Na sednici Pododbora, održanoj 18. januara, članovi Pododbora razgovarali su o pčelarstvu kao šansi za razvoj najsiromašnijih opština.
Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je za nerazvijena područja Srbije pčelarstvo velika šansa za razvoj poljoprivrede i istakao da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine predvidelo, za ovu godinu, 44 odsto veće subvencije za podsticaj razvoja pomenute oblasti u odnosu na 2014. godinu. Izneo je podatak da u Srbiji ima 969 hiljada registrovanih košnica i oko 20 hiljada pčelara, kao i da je prosek proizvodnje po košnici oko 12,5 kilograma meda. Takođe, naveo je da Srbija obiluje medonosnim biljkama, poput bagrema, lipe i livadskog bilja i izneo podatak da se od jednog hektara zasada bagrema dobija tona meda. Miletić je upoznao članove Pododbora da se u Srbiji godišnje proizvede oko 12 hiljada tona meda, od kojih se oko tri hiljade tona izveze van granica naše zemlje. Osim meda, kao primarnog proizvoda, pčele proizvode matični mleč, propolis, vosak i pčelinji otrov koji je veoma bitan u farmaceutskoj oblasti.
Miletić je u nastavku sednice izneo probleme sa kojima se suočavaju pčelari, a odnose se, između ostalog, na proizvodnju industrijskog meda, koji se pravi od kukuruza i šećera, problem koji se odnosi na registraciju vozila koja vrše prevoz košnica i neophodnost pošumljavanja medonosnim drvećem.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Terzić naveo je da pčelarska grana ima poseban značaj kada su u pitanju manje razvijena područja i dodao da su Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju definisane odgovarajuće mere koje se odnose na sektor pčelarske proizvodnje, i prvi put je uvedena mera za subvencije po košnici pčela. Kroz bespovratna sredstva i subvencije pčelarima, zalažemo se da ova izuzetno profitabilna grana bude što više zastupljena u Republici Srbiji, naveo je Terzić. Takođe, dodao je da u Srbiji ima sedam subjekata registrovanih za izvoz meda u zemlje Evropske unije.
U diskusiji je učestvovao i Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, navodeći da pčelarstvo ima veliku ulogu u poljoprivredi i da naročito može da pomogne nerazvijenim područjima kroz jedan vid samozapošljavanja ljudi. Upoznao je članove Pododbora da je Savez pčelara jedina nacionalna organizacija poljoprivrednika Srbije koja broji 9.648 pčelara i 521.796 košnica i istakao da 6,8 odsto članova udruženja čine žene. U svom izlaganju naveo je aktuelne probleme koje pčelarstvo Srbije ima i čije rešavanje bi značajno unapredilo razvoj pčelarstva.
Tokom sednice razgovaralo se o problemima sa kojima se suočavaju pčelari, nakon kojih je Pododbor predložio i usvojio sledeće zaključke:
Da se u narednom periodu nastavi sa borbom protiv falsifikovanja meda;
U cilju rešavanja problema registracije vozila za prevoz pčela neophodno je organizovati sastanak sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine;
Doneti pravilnik o upotrebi pčelinjeg otrova;
Pošumljavanje medonosnom šumom;
Edukovanje svih pčelara u vezi sa proizvodnjom organskog meda;
Donošenje podzakonskog akta kojim bi se regulisao kvalitet satnih osnova na tržištu i
Regulisati procedure selidbe pčela i prilagoditi cene uverenja o zdravstvenom stanju pčela.
Savez pčelarskih organizacija Srbije izrazio je zahvalnost na sve većem zalaganju državnih institucija i organa u sagledavanju značaja pčelarstva u Srbiji.
Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.
