Na prvoj sednici Pododbora, održanoj 25. februara, govorilo se o sojevima korona virusa, dosadašnjim iskustvima zemalja u Evropi i značaju upoznavanja novih sojeva.

Na početku sednice prisutnima se obratio predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr Darko Laketić. On je pozdravio prisutne i poželeo im uspeh u radu, izrazivši zadovoljstvo što i parlamentarci mogu da daju doprinos u borbi protiv Korona virusa.

Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić informisala je prisutne da je Pododboru dostavljen materijal koji se odnosi na pojavu novog soja korona virusa u Velikoj Britaniji, odnosno informacija o generalnoj debati u Gornjem i Donjem domu britanskog Parlamenta, koja je održana 14. i 15. decembra 2020. godine. Ona je naglasila da je tom prilikom poslanicima predočeno da je identifikovan novi soj virusa, koji verovatno izaziva brže širenje virusa u Jugoistočnoj Engleskoj i da se broj zaraženih u Londonu povećava i kod dece školskog uzrasta, ali i među ostalim grupama, zbog čega su uvedene strože mere zaštite od širenja virusa. Zbog svega navedenog predsednica Pododbora je zatražila pojašnjenje o novom soju virusa od virusologa Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandre Knežević koja je prisustvovala sednici.

Dr Aleksandra Knežević upoznala je članove Pododbora sa specifičnostima novog britanskog soja virusa. Ona je istakla da je važno pratiti sve nove sojeve zbog monitoringa efikasnosti vakcina i naglasila da postojeća cepiva daju efekat na britanski soj virusa, dok na afrički i brazilski daju malo niži stepen zaštite.

Član Odbora Aleksandra Pavlović Marković interesovala se kako se tumači činjenica da postoji visok stepen zaražavanja i nakon revakcinacije. Dr Aleksandra Knežević je naglasila da vakcine različitom brzinom stvaraju imunitet na virus, te da u postojećem izboru najbrži efekat ima Fajzerova vakcina, koja imunitet stvara nakon 3 nedelje, dok kineska i ruska vakcina imunitet stvaraju dva meseca nakon vakcinacije, ali da one pak daju obuhvatniju i temeljniju zaštitu.

Tokom razgovora članovi Pododbora su se interesovali za dalji tok proizvodnje vakcina, specifičnosti novih sojeva virusa i stručne detalje u vezi sa prenošenjem zaraze.

Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je postavila pitanje vezano za dalje sprovođenje protivepidemioloskoh mera i efikasnosti vakcinacije.

Prof. dr Aleksandra Knežević je odgovorila da se protivepidemijske mere moraju sprovoditi i dalje u punom kapacitetu, a što se efikasnosti vakcina tiče da je efikasnost na visokom nivou. Posebno je naglašen značaj dalje masovne vakcinacije stanovništva.

Predsednik Odbora za zdravlje ass.dr sci med dr Darko Laketić je pitao o proceni dalje evolucije virusa u smislu da je kroz istoriju svake epidemije većina virusa imala težnju da poveća virulenciju tj. mogućnost prenošenja bolesti i da smanji patogenost tj. verovatnoću smrti domaćina. Da li se to predviđa i za virus COVID-19. Odgovor profesorke je bio apsolutno potvrdan, ali uz ogradu da je vremenski interval u kome će se to dogoditi nepoznat.

Sednicom je predsedavala predsednica Pododbora dr Dragana Barišić, a prisustvovali su sledeći članovi Dragana Branković Minčić, Rajka Matović i prof. dr Aleksandra Pavlović Marković.