kako će omogućiti građanima Srbije, pre svega da izaberu koju će vakcinu, drugo da taj izbor bude od četiri različite vakcine koje se danas nalaze na tržištu i koje imaju realnu proizvodnju, jednostavno mi danas ne bi mogli da pričamo ni o ekonomskim rezultatima.
Zašto to danas govorim? Danas je prošlo godinu dana od uvođenja, ako se sećate, vanrednog stanja, koje je uvedeno u svim zemljama EU, kada je u pitanju pandemija Kovid 19. Danas posle godinu dana mi možemo na osnovu statističkih podataka da vidimo da je prosek, kada pričamo o padu ekonomije za prošlu godinu za zemlje EU bio je 6,8%, SAD su pale za 3,5% BDP, Rusija za 3,1%, a Kina je doživela rast od 2,3%. Zašto sada ovo govorimo o Kini? Zato što, sećate se da je Kina jedna od prvih država koja je imala rast i razvoj uvek negde između 7 i 9% kao velika država, sa tim ekspanzivnim rastom. Bila je među prvima koja je počela da se bori sa Koronom, ali je bila među prvim koja je sprovela postupak vakcinacije jer je imala, na sreću, aktivno radila, na proizvodnji svoje vakcine.
S obzirom da je ona prva koja je uvela vakcinaciju, brzo povratila, taj ekonomski rast koji je u godini u kojoj svetska ekonomija beležila pad, je pokazala koliko je važno stvoriti i obezbediti zdravlje svojih građana, jer je to realizacije svih ekonomskih pokazatelja u vašoj zemlji i svih poslovnih aktivnosti.
Znači, samim tim mi smo došli u poziciju, zahvaljujući odgovornoj spoljnoj i unutrašnjoj politici i Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da možemo danas da razgovaramo o tome da je u vreme kada imamo skok zaraženih u Srbiji, kada dolazi do prenapregnutosti zdravstvenog sistema, mi možemo da kažemo da u ovom trenutku imamo stabilnu ekonomiju, stabilan budžet i imamo najavu Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da za 1.400.000 zaposlenih u privatnom sektoru ćemo imati nov paket mera za podršku, da bi se zaustavio bilo kakav pad ekonomije, ukoliko dolazi do pooštravanja epidemioloških mera.
Nemojte da zaboravite da prošlu godinu je oko 12,7% BDP, a to je iznosilo 5,2 milijarde dinara utrošeno na podršku privatnom sektoru, upravo da bi se zaustavio ekonomski pad. Nemojte da zaboravite da smo u prošloj godini mnogo toga naučili, pre svega o nama samima, ali i mnogo toga naučili, kako da se borimo sa ovakvom vrstom pandemije, zato što u svetu nije dovoljno prepoznata mogućnost borbe sa ovakvim posledicama pandemije Kovid 19.
Nemojte da zaboravite da dok god je trajala ova borba i Vlade Republike Srbije i države sa problemima koje je izazvala pandemija, u zdravstvenom smislu i u ekonomskom smislu, neki ljudi su svoj imetak koji su zaradili na leđima građana Srbije proteklih godina, dok su bili na funkcijama od 2008. do 2012. godine i kao ministri i kao gradonačelnici, kao što je gospodin Đilas, svoj novac sklanjali iz svoje države i čuvali ga u zemljama gde su rajska ostrva, gde porezi ne postoje, prodavali sami sebi firme.
Mi smo juče imali prilike da čujemo najnovije informacije na osnovu statističkih podataka koje na kraju, krajeva imate pravo da tražite od svih država na osnovu određenih plaćanja, zato što smo postali članica međunarodnih organizacija, kada je u pitanju borba protiv korupcije i borba protiv terorizma, kada su u pitanju transakcije novca, došli smo do toga i do saznanja u javnosti, iz novinskih članaka, kojim su tim istraživačkim novinarstvom plasirali javnosti najbolje dokaze o tome da neko kao što je Dragan Đilas ima na svom računu, na određenim ostrvima za koja po prvi put možda neki ljudi čuju u unutrašnjosti Srbije, poseduje 5,73 miliona evra, u Švajcarskom 600.000 evra.
Pitanje se postavlja kada je došlo do određenih transakcija prodaja između njih samih bogataša gde se nalaze 52 miliona evra koja su takođe prihodovane, prodate, odnosno postavlja se pitanje osnovno kako od 75.000 evra koje je firma Dragana Đilasa pravila pre nego što je seo na određenu funkciju, kako su došli do 619 miliona evra, kako se došlo do dobiti od 105 miliona evra, kako su iznesena ta sredstva iz Republike Srbije, da li je oštećen budžet Republike Srbije, da li je plaćen porez za ta sredstva. Čuli smo informaciju da 15 država imaju novac Dragana Đilasa i onda na kraju imate prilike da čujete kritike od medija koje takođe plaća Dragan Đilas kako o toj temi ne treba pričati, kako je to sasvim normalno da neko ima toliki novac i da uopšte ne postoje nikakvi dokazi za to da su tu vršene neke nelegalne radnje.
Očito Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava imaće jako puno posla zato što smo mi ovde u Skupštini Srbije usvojili mnoge zakone koji se odnose na pravila FATFE, Međunarodne organizacije koja se upravo bavi pitanjem pranja novca. Zatim smo usvojili Zakon o poreklu imovine koji je stupio na snagu 12. marta, pa ćemo takođe imati prilike da čujemo izjave gospodina Đilasa da da dokaze kako je stekao tu imovinu.
Na kraju krajeva, Tužilaštvo mislim da će morati da pozove ne samo gospodina Đilasa, već pitaću šta je sa novcem gospodina Vuka Jeremića koji je dobio osam miliona evra za predizbornu kampanju za određeni posao sa tzv. energetskim magnatima iz sveta, za njegovu nevladinu organizaciju. Znači tu se postavlja niz pitanja za koja mislim da građani Srbije će morati na egzaktan način upravo uz pomoć statističkih podataka da dobiju informaciju na osnovu čega, kako su stekli toliku imovinu, da li su plaćeni porezi i za koliko je praktično budžet građana Srbije oštećen kada su u pitanju sve ove transakcije i posao funkcionera koji su zauzeli svoja mesta, a koji danas žarko žele da se vrate u politički život plaćajući određene medije, finansirajući određene kampanje, nevladine organizacije u saradnji sa međunarodnim organizacijama organizujući raznovrsne proteste po raznovrsnim temama.
Mislim da će za nas ti statistički podaci biti od velikog značaja zato što očito ono što nisu uplatiti u budžet Srbije su u stvari neke nove bolnice, neka nova radna mesta, neke nove fabrike, neke nove plate.
To je ono zbog čega mislim da je jako važno da mi statističke podatke moramo da imamo egzaktne, ne samo kada je u pitanju državna imovina, ekonomski pokazatelji, već kad je u pitanju poslovna statistika različitih kompanija koje su osnovane ovde, ali čiji je novac, recimo, odavde otišao u inostranstvo, pa su osnovane i u inostranstvu, a koje očito služile samo da bi se novac prebacivao tamo gde se ne plaća porez.
Znači, ciljevi razvoja zvanične statistike su kvalitet rezultata, nezavisnost zvanične statistike, podrška u odlučivanju i na kraju krajeva kadrovi.
Za nas je jako važno da kadrovi koji rade u ovim institucijama, a to znate da su matematičari, zaista ostaju na zavidnom nivou. Mislimo da sada u eri informacionih tehnologija matematičari zaista su doživeli jedan procvat kada je u pitanju njihova branša, ali je ako je važno da državne institucije zaista prepoznaju kvalitet ljudi koji rade tamo i zadrže ih što više mogu.
Zato što je nama svima bitna budućnost Srbije, budućnost naše dece i zbog toga smatram da je od veliko značaja da program o kome danas razgovaramo bude negde prioritet u svakoj platformi u kojoj donosimo određene odluke kao političari, pogotovo kad je u pitanju demografija. Znači, tu nam je od velikog značaja da t statistika uvek bude prisutna da bi jednostavno građanima podizali svest o vrlo značajnim pitanjima iz ove oblasti.
Oblasti koje su pored demografije i ekonomske statistike i ove sektorske su i oblast zaštite životne sredine, to smo imali prilike juče da vidimo, kad su u pitanju klimatske promene. One obuhvataju niz oblasti i to je neka budućnost koja nas čeka gde moramo mnogo toga da menjamo kad je u pitanju svest naroda.
Mislim da je jako važno da podržimo ovakav program, jer to je polazna osnova za sve nove politike koje ćemo imati prilike ovde u Skupštine Srbije da razmatramo i o kojima ćemo glasati. Zbog toga u danu za glasanje, kao i svi poslanici vladajuće koalicije, podržaću ovaj predlog. Hvala.