Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Bošnjaci u Republici Srbiji su druga po brojnosti manjinska nacionalna zajednica. Stranka demokratske akcije Sandžaka kao parlamentarna stranka zastupa i štiti interese Bošnjaka. Za svo vreme svog parlamentarnog delovanja i rada pokušava da kroz institucije sistema položaj Bošnjaka u Srbiji podigne na nivo koji će im omogućiti ostvarivanje njihovih prava u svim oblastima života i rada i učiniti ih ravnopravnim građanima ove zemlje, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim pravom.

Informisanje na jezicima nacionalnih manjina kao jedna od oblasti od posebnog značaja za Bošnjake predstavlja mehanizam koji treba da doprinese prezentaciji i afirmaciji nacionalnih osobenosti pripadnika manjina, njihovih običaja, jezika, kulture, sveobuhvatnog nacionalnog identiteta. Na taj i takav način želimo da razbijemo sve dezinformacije, insinuacije, predrasude i stereotipe koji se decenijama šire u vezi sa bošnjačkim narodom, približimo ga svim ostalim narodima i tako damo doprinos u izgradnji savremene, multietničke Republike Srbije i da omogućimo da u bliskoj budućnosti Srbija postane država ravnopravnih građana i naroda.

Pred nama je izbor Saveta REM-a, tela koje treba da unapredi medijsku sliku u Srbiji, doprinese stvaranju atmosfere u društvu, u skladu sa kojim će istina, pravo i pravda biti osnovno merilo društvenog života, a poštovanje čovekove ličnosti i urođenog mu dostojanstva osnovni princip.

Stanje u medijima u Republici Srbiji, znamo svi, nije na nivou koji odgovara interesima i potrebama građana. Svedoci smo da u medijima prevladava senzacionalizam, da pojedini mediji umesto da prate oni stvaraju događaje, da se u medijima neguje i širi govor mržnje, podstiče nekultura i primitivizam. Takvi mediji su postali jedno od najmoćnijih oruđa za ostvarivanje uskostranačkih interesa pojedinaca i grupa.

Izbor kompletnog Saveta REM-a bio bi važan korak ka demokratizaciji odnosa u našoj zemlji i izraz evropskog puta Srbije. Za Bošnjake bio bi to značajan korak ka povratku poverenja u institucije sistema. Hvala.

(Ahmedin Škrijelj: Poslovnik.)

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku, nije u potpunosti odgovor na pitanje kako i na koji način vratiti integritet biračkom spisku, kao i kompletnom izbornom procesu. Polovična, ili nedovoljno dobra rešenja, koja nudi ovaj zakon u vezi nekih ključnih pitanja, kao što su pravni status komisije, sastav komisije i struktura komisije iz člana 22b, i ovlašćenja komisije iz člana 22j, stavljaju ozbiljnu sumnju na postojeće političke volje, da se vrati poverenje građana u birački spisak.

Kada govorimo o ovlašćenjima komisije brine nas to što u ovlašćenjima komisije za reviziju, ratifikaciju i kontrolu tačnosti ažuriranja biračkog spiska nema ovlašćenja koja se odnose na iniciranja otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku. Naša velika zamerka se odnosi na činjenicu da je van domašaja ovog predloga zakona ostalo pitanje posebnog biračkog spiska, na osnovu kojeg se sprovode izbori za nacionalna veća nacionalnih manjina.

Podsetiću sve kolege i koleginice narodne poslanike da u članu 52. Ustava Republike Srbije propisano da je izborno pravo opšte i jednako te je ishod tome potrebno sva pravila koja se primenjuju na izbore uključujući i pitanje biračkog spiska, jednako primeniti i na poseban birački spisak nacionalne manjine na osnovu kojih se sprovode izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Potrebno je bilo da se na temelju citirane ustavne obaveze u Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uvede i obaveza da se i birački spiskovi nacionalnih manjina izlože na uvid građanima. Članom 48. stav 2, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, propisano da vođenje posebnog biračkog spiska nacionalne manjine obuhvata, analiziranje podataka iz posebnog biračkog spiska, preuzimanje mera radi međusobne usklađenosti i tačnosti podataka i upis i promena u posebnom biračkom spisku, brisanje, izmene, dopune, ispravke, do zaključenja posebnog biračkog spiska.

Dok stavom 6. istog člana propisano je da resorno ministarstvo preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku.

Takođe, prema svim do sada donetim pravilnicima o načinu vođenja posebnog biračkog spiska nacionalne manjine, a na osnovu citiranih odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, opšti uslovi za upisivanje u poseban birački spisak i sticanje aktivnog prava u postupku izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina, je upis u jedinstveni birački spisak.

Dakle, poseban birački spisak nacionalne manjine je povezan sa jedinstvenim biračkim spiskom i može se reći da je njegov sastavni deo, te je na temelju svega navedenog potrebno pod istim uslovima i na isti način i poseban birački spisak nacionalne manjine staviti na uvid građanima.

Potrebno izlaganje posebnog biračkog spiska nacionalne manjine na uvid javnosti, između ostalog, temelji se i na činjenici da stanje u posebnom biračkom spisku, bar kada je u pitanju poseban bošnjački birački spisak, izuzetno loše, jer u velikom broju slučajeva birači nisu upisani u birački spisak, prema mestu prebivališta, ili su im lični podaci ime i prezime upisani netačno.

Izlaganje posebnog manjinskog biračkog spiska na uvid javnosti, građani, odnosno lica upisana u poseban birački spisak, steći će uvid u isti, i mogu pružiti pomoć nadležnim organima u ispravljanju eventualnih nepravilnosti i dobijanju tačnog posebnog biračkog spiska, a time se i izborni proces za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina dodatno osnažuje, demokratizuje i vraća mu se oteti integritet.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i drugi akti koji uređuju pitanje iz ove oblasti, predstavljaju i obavezu da se ovlašćenja komisije za kontrolu, reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranje biračkog spiska, prošire i na poseban birački spisak. Stanje u posebnom biračkom spisku nacionalne manjine je identično ili slično stanju u jedinstvenom biračkom spisku. Poseban birački spisak nacionalne manjine, takođe je lišen integriteta, kao i izbor za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Shodno tome, potrebno je na osnovu obaveze utvrđenog Ustavom Republike Srbije potrebno je izvršiti kontrolu tačnosti i ažuriranje posebnog biračkog spiska, kako bi mu se vratio integritet, a samim tim bi se osigurao i fundamentalni uslov za sprovođenje slobodnih i poštenih i demokratskih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina. Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi i Evropska okvirna konvencija o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti sastavni su deo pravnog sistema u Republici Srbiji i trebali bi biti temelj na kojem počivaju status i organizacija lokalne samouprave u Srbiji.

Zakonom o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, Republika Srbija se obavezuje da prihvati i odredbe člana 6. stav 1. i 2. i član 7. stav 2.

Da bi prema našem mišljenju imali efikasnu lokalnu samoupravu, potrebno je potpuno reformisati sistem lokalne samouprave u Srbiji. Reforma lokalne samouprave mora ići u smeru da se nadležnosti lokalne samouprave povećaju. Politički i pravni autoritet lokalne samouprave potrebno je podići na viši nivo. Decentralizacija je proces koji je neophodan Republici Srbiji. Lokalne samouprave moraju biti sposobne da mogu suštinski ispuniti svoju ulogu koja je utvrđena Ustavom, zakonom, ali i Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, odnosno da građani neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. A obaveza lokalne samouprave je da poslove obavlja zakonito, transparentno i isključivo u interesu lokalnog stanovništva.

Pored toga, država je obavezna da sve opštine i gradove tretira na isti način upravo u duhu što je osnovna obaveza koja proističe iz Ustava Republike Srbije i Povelje o lokalnoj samoupravi.

Kada govorimo o odnosu vlasti prema lokalnom stanovništvu, Sjenica, iz koje dolazim, je pravi primer sistemske diskriminacije. Postojeća organizacija organa javne vlasti u Sjenici otežava ili u potpunosti uskraćuje građanima ove opštine da neke od elementarnih prava i potreba ostvaruju na području opštine u kojoj žive.

To je posledica očigledne činjenice da je Sjenica iz nekog razloga kažnjena, ali i najbolji pokazatelj da su reforma političkog sistema, decentralizacija i regionalizacija načela na kojima u bliskoj budućnosti treba uspostaviti državno uređenje i organizaciju vlasti.

Naglasiću da je Sjenica jedna od sandžačkih opština u kojoj većinsko stanovništvo čine Bošnjaci, što nas dovodi do razmišljanja da je možda ta činjenica razlog ciljanog lišavanja građana Sjenice mehanizama koji bi bili jednako dostupni za sve građane Republike Srbije bez obzira na regionalnu i nacionalnu pripadnost.

Sjenica je najdrastičniji primer ne funkcionalnosti postojećeg sistema i njegove otuđenosti od potreba građana. Sistem organizacije vlasti na terenu trebao bi biti takav da se instrumenti vlasti maksimalno učine dostupni svim građanima, da se proces odlučivanja o pravima i potrebama građanima pojednostavi, a da mesta odlučivanja budu institucije i organi na terenu koji su najbliži i najdostupniji građanima.

Upravo je to osnovni smisao Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Međutim, Republika Srbija nije ratifikovala one članove Evropske povelje o lokalnoj samoupravi koji bi stvorili obavezu da upravo postignu cilj koji sam pomenula.

Podsećam javnost da sam u svojstvu narodne poslanice SDA Sandžaka u oktobru 2024. godine zatražila od tadašnjeg premijera da se organizacija vlasti na terenu uskladi sa potrebama građana opštine Sjenica, međutim do sada nisam dobila odgovor, niti se stanje promenilo na bolje. Naivno zvuči član 4. stav 3. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi koji glasi: „javne poslove će prvenstveno obavljati oni organi vlasti koji su najbliži građanima“.

Koristim priliku da celokupnu javnost, kroz navođenje primera, podsetim na stanje u Sjenici u ovoj oblasti. U Sjenici građanima je potrebno: opšta bolnica, odnosno adekvatan nivo zdravstvene zaštite koji bi se ostvario u Sjenici a ne u Užicu kao do sada, služba za katastar nepokretnosti koja bi imala ovlašćenja da odlučuje o predmetima građana iz ove oblasti umesto da se to radi u Novoj Varoši. Potrebne su i odgovarajuće republičke inspekcijske službe koje neće biti ispostava iz Užica, kao što je to danas, kao i mogućnost da poslove potrebe i obaveze iz oblasti poreske uprave ostvaruju u Sjenici a ne kao danas u Prijepolju.

Građanima Sjenice je potrebno da sjeničkim šumama upravljaju iz Sjenice a ne iz Ivanjice, kao što je to slučaj danas. Takođe je potrebno da se uz odgovarajući institucionalan mehanizam stanje o vodama na terenu u opštini Sjenica vrši iz Sjenice, a ne iz Priboja. Lokalna samouprava u Sjenici treba da upravlja Prirodnim rezervatom „Uvac“ i Sjeničkim jezerom, a ne da se to radi iz Nove Varoši.

Pored toga, imam obavezu i napomenuti i da Nacionalna služba za zapošljavanje u Sjenici nema odgovarajući organizacioni status i potčinjena je Nacionalnoj službi za zapošljavanje iz Prijepolja.

Organizaciona jedinica preduzeća EPS u Sjenici treba da dobije status ogranka kako bi se pokrenula odgovarajuća revitalizacija i izgradnja novih elektroenergetskih objekata a to trenutno nije moguće jer je sistem odlučivanja centralizovan i o potrebama Sjenice u ovoj oblasti u prvom stepenu odlučuje se u Čačku. Upravljanje rudnikom Štavalj ne vrši se iz Sjenice, već iz Despotovca.

Prikazom realnog stanja u pogledu organizacije vlasti u Sjenici možemo zaključiti da je neophodna potpuna reforma političkog sistema na način da se određene nadležnosti republičkih organa vlasti prenesu na lokalnu samoupravu. Dakle, Republici Srbiji je potrebno na temelju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi regionalizacija i potpuna politička i finansijska decentralizacija. Trenutno lokalna vlast u Sjenici, bar do sada, nije pokazala interese u rešavanju ovog pitanja.

Kada govorimo o lokalnoj vlasti u Sjenici, očigledno je da im vladajući režim u potpunosti omogućava da bez ikakvih sankcija brutalno krše zakone i da ne sprovode sudske presude. Hvala.

Hvala.

Predložene dopune člana 85. stav 3. Zakona o državnom premeru i katastru ima za cilj zaštitu prava bivših vlasnika u postupcima restitucije.

Prema članu 58. Ustava Republike Srbije prava svojine je zajamčeno i može se oduzeti ili ograničiti samo u javnom interesu uz odgovarajuću naknadu. Upis objekta izgrađen na zemljištu koji je predmet restitucije bez prethodnog mišljenja Agencije za restituciju može dovesti do faktičnog obesmišljavanja postupka vraćanja imovine i povreda bivših vlasnika.

Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Mi smatramo da je rok od dve godine objektivno prekratak, imajući u vidu realan obim posla, koji prevashodno nose jedinice lokalne samouprave.

Izrada ažuriranje digitalnih zoning planova, prikupljanje i verifikacija podataka, geodetske elaborate, javno izlaganje, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, javne nabavke, GIS, IT rešenja i kadrovsko jačanje i koordinacija sa RGZ-om, agencijom i inspekcijama. Ovi postupci uz često žalbene sudske faze u praksi prelaze 24 meseca. Rok od pet godina obezbeđuje kvalitet i pravnu sigurnost, usklađuje se sa budžetskim ciklusima, smanjuje rizik formalnih povreda i omogućava efikasno, a ne formalno sprovođenje zakona.

Takođe, u članu 25. dodaje se novi član 3. koja glasi – troškove formiranje i rada stručnih timova za sprovođenje odredbi ovog člana padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Ovom dopunom jasno se utvrđuje da finansijsko opredeljenje formiranje i rad stručnih timova koji su potrebni za sprovođenje odredbi člana 25. snosi budžet Republike Srbije.

Cilj je da se sa jedinice lokalne samouprave ne dovodi u situaciju da iz svojih često ograničenih sredstava finansiraju ove aktivnosti, na taj način postiže se pravična raspodela troškova i obezbeđuje da primena zakona ne predstavlja dodatni teret za lokalnu samoupravu, već da troškove snosi centralni nivo vlasti koji ima veće finansijske kapacitete. Hvala.

Hvala.

U članu 4. stav 1. tačka 3. briše se – predviđena definicija u tački 3. Katastarska parcela po ovom zakonu koja ne mora da ispunjava planske uslove omogućava proizvoljno formiranje katastarskih parcela koje neispunjavaju kriterijume propisane planskim dokumentima, što je u direktnoj suprotnosti sa načelom planske discipline u prostornom planiranju i izgradnji.

Takvo rešenje ugrožava pravnu sigurnost, otežava sprovođenje planova i dovodi do nesklada između planske i katastarske evidencije, posebno u urbanim sredinama gde su planska pravila ključna za racionalno korišćenje prostora. Ovakav pristup stvara haos i dugoročno narušava održivost urbanističkog razvoja.

Hvala.

Hvala.

U članu 6. stav 2. iza reči - jedinice lokalne samouprave dodaje se reč i svim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima na uvid bez naknade.

Dopuna omogućava da sve zainteresovane strane, građani i pravna lica imaju širok i besplatan pristup podacima, čime se povećava transparentnost postupka i olakšava učešće javnosti u poslovima koji ih se neposredno tiču.

Ovo unapređenje i poverenja u postupku i osigurava da informacije budu dostupne svim podjednakim uslovima. Hvala.

Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, predlozi zakona koji se odnose na planiranje i izgradnju posebnih uslova za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, državnom promeru i katastru, sudskim taksama i zakonima o izvršenju i obezbeđenju nisu adekvatan na probleme u oblastima na koje se odnose.

Naša poslanička grupa u danu za glasanje neće podržati usvajanje ovih zakona.

Ono na šta ću se posebno zadržati jeste jedan od segmenata Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o planiranju i izgradnji. Podsetiću javnost da član 14. Ustava Republike Srbije obavezuje državu da osigura posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisano je da Nacionalni savet utvrđuje koja su pokretna i nepokretna kulturna dobra od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, a što je i moguća namera predlagača zakona, potpuno obesmisluje i stavlja van snage ustavni i zakonski sistem zaštite identiteta i prava manje brojnih naroda iz oblasti kulture i kulturnog nasleđa.

Ovim Predlogom zakona potpuno se ignoriše Ustavom uspostavljena samouprava nacionalnih manjina i vrši se razvlašćenje nacionalnih saveta nacionalnih manjina u oblasti zaštite kulture i kulturnih dobara. Ovim zakonom Vlada se stavlja iznad Ustava i zakona što po nama nije prihvatljivo i suprotno je na čelu vladavine prava.

Ugrožavajući kulturno dobro jednog naroda jeste jedan od metoda kako se atakuje na kulturu i nacionalni identitet. Kao poslanik SDA Sandžaka političke stranke osnovana da zaštiti i štiti interese bošnjačkog naroda i generalno građana Sandžaka upozoravamo na mogućnosti posledice u primeni ovog zakona kada je u pitanju očuvanje bošnjačkog kulturnog dobra, ali i kulturnih dobara drugih naroda.

Kao što je već rečeno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji Vlada se stavlja iznad Ustava i drugih važećih zakona, jer član 4. ovog zakona Vladi daje diskreciono pravo da proizvoljno odlučuje šta je projekat od posebnog značaja i ovom odredbom Vlada se istovremeno oslobađa obaveza da pribavi mišljenja o potrebi iznad studija zaštite nepokretnog kulturnog dobra.

Dakle, ono što je važeći Zakon o planiranju i izgradnju u članu 46. stav 7. propisuje kao obaveza, ovaj Predlog zakona oslobađa Vladu te vrste obaveze. Posebno je problematično ono što će se na udaru ovog diskrecionog prava Vlade naći i nepokretno kulturno dobro bošnjačkog naroda.

Amandmanima kojima smo predložili na ovaj zakon pokušali smo da ovaj zakon vratimo u pravni okvir sistema Republike Srbije, jer ukoliko se ovaj zakon usvoji bez naših amandmana može da proizvode situaciju da Bošnjacima i u ovoj oblasti omogući ostvarivanje ustavnih prava kao što je već urađeno u oblasti obrazovanja, oblasti informisanja, pravo na zastupljenost u policiji, sudstvu, tužilaštvu, sandžačkim opštinama i u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama, te u drugim oblastima društvenog života.

Hvala, predsedavajuća.

Ovim amandmanom propisuje se obaveza formiranja posebnih redakcija na jezicima nacionalnih manjina pri javnim medijskim servisima. Rešenje predloženo ovim amandmanom jeste mehanizam putem kojeg se ostvaruju Ustavom garantovana prava na informisanje pripadnika nacionalnih manjina na svom maternjem jeziku, ali i javni interes u oblasti informisanja utvrđen Zakonom o javnim medijskim servisima.

Kao što smo već govorili, pripadnicima nacionalnih manjina koji žive van teritorija AP Vojvodine, a posebno Bošnjacima i Albancima nije moguće da u praksi ostvare prava koja im garantuje Ustav i zakoni Republike Srbije. Ovim amandmanom daje se konkretno rešenje, odnosno jedino moguće rešenje kako da se pravo utvrđeno Ustavom i zakonom implementira u praksi.

Hvala predsedavajuća.

Režimski mediji konstantno negiraju nacionalni verski, kulturni i jezički identitet bošnjačkog i albanskog naroda, te u javnosti plasiraju programske sadržaje kojima se osporavaju nacionalni simboli bošnjačkog naroda, a Bošnjaci i Albanci predstavljaju u negativnom kontekstu i plasiranjem laži i neistina, pokušavaju se predstaviti kao pretnje za sigurnost Republike Srbije.

Pored toga, režimski mediji osporavaju Bošnjacima i Albancima i pravo na ostvarivanje drugih prava garantovanih Ustavom i zakonom. Na taj način vladajući režim preko medija koji kontroliše iskazuje jasnu mržnju i netrpeljivost instaliranu kao društvenu prihvatljivu kategoriju.

Ovim amandmanom se pružiocima medijskih usluga zabranjuje objavljivanje programskih sadržaja kojima se na otvoren ili prikriven način negira i dovodi u pitanje nacionalna, verska, kulturna i jezički identitet bilo koje zajednice ili se na otvoren ili prekriven način negira ili dovodi u pitanje ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina propisani Ustavom i zakonom.

Da bi Srbija bila istinska zajednica svih njenih građana i svih njenih naroda u kojoj žive neophodno je uraditi pravno adekvatan okvir, a u javnosti stvoriti takvu atmosferu da svi njeni građani u njoj potpuno ravnopravno, odnosno da uživaju potpuno ista prava bez obzira na veru, naciju, jezik ili bilo kakvu drugu pripadnost.

Usvajanje predloženih amandmana u oblasti medija važan su korak u tom pravcu i ja sve pozivam da nas podržite i u danu za glasanje glasate za njih.

Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, Srbija je multinacionalna državna zajednica u kojoj manjinski narodi imaju značajan udeo u celokupnom njenom stanovništvu.

Zaštita prava i sloboda pripadnika manjinskih naroda propisana je Ustavom, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, te mnogim sistemskim zakonima u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i drugih. Mnogi ti propisi međutim samo su proklamativnog karaktera, ne poštuju se u praksi i veoma često se zaobilaze, grubo krše i ne sprovode.

S obzirom da su pred nama izmene medijskih zakona ja ću se malo osvrnuti na tu temu.

Iako je Zakonom o javnom informisanju u medijima informisanje na maternjem jeziku i pismu pripadnika nacionalnih manjina ustanovljeno kao javni interes u praksi ne postoji ni jedan mehanizam kojim bi se ova odredba sprovela u delo van područja Vojvodine.

Vrata RTS kao javnog servisa svih građana Srbije za Bošnjake su otvorene samo kada se treba optužiti za nešto ili izložiti negiranje, nepoštovanje i asimilacija.

Pitam ovaj dom – zašto RTS više od deceniju i po neće da formira redakciju na bosanskom jeziku kako bi provodila programski sadržaj na bosanskom jeziku kao maternjem jeziku bošnjačkog naroda u Republici Srbiji?

Zašto najviši predstavnici ove medijske kuće otvoreno negiraju postojanje bosanskog jezika i zašto se osporava nacionalni identitet bošnjačkog naroda?

Pitam predsednika Skupštine i sve narodne poslanike imaju li smelosti, snage i moći da u delo sprovedu ono za šta smo se svi ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima obavezali?

Možemo li u delo pretočili odredbe te Povelje i osigurati njeno sprovođenje kada su manjinski jezici u Srbiji u pitanju?

Formiranje posebne redakcije na jezicima nacionalnih manjina pri javnom servisu na republičkom i pokrajinskom nivou sa posebnim osvrtom Javni servis RTS-a mehanizam su kojim bi se omogućilo bošnjačkom i pripadnica ostalih manjinskih naroda u Republici Srbiji ostvarivanje prava na informisanje na svom maternjem jeziku na državnom nivou.

Samo posebne redakcije na manjinskim jezicima u okviru javnih servisa garancije su proizvodnje i emitovanje programskih sadržaja na manjinskim jezicima.

Ustaljena praksa medija u Srbiji, a naročito onih režimskih, je negiranje nacionalnog verskog, kulturno i jezičkog identiteta Bošnjaka, ali i drugih nesrpskih naroda i tome se treba stati na put. M eđutim, ne vidimo političku volju, bar ne kroz ove zakone u oblasti informisanja. Iz tog razloga tražimo da se uvedu konkretne sanckije uključujući i krivične sankcije za nepoštovanje manjinskih prava, sa promovisanjem mržnje i neprijateljstva prema Bošnjacima i drugim manjinskim narodima.

Predsedavajuća Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije.

Opština Sjenica je najdrastičniji primer nefunkcionalnosti postojećeg sistema i njegove otuđenosti od potrebe građana. Republički organi i službe sa javnim ovlašćenjima koji postoje i deluju u Sjenici su delimično ili u potpunosti obesmišljeni i pretvoreni u šalterske službe. Državni organi Republike Srbije trebaju u institucionalnom smislu osnaživati Sjenicu kao jednu od sandžačkih opština u kojoj većinskoj stanovništvo čine Bošnjaci, a sve državne institucije uspostaviti u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u Sjenici, što je jedan od uslova za vraćanje poverenja Bošnjaka u državne organe.

Vlada Republike Srbije ima pravo nadležnosti, a i obavezu, da u skladu sa članom 123. stav 1. tačka 5. i članom 136. stav 4. Ustava Republike Srbije organizaciju republičkih organa i službi sa javnim ovlašćenjima prilagodi potrebama građana opštine Sjenica.

Shodno tome, pitam predsednika Vlade Republike Srbije da li će Vlada svojom politikom, merama i odlukama omogućiti građanima opštine Sjenica da dobiju opštu bolnicu, odnosno adekvatan nivo zdravstvene zaštite, koje bi se ostvarilo u Sjenici a ne kao do sada u Užicu, dobije službu za katastar nepokretnosti koja bi imala ovlašćenja da odlučuje o predmetima građana iz ove oblasti, umesto da se to radi u Novoj Varoši, kao što je to slučaj danas? Dalje, da dobiju sve republičke inspekcijske službe koje neće biti ispostava iz Užica, kao što je to danas, kao i da dobiju mogućnost da poslove, potrebe i obaveze iz oblasti poreske uprave ostvaruju u Sjenici, a ne kao do sada, u Prijepolju, kao i da dobiju svoje šumsko gazdinstvo, zajedno sa Novim Pazarom i Tutinom, kako se više sjeničkim šumama ne bi upravljalo iz Ivanjice? Zatim, da dobiju pravo da upravljaju Prirodnim rezervatom Uvac, kako se njime ne bi upravljalo iz Nove Varoši? Takođe, da nacionalna služba za zapošljavanje dobije veći organizacioni status, kako ne bi, kao do sada, bila podređena nacionalnoj službi za zapošljavanje iz Prijepolja. Zatim, da organizaciona jedinica EPS u Sjenici dobije odgovarajući status, kako bi se odlučivanje iz Čačka premestilo u Sjenicu.

Dalje, da se upravljanje rudnikom Štavlja vrši u Sjenici, a ne da se sjeničkim rudnikom upravlja iz Despotovca. Da se nadležnosti iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja za teritoriju opštine Sjenica prenesu na sjenički PIO fond, itd.

Očekujem da Vlada Republike Srbije ispravi ovu nepravdu, te kao odgovor na ovo poslaničko pitanje uslede konkretne politike, odluke i mere, kako bi se obezbedila primena ustavnog načela o ostvarivanju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravedno otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava, gde se vlast povinuje Ustavu, zakonima i potrebama građana kao nosioca suvereniteta. Hvala.