Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas imamo dve tačke dnevnog reda gde je predlagač Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Jedna je predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta.

Narodna skupština je na 4. sednici Drugog zasedanja, koja je održana takođe 26. novembra 2020. godine i donela odluku o prestanku funkcije dosadašnjeg člana Fiskalnog saveta iz razloga što je jedan član podneo ostavku zbog odlaska na drugu dužnost. Tako da, s obzirom da smo do tada, od dana ostavke do konstituisanja novog saziva parlamenta i do stavljanja na dnevni red, imali obavezu da predložimo određenog člana.

Prema odredbama člana 92. b, stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, članove Saveta predlažu predsednik Republike Srbije i to predsednika Fiskalnog saveta, dok dva člana, jedan predlaže ministar finansija, a jedan predlaže guverner Narodne banke. S obzirom da taj član koji je dao ostavku je predložila guvernerka Narodne banke, onda je po tom principu predlagač za sadašnjeg člana kandidata za člana Fiskalnog saveta takođe bio guverner Narodne banke.

Tako da, ostavku na funkciju člana Fiskalnog saveta podneo član kada je izabran na predlog guvernera. Guverner je za novog člana predložio dr Bojana Dimitrijevića, dopisom od 30. novembra 2020. godine. Mi smo na sednici Odbora dali saglasnost na taj predlog. Na osnovu stručne kvalifikacije koje smo imali, predloga da vidimo, koji je stigao iz Narodne banke Srbije, u pitanju je dr Bojan Dimitrijević koji ispunjava sve zakonske propise da bi vršio tu funkciju, stručan za ovu oblast ekonomije, privrede i obrazovanja, kao i saradnja sa domaćim i stranim institucijama.

Želela bih samo da kažem da pored svoje dugogodišnje profesorske karijere, od trenutka kada je doktorirao 1989. godine, pa do danas, nikada nije ostavljao svoj naučni rad. Objavio je više od 50 stručnih radova. Danas kada govorimo uopšte o oblastima koje se bavi su makro ekonomija, ekonomika javnog sektora, kao i ekonomske analize. Ali, treba reći da ima dosta iskustva iz oblasti upravljanja javnim finansijama i vođenja države zato što od 1997. godine do 2000. godine je bio potpredsednik Vlade, gradske Vlade Grada Beograda. Zatim, od 2001. do 2002. godine kao član ekspertskog tima za makro ekonomiju koju je formirala EU. Učestvovao je, direktno vodio program usvajanja strategije razvoja trgovine i turizma koji su kasnije naravno i usvojeni, ali od 2004. do 2007. godine vršio je funkciju poslanika, a kasnije i ministra upravo za ovu oblast trgovine i turizma.

Prema tome, ima dosta iskustva kada je u pitanju država i funkcionisanje državnih institucija, tako da smatramo da je na osnovu svega ovoga, kao i da je od 2012. godine bio član Nacionalnog saveta Vlade Republike Srbije za privredni oporavak kojim je predsedavao predsednik Vlade i da je u okviru Nacionalnog saveta zajedno sa profesorom Đuričićem bio autor programa za privredni oporavak Srbije, kao i član Upravnog odbora SIEP-e. To je ono što mislim da, pored njegovog profesorskog zanimanja, mu daje zaista veliku podršku i vetar u leđa za posao kojim treba da se bavi.

Drugi predlog je predlog kandidata za izbor člana Saveta guvernera NBS. U vezi sa ovom tačkom želela bih da vas podsetim da je na osnovu člana 22. stav 1. i 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije predviđeno da Savet guvernera NBS čini pet članova koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog Odbora za finansije i članovi Saveta se biraju na mandat od pet godina s pravom ponovnog izbora. Znači, neograničen je broj puta predlaganja člana saveta guvernera. Narodna skupština je na šestoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, koja je bila održana 20. novembra 2015. godine donela odluku o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke sa kojim je dr Miladin Kovačević izabran za člana Saveta na period od pet godina. S obzirom na to da je članu Saveta guvernera drugi mandat istekao 20. novembra 2020. godine, u skladu sa članom 26. stav 2. Zakona o Narodnoj banci propisano je da novi funkcioner se bira najkasnije do isteka mandata prethodnog, čime ističe mandat, a najranije 120 dana pre isteka mandata.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava zaista se trudio da poštuje ove rokove, tako da je na drugoj sednici Odbora, koja je bila 28. oktobra ove godine pokrenuo postupak za izbor novog člana Saveta guvernera.

Postupak je ovde malo drugačiji nego kao kod izbora člana Fiskalnog saveta. Ovde u roku određenom koji je propisao Odbor, ovde smo dali 15 dana, trebaju poslaničke grupe da dostave svoje predloge za kandidate. Predlog za kandidata za člana Saveta u utvrđenom roku dostavila je Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, koja je kao kandidata predložila dosadašnjeg člana dr Miladina Kovačevića za člana Saveta.

Bili smo u obavezi da u skladu sa članom 203. Poslovnika o radu Narodne skupštine organizujemo razgovor sa kandidatom. Imali smo prilike da otvorimo mnoge teme koje su nas zanimale, ne samo vezano za angažman koji se odnosi na Savet guvernera, već i na mnoge teme koje zaista zavise od Narodne banke Srbije i na toj, 7. sednici smo doneli tu odluku.

Gospodin dr Miladin Kovačević je rođen 1952. godine, diplomirao je 1976. godine, magistrirao 1978. godine a doktorirao je 1984. godine iz oblasti matematičkih nauka, tako da je za svoju oblast kojom je počeo da se bavi od 1987. godine stekao naučno zvanje – naučni saradnik na Ekonomskom fakultetu. Praktično je doajen uopšte u svojoj oblasti, koja se odnosila i na statistiku i na naučne radove iz ove oblasti, pogotovo što je bio i član Međunarodnog statističkog instituta od 1988. godine. Od 1992. godine postaje viši stručni saradnik i dobija zvanje višeg naučnog saradnika na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Ono što je važno, 1995. godine je izabran u zvanje vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu iz predmeta – Teorija uzorka i planiranje eksperimenata.

Ono što je važno reći je da od 1994. godine aktivno učestvuje u osnivanju stručnih časopisa koji se bave ekonomskim istraživanjima i makroekonomskim prognozama i analizama, tako da i u ovoj oblasti, kao što vidite, njegova profesionalna karijera pokazuje da ima dosta iskustva.

U 2003. godini postavljen je za zamenika direktora Saveznog zavoda za statistiku, a od 2015. godine za direktora. U Narodnoj banci Srbije, kao član Saveta guvernera, je od maja 2004. godine. Nakon isteka mandata prešao je da se bavi isključivo statistikom, ali je ponovo biran za člana Saveta guvernera 2013. godine i 2015. godine.

Treba reći da je kao redovan član naučnog društva ekonomista Srbije od 2007. godine i da projekte koji su se odnosili na postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije u 2011. do 2020. godine praktično u saradnji sa međunarodnim organizacijama, odnosno USAID.

Poslednje četiri godine je posvetio primarnom razvoju sistema podrške odlučivanja, koji obuhvata sve aspekte koji se odnose na makroekonomiju, planske i statističke elemente koji su uvedeni za analizu dokumenata i izveštavanja, pogotovo kada je u pitanju Narodna banka Srbije.

To je ono zbog čega smatramo da je zaista do sada dosta uradio, jer je predsednik Odbora za reviziju Narodne banke Srbije. Međunarodno izveštavanje od strane određenih međunarodnih relevantnih institucija pokazuje da imaju poverenja kada sarađuju sa nekim kao što je gospodin Miladin Kovačević.

Zbog toga smatramo da, s obzirom da nije bilo drugih kandidata drugih poslaničkih grupa, jednoglasno smo podržali ove predloge i mislim da u danu za glasanje treba podržati ovaj predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, potreba je jedna da se javim da bih informisala ne samo javnost nego možda i neke poslanike koji nisu imali prilike da čuju o radu Fiskalnog saveta u onom svetlu kada smo raspravljali o budžetu Republike Srbije, kada smo na sednici Odbora proširili sastav prezentera, ljudi koji su imali šta da kažu o budžetu za sledeću godinu, ali i o rezultatima uopšte politike, ekonomske politike Republike Srbije u prethodnom periodu i polazne stavke o tome šta nas čeka u budućnosti.

Zašto ovo govorim? Zato što je jedan od kandidata koga danas predlažemo bio i učesnik u tom prezentovanju, ali uz prisustvo predstavnika Fiskalnog saveta, predsednika Fiskalnog saveta, naravno ministara, i guvernera Narodne banke Srbije. Pored njega je bio i gospodin Miladin Kovačević, koji kao kandidat za člana Saveta guvernera je bio u svojstvu Saveta za koordinaciju mera rasta BDP-a Republike Srbije, koje je jedno savetodavno telo koje je formirala Vlada Republike Srbije 2015. godine i koja se na inicijativu gospodina Aleksandra Vučića isključivo sa te stručne strane bavila ovom temom. Taj sistem je u stvari postao jedan alat koji treba da jednostavno prati ekonomsku politiku naše zemlje i da bude jedna sprega između svih indikatora kada su u pitanju i trendovi i planiranje i izvršenje rada, ne samo kada je u pitanju rast i razvoj, uopšte makroekonomski indikatori Republike Srbije, već i ono što je obaveza da implementira Narodna banka Srbije kao pravac, kada pričamo uopšte o politici.

Osim toga, gospodin Kovačević kao kandidat je i predsednik Odbora za reviziju izveštaja Narodne banke Srbije.

Zašto kažem da je ovo važno? Zato što su tačno definisane nadležnosti šta radi guverner, i to znate da je ustavna kategorija članom 95, gde kaže da Narodna skupština bira guvernera Narodne banke Srbije zato što guverner Narodne banke rukovodi radom i te institucije, ali da Narodna banka Srbije donosi zakon o NBS, gde kaže u zakonu da postoji i Savet guvernera, koji ima svojih pet članova.

Šta radi u stvari Savet guvernera? On donosi vrlo važne akte. Pored statuta Narodne banke, donosi odluku o režimu kursa dinara, o strategiji upravljanja deviznim rezervama, o članstvu u međunarodnim organizacijama, godišnji izveštaj, ali i vrlo važan deo koji se odnosi na strategiju razvoja Narodne banke Srbije, odnosno bilo koji deo koji se odnosi na samu reviziju, odnosno podvlačenje crte šta ste radili, kada je u pitanju uopšte i monetarna politika i politika deviznog kursa, u stvari daje Savet guvernera.

Znači, naš kandidat, odnosno kandidat o kome sada raspravljamo kada je u pitanju Savet guvernera, je imao prilike da negde suočava stavove sa predstavnicima Fiskalnog saveta, na toj sednici Odbora to je bio prof. dr Pavle Petrović, koji je dao svoje gledište kako izgleda rast BDP-a i kolike su sumnje kada je u pitanju projektovani rast za sledeću godinu – 6%, i zbog čega jednostavno ne vidi uopšte zbog čega mi gajimo toliki optimizam kada je u pitanju projektovani budžet za sledeću godinu.

Ali, s druge strane je rekao, u svojoj oceni budžeta za 2021. godinu, Fiskalni savet, da su javne finansije sigurne, da mi nemamo o čemu da brinemo, da nisu pod rizikom, da su prihodi i rashodi dobro projektovani, s tim što je izrazio jednu političku ocenu kada je u pitanju bila „Er Srbija“. Zašto kažem politička ocena? Zato što ta kampanja koja je krenula oko trošenja sredstava i podrške države „Er Srbiji“ da je suviše velika je očito urađena na jedan potpuno neprofesionalan način.

Zašto ovo mogu da kažem? Zato što je ta kampanja o podršci države „Er Srbiji“ data pre svega u Đilasovim medijima kao nešto što je lična podrška, koja uopšte nema veze, a mislim da negde ni Fiskalni savet nije imao saznanja o tome koliko je pre svega važna podrška države ovoj kompaniji, zato što smo mi kao neko ko je u pregovorima sa EU po pitanju državne pomoći se obavezao još 2014. godine, kada je radio na očuvanju jedine naše vazduhoplovne firme i kompanije da mora zajedno sa EU da dođe u saglasnost od strane Evropske komisije da sva potraživanja, sve račune koje vrši od strane budžeta Republike Srbije, mora da podnosi Evropskoj komiji. Znači, od svakog plaćenog računa, od svakog kupljenog novog aviona do troškova koje podnosi, mora da podnosi na jedan transparentan način. Inače, u protivnom, ta avio-kompanija ne bi mogla da posluje. Zabranili bi vam rad. Drugo, kompletnu avio flotu bi prizemljila i ne biste mogli uopšte da radite na rastu kapaciteta takve avio-kompanije.

Da vas podsetim da je 2014. godine „Er Srbija“ imala sedam aviona, od toga samo tri u voznom stanju. Da vas podsetim na dugove koje je preuzela država, da smo preuzeli dugovanja koja su zatečena u tom trenutku od preko 280 miliona evra koja su iznosila u konkretnim dugovima, a negativan kapital iskazan od 305 miliona evra.

Prema tome, danas kada pričamo o kompaniji koja je dužna 106 miliona evra, je znači sve to pet puta manje nego što je bilo 2014. godine. To znači da je postojalo pozitivno poslovanje avio-kompanije, koja je morala da vraća dugove postepeno. Podsetiću vas, u vreme najveće pandemije, znači u martu mesecu, je imala preko 37 međunarodnih letova, gde pored prevoza medicinske opreme koja nam je bila potrebna za naše zdravstvene radnike, naše bolnice, kao priprema za ovaj drugi i treći talas, je spašavala i naše ljude koji su ostali u međunarodnim prestonicama zarobljeni, jer nisu imali načina uopšte da dođu i da se vrate u Srbiju, jer taj „lok daun“ koji je nastupio tada u martu mesecu je važio za sve članice EU, za sve države, i na Istoku i na Zapadu. Nije postojala mogućnost da se vrate naša deca koja su bila na razmeni studenata i razmeni srednjoškolaca, jer su osiguranja sve onih kuća koja su ih pozvali na te razmene otkazali preko noći.

Hoću da vam kažem da „Er Srbije“ nije bilo, naš život ne bi mogao da funkcioniše na jedan normalan način kakav je funkcionisao u to vreme kada je svet stao zbog ove pandemije.

Prema tome, ono što smo mi imali prilike da čujemo kao jednu ocenu budžeta za 2021. godinu, od strane Fiskalnog saveta je za nas predstavljao, u stvari, jedan izveštaj i kritika u vidu brojki i slova koja nije u tom trenutku, zaista, sagledala šta je realan život u Srbiji.

S druge strane, po prvi put sada smo imali prilike od profesora Kovačevića da čujemo ispred Saveta za koordinaciju mera rasta BDP, u stvari, da te brojke negde postoje različite metodologije sa kojih aspekata se sagledavaju. Prema tome, mislim da je dobro da uvek čujemo stručnu raspravu, jer ta stručna rasprava u stvari nama daje na znanje da nekada možda i te stručne rasprave zavisno od metodologije koju koriste nekada i greše u svojim zaključcima.

To je ono zbog čega sam se sada javila, jer čujem od mog kolege iz SPS određene kritike kada je u pitanju Fiskalni savet, ali reći ću vam, znači, Fiskalni savet je definisan Zakonom o budžetu i predstavlja jedno stručno savetodavno telo. Takvo stručno savetodavno telo je za nas od velikog značaja, pogotovo što način na koji se bira, a to je na predlog predsednika Republike Srbije za predsednika Fiskalnog saveta, ministar finansija i guverner Narodne banke predlažu još jednog člana. Mi nikada nismo imali prilike da Narodna skupština odbije takve predloge.

S obzirom da je Aleksandar Vučić zaista pokazao i jednu političku širinu, kada je u pitanju predlaganje predsednika Fiskalnog saveta, imali smo prilike da vidimo da je dva puta imao šansu da predloži, odnosno jedanput je imao šansu da predloži novog predsednika Fiskalnog saveta i predložio je gospodina Pavla Petrovića, iako je uvek bio kritički negde nastrojen i kada je u pitanju kreiranje budžeta od strane ministara koji su predlog SNS.

Kada god pitate predsednika zbog čega predlaže gospodina Pavla Petrovića, on kaže - meni je uvek zadovoljstvo da predložim profesora zato što se sada pokazalo, posle 2012. godine, da sve kritike koje su upućivane i na rad različitih ministara, koji su predlagali budžete, nama ne smetaju. Ne smetaju ni onda kada predstavljaju određene tzv. prezentacije različitih metodologija, kada je u pitanju projekcija BDP-a i projekcija budžeta, ni onda kada možda žele da politički oboje takve izveštaje.

Nama to ne smeta, ali nam smeta što nikada neće da ponove jednu činjenicu, da do 2012. godine mi takve kritike nismo imali prilike u javnosti da čujemo. Reći ću vam kada su kritikovali rast javnog duga, koji ne sme da bude veći od 45%, nigde niste mogli da čujete u javnosti do 2012. godine, jer njihove konferencije za štampu nikada nisu prenošene na RTS-u zato što nigde u javnosti, ni u medijima koje je držao Đilas, nisu bile objavljene. Sada je pokušaj da sa tako delovima istrgnutim iz izveštaja koje daje Fiskalni savet žele da prave određene političke kampanje. Mi jednostavno ne reagujemo na način na koji bi možda oni hteli. Mi puštamo jednostavno da zaista svako može sa svog stručnog gledišta da da određena svoja mišljenja.

Na ta mišljenja imamo adekvatne, spremne odgovore i kao narodni poslanici i kao predstavnici, vidite, ministarstava različitih i želimo da se u javnosti čuju ta različita mišljenja i da vidimo na čijoj je strani istina. Nama je važno da je istina na našoj strani, jer rezultati danas, podrška građana Srbije, ne samo na izborima, nego i podrška koju vidimo, kada je u pitanju ekonomska politika, u smislu podrške građanima u teškim vremenima je uvek na strani onih koji su bili na strani istine. Očito je uvek bio na strani istine svaki ministar finansija od 2014. godine kada je bio premijer Aleksandar Vučić, a i sada kada je predsednik, kada tu Vladu vodi Ana Brnabić, jer je to Vlada kontinuiteta.

Znači, nama je suština cele ove rasprave da se mi nosimo interesima građana Srbije, kada je u pitanju ekonomska politika i Vlade Republike Srbije i kada je u pitanju monetarna politika Narodne banke Srbije, kada mi ovde u parlamentu raspravljamo o svim ovim temama. Mnogi žele poslanike da prikažu u javnosti kao ljude koji nemaju veze sa ovim temama, ali očito prema rezultatima koje pokazujemo u svojim izveštajima i koje čak i ti evropski parlamentarci raspravljaju, ima parlamentaraca koji prate ove izveštaje i koji prate šta rade nadležni odbori i kada dobijete izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije, onda kada dođe ona tamo ekonomska tema, pa kada dođu ekonomske reforme koje se sprovode, pa kada dođe Akcioni plan o adekvatnom upravljanju javnim finansijama, onda kaže i neka tačka akcionog plana 19. gde je eksterni nadzor nad javnim finansijama Odbora za finansije, onda je ona ocenjena jako pozitivno, nemaju ni jednu primedbu, za razliku od mnogih drugih gde imaju primedbe.

Mi nećemo da ćutimo više o tome da ovaj parlament ima svoje rezultate kada je u pitanju napredak Srbije na putu ka evropskim integracijama i kada dolaze ti evropski parlamentarci, ne želimo samo da pričamo o stanju prava, već jedno od najvažnijih ljudskih prava, i to ekonomsko pravo, da živimo bolje nego što smo živeli do 2012. godine i uvek ćemo razgovarati o tome. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je Ministarstvo finansija donosilac dobrih vesti kada su u pitanju ekonomske mere i život naših građana u ova teška vremena.

Ono što bih htela da kažem jeste da smo juče imali sednicu Odbora koja je obuhvatila 15 zakona koji će biti na dnevnom redu ove nedelje, ali da smo u petak imali Javno slušanje kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini i o fiskalizaciji. Na tom Javnom slušanju prisutna su bila dva državna sekretara i tri pomoćnika ministra, iz Narodne banke Srbije viceguverner i direktor Direkcije za zakonodavstvo, kao i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, predstavnici Poreske uprave, Privredne komore Srbije i dve nevladine organizacije ispred Nacionalnog konventa koji jednostavno prati sva poglavlja koja su aktuelna u pregovorima sa EU i te dve nevladine koje uglavnom prate deo kada su u pitanju ova zakonska rešenja su sva pitanja i nedoumice koje su imale u odnosu na ove nove zakone postavile pitanja i dobile su adekvatne odgovore.

Želim da kažem da nam je od velikog značaja i velika čast da učestvujemo kao narodni poslanici kada je u pitanju donošenje ovih inovativnih zakona, kao što je Zakon o digitalnoj imovini. Srbija će biti prva zemlja koja će doneti ovakav zakon kada su pitanju zemlje Jugoistočne Evrope, regulišemo tržište, sprečavamo kriminal u ovoj oblasti, borimo se protiv pranja novca, a otvaramo sa druge strane mogućnost svim onim mladima koje nazivamo frilenserima, koji se bave ovom temom, da uđu u određene legalne tokove i na kraju krajeva da investiraju.

Čuli smo na tom Javnom slušanju da je preko 90 investitora, što stranih, što domaćih, zainteresovano u stvari direktno za donošenje ovakvog zakona i da će to biti u stvari pokretač jednog novog investicionog procesa i pre svega ovo je jedan veliki iskorak kada govorimo o modernizaciji kada su pitanju novi modeli finansijskih instrumenata.

Kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji imali smo kao država primenu jednog novog Zakona o fiskalnim kasama od 1.1.2005. godine. Od tada praktično nemamo rešavanje mnogih problema koji su nastali u ovoj oblasti modernizacijom praktično i Poreske uprave i funkcionisanja kompletne privrede u tom fiskalnom smislu mislim da imamo ovaj Zakon o fiskalizaciji i s obzirom da su bile dve javne rasprave u Privrednoj komori Srbije u novembru mesecu mislimo da je na najbolji i najadekvatniji načini Ministarstvo odgovorilo sa ovim zakonom.

Naravno da primene idu tamo, da treba da se pripremi država jedno godinu dana da bi se ovi zakoni primenili, ali mislim da je od velikog značaja što danas govorimo o budućnosti Srbije na ovaj jedan potpuno nov način i što pokazujemo da idemo u korak sa svim inovacijama i onda kada je 2016. godine premijerka Ana Brnabić došla na čelo Vlade i govorila o digitalizaciji mnogi nisu razumeli šta to sve nosi kada je u pitanju zakonodavni okvir. Sada upravo imamo rezultate tog postupka i procesa digitalizacije i mislim da će građani Srbije imati velike koristi kada su u pitanju ova zakonska rešenja koje ćemo ove nedelje raspravljati i o kojima ćemo glasati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta toga smo danas čuli i mislim da je pre svega kao donosilac dobrih vesti danas ministar finansija, ono što je najvažnije u ovom trenutku za nas, to je da je taj kreditni rejting ostao što se tiče Republike Srbije, da ljudi iz sektora turizma ne treba da brinu što se tiče podrške države, kao i penzioneri, tako da će do kraja ove nedelje biti podrške po dva osnova.

Ono treće koje sada u ovom trenutku možemo da kažemo, to je da naš javni dug je ostao u granicama mastrikta i da ima prostora novim budžetom za 2021. godinu da te granice ne prelazimo, ali ono što moram da kažem, to je da u ova teška vremena, u ovako teškoj godini, zaista ste smogli snage i to je ono što moje kolege hoće da vam zaista odaju podršku, da ste u ova teška vremena uspeli da napravite taj iskorak da pripremite, dobro pripremite ova dva potpuno nova zakona. Znači, to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji i uspeli da održite i dve javne rasprave u Privrednoj komori što s tiče fiskalizacije, da održite sa svima na određeni način, pa i sa nama poslanicima kroz javno slušanje, Zakon o digitalnoj imovini. Znači, da kažete koji su to noviteti, pojedinosti koje zaista mi sada glasamo, koje će biti u primeni za godinu dana, a koji će dati jako dobre rezultate za građane Srbije.

Ja ću malo da se okrenem sada više prema Zakonu o digitalnoj imovini, jer mislim da naši građani koji nemaju veze sa ovom temom i nisu baš najbolje razumeli šta to nama dobro donosi. Znači, primena uopšte te tehnologije „blok čejn“ i kako kažu mladi „kopanje tog bitkoina“ u stvari predstavlja jednu vrstu razmene, odnosno kao što se radi na tržištima hartije od vrednosti, ovo se radi sa određenim virtuelnim valutama i za to potrebni su oprema, procesori, jako velika količina električne energije i ona do sada od 2009. godine se odvija u svetu.

Naši mladi mozgovi, očito oni koji najviše su mladi i koji imaju veze sa IT tehnologijama, jako aktivno učestvuju na tom tržištu i negde ste vi prepoznali tu potrebu da taj promet, znači virtuelnih valuta, koji inače od 2017. godine NBS negde je ušla kroz svoje i mi smo glasali za određene zakone koje smo uveli, mogućnost da se kontrolišu tzv. „virtuelne menjačnice“, odnosno kripto-menjačnice, sada idete i korak dalje.

Znači, zajedno sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti ste pripremili ovakav zakon kojim vi jednostavno i dalje ostajete da posmatrate kako se vrši određena razmena tih virtuelnih valuta i nije samo bitkoin, ona predstavlja 66% u odnosu na sve ostale valute. Ali, poenta je onog trenutka kada određeni vlasnici, koji do sada nisu bili poznati, žele da to pretvore u svoja realna dobra, onda se javljaju državi, tom portalu koji je u vlasništvu NBS i Komisije za hartije od vrednosti, koji prate, sa svojim imenom i prezimenom, Petar Petrović, i sa svojom adresom se jednostavno prijavljuju na krajnje legalan način, plaćaju porez ovoj državi i mogu jednostavno ta sredstva da koriste u finansiranje realnih dobara.

Da li će da otvaraju svoje star ap nove kompanije, da se bave IT, da li će da kupuju određenu opremu ili da kupuju određena dobra, oni sada jednostavno to rade na krajnje legalan način. Plaćaju porez ovoj državi, država ima koristi zato što ima prihode kroz porez i samim tim onaj rast o kome mi pričamo, 6% u sledećoj godini, suštinski se pripremamo za te visoke stope rasta, zato što ćemo imati veće prihode u budžetu.

Prema tome, mladi ljudi o kojima govorimo, koji rade kroz naučne tehnološke parkove, koji su inače u Beogradu otvoreni 2015. godine, a inače su pravljeni od 1990. godine, oni koji nama spočitavaju kako mi ne znamo šta radimo, kako smo neobrazovani, imali su prilike skoro 20 godina da otvore jedan naučno tehnološki park u Beogradu, pa ga nisu otvorili, nego je morao da dođe i Vučić i Ana Brnabić da se zaista ozbiljno pozabave i naučno tehnološkim parkovima i mladima iz oblasti IT sektora i da jednostavno onda sad tek uhvatimo taj zamajac u ovoj IT industriji i da sve ono što bio izvoz za nas predstavlja zaista realan izvoz.

Kada pričamo pre svega o našim kompanijama, o našim start ap preduzećima da mladi potpuno na jedan legalan način mogu da izvoze svoju pamet na krajnje odgovoran način i da ne moraju da putuju u inostranstvo i da žive tamo, već odavde iz Srbije da rade, da budu zadovoljni svojim primanjima, odnosno prometima koje će te start ap kompanije da prave i samim tim da imaju jednu odgovornost pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, a ne da žive u dijaspori.

Prema tome, ovim zakonom ste vi u toj jednoj digitalnoj agendi napravili jedan veliki iskorak, pre svega što ste prepoznali i zajednički sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti da vam je to jedan od načina da pokrenete tržište kapitala na potpuno jedan savremen, nov način. Time, u stvari, ste pokazali da se ne treba obazirati na one koji do 2012. godine nisu znali jednostavno da vode državu na jedan odgovoran način. Zbog toga ova digitalna agenda kojom se jednostavno vodi i ova Vlada Srbije, ali i Ministarstvo finansija prepoznaje potrebu da unapredi taj investicioni ambijent.

Šta to znači? Ovaj zakon znači mogućnost investiranja u preduzetništvo, u mogućnost da jednostavno ne morate da podižete određeni kredite, nego da na ovaj način možete da finansirate kompanije koje žele da se bave određenim poslom. Znači, nije isključivo IT sektor, ali on je jedan pokretač privrednog investicionog ambijenta u Srbiji koji treba da da visoke stope rasta, da sve ovo što smo u ovoj godini uspeli da zadržimo, i to dobrim ekonomskim merama, i da ne povećavamo rapidno javni dug, jednostavno ćemo moći da ostvarimo po planu i budžetu za 2021. godinu, koji smo usvojili prošle nedelje.

Znači, mi smo ovim Predlogom zakona imali jedan progresivan pristup, imamo jednu pravu sigurnost za sve učesnike na tržištu kada pričamo uopšte o digitalnoj imovini, poštujemo međunarodne standarde, ali je jako važno da se borimo protiv kriminala kada je u pitanju terorizam zato što znamo svi da ta digitalna imovina kroz te virtuelne valute uglavnom je bila data kroz jednu IP adresu čiji vlasnik se nikada nije znao i da taj prljavi novac u svetu uvek ide kroz te transakcije. Sada mi želimo da znamo i ukidamo anonimnost u ovom poslu.

Znači, postoji ta bela lista na kojoj će tačno stajati ime i prezime vlasnika digitalne imovine, vodiće se registar i biće potpuno dat na jedan transparentan način. Portal koji država obezbeđuje takođe će moći da bude dostupan svim zainteresovanim stranama. Ovaj zakon je obuhvaćen u devet poglavlja sa 146 članova. To znači da se jako dobro razmišljalo o svakom detalju uspostavljanja ovog tržišta kapitala.

Na kraju želim da kažem da mislim da mladi imaju veliku šansu da sada jednostavno pokažu da sve one želje u smislu svog napredovanja iz ovih oblasti mogu da materijalizuju kroz ovaj zakon, Zakon o digitalnoj imovini. Samo ću dati jedan podatak, mislim da je jako značajan, vi ste dali u obrazloženju zakona, to je da ukupno tržište kapitala kriptovaluta je 2013. godine iznosilo milijardu dolara, 2018. godine 128 milijardi, 2019. godine 237, a za prvih devet meseci preko 300 milijardi dolara, što znači da je velika ekspanzija u ovoj oblasti i zbog tako velike ekspanzije smatra se da će u ovoj godini preći 450 milijardi dolara.

Znači da jedan deo samo, promil kompletnog obrta kapitala Srbija uhvati i naplati kroz te poreze i uvuče kao svoj investicioni zamajac pa pogledajte koliko će Srbija napredovati kada je u pitanju privredna aktivnost.

Prema tome, mislim da ste zaista prepoznali trenutak kada treba doneti ovaj zakon, činjenično stanje i to uobličili u najtežem trenutku kada se Srbija bavi velikim problemima i pandemijom kao što je korona virus koja je uhvatila ceo svet. Ni Evropa čak nije donela ovakav zakon. Donela je isključivo ono što se odnosi samo na virtuelnu, odnosno kriptovalutu. Nije donela digitalnu imovinu kao definisan zakon. Srbija izlazi sa tim zakonom kao zemlja Jugoistočne Evrope i mislim da bi trebali prvi da damo rezultate. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ceo set zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo juče na Odboru imali prilike da prihvatimo u stvari amandmane Vlade koji se odnose na preraspodelu sredstava kada je u pitanju Kancelarija za Kosovo i Metohiju i za određeni deo sredstava kojim je ministar za kulturu i informisanje, gospođa Gojković objasnila ovde u načelnoj raspravi, koja se odnose na definisana sredstva i prelazak sa indirektnih korisnika na direktne, a po posebnoj odluci Vlade, oko 700 miliona dinara za filmsku industriju i taj zbirni, u stvari, deo je koji se odnosi na član 1.

Član 8. je u stvari ona tabela koja nas sve zanima, pošto je došlo do promene u tim tabelama po članu 8. detaljnim, onda je logično i da dođe u toj zbirnoj tabeli po članu 1. tako da smo sa zadovoljstvom prihvatili ovaj amandman, s obzirom da smo u načelnoj raspravi imali dobro obrazloženje zbog čega ovo radimo. Hvala.

Uvaženi predsedniče, uvaženi ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije imali jednu od tačaka dnevnog reda – Razmatranje Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije. Naravno, njega stavljamo na dnevni red tek onda kad imamo izveštaj o reviziji završnog računa budžeta i pored toga koje podnosi DRI, a pored toga imali smo i izveštaj o reviziji svih finansijskih organizacija socijalnog osiguranja, koje zajedno čine jedan paket, zajedno sa budžetom, kao tačku dnevnog reda.

Obično je bila praksa da uvek imamo, recimo, budžet sa pratećim zakonima na sednicama Skupštine, ali uveli smo sada praksu da se budžet posebno razmatra u tom dvostrukom vremenu, a da svi ostali zakoni, kao danas što pričamo, idu posebno.

Ono što sam samo želela da kažem to je da na osnovu izveštaja DRI u stvari se pokazuje da Srbija poštuje međunarodne standarde kada je u pitanju revizija odnosno računovodstvo i finansijsko upravljanje i da smo mi na dobrom putu da jednostavno te standarde uskladimo sa standardima EU, odnosno međunarodnih institucija koje se bave ovom temom.

Zašto ovo govorim? Zato što od 2002. godine u parlamentu do prošle godine mi nismo imali uopšte ni jedan završen račun koji je po članu 177. Poslovnika o radu Narodne skupštine morao da ide sa budžetom, upravo zbog toga da pokaže kako se poslovalo prethodne godine. I nije bilo nama poslanicima a ni Ministarstvu finansija lako da mi ispravimo određene krive Drine i jednu neodgovornost svih onih koji su vodili i finansije i vodili državu do 2012. godine, kada je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje državom. Prvo je trebalo srediti finansije, pa posle toga, kad sve to sredite, konsolidujete, sve troškove, rashode, onda treba da uredite to izveštavanje da bude u skladu sa međunarodnim standardima.

Nije bilo jednostavno ni poslanicima SNS da podignu ruku za izveštaj o izvršenju budžeta 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine. Zašto govorim to? Zato što ovi sada koji nam spočitavaju neodgovorno vođenje finansija, neodgovornu politiku, oni su vodili tu državu i nije narod ni znao kako su se trošile pare. Nisu imali pojma uopšte na šta su sve podizali kredite. E, tek kad ste sredili na ovaj način, i to uz pomoć, moram da kažem, međunarodnih finansijskih institucija, znači tek onda vi imate uređene finansije i ne plašite se da izađete jednostavno ni pred građane Srbije i da kažete za šta trošite budžetska sredstva.

Ja se zahvaljujem Ministarstvu finansija i DRI i poslanicima. Sve probleme koje imamo još da rešavamo, tehničkog tipa, gde su u pitanju standardi o izveštavanju revizije budžeta u budućnosti, mi ćemo jednostavno podržati, podneti određene inicijative za izmene i dopune zakona ako to treba nešto tehnički da se uradi i mislim da u budućnosti zaista više ne treba da brinemo što se tiče javnih finansija. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, za moje kolege koje juče možda nisu pratili sednicu Odbora, želim da kažem da su jednoglasno svi prisutni članovi Odbora podržali Predlog budžeta, kao i sve prateće zakone.

Na sednici Odbora po prvi put smo imali jednu širu raspravu. Osim ministra finansija, koji je uvek predlagač budžeta i izmena i dopuna, kada je u pitanju rebalans, uvek je tu i predsednik Fiskalnog saveta, jer po Zakonu o budžetskom sistemu, član 92. govori o tome da na Predlog budžeta ili rebalansa daje svoju ocenu Fiskalni savet kao savetodavno telo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ono što uvek imamo kao jednu raspravu, elementi budžeta su tema za svakog od nas kao narodnog poslanika, ali na osnovu izlaganja koje dobijamo i od strane ministra i od strane predsednika Fiskalnog saveta.

Na sednici koja je juče bila po prvi put smo pozvali i guvernerku Narodne Banke Srbije, gospođu Jorgovanku Tabaković, zato što smo smatrali da je jako važno da bi sagledali budžet da učestvuje i neko ko kreira monetarnu politiku Republike Srbije, na kraju krajeva i taj deo koji se odnosi na samu inflaciju i na ovaj priliv stranih direktnih investicija, jako nas je zanimalo, s obzirom da oni imaju najbolju informaciju o tome.

Pozvali smo i predsednika jednog savetodavnog koordinacionog tela koje je Vlada Republike Srbije formirala, koje prati rast BDP po različitim metodologijama koje se usklađuju i sa Evropskom komisijom i sa međunarodnim finansijskim institucijama, to je gospodin Miladin Kovačević. Na toj raspravi smo imali zaista šta da čujemo.

Prvo, dokumenta koja dobijamo koja predstavljaju ocenu Fiskalnog saveta na sve ovo što ste čuli sada u prezentaciji budžeta za sledeću godinu ministra Siniše Malog imali smo prilike da čujemo da ni jedna zemlja u vreme ove pandemije i rešavanja problema koji nas je zadesio u 2020. godini, u sledećoj godini ne povećava plate zato što nije u mogućnosti da poveća, zato što smo očito kao država doneli, na kraju krajeva i parlament je ovde glasao i verifikovao odluke kojima smo blagovremeno doneli mere podrške privredi Srbije.

To je ono zbog čega smo i dobili kao izlaganje ispred Narodne banke Srbije da nije bilo tih mera mi bi po određenim projekcijama se vratili na tri godine unazad pre početka krize i teško da bi mogli uopšte da postignemo visoke stope rasta koje su projektovane za 2020. godinu, od 6%, i teško da bi deficit bio 3% za sledeću godinu i teško da ne bi probili zaduživanje, javni dug da održimo u granicama do 60%, kao što je Mastriht, odnosno zemlje članice EU koje se trude da zadrže taj nivo javnog duga. Međutim, reći ću vam sada, sve te razvijene države imaju mnogo veće stope pada. Znači, one su iznad 6% i ono čime Srbija treba stvarno da se ponosi to je da taj pad privrednih aktivnosti završavamo u ovoj godini svega sa 1%.

Ono što kažete, gospodine ministre, da će u ovoj godini priliv stranih direktnih investicija biti 2,3 milijarde i ta stabilnost i volja investitora da neće odustati od svojih investicija u Srbiji i u sledećoj godini, je u stvari dobar pokazatelj koliko smo mi zaista bili ekonomski dobri u ovoj godini bez obzira na sve izazove koji su nas zaista zadesili, kao i sve države.

Ono što je Fiskalni savet u svojoj oceni naveo, a to je da su javne finansije stabilne, to znači da zaista podržava ovaj deo koji pokazatelje daje ne samo Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije, već i sve međunarodne finansijske institucije, pre svega MMF, dali su u svojoj kritici upravo povećanje plata. Oni smatraju opravdano da su penzije opravdane što rastu, da povećanje plata zdravstvenim radnicima je opravdano, a da svaka druga povećanja koja se odnose i na državne službenike i na pripadnike Vojske Jugoslavije nisu opravdana zato što smatraju da je to veliki rizik, s obzirom da ne znamo da li ćemo imati rast 6%.

Opravdavaju, naravno, povećanja kapitalnih investicija, ali s obzirom da mislim da nisu bili dovoljno informisani, s obzirom da stalno govore o povećanju investicija u oblasti zdravstva, u oblasti zaštite životne sredine, mislim da nisu imali ovu informaciju da u 70 projekata i u osam plus 28, znači ukupno 36 lokalnih samouprava će imati projekte iz oblasti životne sredine i počinju realizaciju od sledeće godine.

Mislim da taj deo odgovara nisu imali kad su pravili ocenu, isto kao što nisu imali informaciju o „Er Srbiji“ koju stalno napadaju, a i neki Đilasovi mediji govore o tome da je nenormalno zaduživanje u „Er Srbiji“ i da u Izveštaju i oceni budžeta se 80 puta pominje „Er Srbija“ kao firma koja je, maltene, u stečaju. Nisu znali o tome da ne transparentnost ne postoji kad je u pitanju ovo javno preduzeće, zato što ugovor postoji na sajtu Ministarstva finansija, zato što svako plaćanje iz budžeta kao podrška se karakteriše kao državna pomoć i takva, kao državna pomoć, mora da bude Evropskoj komisiji dokumentovana da ukoliko toga ne bi bilo da bi proglašen bio stečaj od strane Evropske komisije i ni jedan avion „Er Srbije“ ne bi mogao da poleti.

Dobro, evo završavam. Samo sam htela da izvestim da je na Odboru bila vrlo konstruktivna rasprava i da sva ona pitanja i dileme su otklonjene sa svim učesnicima koji su bili gosti od velikog značaja za sve poslanike koji su učestvovali. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, evo na kraju ove rasprave kada govorimo od strane predstavnika poslaničkih grupa, možemo da kažemo da kada pogledamo budžet, on je, svi kažemo, razvojni, ali kažemo da je socijalno progresivan i makroekonomski uravnotežen.

Kada kažemo da je socijalno progresivan, to onda govori o tome da pored te socijalne odgovornosti koju imamo prema svima u društvu, a to je pogotovo onaj deo kada su plate i penzije u pitanju, moramo da kažemo da u vreme pandemije i u godini koju treba da ostavimo i u koju treba da uđemo, mi u stvari želimo visoke stope rasta upravo da bi minimizirali sve one probleme koje smo imali u ekonomiji danas, izazvane pandemijom koja nije zabeležena do sada u svetu.

Mnoge države će izaći sa ovom godinom sa padom svoje ekonomije od 6%, neke od 12%. Srbija će izaći sa 1% pada, odnosno biće najbolja u Evropi kad posmatrate u stvari rast sam u toku godine, s obzirom da smo imali potpuni pad i zaustavljanje privrednih aktivnosti u vremenu od mesec i po dana, kada smo ne samo mi nego i 27 članica EU, imali praktično proglašen karantin i zaustavljanje svih aktivnosti zbog pandemije Kovid 19.

Znači, budžet za sledeću godinu je napravljen na osnovu određenih pretpostavki. Dve osnovne pretpostavke su da će deficit biti 3% i da će rast biti 6% u sledećoj godini.

Na osnovu toga svi prihodi, koji iznose 1.336 milijardi dinara, koji su 3,5% veći nego ove godine i rashodi koji su 1.514,8 milijardi dinara, koji su za 15% manji nego ove godine gledajući rebalans, daju taj deficit od 3% na 178 milijardi dinara. Šta nam to govori? To nam govori u stvari da ovim deficitom mi pokazujemo da smo sa 8,9% od deficita koji smo usvojili rebalansom pre nešto manje od mesec dana mi spuštamo taj deficit na 3%. To znači da taj rast, koji planiramo od 6%, treba da ide iz realnih investicija koja su u najvećem stepenu u tim kapitalnim investicijama, ali očito i na osnovu priliva stranih, direktnih investicija, jer to smo imali prilike da čujemo da je planiran u stvari priliv stranih direktnih investicija za ovu godinu bio 1,9%.

Juče smo po prvi put čuli, da tom projekcijom, na osnovu realnih pokazatelja Narodna banka je rekla da ćemo izaći 2020. sa prilivom stranih direktnih investicija od 2,3 milijarde evra, što pokazuje suštinski da Srbija ide ka toj ekspanziji i visokim stopama rasta i da je potpuno opravdan preduslov i pretpostavka na osnovu kojih je ovaj budžet skrojen.

Na kraju krajeva to je Fiskalni savet u svojoj oceni kaže da imamo stabilne javne finansije. Oni kažu u svojim kritikama da je to možda suviše neki optimistični scenario. Međutim, na osnovu onih pretpostavki i izlaganja i ministra i guvernera NBS mi vidimo da su potpuno opravdane ove pretpostavke jer rast i razvoj će ići iz povećanog izvoza. Na kraju krajeva mi idemo i povećanu potrošnju na osnovu rasta plata i penzija, pa tako imamo rast plata koji 5% odmah počinje od 1. januara za zdravstvene radnike, 3,5% odnosi se na državne službenike do 1. aprila, od 1. aprila još 1,5%, to znači da će svi imati povećanje od 5%, a od 1. aprila, pored ovih 5%, mi ćemo kao država odobriti i povećanje pripadnicima Vojske Srbije koji će ići u procentu povećanja od 10%, s tim što neće ići linerano, da važi za sve zaposlene odjednom, nego će oni koji imaju najmanje plate imati najveća povećanja, a oni koji imaju najveće plate imati najmanje povećanje. Tako da ćemo pokušati da napravimo jedan balans kao država prema ljudima koji su naše snage bezbednosti, koje imaju svoj posao i koji se nalaze na vrlo odgovornim radnim mestima.

Ono što je važno danas kada pričamo o rastu penzija to je da potpuno imamo poštovanje švajcarske formule, o kojoj smo toliko pričalo, koju su inicirali naravno i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija. Znači, ona funkcioniše tek kada stopa rasta u državi prelazi 4%. Sve ispod 4% nema švajcarske formule. To znači da smo mi na krajnje realan način kao država planirali da će te stope rasta sigurno ići preko 4%. Zato nam nije ni jasno zašto Fiskalni savet govori da bi trebalo prognozirati rast od 4%, jer onda u stvari oni se zalažu da nema povećanja penzija, a sa druge strane, u svojoj oceni govore o tome da treba samo povećati penzije i samo povećavati kapitalne investicije.

Znači da negde te njihove projekcije mislim da još uvek ne stoje na onom stanovištu, a to je da mi imamo zaista mogućnost kao društvo, kao privreda da imamo te kapaciteta da zaista napredujemo jako brzo.

Plan Srbija 2025 planiran u decembru 2019. godine još, kada nismo znali uopšte da će se korona pojaviti sa ovako velikim izazovima po ekonomiju, za nas je strateški plan koji očito u budžetu za 2021. godinu je oslikan kroz investicije koje smo imali prilike da čujemo u vrednosti od 330 milijardi, pored onih koje se odnose na putnu infrastrukturu, nastavak Moravskog koridora, nastavak izgradnje puta Preljina – Požega, Niš – Merdare, Ruma – Šabac – Požega, imamo početak jednog važnog projekta, a to je metro u Beogradu koji posle 50 godina sledeće godine će praktično ući u svoju realizaciju. Znači, 50 godina Srbija priča o izgradnji metroa u Beogradu, 50 godina gledamo kao prestonica Srbije kako druge prestonice već odavno imaju metro, kako koriste, kako rasterećuju taj saobraćaj u Beogradu, govorim o zaštiti životne sredine, a jednostavno vi niste imali tu mogućnost do 2012. godine da uopšte započnete ovako strateške projekte zato što su neki razmišljali o tome kako će most na Adi kao strateški projekat koji vredi preko 600 miliona evra preliti u džepove sopstvenih firmi i postati neki bogataši, kao što je to Đilas koji prijavljuje imovinu od 1.625, pa sada 1.725 kvadratnih metara u nekretninama u Beogradu i u Srbiji, i onda dolazite u stvari do zaključka da nije realno obećavati ovakve strateške projekte ukoliko zaista ne radite na njima krajnje odgovorno pre svega kao političari, a onda kasnije i kao menadžeri koji treba da vode grad Beograd.

Ono što se pokazalo je da je potrebna politička odgovornost koju vodi jedna politička stranka i neko ko je na čelu te političke stranke i kada je bio premijer, kao što je Aleksandar Vučić, i sada kada je predsednik Srbije, da pokazuje svakoga dana tu odgovornost za svoju i spoljašnju, ali i unutrašnju politiku.

Ona osnovu te odgovornosti i snage koju smo imali da 2014. godine do 2016. godine sprovedemo ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju na osnovu toga mi u stvari sada možemo da govorimo o ovim rezultatima. Juče smo na Odboru imali prilike da čujemo od guvernerke da ukoliko nisu mere bile donesene u datom trenutku kada je u pitanju podrška privatnom sektoru, u aprilu, maju, junu mesecu ove 2020. godine, mi jednostavno ne bi mogli uopšte da razgovaramo danas o projekcijama od 6% rasta za sledeću godinu, o 3% deficita, da bi se vratili tri godine unazad po ekonomskim rezultatima i da ne bi uopšte mogli danas da pričamo ni o povećanju plata i penzija.

Prema tome, potrebna je zaista politička volja, politička disciplina da ono što obećate građanima Srbije to ispunite. Koliko to košta politiku jedne političke stranke pokazuje se upravo na izborima. Građani su ti koji ocenjuju da li ste ispunili taj plan, da li su zadovoljni sa sprovođenjem tog političkog programa i jednostavno za to vam ili daju podršku ili ne.

Kada govorimo o tome da je rastu zarada, a to je ono što je recimo jedna od kritika kada pričaju o rastu zarada, Fiskalni savet se nikada ne slaže sa time da povećavamo zarade, on se slaže samo da se povećavaju plate i investicije, treba reći i ono što smo imali prilike da čujemo da će sa tim porastom zarada zarade obuhvatati svega 10% BDP, odnosno da će penzije obuhvatati 10,4%, što pokazuje u stvari da i taj rast, koji je projektovan za sledeću godinu, treba da dobije i podršku međunarodnih institucija i on je kao ovakav dat i MMF da sagleda sve mogućnosti. Dobili smo na kraju krajeva saglasnost i za ovakav budžet i za ovakvo povećanje. Znači, taj prostor je iskorišćen za podizanje potrošnje u budućnosti i taj rast zarada, treba reći kao važnu informaciju, da je on u proteklom periodu za privatni sektor išao u duplom iznosu u odnosu na državni.

Znači, rast zarada u privatnom sektoru je iznosio 28,2%, a u državnom sektoru 14%. Prema tome, mislimo da je zaista ovakav predlog plana budžeta napravljen krajnje racionalno, efikasno i efektivno i da će dati pune svoje rezultate u sledećoj godini.

Ono što je važno reći i napomenuti na osnovu dobrog poslovanja javnih preduzeća, koja su pokazala da od 2015. do 2019. godine su imala pozitivne bilanse, a to možete da vidite na osnovu njihovih izveštaja u APR-u, znači 50% od prihoda, odnosno od dobiti svakog javnog preduzeća dužni su da uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Znači, nakon izvršene fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi, četiri puta uzastopce mi smo imali suficit u budžetu i tada su javna preduzeća imala pozitivne finansijske izveštaje. To znači da su oni shodno tome imali određena povećanja plata unutar javnog sektora. Zbog toga, u budžetu za sledeću godinu nema povećanja plata kada govorimo o zaposlenima u javnim preduzećima. I to je jedan pokazatelj koliko se vi racionalno ponašate kada je u pitanju povećanje plata u državnom sektoru.

Znači, deficit nam pokazuje stabilnost državne kase. Odgovor ekonomije Srbije je upravo na sve ove izazove koji su nas zadesili u 2020. godini i ovo je u stvari slika i prilika kako će izgledati ekonomija i standard i investicije u sledećoj 2020. godini. Same tabele i brojke ne možemo posmatrati nekako potpuno nezavisno od svakodnevnog života građana Srbije. Mi se borimo za živote svih građana.

Srpska napredna stranka je pokazala da je ta borba svakodnevna, nesebična i mislimo da jednostavno u sledećoj godini ovakav predlog budžeta treba da podržimo u punom svom kapacitetu kao poslanici SNS i kao podrška Vladi koja je pokazala da ovakve rezultate možemo samo ukoliko imamo viziju, misiju, strategiju za sprovođenje ovakvog jednog plana, jer kad kažemo da je ovo naša nova realnost onda podrazumeva i nova znanja i nov naš entuzijazam. Zbog toga ćemo na sednici kada budemo raspravljali o amandmanima i nakon završene rasprave, podržati ovakav Predlog budžeta za 2020. godinu.

Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi predsedniče, kolege poslanici, ovo je jedan od sednica koju nazivamo našom sednicom, odnosno sednicom Skupštine u kojoj raspravljamo teme koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ono zbog čega nekim kolegama možda danas po prvi put se sreću sa ovakvom sednicom i ovakvom temom treba reći da su ovo institucije, kao što je Agencija za energetiku, kao što je Komisija za hartije od vrednosti i kao što je Regulatorno telo za elektronske medije su institucije koje su u nadležnosti i potpuno u nadležnosti rada Skupštine Srbije.

Kada kažemo da postoji njihova nezavisnost onda postoji u smislu svoga rada da odgovaraju Skupštini Srbije, znači zakonodavnom telu u Srbiji, a ne izvršnoj vlasti i zbog toga kažemo da su nezavisni u svom radu. S druge strane, ono o čemu mi danas raspravljamo to su finansijski planovi na osnovu kojih oni funkcionišu i u stvari kao da donosimo budžet za te institucije koliko suštinski novca oni mogu da troše i koliko prihoduju.

Država je poverila određene poslove u ovim institucijama. One imaju određene prihode iz različitih vrsta naknada, taksi i na osnovu tih prihoda oni moraju sebi da kreiraju određene rashode. Ukoliko dođe do viška u kasi od prihoda u odnosu na rashode taj višak se uplaćuje u budžet Republike Srbije, a ukoliko dolazi do manjka onda taj manjak mogu da nadomeste iz rezervi iz prethodnih godina ukoliko ima, ukoliko ne, onda se to nadomesti iz budžeta Republike Srbije.

Naravno da, ukoliko dolazi određenih plaćanja iz budžeta Republike Srbije to znači da određeni organi koji upravljaju ovim institucijama nisu na adekvatan način upravljali, nisu prepoznali da su prihodi mnogo manji i treba zaista onda reagovati zajednički sa Ministarstvom finansija. Videćete da na primer novi poverenim poslovima, Komisijama za hartije od vrednosti su dobili nove prihode i time smo im suštinski dali mogućnost da se zaista nezavisno i na određeni način adekvatno finansiraju, prihoduju da imaju i određene rashode koji mogu da izdržavaju i rad samih institucija.

Vrlo je važno reći zašto poverenje postoji u ove institucijama. Zato što ukoliko zaista na određeni način država poveri takvu vrstu poslova da radi u interesu svih građana Srbije, onda za to treba da odgovara Narodnoj skupštini i tu svoju odgovornost naravno kroz finansije planove i saglasnost koju Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava daje svake godine, u stvari pokazuje koliko se odgovorno ponašala.

Danas na sednici imamo, znači, tri institucije. Govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije, o REM-u i Komisiji za hartije od vrednosti i ove tri institucije jednostavno su pokazale da sa ovakvim načinom svoga rada mogu zaista da funkcionišu i u uslovima koji su vrlo teški kada govorimo o finansiranju uopšte institucija u vreme pandemije u 2020. godini. Jednostavno pokazuju da u saradnji sa Ministarstvo finansija ta njihova ekonomska stabilnost i finansijska stabilnost je osigurana.

Moram zaista da pohvalim i Sekretarijat Skupštine Srbije i Ministarstvo finansija koje su u zajedničkoj saradnji obezbedili da i suštinski kada pogledate spisak korisnika javnih sredstava ove tri institucije pokazuju tu svoju finansijsku nezavisnost u smislu korišćenja javnih sredstava koje čak i nemaju račune u Upravi za trezor upravo zbog toga što oni imaju svoje prihode i na osnovu tih prihoda imaju svoje rashode.

Kada govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije poseban položaj, inače ovih institucija ide zavisno od zakona koji smo usvojili ovde u Skupštini Srbije koji su praktično osnivački akti ovih institucija. Tako je Agencija za energetiku institucija koja je osnovana novim Zakonom o energetici koji je usklađujući se sa trećim paketom direktiva EU kroz saradnju sa Energetskom zajednicom u decembru 2015. godine usvojen, a počeo je sa primenom od 1. januara 2016. godine. Ona je inače kao jedna od agencija koja je na osnovu Sporazuma sa Energetskom zajednicom koji je potpisan još 2005. godine osnovana kao regulatorno telo koja se bavi zaista temama vrlo važnim za uopšte energetsku politiku Republike Srbije, znači, sa cenama kada pričamo i o električnoj energiji i cenama gasa i cenama koje se odnose na naftu i naftne derivate.

Ono što je važno reći to je da njeno finansiranje ide kroz nekoliko vidova naplate naknada, a to je pre svega sertifikacija ili licenciranje korisnika na tržištu energenata, zatim imamo regulacione cene. Znači, na predlog Agencije za energetiku Vlada usvaja, a na osnovu procena javnih preduzeća, cenu električne energije i tako je u svim državama i članicama EU, a tako je i u državama koje su članice Zapadnog Balkana, kako nas nazivaju zemlje EU. Znači, taj princip regulatora cena, u stvari, upravo pokazuje taj vid nezavisnosti i regulatori, inače, u regionu i u EU uvek razgovaraju o tim cenama kada je u pitanju električna energija.

Srbija zaista ima, kada pogledate cenu električne energije, ekonomsku cenu, odnosno, što bi rekli, tržišna cena koja je sigurno duplo veća nego koja postoji sada u Srbiji, pokazuje, u stvari, da država zaista brine o svim svojim građanima, pogotovo o socijalnim kategorijama koje nisu ili jesu u mogućnosti da plaćaju ovu cenu električne energije i zbog toga zaista kroz cenu električne energije i cenu gasa možete videti da budžet Republike Srbije, u stvari, zaista drži ovu cenu na svom minimalnom nivou i time pomaže socijalne sve strukture u Republici Srbiji, time što na određeni način zaista na efikasan način projektuje te cene.

Naravno, to rade stručnjaci koji rade u Agenciji, koja inače po svojoj sistematizaciji radnih mesta daje uslov da morate minimum pet do deset godina u ovoj oblasti da radite kao ekspert i, jednostavno, svi ljudi koji su zaposleni u ovoj agenciji se isključivo bave ovom temom sa svog stručnog aspekta.

Što se tiče same politike, kad pričamo o političarima, u Agenciji, u ovim agencijama, i u REM-u i u Komisiji za hartije od vrednosti, nema politike zato što ove teme kojima se bave u svojim nadležnostima u stvari pokazuju stabilnost funkcionisanja jedne države, na kraju krajeva i poverenje države u institucije, ali i građana u same te institucije.

Zato kažem da, kada pričamo o Agenciji za energetiku, na osnovu prihoda koje ima od licenci, od sertifikacionog nadzora određenih korisnika i učesnika na tržištu energenata, to je kao što je EPS, EMS, Srbijagas, Transgas, Transnafta, da bi se vršili sertifikovani nadzor, mora da se prijave Agenciji za energetiku, da dobiju određene sertifikate. Ukoliko ispunjavaju uslove, na osnovu toga uplaćuju određene naknade i takse za to i imaju određene licence i na osnovu tih prihoda Agencija za energetiku projektuje svoj finansijski plan.

Ti prihodi za sledeću 2021. godinu iznose 220.245.434,00 dinara i ti ti prihodi su za 1% veći nego za 2020. godinu, a sam Finansijski plan Agencije je napravljen tako da je uzeto 58% realizacije iz ove godine i uzeta stabilna inflacija koju projektuje NBS.

Kao što vidite, mi u Republici Srbiji zaista imamo stabilne javne finansije. Znači, one nisu u krizi kao kod mnogih država u regionu pa i u Evropskoj uniji, pa i u svetu zbog nadolazeće pandemije, i to je jako važno zato što ovi finansijski planovi nekada se zaista realizuju, do 90%, 95%, a nekada, kad ne možete da ih realizujete, kada su u pitanju ove institucije, videćemo da je to bila Komisija za hartije od vrednosti, onda se rade izmene i dopune plana zato što ako preuzimate određene nadležnosti iz nekih drugih zakona, onda jednostavno morate da menjate svoje planove da se, što bi narod rekao, prostrete onoliko koliko vam je dugačak jorgan.

Prema tome, onoliko koliko prihodujete, toliko možete i da rashodujete i tako se ponašaju odgovorno državne institucije i, zahvaljujući tom ponašanju i toj psihologiji, mi smo 2014. godine ušli i kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, u reformu javnih finansija, u sređivanje državnih para, rešavanje gorućih pitanja kada su u pitanju velika dugovanja i mi danas, u stvari, imamo rezultata tog rada. Mi danas emitujemo državne obveznice hartija od vrednosti, zarađujemo, jednostavno, na tom polju državnih obveznica tako što skupe kredite zamenjujemo jeftinim kreditima i time u stvari pravimo prihod za budžet iz koga smo u mogućnosti da finansiramo, kao što vidite, zdravstvo. S druge strane, kao što vidite, veliki deo infrastrukturnih projekata kojim želimo, u stvari, da guramo ekonomski rast, da bi zaustavili pad koji je zadesio sve države ne samo u regionu i Evropi, nego i u svetu.

Kada govorimo o Agenciji za energetiku, treba reći da ovi prihodi u stvari predstavljaju 5% para kada su u pitanju licence, kada su u pitanju regulatorne naknade 88%, a kada su u pitanju ostali prihodi iz ranijih godina, zato što mnoga javna preduzeća nisu u mogućnosti možda da plate regulatorne naknade koje su u određenim obimima i onda to ima i određena dugovanja iz prethodnih godina i to iznosi 5,65% za sledeću godinu i onda imamo, na osnovu tog plana, u stvari projektovane rashode. Naravno, najveći deo se odnosi na plate. Njihovo povećanje plata ni u ovoj, ni u prošloj godini nije pratilo ono povećanje koje je pratilo sve državne institucije upravo zbog toga što smo juče imali prilike da čujemo da njihove plate su projektovane na osnovu i drugih institucija u skladu sa određenim platama koje su karakteristične za sudije Visokog sudstva ili Kasacionog suda ili na određeni način koje su zakonom definisane.

Kada su doneseni takvi zakoni još pre deset godina, cilj je bio u stvari da se stručni ljudi zadrže da rade u ovim agencijama zato što, verujte mi, u javnim preduzećima ovakav profil inženjera imaju mnogo veća primanja. Zatim, energetska zajednica uvek želi da ima jako stručne ljude iz Srbije i te plate koje zaista su im uvek ponuđene kao stručnjacima su mnogo veće i zbog toga je Republika Srbija, i kada je krenula odavno sa projektovanjem ovih plata, želela da u ovoj Agenciji ima stručne ljude koji će imati dovoljno velike plate da ne pomisle uopšte da bi promenile drugi sektor, da bi otišli ili u javna preduzeća ili u međunarodne organizacije.

S tim u vezi, plate su zaista na jednom zavidnom nivou kada govorimo o članovima Saveta. Nisu kao što su nekada bile 2012. godine. Znači, u mnogo su manjem obimu nego što su bile nekada, ali njihova povećanja nisu išla srazmerno povećanjima plata u državnom sektoru. Išle su svega oko 3%. Oni su se uvek usklađivali na osnovu prihoda i na osnovu standarda građana Srbije, da se nalaze u tim obimima koji jednostavno neće mnogo odskakati od drugih državnih organa.

Rekla sam, znači, 78% rashoda su plate, 8,45% je zakup poslovnog prostora. Mi smo kao Odbor pokušali da pomognemo, s obzirom da smo zatekli situaciju da oni plaćaju zakup privatnom preduzeću, da zajedno sa Direkcijom za imovinu im pronađemo prostor koji bi plaćali državi. Jednostavno, u nekoliko navrata smo dobili odgovor da to nije moguće, da nema dovoljno prostora, zato što zaista ima veliki broj zahteva državnih institucija za tim. S druge strane, pokušali smo i preko grada Beograda da zamolimo da, ukoliko postoji određeni prostor u zakupu, se pronađe prostor i za ovu instituciju, ali zaista pismeno smo dobili odgovor da za sada ne postoji rešenje.

Privredna komora takođe je trebala određeni prostor da iseli jedne, da useli druge, međutim do toga nije došlo. Nama je jako žao, jer smatramo da ovih 8,45% od ukupnog budžeta bi jako dobro bilo da ulazi u budžet ili grada ili Republike, ali naravno na njima je i dalje da se bore i da traže, ukoliko zaista postoje državni organi koji bi iznajmljivali ovaj prostor.

Kao što vidimo, rashodi su napisani shodno prihodima i kao takvi oni u toku godine imaju svoju realizaciju. Mislim da do sada nikada nisu prekoračeni ti limiti. Uvek je realizacija bila iznad 90%, što pokazuje u stvari da je odgovorno uvek napravljen taj plan.

Druga institucija kojoj danas treba da damo saglasnost na finansijski plan je Regulatorno telo za elektronske medije za 2021. godinu. U skladu sa Zakonom, član 34, o elektronskim medijima, mi smo imali u prošlom sazivu ako se sećate i izmene i dopune ovog zakona, upravo zbog mnogih situacija koje su se dešavale u ovoj oblasti.

Regulatori vrše finansijski plan i donose na svojim organima koji se naziva Savet regulatora. Ukupni prihodi i rashodi se utvrđuju na osnovu naplate određenih naknada. Ima ih 647 pružalaca medijskih usluga koje su televizorski, radio i kablovski, kao i radio TV program.

Kada pogledate u ovom njihovom izveštaju videćete da je na osnovu svih projekcija lepo dat plan kako je to izgledalo ranijih godina, znači, kako je to izgledalo 2019. godine, kako to izgleda 2020. godine i kakav je plan za 2021. godinu, kako su izgledali prihodi, kako su izgledali rashodi.

Naravno, slučaj je takođe dobar bio za 2019. godinu koji je pokazao da su prihodi bili veći od rashoda u iznosu, da je višak postojao od 23.201.000. Taj višak je uplaćen u budžet Republike Srbije. Procena je da za 2020. godinu, takođe će biti ostvaren višak prihoda u iznosu od 25.531.000. To znači da će to takođe biti uplaćeno u budžet Republike Srbije, a da za projektovani i planirani za sledeću godinu za sada nemaju planirani višak, upravo zbog ovoga što je planirani prihod 313.453.000 i kao takav on jednostavno pokazuje u ovoj tabeli kada govore o učešću procenjenih prihoda za period za 2020. godinu da je naknada za televiziju 249.643.000, za radio 18.426.000, a za kablovsku televiziju 29.711.000.

Zašto ovo govorim? Mi ovde treba da se zapitamo kada pričamo o mnogim temama o prihodima u budžet Republike Srbije, a i u budžet državnih institucija, mnoga pitanja koja nas muče u medijskom prostoru je to ako imate određene televizije koje su registrovane u Luksemburgu na osnovu određenih fondova koje su ih osnovali, kao što je N1 i Nova S, pitanje se postavlja, ako oni plaćaju kroz određene kablovske svoje operatere određene naknade, kolika bi bila uplata državi, odnosno Republici Srbiji da su oni registrovani, kao i svi ostali koji su registrovani u samoj Republici Srbiji? Sigurno da bi ta naknada bila veća, ali bi i način funkcionisanja medijskog prostora bio krajnje pravedniji u tržišnoj utakmici kada pričamo o svim televizijama, o svim radio stanicama.

Nepravedno je da neko svoje prihode ostvaruje u inostranstvu, a da ovde svoje filijale na osnovu emitovanja ne vraća, kako da kažem, ovde gde ostvaruje svoju delatnost. Tu se stvara jedna potpuna neravnopravnost samih zaposlenih kada vi pogledate, koji rade npr. na televizijama kao što su N1 i Nova S, u odnosu na novinare koji rade u svim ostalim domaćim radio i televizijskim stanicama.

Zašto ovo govorim? Zato što ste primetili da je to u stvari dobar način da određeni politički faktori, kao što sebe nazivaju oni koji predvode opoziciju, kao što su Đilas, Jeremić i ostali tzv. „politički lideri“, jednostavno plaćaju negde u inostranstvu na osnovu para koje smo zaradili od prethodnih godina koji su obavljali funkciju do 2012. godine, a čuli smo koje bogatstvo imaju u jučerašnjoj raspravi, plate negde u inostranstvu i ceo taj medijski prostor zauzmu kroz ove televizije i praktično taj novac koriste građani drugih država, a ne građani Republike Srbije.

Zbog toga kažem da je za nas jako interesantno da kada REM uopšte podnosi izveštaje Odboru za kulturu i kažu, jednostavno, koliko novca plaća se Republici Srbiji od svih emitera, a koliko kroz kablovski sistem mnogo manje prihoduje Republika Srbija za sve one koji su registrovani van granica naše države.

Prema tome, vidite da prostor za političku manipulaciju kroz medije je jako širok. Prema tome, kada vama dođu bilo koje međunarodne organizacije i spočitavaju o tome kako ne postoji sloboda medija, kako ne postoji demokratija u ovoj oblasti, jednostavno to nije tačno zato što je to tema na kojoj je najlakše kritikovati one koji vode državu na krajnje odgovoran način. To je model, očito, za sve vlade koje zaista na odgovoran način gledaju da vode krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku i krajnje odgovorno svoju ekonomsku politiku države, kao što je to Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Kada dođu određeni eksperti iz ove oblasti, pa i iz EU, prvo kažemo – čekajte, zajedno smo pisali zakone gde je država izašla iz vlasništva kada su u pitanju mediji.

Znači, danas vi imate samo dva državna servisa koja jednostavno se finansiraju iz budžeta. To su AP Vojvodina ima svoje i imate RTS. Znači, svi ostali, ako se sećate, lokalni mediji, lokalne stanice koje su imale, lokalne samouprave ih finansirale, danas toga više nema. Imate projektno finansiranje za određene projekte koje određene lokalne stanice imaju, imate određeni procenat, ali nismo imali u Šapcu primer da su određena javna preduzeća finansirale televiziju Šabac da bi reklamirali gradonačelnika koji je odlazio u međunarodne organizacije van granica Republike Srbije i kritikova svoju državu da ne postoji demokratija i ne postoji, jednostavno, ono što se zove sloboda medija.

Samim tim je kršio sve moguće zakone kada su u pitanju finansije i to će inače sada budžetska inspekcija utvrditi kako su se trošile pare građana Šapca i kako su pokušali preko tzv. „slobode medija“, plaćali pojedince koji su sedeli u Beogradu od novinara i uopšte nisu radili u Šapcu niti su pratili medijske teme u Šapcu, ali su trošili budžet građana Šapca na neke virtuelne medijske projekte, koji su jednostavno služili u funkciji kampanje onih koji danas, koji posle toga nisu ni hteli da izađu na izbore, nego su jednostavno propagirale bojkot, jer nisu mogli čak da pređu taj cenzus od 3% na prethodnim izborima.

Prema tome, vidite da je uopšte funkcionisanje ovakvih institucija jako važno, pokazuje veliku odgovornost pre svega prema svim građanima Srbije i prema svim političkim akterima u društvu i mislim da se ova institucija zaista trudi da svojim funkcionisanjem pokaže svima, ne samo u Republici Srbiji, svim akterima, nego i u Evropskoj komisiji i u Evropskom parlamentu i u onima koji se nalaze i na zapadu i na istoku, da zaista vode jednu odgovornu politiku kada je u pitanju uopšte deo koji se odnosi i na pružaoce medijskih usluga.

Znači, njihov projektovan plan za sledeću godinu je, u smislu naknada, 313 miliona 452 hiljade 940 dinara prihoda. Na osnovu tih prihoda oni projektuju rashode. Naravno, najveći deo ide na zarade, negde oko 250 miliona, zato što imate zaposlene i zato što imate članove Saveta REM-a, koji se, naravno, biraju ovde u Skupštini Srbije, gde Odbor za kulturu vrši izbor i predlaganje plenumu kandidata REM-a, zatim, naknade od članarine Saveta. Naravno, ne samo Agencija za energetiku, već i REM su članovi međunarodnih organizacija i kao takve imaju obavezu da plaćaju određene članarine. Zatim, imaju ugovore o delu koji su projektovani na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, kao i investicije koje imaju u ovoj oblasti. To su jednostavno troškovi koji pokazuju da na osnovu prihoda za sledeću godinu oni će imati na osnovna sredstva nekih tri miliona 840 hiljada, a sve ostalo su ovi rashodi o kojima sam govorila.

Prema tome, finansiranje Regulatornog tela za elektronske medije pokazuje da ovako napravljen Finansijski plan zadovoljava sve finansijske standarde i jednostavno pokriva sve ove rashode.

Treća institucija o kojoj danas govorimo je Komisija za hartije od vrednosti. Ona je jednostavno Finansijski plan za 2020. godinu morala da upodobi sa situacijom koja je snašla ne samo ovu instituciju, nego i sve ostale.

Prvo, smanjeni prihodi koji su se pojavili u ovoj godini upravo su zbog toga što je svojim zalaganjem u 2019. godini imala manje prihode u iznosu od 19,14%. Ti manji prihodi u međuvremenu su se našli u raskoraku da su novi zakoni, koje smo mi usvojili u ovoj Skupštini, a to je Zakon o reviziji, Zakon o otvorenim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, su dali nove nadležnosti ovoj Komisiji. Davanjem novih nadležnosti jednostavno oni su stekli mogućnost da imaju i nove naknade.

Međutim, u trenutku kada nemate dovoljan deo prihoda i kada trebate da tek počnete da radite neki nov posao i da imate jedan nov sistem prihoda, u tom trenutku vi imate jedan raskorak kada su u pitanju sami prihodi. Samim tim, racionalizacijom troškova su onda kao Komisija, koja odgovara Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koja je inače po članu 260. Zakona o tržištu kapitala je dužna da Odboru za finansije preda izmene planova, na kraju krajeva i da funkcionišu i da bude donet i da raspravljamo ovde u plenumu, dolazimo do toga da jednostavno su u 2019. godini imali neto gubitak od 6,8 miliona dinara, ali imali su određenu vrstu rezerve. Iz te rezerve su pokrili, iz ranijih godina, pokrili su taj gubitak, izvršili eksternu reviziju i dobili mišljenje da je u skladu sa svim finansijskim standardima, a da za ovu godinu, u stvari, prihodi koji su bili mnogo veći sada su na nivou 118 miliona 895 hiljada, a da rashodi koji su u iznosu od 117 miliona 441 hiljada, u stvari taj višak od 1,454 miliona u stvari potiče što u ovoj godini kreće naplata upravo za kontrolu kvaliteta revizije i za sektor učesnika na tržištu kapitala imaju veću naplatu.

Tako da novi prihod koji su ostvarili u 2020. godini, na osnovu novih zakonskih rešenja, je 10 miliona 87 hiljada. Samim tim, imaju rashode koji su svedeni na minimum, u smislu toga da najveći deo, takođe, ide za zarade, zatim materijalne troškove, kancelarijsko poslovanje. Ono što je važno reći je da ovaj višak prihoda koji će ostvariti, milion i 454 hiljade, u stvari će biti deo koji će ostaviti, naravno, opet za određenu vrstu rezerve ukoliko dođe do nekih problema kao što su imali u 2019. godini.

Naravno, mi imamo danas na dnevnom redu i odluku o izmenama i dopunama Statuta ove Komisije. Zašto? Zato što smo rekli da imaju članom 31. Zakona o robnim rezervama, Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, o alternativnim i Zakona o reviziji proširene su nadležnosti i to mora da bude definisano Statutom. Poslednji Statut je donesen 22. septembra 2011. godine, kao što vidite, pre devet godina. Znači da je zaista ova Komisija pokazala da se prilagodila na nove načine funkcionisanja tržišta kapitala, prepoznala koje su to mogućnosti da država jednostavno u ovoj oblasti napreduje. Očito je da napreduje čim vidite da je jednostavno brzo odreagovala u smislu kada imate manje prihode vi nalazite nove mogućnosti za nove prihode da biste projektovali na adekvatan način rashode, a da ne biste tražili pare iz budžeta Republike Srbije, kao što je bila teška situacija u 2015. i 2016. godini gde smo iz budžeta morali po 50 miliona da nadomestimo za funkcionisanje ovih institucija, a baš u trenutku kad su jednostavno sve institucije kuburile sa svojim budžetima, kad je ređena finansijska konsolidacija javnih finansija i kad je rađena ekonomska reforma.

Znate, kada počnu da bivaju problemi onda se oni ogledaju kod svih institucija, a kada imate dobre prihode i kada imate dobre rezultate u javnim finansijama, onda očito je to karakteristika u svim institucijama.

Prema tome, mi kao političari donosimo zaista važne odluke. Ovde u Skupštini Srbije donosimo važne zakone, pravimo ambijent da institucije mogu da funkcionišu na kvalitetan način, ali za to je potrebna politička volja. Očito da nije bilo Aleksandra Vučića i SNS 2012. godine, koji su preuzeli odgovornost i zajedno sa SPS krenuli u jedan potpuni politički preokret, u jednu racionalizaciju funkcionisanja javnih finansija i uopšte političkog života u Srbiji, danas ne bi mogli da govorimo o odgovornoj politici Republike Srbije prema našim građanima i u vreme ovakve pandemije gde sve države imaju velike probleme mi smo se pokazali krajnje odgovorni da ćemo najmanje plaćati cenu ove pandemije i u vreme kada smo projektovali Srbiju 2025, veliki investicioni bum sa svojim projektima i to ćemo videti u budžetu za sledeću godinu.

Znači, ne bi toga bilo da zaista se nismo odgovorno ponašali kao država i kao političari prema svojim građanima Srbije. Zato dobijamo podršku svojih građana na izborima i mislim da će tako biti sigurno i u sledećim godinama koje dolaze, zato što razmišljamo o budućnosti Srbije, o budućnosti naše dece. Hvala.

Sada kao ovlašćeni predstavnik SNS, prvo želim da kažem da će SNS podržati i glasati za davanje saglasnosti na ove finansijske planove ove tri važne institucije.

U svom izlaganju kao ovlašćeni predlagač ispred Odbora sam u tom tehničkom smislu objasnila šta je to o čemu smo glasali, kada su u pitanju finansijski planovi, kako funkcionišu ove institucije, ali kada sada kao predstavnici SNS želimo da pričamo uopšte o ovim institucijama i finansijskim planovima, onda možete da vidite da svaka od ovih institucija zaista zavisi od politike koju vodi ne samo SNS, nego uopšte skupštinska većina i stranke koje podržavaju i Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije.

Zašto je to važno? Zato što očito je promena kvalitativna urađena od 2014. godine, kada smo mnogo toga promenili u Republici Srbiji u oblasti energetike, ako govorimo sa političkog aspekta, za važne strateške projekte koje je Vlada i Aleksandra Vučića kada je bio premijer, a i Vlada Ane Brnabić nastavila da vodi. To su važni strateški projekti po kojima smo mi u stvari ušli u najvažnije projekte kada je u pitanju i gasifikacija uopšte ovog regiona zapadnog Balkana i Evropske unije. Zato što, sećate se, učestvovali smo u projektu tzv. Južni tok i upravo zbog loših odnosa Evropske unije i Ruske Federacije Srbija je bila kolateralna šteta u tim projektima, zato što smo dali svu podršku takvim projektima koji nisu realizovani. Ali nije samo Srbija bila kolateralna šteta. Kolateralna šteta je bila i Bugarska i Mađarska i Austrija, koja je jednostavno odlaganjem takvih projekata došla do toga da međunarodni odnosi i pregovori između Evropske unije i Ruske Federacije su negde zapali u ćorsokak, kada je u pitanju ova energetska politika.

Mi smo se kao mala država na Balkanu uvek nosili interesima svoje države i to je ono što je najvažnije. Kada govorimo i o energetskoj politici, mi se nosimo interesima svoje države, svojih građana Srbije, svog budžeta. Zašto ovo govorim? Zato što smo gledali da zaista uvek imamo dobre odnose i sa članicama državama Evropske unije i sa Evropskom unijom i sa međunarodnim organizacijama koje u ovoj oblasti sarađuju sa i Agencijom za energetiku, kao što je Energetska zajednica, jer ona sarađuje sa svim regulatorima i u regionu i u članicama Evropske unije.

Zato i jesu napravili jedan forum na nivou parlamentaraca koji su nazvali Parlamentarni plenum Energetske zajednice, koji ima pola članova, osam predstavnica Evropskog parlamenta, osam članica zemalja zapadnog Balkana, na kojima smo mi učestvovali u svom radu, moje kolege poslanici, i zajednički prevazilazili mnoge probleme u ovoj oblasti koji su jako teški za članice zemalja zapadnog Balkana i regiona. Zašto? Zato što ono što se nameću kao određene direktive, otvaranje tržišta, veća konkurentnost kada su u pitanju uopšte proizvođači električne energije, proizvođači gasa koji se pojavljuju na tržištu, građani koji treba jednostavno da sklapaju ugovore i da pokrenu to tržište, a da nije isključivo to državna kompanija je jako težak posao, ne samo za Srbiju, već i za sve naše države u komšiluku i to je negde što je Evropska unija već odavno, odavno završila.

Međutim, podizanje nivoa kvaliteta usluga kada je u pitanju pružanje usluga iz oblasti energetike i kada je u pitanju uopšte država članica Evropske unije je negde mnogo lakše kada su u pitanju razvijene države Evropske unije nego kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana. Srbija tu negde prednjači zato što mi zaista, energetski kada gledate, vodimo jednu odgovornu politiku. Naravno, mi imamo i to učešće u obnovljivim izvorima energije, jer Srbija samo sa svojim hidroelektranama, sa Đerdapom i ostalim hidroelektranama imamo učešće od 21,2% u obnovljivim izvorima energije, a negde smo sebi zacrtali nivo, u pregovorima sa Evropskom unijom, da ćemo imati 27%. Mi smo zaista na krajnje odgovoran način ušli u ovaj posao još 2014. godine, baš u teško vreme, kada smo sprovodili ekonomske reforme.

Kao što vidite, nije bilo jednostavno sa političke strane nositi se i sa problemima u budžetu i isplaćivati plate i penzije i isplaćivati sva socijalna davanja, a s druge strane nemati prihode u smislu tih strateških projekata koji su važni i za ovaj region i za Evropsku uniju.

Jednostavno kada ostanete negde na repu tih strateških projekata i ne sprovodite tu politiku zato što veliki, jednostavno nisu doneli određena adekvatna rešenja. Znači, velike države, kao što su članice EU i među njima prednjači Nemačka u pregovorima sa Ruskom Federacijom, mi onda jednostavno smo sačekali neka druga vremena kada, evo i dočekali, da neki projekti koje nazivaju „Turski tok“, mi ga zovemo „Balkanski tok“ zato što prolazi kroz Srbiju, znači, ulazi taj budući tok iz Bugarske u Srbiju, izlazi u Mađarsku i ide dalje prema Austriji i prema drugim državama pokazuje u stvari da treba biti krajnje odgovoran, smeran kada su u pitanju određena dešavanja u međunarodnoj politici i promene i sačekati priliku da jednostavno velike strateške projekte u budućnosti koja nas čekaju učestvujete u njima.

Zašto je bitno učešće u njima? Zato što vi, recimo u pregovorima sa EU u budućnosti, imate mogućnosti da kroz njihove inicijative koje važe za sve države i članice EU i recimo, sada imaju posebne, imamo posebne i odnose s tzv. Višegradskom grupom, znači, četiri države koje takođe energetski imaju interese za određene svoje projekte, nove u budućnosti, Srbija bude uvek tu negde učesnik, jer u budućnosti ukoliko zaista bude realizovala ovakve projekte, pre svega će povećati svoju energetsku stabilnost i bezbednost, a na kraju imaće prihode veće u budžetu i imaće stabilne javne finansije.

Pokazalo se da morate da budete dovoljno mudar političar, kao što je Aleksandar Vučić bio još te 2014. godine, da mnoge odluke koje smo donosili, koje su bile možda teške, pogotovo kad su odnosima sa EU i Rusijom, mi smo tu uvek negde između čekića i nakovnja, morate da budete krajnje odgovorni, prvo prema sebi, a onda i prema svojim parterima i uvek da kažete iskreno ono što mislite, da želite taj evropski put, da želite da sarađujete u toj oblasti, ali da nikada nećete da se odreknete svojih partnera, kao što je Ruska Federacija, koja je u datim trenucima svojim političkim odlukama zaista podržala Srbiju i sada kada su prošli ti teški trenuci jednostavno nećete se odreći nijedne države sa kojom ste imali dobre odnose, pa čak ni Ruske Federacije zato što su možda trenutno u lošim odnosima sa određenim članicama EU, čak i kada su u pitanju, recimo, energetski projekti oko kojih se vodi bitka.

Prema tome, mi danas slušamo i o tom „Severnom toku 2“ za koje Nemačka kao vodeća ekonomska sila EU zainteresovana i mi slušamo o tome da kad-tad će ponovo sesti da razgovara i ta Nemačka i EU sa Rusijom oko takvih projekata. Da li je sada vreme ili će možda doći neko drugo vreme, kao što je došlo vreme za „Balkanski tok“, ali morate da budete mudri u takvim političkim okolnostima.

Aleksandar Vučić je pokazao tu političku mudrost i kada je u pitanju energetska politika i kada je uopšte spoljna i unutrašnja politika Republike Srbije i pokazao da može se nosi sa svim izazovima koje jednostavno u promenama politike dolazi. Kada se nosite sa tako velikim izazovima onda pravite i velike rezultate, jer sve ono što vam je dato da radite sada negde u budućnosti će dati vaš rezultat, da li je to loše, daće loše rezultate, ako je to dobro negde će vam se zaista nagraditi kada je u pitanju vaš rad.

Ono što građani Srbije prepoznaju, prepoznaju jednostavno kada donosite dobre odluke i koje su u njihovom interesu, ne samo da zato glasaju za vas, nego vam daju podršku da donosite teške odluke koje možda u datim trenucima ni ne znaju koliko će biti teški po sve nas, kao na primer što je u pitanju pandemija i kada govorimo o Kovidu-19 i kada govorimo o pandemiji, kad govorimo o svim budžetima i finansijskim planovima u ovoj godini zaista se pokazalo da neke okolnosti jednostavno i odluke koje donosite zahtevaju veliku hrabrost, veliku odgovornost, ali i da mnogo koštaju.

To koštanje, kad pogledate velike razvijene države, recimo EU, danas iznose u ogromnim iznosima. Recimo, jedna Nemačka će se zadužiti 180 milijardi evra da bi pokrila svoje deficite u problemi sa pandemijom Kovid-19. Zašto ovo govorim? Zato što mnoge države će u ovoj godini imati zaista negativne rezultate, minus 12%, minus 8%, minus 6%. Srbija će izaći sa jedan procenat projektovanim padom i to znači da ćemo najmanje pasti kada su u pitanju uopšte privredne aktivnosti. Zahvaljujući tome što su mere koje je Vlada Republike Srbije na adekvatan način zaista u datom trenutku dala na sveobuhvatan način. Znači, pomogla privatni sektor da jednostavno ne padne. Samim tim državni sektor kada su u pitanju naši lekari, naši borci za naše živote i to je ono zbog čega što i u budućnosti ćemo ulagati pre svega u ljude koji jednostavno nam jako mnogo pomažu da ove probleme koji su zadesile sve države rešimo na najbolji mogući način, u smislu da najmanje štete zadesi Srbiju koliko je jednostavno ta šteta za sve ostale.

Zato kada govorimo uopšte o radu ovih institucija, da li je u pitanju energetska politika, da li je u pitanju deo kada su u pitanju pružioci medijskih usluga, odnosno institucija Regulatornog tela za elektronske medije koja postoji upravo da bi regulisala odnose u ovoj oblasti, kao što je Komisija za hartija od vrednosti, u stvari pokazuju odgovornost državnih institucija ali i našu odgovornost prema ovim institucijama i političku našu odgovornost prema građanima Srbije. Zbog te odgovornosti mi danas možemo da kažemo da moramo da se nosimo sa svim izazovima koji nas okružuju ali koji će nas u budućnosti čekati.

Prema tome, danas mi usvajamo finansijske planove ovih institucija koje predstavljaju njihov budžet i kao takav mi imamo nastavak u stvari ove teme od ponedeljka koja će važiti za sve budžetske korisnike. Danas pričamo o ove tri institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ove skupštinske većine i zbog toga SNS će podržati ove finansijske planove. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo našeg kolegu Đukanovića. U mnogim stvarima i delovima njegovog izlaganja može da se nađe ono što je u stvari naš problem koji rešavamo iz prošlosti.

Ta teorija o toj četvrtoj grani vlasti u Srbiji, kao sektoru nevladinih organizacija, je jedna izmišljena tema i koja je nametnuta i vladala je ovde do 2012. godine. Naš je zadatak upravo taj bio da svih ovih godina vratimo institucije u nadležnost kojim pripadaju zakonima ove države, da vratimo u nadležnost jednostavno svih građana Srbije, jer Narodna skupština ima nadležnost nad institucijama, a mi smo predstavnici građana.

Prema tome, upravo u tome je suština našeg rada. Najteže ide kad pričamo o REM-u zato što je izbor na način članova Saveta REM-a vrlo kompleksan i ja potpuno razumem vaš gnev zbog čega vi vidite da su ove institucije, da se ponašaju kao određene nevladine organizacije i da na neki način su četvrta grana vlasti.

Ne, to je tema koju je pokušao i Đilas i Jeremić i cela ta ekipa koja danas predstavljaju neku tobože alternativu u političkom životu Srbiju budućnosti, da nam prikažu zajedno sa evropskim parlamentarcima, koji su dolazili ovde, kako je to četvrta grana vlasti. Ne, to su institucije Republike Srbije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i koje zajedno sa Vladom Republike Srbije kreiraju politiku u određenim oblastima, da li je to energetika, da li su to hartije od vrednosti, da li je to pitanje korišćenja medijskog prostora. Za to postoji zakon, postoje obaveze koje pružaoci medijskih usluga mora da plaćaju kao naknadu REM-u, da iz tih određenih sredstava idemo u dalje investicije u te oblasti i država je ta koja vodi brigu o tome.

Kada pričamo ko su kontrolori kontrolora u državi, pa Skupština Srbije ima tzv. "kontrolnu ulogu", znači kontroliše rad određenih institucija. Pored toga što ima i nadzornu i kontrolnu ulogu, kad pričamo u odnosu na Vladu Srbije, u odnosu na određena ministarstva, kroz naše odbore. Znači, mi smo u stvari 2012. godine vratili institucije onome kome zaista pripadaju i po Ustavu i po svim važećim zakonima u Republici Srbiji i to je naš cilj da tu borbu i dalje vodimo. Da li je ta borba laka ili teška, kao što vidite, za neke resore je lakša, za neke je teža.

Ako biste vratili Agenciju za energetiku u nadležnost Ministarstva energetike, mom kolegi Đukanoviću, onda bi cena električne energije, treba u stvari ministar da da predlog Vladi, a ne nezavisno telo koje ima isključivo stručnu osnovu kako se jednostavno postavljaju ti ljudi i kako se zapošljavaju, Onda ministarstvo na osnovu odluka javnih preduzeća bi kreiralo direktno cenu električne energije.

Onda bi došli jednostavno u sistem u koji bi izvršna vlast diktirala tu cenu prema potrebama koje bi onda donosile se na osnovu tržišnih principa. To jednostavno nije koncept koji vlada ne samo ovde, nego uopšte u regionu i uopšte u svetu. Zato postoje regulatori, zato postoji jedna Agencija za energetiku koja na osnovu određenih istraživanja iz ekonomske struke i energetske struke, na osnovu predloga javnih preduzeća donosi određene predloge Vladi koja će da usvoji ili neće usvojiti. Ne donosi ministar. Ministri se menjaju, a agencija ima svoje stručnjake koji donose određene odluke na osnovu analiza i ocena stručnih.

Zašto kažem ovo, zašto govorim? Zato što vidite da na primer kad pričamo o energetici, to je nekako lakše bilo menjati u tom smislu ljude jer i tu je bio pokušaj, kako kažete, da se proglasi za nekom četvrtom granom vlasti, da određene međunarodne organizacije vode samo tu agenciju. Mi smo svojim radom nekako to ovde, kao Skupština Srbije, kao nadležni Odbor za privredu i energetiku i kao Odbor za finansije kroz svoje planove mnogo toga promenili, uradili i jednostavno vratili u nadležnost onom kome pripada.

Verujte mi, ocene od strane energetske zajednice nisu baš blagonaklone kakve su bile onda dok su oni vodili tu politiku, dok je Vuk Jeremić sa svojom ekipom vodio i upravljao tom agencijom. Nije ni slučajno što su neki lobisti iz oblasti energetike, kada pričamo o Vuku Jeremiću, finansirali njegovu političku kampanju kad je bio, tobože, kandidat za predsednika Srbije, protivkandidat, jedan od deset protivkandidata Aleksandru Vučiću. Nije slučajno što je dobio osam miliona evra preko nevladine organizacije, od nekih lobista iz oblasti energetike. Vidite kako je to sve povezano.

Zato kažem, jeste teško. Očito da REM ima dosta problema, ali ja mislim da Odbor za kulturu jednostavno vodi računa i o toj kadrovskoj strukturi, a naše je da zaista usvojimo finansijske planove, damo saglasnost njihovu. Jedino tako mi omogućavamo njima da zaista na adekvatan način funkcionišu, rade, jer ono što je budžet Republike Srbije za sve druge institucije, kada govorimo o direktnim budžetskim korisnicima od sledeće nedelje o kojima ćemo raspravljati za sledeću godinu, finansijski planovi za ove institucije kojima Skupština ima ulogu, jednostavno su finansijski planovi o kojima mi danas raspravljamo. Zbog toga mi njih podržavamo.

Tako da se nadam da ćemo u budućnosti i dalje se boriti, kao što vi kažete, da nađemo mehanizme da jednostavno menjamo zakonska rešenja kojima u stvari vraćamo ono što su institucije Republike Srbije, a ne izmišljena neka četvrta grana vlasti gde je zaista bilo pokušaja.

Vi ste potpuno u pravu da do 2012. godine neke nevladine organizacije naprave toliki proboj u okviru tih institucija i da se ponašaju kao neka četvrta grana vlasti. Ona u Srbiji ne postoji, postoji samo Ustav i postoje zakoni Republike Srbije i prema njima ćemo se odnositi onako kako se odnose predstavnici građana Srbije, a to su narodni poslanici. Hvala.

Zahvaljujem se kolegi Đukanoviću što je pokrenuo ovakva pitanja i mislim da u budućnosti svi odbori koji su nadležni za rad ovih institucija treba zaista da uzmu aktivno učešće, pogotovo kada je u pitanju kadrovska politika. To ste jako dobro rekli. Mislim da na tome smo zajednički svi radili od 2012. godine do danas.

Predstavnici nevladinih organizacija kao eksperti, da li mogu da rade u ovim institucijama, moraju da poseduju određena znanja za tako nešto i iskustvo. Znači, to je kada izlazite na konkurs koji oni raspisuju za zapošljavanje unutar tih institucija.

Kada pričamo o sistemu regulatora, uopšte regulatora cena, kad pričamo o energetici, Agencija za energetiku je inače uvek bila član svih radnih grupa kad su u pitanju izmene i dopune Zakona, pogotovo kad je energetika u pitanju, i njihov zadatak i jeste da naprave jednu analizu, stručnu analizu kada ministarstvo i javna preduzeća daju predlog za povećanje cena. Njihovo je, u stvari, da daju obrazloženje, ne ono suvoparno obrazloženje koje kaže u preduzeću nama bi odgovaralo da se ovoliko poveća cena, već da nađu u strukturi cena sa stručnog aspekta za onoliko koliko može da poveća država tu cenu.

Naravno, regulator nikad ne predlaže ono što Vlada neće da usvoji ili ono što ministarstvo neće da predloži. Znači, svi su na zajedničkom zadatku. Znači, ne postoji taj oportunizam, o kome vi govorite, kad govorimo o ovim institucijama i u odnosu na izvršne institucije kao što su ministarstva ili javna preduzeća. Oni su svi na zajedničkom zadatku. Isto kao što REM treba da bude na zajedničkom zadatku sa Ministarstvom kulture i informisanja kada je u pitanju medijski prostor. Isto kao što Komisija za hartije od vrednosti je na zajedničkom zadatku kad su u pitanju i državne obveznice hartijama od vrednosti zajedno sa Narodnom bankom je na svakom predlogu zakona.

Šta hoću da vam kažem? Da nije bilo SNS i Aleksandra Vučić koji je jednostavno potpuno promenio način funkcionisanja ne samo političkog života, već i načina razmišljanja ljudi koji vode i institucije koje su u nadležnosti Narodne skupštine i one koje su u nadležnosti rada Vlade i ministarstava, jednostavno da nisu shvatili da smo mi svi na zajedničkom zadatku da Srbiji bude bolje, toga danas ne bi bilo, ne bi imali rezultate u ovim oblastima.

Da li su oni dovoljno dobri kada je u pitanju REM? Sigurno da nisu. Sigurno da može bolje i sigurno da put do tog boljeg moramo zajednički da tražimo. Izvolite, predložite nadležnim odborima šta treba da rade da bi našli taj bolji put za bolju Srbiju u određenim oblastima, šta je to bolji put da bi dobili i bolji REM, kvalitativno u svom rad, kvantitativno, kadrovski i mislim da će nadležni odbori prihvatiti vaše predloge. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani poslanici, pa evo i zbog građana Srbije da kažem, možda sam propustila u svom obrazlaganju kada je u pitanju Agencija za energetiku.

Ona je inače drugostepeni organa kada posmatrate prava građana, kada su u pitanju žalbe. Oni rešavaju pitanja žalbe i predstavke iz žalbi kada vi imate problem kao korisnik EDB i recimo imate problema što se tiče određenih priključenja. Prvi stepen žalbe, ukoliko se žalite onoj instituciji kojoj podnosite zahtev za dostavu priključaka , ukoliko ona ćuti ili jednostavno vas odbije, ako je u pitanju EDB onda imate pravo da se kao građanin, korisnik električne mreže i električne energije, da se žalite Agencije za energetiku i ona rešava ta pitanja obzirom da je drugostepeni organ u ovom postupku, rešava zajednički to pitanje. U stvari samim tim, ona zastupa na određeni način i štiti prava svakog korisnika EMS i svakog korisnika električne energije da reši svoje probleme.

Znači, ova agencija ima i taj zadatak, da ne samo je jedan od regulatora cene i ne samo da učestvuje u sertifikaciji svih učesnika na tržištu energenata, već ima zadatak i da pomaže građanima Srbije u određenim postupcima kroz žalbe i predloge, odnosno predmete. Otvara se predmet, vodi se kao jedna vrsta upravnog postupak i taj postupak je da štiti građane Srbije u ostvarenju svojih prava.

Tako da je to veoma važno da znamo ovde, pogotovo kada znamo da mi i kao narodni poslanici takođe primamo građane sa određenim problemima, da znamo gde možemo da ih uputimo kada imaju problem u određenoj oblasti. Za nas je to važno od informacije danas, a mislim da je važno i za građane Srbije, da čuju ovu informaciju da postoje institucije u koje mogu da podnesu žalbu u ovoj oblasti. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, očito je današnja rasprava upotpunila sliku od jučerašnje o tome kako politička scena Srbije funkcioniše danas u vreme pandemije, virusa korona i u stvari šta je danas važno u medijskom prostoru Srbije i kako treba kao narodni poslanici i predstavnici građana da utičemo i na ljude koji će biti birani ispred ovih institucija, da bi jednostavno mogli da se nose sa određenim promenama koje su Srbiji potrebne.

Potrebne su nam promene upravo kada su u pitanju ove institucije, zato što je očito veliko nerazumevanje šta je to i koji su to izazovi koji se u Srbiji dešavaju i u svetu i šta je to odgovorna politika koju smo imali prilike da vidimo, koju vodi i Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije i kakvo je ponašanje učesnika i u medijskom prostoru koji su vlasnici nekog sumnjivog kapitala i van granica ove države i koji zloupotrebljavaju taj status da bi se politički obračunavali sa političkim neistomišljenicima ovde u Srbiji.

Imali smo prilike da čujemo sve poslanike kako imaju svoje viđenje, imali ste prilike da čujete od predlagača ispred Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da je potrebno da damo saglasnost na njihove finansijske planove. Imali ste prilike da čujete kada govorimo o slobodi medija kako se Srbija odgovorno ponaša na toj temi, kako se ponaša i kada razgovaramo o energetskoj politici, kada razgovaramo o ekonomskoj politici i hartijama od vrednosti i ono što mislim da danas smo u stvari pokazali i sa jučerašnjom raspravom to je da su društvu potrebni dijalozi, potrebno je otvarati određene teme kojima je dugo bio običaj da se guraju pod tepih i da ne možete da razgovarate sa ljudima koji su sebe samoproklamovali za određene veličine, ne samo kada govorimo o određenim profesorima univerziteta zato što je danas jako moderno kritikovati vlast i Aleksandra Vučića, već zato što negde je zabranjeno bilo u društvu imati i različito mišljenje.

Srbija se potpuno promenila po tom pitanju. Jednostavno političku debatu vodi otvoreno, krajnje u sredstvima javnog informisanja, ne samo tzv. njihova sredstva informisanja N1, Nova S, list „Danas“, već i na drugim medijskim kućama, u kojima mi danas imamo uopšte otvaranje ovih pitanja i jednostavno potpunu sliku o tome šta je državna politika Republike Srbije, šta je to patriotizam, šta je naša obaveza prema svojoj državi, prema svojoj otadžbini, šta je to što mi smatramo da su vrednosti kojima treba budućnost Srbije da se nosi kada su u pitanju ne samo javno izgovorena reč, ne samo onaj deo koji se odnosi na pitanje našeg obrazovanja, naše edukacije, našeg prava da kažemo ono što mislimo, a da za to ne budemo osuđeni u javnosti, bez obzira na kojoj poziciji se nalazimo u ovoj državi, da li predstavljamo određene institucije kao što je parlament ili predstavljamo možda određene političke stranke, da li se to određenim građanima dopada ili ne dopada, da ne budemo stavljeni na stub srama zarad ličnog mišljenja, kao što smo to imali prilike da vidimo da se sada dešava sa našim kolegom Atlagićem.

Srbija je slobodna zemlja. Srbija ide putem evropskih integracija, a i u Evropi i u evropskim institucijama je dozvoljeno za javno izgovorenu reč u parlamentima ne odgovarate za to kao verbalni delikt, već imate pravo da iznesete na najbolji mogući način ono što je vaš lični stav.

Prema tome, danas mi u Srbiji imamo potpuno drugačiju političku situaciju nego što je to bilo pre 2012. godine i zbog toga kada pričamo o ovim danas institucijama, o tome da mi podržavamo finansijske planove ovih institucija znači da mi jačamo te institucije.

Sa druge strane, ne može nam niko zabraniti da pričamo o tim institucijama, o njihovom radu na način na koji smatramo da u ovom političkom trenutku nešto ne rade u skladu sa onim što je zakonska obaveza i ono za šta smo iskritikovani da jednostavno se vodimo nekim drugim pravilima, onim pravilima koja su vladala do 2012. godine. Zato smatram da je jako važno što smo juče i danas otvorili mnoga pitanja o kojima ćemo i u budućnosti razgovarati, ali nećemo ćutati i kada REM ćuti o tome da se napadaju deca predsednika Srbije, ni kada se crtaju mete ne samo na predsednika Srbije, nego i na pripadnike iste političke stranke zato što imaju različito mišljenje od pojedinaca koji ne smeju da izađu pred građane Srbije ni sa programom ni na izbore, jer znaju da za to podršku neće dobiti.

Prema tome, Srbija se promenila i Srbija se i dan danas menja bez obzira na ovakve izazove sa kojima se suočava i zbog toga smatramo da je krajnje odgovorno podržati i dati saglasnost na današnje finansijske planove, ali da teme koje otvaramo po pitanju kadrovskih struktura ovih institucija, a uskoro ćemo očito imati predloge Odbora za kulturu kada su pitanju članovi REM-a i dalje ćemo raspravljati krajnje otvoreno i iskreno ovde u Narodnoj skupštini Srbije i niko ne sme da snosi bilo kakvu odgovornost u smislu verbalnog delikta da ne sme da kaže nešto ako se to ne sviđa pojedincima na pojedinim televizijama koje čak nisu ni registrovane u Republici Srbiji. To je ono zbog čega danas smo imali prilike da čujemo različita mišljenja i mladih ljudi i mojih iskusnih kolega i to je ono zbog čega mislim da smo mi ipak dali neku novu vrednost u političkoj debati u Srbiji, ovde u parlamentu bez obzira što nam se spočitava kako nema opozicije zato što nema predstavnika Đilasovih partija, ima nekih drugih predstavnika partija i ima pravo svako od njih da iznese određena svoja mišljenja ovde u plenumu. Tako će to biti sada i uvek zato što građani Srbije biraju ko će da sedi u ovim klupama. S toga u danu za glasanje, a to će biti uskoro, pozivam da ovaj predlog usvojite. Hvala.