Na sednici Podobora za za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održane 29. jula 2021. godine, članovi Pododbora su razgovarali o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji povodom registrovanih novih sojeva korona virusa i efektivnosti dostupnih vakcina na nove sojeve.
Članovima Pododbora obratila se ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu virusolog dr Aleksandra Knežević, koja je govorila o pojavi novih sojeva. Istakla je da je krajem juna ove godine, dokazano prisustvo delta, odnosno indijskog soja. Dr Knežević je navela da su od početka pandemije, analizirani genomi virusa i da je utvrđeno da se virus menjao, odnosno mutirao na odgovarajući način. U vezi sa tim, definisani su kriterijumi sojeva, koji se odnose na učestalost prenošenja, uticaj na kliničku sliku, uticaj na terapiju i uticaj na vakcinaciju. Na osnovu ova četiri kriterijuma, sojevi su podeljeni na zabrinjavajuće sojeve, na sojeve od interesa i sojeve sa odgovarajućim posledicama. U okviru prve grupe zabrinjavajućih sojeva, postoje četiri vrste sojeva: alfa, beta, gama i delta soj. Dr Knežević je govorila o delta soju koji proizvodi više virusa u odnosu na alfa, odnosno britanski soj. Kako je navela, delta soj je specifičan jer poseduje grupu mutacija na s - proteinu koji se vezuje za naše ćelije. Olakašano mu je vezivanje i pojačano prenošenje, dolazi do značajno veće proizvodnje virusa u odnosu na britanski soj, što dalje olakšava prenošenje, o čemu govore i studije da se 50 do 60 odsto više prenosi od britanskog soja.
Ispred Instituta za javno zdravlje Batut govorili su epidemiolog dr Vladan Šaponjić i direktorka Instituta dr Verica Jovanović. Oni su govorili o efektivnosti sve četiri dostupne vrste vakcina na različite sojeve korona virusa. Istakli su da je na teritoriji Republike Srbije utrošeno oko 5.600.000 doza vakcina, a vakcinisano je oko 2.900.000 ljudi prvom dozom, što čini oko 49,7 odsto obuhvata ciljne populacije. Dr Verica Jovanović je navela da se efekat postizanja što većeg obuhvata populacije smanjuje tokom vremena i da je zadatak celog društva da motiviše građane na vakcinaciju. Govoreći o primanju treće doze vakcine, ona je navela da će prvobitno najosetljiviji deo populacije biti obuhvaćen trećom dozom.
Dr Vladan Šaponjić je govorio o izuzetno malom procentu zaražavanja korona virusom nakon primljene obe doze vakcina. Naveo je da je neophodno ponovo pokrenuti kampanju za vakcinaciju, i omogućiti privilegije, odnosno restrikcije u odnosu na vakcinaciju.
Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić govorila je o značaju održavanja sednica van sedišta Odbora za zdravlje i porodicu, na temu borbe protiv korona virusa i značaju vakcinacije, jer se na taj način podiže svest građana u lokalnim sredinama.
U tom smislu, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med Darko Laketić je ukazao na dobar primer podizanja procenta vakcinacije građana sa devet na preko 30 odsto u opštini Merošina, nakon održavanja sednice Odbora u Merošini.
Tokom diskusije, članovi Pododbora Rajka Matović, Dragana Branković Minčić, prof. dr Aleksandra Pavlović Marković i dr sci. med Darko Laketić, detaljnije su se informisali o vakcinisanju posebnih kategorija stanovništva, kao što su zdravstveni i prosvetni radnici i studenti.
