Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, kada pogledamo zakonske predloge koji predlažu Vlada i poslanici vladajuće većine možemo prilično jasno videti koja pitanja vlast prepoznaje kao prioritet, a koja ostaju na margini. Mi u tim predlozima još uvek ne vidimo dovoljno razumevanja za položaj Bošnjaka i za probleme sa kojima se građani Sandžaka svakodnevno suočavaju.

Kod izmena zakona o sudijama ostaje pitanje kako se zakonsko načelo odgovarajuće zastupljenosti dosledno primenjuje kada je reč o zastupljenosti Bošnjaka u sudovima, posebno na području Sandžaka.

Kod propisa o javnim medijskim servisima ostaje pitanje stabilnog finansiranja, programskog sadržaja na Bosanskom jeziku i jezicima drugih nacionalnih manjina.

Kod poreskih i budžetskih propisa ostaje i dalje nedovoljno prepoznavanje uslova u kojima rade poljoprivrednici, mali privrednici i ljudi koji pokušavaju da razviju posao u nerazvijeni opštinama.

Kada se isti problem pojavljuje u pravosuđu, medijskoj politici, poreskim rešenjima i budžetu, onda više ne govorimo o nekoliko odvojenih propusta, govorimo o tome kako vlast određuje svoje prioritete. Budžet je na kraju najjasnija slika prioriteta jedne Vlade.

Kada pogledamo ovaj budžet teško možemo prepoznati šta se u Sandžaku u narednom periodu namerava suštinski unaprediti. Da li će građani Sjenice i stanovnici Pešteri imati sigurnije vodosnabdevanje? Da li će putevi elektroenergetske mreže, škole i zdravstvene ustanove biti bolji? Da li će privrednik ili mali preduzetnik imati više mogućnosti da živi od svog rada, a mladi više razloga da svoju budućnost planiraju u Sandžaku?

16/3 JD/MP

To je prava mera svakog ulaganja. Da li se njime unapređuju uslovi života ljudi? Ne sporimo značajne projekte koji se realizuju i svaki projekat koji građanima unapređuju uslove života treba podržati, ali pojedinačne investicije same po sebi ne čine razvojnu politiku. O ozbiljnoj razvojnoj politici možemo govoriti tek kada se iz budžeta vidi pravac, kontinuitet i rezultat, kada znamo šta će se za nekoliko godina u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši biti bolje nego danas. Sandžak ne može biti prostor u kome se interveniše tek kada problem postane hitan.

17/1 GD/LjL 12.40 – 12.50

Nerazvijenim opštinama nije dovoljna privremena pomoć, potrebna je politika kojom će se planski smanjivati razvojni zaostatak, ulagati u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo, privredu i stvarati uslovi da ljudi ostanu da žive ovde.

Za nas se ravnopravnost Bošnjaka ne završava time što je neko pravo zapisano samo u zakonu, ono mora biti vidljivo u institucijama, razvojne mogućnosti i kvalitet života ljudi u Sandžaku. Bošnjaci nisu privremena politička tema. Oni su narod koji je u Sandžaku opstao kroz brojna iskušenja i osporavanja. I za svaku buduću Vladu, nadam se odgovornu, ta činjenica mora biti polazište za politiku ravnopravnosti, poverenja i zajedničkog razvoja. Hvala.

Hvala.

U članu 2. stav 2. menja se i glasi – odredbe ovog zakona ne primenjuju se na aktivnosti, istraživanje i razvoje koje se sprovodi isključivo radi razvoja ili testiranja novih proizvoda i procesa.

Ovim amandmanom ne tražimo da svaka istraživačka aktivnost ili pojedinačna bušotina automatski dobije integrisanu dozvolu, tražimo da reč „istraživanje“ ne postane formula za izbegavanje kontrole. Izričito zadržavamo za aktivnosti istraživanje i razvoja koje se zaista sprovode radi razvoja ili testiranja novih proizvoda i procesa, ali izričito kažemo da se taj izostanak ne može automatski

1/2 MT

preneti na obimne geološke istražne radove, kao i na broj i dubinu bušotina. Opasne materije, isplake i mogući uticaj na vode, zemljište, vazduh stvaraju mogućnost značajnog zagađenja ili rizika po zdravlje ljudi. Najvažniji kriterijum mora biti stvarna priroda, obim i uticaj aktivnosti, a ne naziv projekta.

Ako aktivnost po stvarnim karakteristikama ispunjava uslove za primenu zakona onda oznaka „istraživanje“ ne može biti izlaz iz sistema.

Hvala.

Hvala.

Predlog zakona ostavlja Vladi da podzakonskim aktom utvrdi vrste postrojenja i aktivnosti za koje se izdaje integrisana dozvola. Predloženim amandmanom obezbeđuje se da najznačajnije nove industrijske aktivnosti sa potencijalno

2/2 MV/IR

velikim uticajem na životnu sredinu ne mogu ostati van sistema integrisane dozvole. Ako već 2026. godine donosimo novi zakon radi evropskog usklađivanja, postavljamo pitanje – zašto svesno ostajemo na starijem i užem evropskom okviru kada je novi standard već usvojen?

Izričito garantujemo obuhvat velike proizvodnje baterijskih ćelija iznad propisanog kapaciteta, obuhvatamo i industrijsko vađenje i tretman na lokaciji određenih metalnih ruda, od bakra i zlata do litijuma, nikla, kobalta, olova i drugih navedenih ruda. Važno je da se ne gleda samo formalno vađenje nego i usitnjavanje kontrola granulacije, obogaćivanje i unapređenje kvaliteta na lokaciji. Hvala.

Hvala.

U članu 16. stav 11. menja se i glasi: „Ministar propisuje način rada tehničke komisije, kriterijume i merila za angažovanje nezavisnih stručnjaka, kao i način obračuna i visine naknade za rad nezavisnih stručnjaka iz stava 4. tačka 1) ovog člana“.

Naime, kvalitet integrisane dozvole zavisi od kvaliteta stručne ocene. Zato uređujemo i kriterijume za angažovanje nezavisnih stručnjaka i način obračuna njihovog rada. Naknada mora uzeti u obzir složenost predmeta, obim dokumentacije, broj potrebnih ekspertskih dana, stepen specijalizovanog znanja, profesionalnu odgovornost člana komisije i vrednost uporednog stručnog rada. Uvodimo najmanje godišnje usklađivanje uz promenu potrošačke cene i tržišne vrednosti odgovarajućeg stručnog rada. Dakle, ne tražimo blanko honorare, ministar i dalje propisuje sistem, ali nije realno da najbolji stručnjaci preuzimaju odgovornost za simboličnu naknadu koja ne zavisi od toga da li su proučili pet, pedeset ili pet hiljada stranica dokumentacije. Hvala.

Hvala.

Mogućnost da operater dobije izuzeće od nivoa emisije povezanih sa najboljim dostupnim tehnikama jeste jedna od najosetljivijih mesta zakona. Tražimo da operater nesrazmernost troškova stvarno dokaže detaljnom analizom, neposredni i posredni troškovi, korist po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kumulativno opterećenje područja, tehnički i ekonomski dostupne alternative, broj stanovnika izloženim povećanjem zagađenja i dodatne mere kontrole tokom izuzeća. Analize se objavljuju zajedno sa nacrtom dozvole uz zaštitu legitimnog poverljivih podataka. U dozvoli se navode razlozi trajanje i dodatne obaveze. Izuzeće ograničavamo na ograničavamo na određeno vreme, najduže četiri godine uz ponovnu procenu najmanju u tom intervalu pri svako preispitivanju dozvole i kada novi podaci pokažu mogućnost smanjenja emisije pod razumnim uslovima. Ministar propisuje metodologiju koja uključuje zdravlje ljudi i kumulativno zagađenje. Hvala.

6/2 AL/IR

Hvala.

U članu 21. stav 3. menja se i glasi: „Pored zahteva monitoringa definisanih iz stava 1. ovog člana, za podzemne vode periodičan monitoring sprovodi se najmanje u četiri godine, a za zemljište najmanje jednom u devet godina, osim ako takav monitoring zasniva na sistemskom procenjivanju rizika od zagađenja“. Predloženim amandmanom učestalost monitoringa usklađuje se sa savremenijim standardom zaštite podzemnih voda i zemljišta. Ako već donosimo novi zakon, nema razloga da svesno zadržavamo stari ritam kontrole. Hvala.

Ovim amandmanom ne uvodimo još jednu fasciklu, nego celovit sistem trajnog upravljanja ekološkim učinkom velikih postrojenja.

Sistem mora imati ciljeve kontinuiranog poboljšanja zaštite životne sredine i bezbednosti, mere za sprečavanje i smanjenje otpada, efikasnije korišćenje energije i sirovine, manje potrošnje vode i veću ponovnu upotrebu. Mora postojati inventar opasnih materija, procena rizika, njihove upotrebe i analize, zamena manje opasnim materijama.

Operater svake godine proverava ostvarenje ciljeva i do 31. marta ostavlja ažurirani sistem i izveštaj. Najmanje jednom u tri godine postoji nezavisna eksterna provera akreditovanog tela, neusaglašenosti se otklanjaju. Relevantni delovi, ciljevi, pokazatelji, napredak i sažetak proveravaju, postaju javno dostupni, uz naravno zaštitu poverljivih podataka.

Integrisana dozvola ne sme biti fotografija jednog dana. Moramo videti kako se postrojenja menjaju kroz vreme.

Hvala.

Hvala.

Mi smo predložili amandman i na član 46. Naime, zagađivač ne sme zadržati ekonomsku korist ostvarenu kršenjem zakona. Zato propisujemo oduzimanje imovinske koristi, pribavljanje privremenim prestupom. Za ozbiljne slučajeve ostaje mogućnost zabrane određene delatnosti i zabrane odgovornom licu da vrši određenu dužnost. Kod najtežih povreda kada bi nastavak konkretne delatnosti predstavljao ozbiljan rizik za zdravlje ili životnu sredinu, tražimo stvarnu zaštitnu meru usmerenu na delatnosti i njen deo povezan sa rizikom. Kazna ili zaštitna mera ne oslobađaju operatera sanacije i naknadu zdravstvene štete. Plaćena kazna ne čini zdravu vodu. Hvala.

Hvala.

Mi smo predali amandman na član 47. Uvođenje sistema upravljanja životne sredine ima smisla samo ako su sve ključne obaveze praćene odgovarajućim kaznenim mehanizmom. Posebno sankcionišemo nedostavljanje sistema nadležnom organu u propisanom roku, neizvršenje godišnjeg preispitivanja ili nedostavljanja ažurirane verzije i izveštaja o ostvarenju ciljeva, nedostavljanje izveštaja o nezavisnoj eksternoj promeni i neizvršavanje relevantnih delova sistema kada zakon zahteva javnost. Pravilo koje se može potpuno ignorisati nije ozbiljno pravilo.

Hvala.

Hvala.

U član 50. stav 3. menja se i glasi: „Ministarstvo će u roku od godinu dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, uspostaviti centralni veb portal i centralnu bazu podataka za registar izdatih dozvola iz člana 36. stav 10. ovog zakona“. Smatramo da je rok od tri godine za uspostavljanje centralnog veb portala neopravdano dug. Bez jedinstvenog i potraživačkog sistema građani, novinari, stručna javnost i organizacije civilnog društva ne mogu efikasno pratiti dozvole, emisije, izuzeća, inspekcijske nalaze, izvršenje naloženih mera. Hvala.

Hvala.

U članu 52. reči: „po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona“ zamenjuje se rečima: „po isteku šest meseci od dana stupanje ovog zakona“.

Predloženi zakon predviđa da odredba po kojoj operater snosi troškove rada tehničke komisije primenjuje se tek po isteku od dve godine. Takvo odlaganje nije opravdano. Velika industrijska postrojenja koja podnose zahteve za integrisane dozvole treba da podnesu stvarne troškove kvaliteta i nezavisne stručne ocene svojih zahteva, umesto da taj teret nepotrebno prenose na javni budžet.

Rok od šest meseci usklađen je sa predloženim rokom za donošenje propisa iz člana 16. stav 11. ovog zakona i ostavlja dovoljno vremena za uspostavljanje pravila finansiranja, a istovremeno sprečava dvogodišnje odlaganje funkcionalnog sistema rada tehničke komisije. Hvala.

Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, uvaženi građani, pred nama je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

15/2 VS/MJ

Na prvi pogled mnogo toga u ovom zakonu zvuči dobro. Govori se o evropskim standardima, najboljim dostupnim tehnikama, kontroli zagađivača, dozvolama, inspekcijama i odgovornosti. Ja nemam problem da kažem da su nama potrebni evropski standardi, ali imam jedno jednostavno pitanje. Kako će ovaj zakon izgledati u stvarnom životu, kako će izgledati u Novom Pazaru, kako će izgledati u Tutinu, kako će izgledati u Sjenici, Prijepolju i Priboju.

Mi u Sandžaku već godinama živimo jednu potpuno drugu stvarnost, u Novom Pazaru i Tutinu, ne postoji trajno rešenje za odlaganje otpada, nakon problema sa Deponijom „Golo brdo“, otpad se vozi u druge opštine. Prema javno iznesenim podacima, Novi Pazar za transport i odlaganje otpada izdvaja oko 30 miliona dinara mesečno, dok opština Tutin na mesečnom nivou za transport i odlaganje otpada izdvaja 5 miliona i 540 hiljada dinara. Od početka 2026. godine, opština Tutin je za ovu namenu platila 33 miliona i 239 hiljada dinara. To su sredstva koja se ne ulažu u puteve u škole, vrtiće, vodovode, kanalizaciju i druge potrebe građana. U Sjenici smo pre samo nekoliko nedelja gledali gomilu otpada na ulicama i otpad iz Sjenice se odlaže u Priboju, na ne sanitarnoj deponiji. Regionalno rešenje Banjica, godinama se čeka i još uvek nije postalo ono što je trebalo da bude, funkcionalan odgovor na probleme ove regije i u Prijepolju je godinama postojala deponija Stanjevina uz Lim. U Priboju postoji problem dubokog potoka i stalno se vrtimo u istom krugu, ne sanitarna deponija se zatvara, otpad se odlaže na drugu lokaciju, lokalna samouprava se sama snalazi kako zna i ume, a Vlada Republike Srbije se pojavljuje tek kada problem preraste u krizu, a ni tada nema rešenje. Nijedan problem koji opterećuje ljude ne rešava se saopštenjem za javnost, već se preduzimaju konkretne mere i aktivnosti, ali na žalost toga nema.

Zato, danas moramo da kažemo nešto vrlo jasno, nisu evropski standardi samo evropske kazne, evropski standardi su i evropska infrastruktura. Ne možete u Beogradu propisati obaveze, napisati kaznene odredbe i onda reći lokalnim samoupravama, snalazite se, ne možete isto tretirati opštinu koja ima sanitarnu deponiju, na razumnoj udaljenosti i opštinu koja mora da vozi otpad stotinama kilometara. Ne možete tražiti iste rezultate od svih, ako svima niste obezbedili iste uslove, i to nije pravedna politika, to je kažnjavanje građana, i upravo zato smo predložili amandman koji tražimo da vlada utvrdi program teritorijalne dostupnosti infrastrukture, da se jasno vidi gde nema odgovarajuće deponije i gde nema transfer stanice i gde nema reciklažnog dvorišta i koliko je najbliže odgovarajuće postrojenje udaljeno, koliko lokalnu samoupravu košta transport otpada, i koliko država mora da uloži da svi građani ove zemlje dobiju približno jednake uslove, jer konkurs Ministarstva nije sistem, jedne godine ima novca, druge godine nema.

Jedna opština uspe da pripremi projekata, a druga nema dovoljno ni ljudi ni stručnog kadra, a najčešće i najsiromašnije opštine kojima je pomoć najpotrebnija imaju manje kapaciteta, da prođu kroz komplikovane procedure i zato država mora da preuzme deo odgovornosti. Drugo važno pitanje su nesanitarne deponije.

Ovaj zakon je veoma precizan, kada govori o formalnom postrojenju opereateru, dozvoli i kontroli, a šta ćemo sa mestima koja decenijama rade mimo uređenog sistema, šta ćemo sa nesanitarnim deponijama koje nemaju odgovarajuće dozvole, nemaju sisteme za prečišćavanje voda, nemaju sistem za gasove, nemaju adekvatan tretman otpada, a svakog dana ugrožavaju vazduh, zemljište i podzemne vode.

Da li su oni manji problem, zato što su nelegalne, naravno da nije, naprotiv, problem je veći i zato smo predložili da obaveze hitnih mera i sanacija važe i za nesanitarne deponije i organizovana smetlišta, bez obzira na to da li imaju uredu dozvolu.

15/3 VS/MJ

Neko će možda reći da je to pitanje drugog zakona, ali građanina koji živi pored deponije, ne zanima broj Službenog glasnika, njega zanima voda koju pije, vazduh koji diše, i zemljište na kome proizvodi hranu. Ako ovaj zakon govori o sprečavanju i kontroli zagađivanja, onda ne sme da žmuri pred najvećim izvorima zagađivanja, samo zato što nisu deo urednog administrativnog sistema.

Pitanje za nas u Sandžaku koje je posebno važno, jeste član 2. ovog zakona,u njemu se kaže da se zakon ne primenjuje za istraživačke aktivnosti. Ta formulacija je preširoka i zbog toga smo predložili da se jasno kaže da izuzeće za istraživanje i razvoj novih proizvoda i procesa ne može automatski da obuhvati visoko rizična i geološka istraživanja.

Zašto je to važno? Zato što imamo Rogoznu, a na Rogozni se sprovode geološka istraživanja i duboka bušenja. Građani već mesecima iznose ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg uticaja tih radova na zemljište i vodu, a ako nema opasnosti neka se to dokaže, nezavisnim monitoringom, ako nema zagađenja, još bolje, ali građani imaju pravo da znaju i imaju pravo na zaštitu.

16/1 GD/MP 12.30 – 12.40

I, na kraju, želim da kažem još nešto. Nije prihvatljivo da građani Sandžaka budu tretirani kao građani drugog reda u Srbiji. Nije normalno da Novi Pazar desetine miliona dinara mesečno troši na odvoz otpada zato što nema trajno rešenje. Nije normalno da Sjenica dočekuje leto sa smećem na ulicama. To je odgovornost ove vlasti. Nije normalno da se godinama čeka funkcionalni regionalni sistem. Nije normalno da Prijepolje i Priboj jedan problem rešavaju tako što opterećuju drugu lokaciju i nije normalno da građani Rogozne se sami bore da saznaju šta se dešava sa njihovom zemljom i vodom.

SDA Sandžaka već je javno tražila da se problem odlaganja otpada ne rešava parcijalno, samo za jednu ili dve opštine, već pitanje celog prostora Sandžaka uz ozbiljnu institucionalnu podršku države.

Mi podržavamo evropske standarde, ali tražimo evropske standarde i za Sandžak. Dakle, ne samo evropske kazne, nego i evropsku infrastrukturu, ne samo obaveze lokalnim samoupravama nego i odgovornost države. Zato pozivam Vladu i kolege iz vladajuće većine da prihvate naše amandmane ne zbog opozicije, ne zbog SDA Sandžaka, nego zato što zakon koji ne može jednako da se primenjuje u Beogradu, Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju i Priboju. Nije dobar zakon za celu Srbiju. Hvala.

Hvala.

Ovim amandmanom smatramo da treba podići ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom za dodatnih 300 miliona evra. Na taj način bi se omogućilo da se poveća limit iznosa pojedinačnih subvencionisanih kredita, jer onaj koji je zakon predvideo nije dovoljan da bi mlade osobe kupile prvu stambenu nekretninu u bilo kom od većih gradova u Srbiji s obzirom na to da su prodajne cene nekretnine daleko veće od iznosa koji zakon predviđa.

Ovim amandmanom se uređuje da supstitucija se ne može koristiti na način koji bi doveo do slabljenja prava stranaka ili drugih učesnika u postupku na upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina.

Posebno je važno sprečiti situaciju u kojoj se postupak iz javnog tužilaštva na čijem je području jezik i pismo nacionalnih manjina u službenoj upotrebi prenosi u javno tužilaštvo na čijem području to nije slučaj.

Predloženo rešenje ne omogućava supstituciju kada je ona stvarno potrebna zbog pravnih ili faktičkih razloga, ali propisuje da ona ne sme biti sprovedena na štetu Ustavom i zakonom garantovanih manjinskih prava.

Na ovaj način se postiže ravnoteža između efikasnosti javnog tužilaštva i zaštite prava nacionalnih manjina u postupku.

Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije. Upravljanje komunalnim otpadom i stanje na deponijama, u regiji Sandžaka prerasla je iz ekološkog problema u bezbednosnu i zdravstvenu krizu koja ugrožava preko 250.000 građana ove regije. Stanje na terenu zahteva hitno preduzimanje mera od strane Vlade i Ministarstva za zaštitu životne sredine pre nego što dođe do neprocenjivih posledica po život i zdravlje ljudi.

Novi Pazar i Tutin trenutno nemaju održivu lokaciju za odlaganje otpada jer je nakon velikih požara i ekoloških protesta odlaganje na zajedničko smetlište „Golo brdo“ obustavljeno pod pritiskom građana, a otpad iz ove dve lokalne samouprave se odlaže na deponijama u nekoliko drugih gradova u Srbiji.

Iako je Prijepolje uspešno sprovela prvu fazu rekultivacije deponije „Stanjevine“ i započeta je izgradnja zaštitnog zida na Limu, otpad se privremeno odvozi na pretrpani „Duboki potok“ u Druglićima u opštini Priboj. Regionalan transfer stanica „Banjica“ u Novoj Varoši i dalje ne funkcioniše u punom kapacitetu kako bi rešila ove tri opštine.

Situacija u opštini Sjenica je posebno alarmantna. Ulice su zatrpane smećem, preplavljene neprijatnim prizorima i opština je dovedena na sami rub ekološke i zdravstvene katastrofe. Već više od mesec dana građani Sjenice se suočavaju sa potpunom blokadom nesanitarne deponije „Goveđak“, otpad se gomila ispred njihovih kuća, zgrada, na ulicama. Građani su sa pravom zabrinuti zbog mogućih zdravstvenih posledica. Stotine tona smeća truli na ulicama na visokim letnjim temperaturama. Postoji direktna opasnost od izbijanja zaraznih bolesti. Procedne vode sa deponija „Goveđak“ direktno se ulivaju u kanjon i vodotokove koje napajaju Specijalni rezervat prirode Uvac. Postoje neposredne opasnosti od kontaminacije podzemnih voda teškim metalima, što ugrožava i izvor pijaće vode za lokalno stanovništvo.

Dakle, usled nerešivog pitanja upravljanja otpadom, nepostojanje sanitarne deponije po ekološkim standardima, u sandžačkim opštinama, a naročito zbog ignorisanja ovog problema od strane Vlade Republike Srbije, trenutno stanje je izuzetno zabrinjavajuće i na ivici je ekološke katastrofe sa nesagledivim posledicama gde je trenutno stanje u opštini Sjenica najalarmantnije.

U drugim sredinama u Republici Srbiji ovo pitanje je rešeno upravo intervencijama resornog Ministarstva i Vlade Republike Srbije, dok se u isto vreme okreće glava od problema ove vrste u Sandžačkim opštinama. Vlada Srbije i

3/2 AL/VZ

Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebaju na isti način, kao i u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, u prvom redu uspostaviti moderan sistem prikupljanja, odlaganja i tretiranje otpada, zatvaranjem ili rekultivacijom postojećeg smetlišta i izgraditi na odgovarajućim lokacijama sanitarne deponije.

Shodno tome, postavljam pitanje predsedniku Vlade i ministarki zaštite životne sredine – koje konkretno hitne mere Vlada i resorno Ministarstvo planiraju da preduzmu kako bi se rešila vanredna situacija u Sjenici, uklonilo smeće sa ulica i sprečila epidemija? Da li će se pokrenuti odgovarajući postupak za utvrđivanje odgovornost rukovodstva za stanje u Sjenici? Kada će Ministarstvo odobriti sredstva za potpunu sanaciju i zatvaranje deponije „Golo brdo“ u Novom Pazaru i realizovati projekat izgradnje novog reciklažnog centra? Koji je tačan datum kada će transfer stanica „Banjica“ u Novoj Varoši profunkcionisati u punom kapacitetu i rasteretiti Prijepolje i Priboj? Da li Vlada i resorno Ministarstvo planiraju paket finansijske pomoći za nabavku komunalnih vozila i opreme za opštine Sandžaka po modelu kojima je pomognuto drugim regionalnim i lokalnim samoupravama u Srbiji? Hvala.