U raspravi učestvuju:
- Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Branko Josipović, v. d. direktor Republičkog zavoda za statistiku
- Dušan Nikezić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Nikola Radosavljević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
00:00:06 - Veroljub Arsić: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram trideset sedmu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje dvanaest članova ili zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum po, za rad i odlučivanje. Aa, sa nama su i predstavnici Republičkog zavoda za statistiku, Branko Josipović, v.d. direktor Republičkog zavoda za statistiku i Vladimir Šutić, v.d. zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku.
00:00:32 - Veroljub Arsić: Pozdravljam sve prisutne i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda sednice. Zaziv današnje sednice Odbora dostavljen je elektronskom poštom i unutra u elektronski parlament. Da li ima predloga za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda? Ako nema, molim da se izjasnimo o predloženom dnevnom redu. Zaključujem glasanje.
00:01:03 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan od dvanaeste. Konstatujem da je Odbor većinom glasova utvrdio dnevni red za današnju sednicu. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnimo o predlogu za spajanje rasprave kojom sam predložio da obavimo zajednički načelni jedinstveni pretres o prvoj i drugoj tački dnevnog reda, imajući u vidu da su rešenja u njima međusobno povezana shodno članu sto pedeset sedam stav drugi Poslovnika Narodne skupštine, s tim što ćemo se izjasnjavati o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovaj predlog. Zaključujem glasanje.
00:01:48 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, protiv jedan, uzdržanih nema od ukupno dvanaest te konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio predlog. Otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama o prvoj i drugoj tački dnevnog reda. Molim poverenike da uzmu reč. Izvolite.
00:02:10 - Branko Josipović: Hvala. Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zvanična statistika je temelj svakog odgovornog upravljanja državom jer obezbeđuje pro-proverljive, objektivne i pouzdane podatke neophodne za kreiranje javnih politika, praćenje razvoja i donošenje odluka. Predlog zakona o zvaničnoj statistici predstavlja stabilan i moderan pravni okvir koji će omogućiti da statistički sistem funkcioniše efikasno, transparentno i u javnom interesu. Predlog zakona jača institucionalni integritet, profesionalnu nezavisnost i dugoročnu održivost sistema zvanične statistike, što je preduslov za poverenje javnosti i korisnika podataka. Ključna novina je jasno definisanje uloge Republičkog zavoda za statistiku kao glavnog proizvođača, disiminatora i koordinatora sistema zvanične statistike.
00:02:56 - Branko Josipović: Na ovaj način se obezbeđuje nedvosmislena institucionalna odgovornost, jača kapacitet sistema i unapređuje usaglašenost statističkih aktivnosti u Republici Srbiji. Zakon po prvi put u potpunosti implementira principe Kodeksa prakse evropske statistike, uključujući profesionalnu nezavisnost, adekvatnost resursa, posvećenost kvalitetu, tačnost, pouzdanost, nepristrasnost, pravovremenost, koherentnost, dostupnost, transparentnost i metodološku zasnovanost. Poseban član zakona posvećen je kvalitetu, čime kvalitet postaje trajni i merljiv prioritet u proizvodnji zvanične statistike. Ovde želim posebno da istaknem da su sve preporuke i nalazi Eurostat Peer review misije, koja je procenjivala Usklađenost Republike Srbije s evropskim statističkim sistemom, ugrađeni u ovaj zakon. Jedna od najznačajnijih novina je omogućavanje šire i sistematičnije upotrebe administrativnih izvora podataka, što će rezultirati kvalitetnijim i pouzdanijim statističkim informacijama uz smanjeno opterećenje privrednih subjekata i građana, kao i smanjene troškove.
00:04:00 - Branko Josipović: Istovremeno, zakon postavlja jasne gra-garancije poverljivosti i bezbedne obrade podataka uz propisane sankcije u slučaju narušavanja poverljivosti. Jača se uloga Statističkog saveta kao organa u kojem su zastupljeni različiti korisnici statistike, kao i Nacionalnog koordinacionog odbora, gde su prisutni odgovorni proizvođači statistike. Ovo je ključno za bolju saradnju, metodološku usaglašenost, zajedničko planiranje i razvoj sistema. Posebno je uređena izgradnja, održavanje i upotreba statističkih registara koji predstavljaju osnovu moderne, integrisane i efikasne statistike, omogućavaju pove-povezivanje podataka, planiranje istraživanja i unapređenje konzistentnosti i kvaliteta. Važan demokratski principijelni element zakona jeste da su rezultati zvanične statistike dostupni istovremeno i na isti način svim korisnicima, što jača transparentnost, jednakost pristupa i poverenje javnosti.
00:04:55 - Branko Josipović: Usvajanjem ovog zakona Srbija unapređuje kvalitet, pouzdanost i dostupnost statističkih podataka, jača institucio-institucionalnu profesionalnu nezavisnost, usklađuje statistički sistem s međunarodnim i evropskim standardima, povećava efikasnost i racionalnost proizvodnje statistike, obezbeđuje visok nivo pravne i tehničke zaštite poverenih podataka. Istovremeno, ovaj zakon predstavlja jedan od ključnih preduslova za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja osamnaest Statistika, što je više puta navedeno u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ovaj zakon obezbeđuje da statistički podaci o Srbiji budu kvalitetni, nezavisni, blagovremeni i uporedivi sa evropskim državama, što je neophodno za održiv ekonomski i društveni razvoj. Prelazim na program zvanične statistike. Eh, Program zvanične statistike Republike Srbije za period od 2026.
00:05:47 - Branko Josipović: do 2030. godine je ključni dokument za razvoj statističkog sistema u narednih pet godina. On se zasniva na Zakonu o zvaničnoj statistici, koji obezbeđuje pravni okvir za proizvodnju, diseminaciju i organizaciju zvanične statistike u našoj državi.Program je pripremljen od strane Republičkog zavoda za statistiku u saradnji sa svim odgovornim proizvođačima zvanične statistike i predstavlja nastavak unapređenja obima i kvaliteta statističkih rezultata postignutih u periodu od dve hiljade dvadeset prve do dve hiljade dvadeset pete godine. Novi petogodišnji okvir ima jasan cilj da statistika Srbije zadovolji potrebe širok-širokog kruga korisnika državnih institucija, naučne zajednice, privrede, međunarodnih organizacija i građana i da to učini brže, efikasnije i uz viši nivo kvaliteta. To će se postići uvođenjem novih izvora podataka, modernizacijom proizvodnje i diseminacije statistike, kao i usklađivanjem metodologija sa međunarodnim standardima.
00:06:44 - Branko Josipović: Sastavni deo ovog dokumenta su smernice razvoja zvanične statistike koje postavljaju temelje za potpunu harmonizaciju statističkih standarda, metodologija i dobre prakse sa evropskim i globalnim statističkim sistemom. Program definiše pet ključnih strateških ciljeva statistike Srbije: potpuno usklađivanje s evropskim statističkim sistemom, unapređenje kvaliteta i međunarodne uporedivosti podataka, jačanje profesionalne nezavisnosti i koordinacije unutar sistema, razvoj modernih informacionih rešenja i sistema podrške u odlučivanju i obezbeđivanje odgovarajućih resursa za održiv razvoj statistike. Pored strateških ciljeva, program detaljno definiše aktivnosti po statističkim oblastima, od demografije i ekonomije, preko sektorskih statistika do životne sredine, uključujući i uvođenje uvođenje novih statističkih pokazatelja zasnovanih na međunarodnim standardima. U dokumentu je takođe navedeno da će se u realizaciji programa učestvovati dvadeset šest institucija, odgovornih proizvođača zvanične statistike, uključujući Republički zavod za statistiku i Narodnu banku Srbije, što osigurava stabilan, koordinisan i odgovoran statistički sistem. Zahvaljujem.
00:07:56 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem gospodinu direktoru. Da li se neko javlja za reč? Kolega Nikizić, izvolite.
00:08:07 - Dušan Nikezić: Hvala. Hvala na kratkoj prezentaciji. Nažalost, sve to lepo zvuči, ali u praksi to nema veze sa realnošću. A to možemo najbolje da vidimo i princip, po principima zvanične statistike koje ste naveli u samom zakonu. Vi tu navodite princip profesionalne nezavisnosti, koji podru-podrazumeva da odgovorni proizvođači zvanične statistike odlučuju nezavisno i slobodno od političkih i drugih spoljnih uticaja.
00:08:40 - Dušan Nikezić: Koliko, kako ste to nezavisni i profesionalni kad već se nebrojeno puta dešava da se zvaničnici, politički, javljaju mnogo pre zvaničnog kalendara statističkog i objavljuju podatak ili podatke koje posle statistika samo potvrđuje. Podsetiću Vas samo na izjavu vašeg prethodnog direktora u vezi flash procena BDP-a. Većina zemalja u Evropi ne računa niti objavljuje flash procenu BDP-a jer ta procena na bazi ograničenog seta podataka nije pouzdana u meri koja bi zadovoljila kako javnost, tako i korisnike u sferi odlučivanja. Stoga je Republički zavod za statistiku prestao da objavljuje takozvanu flash procenu. Šta se onda desilo?
00:09:30 - Dušan Nikezić: Onda je Aleksandar Vučić počeo da objavljuje flash procenu bez ikakve statističke i analitičke osnove, a Republički zavod za statistiku je kasnije potvrđivao te procene, pa je počeo ponovo i da objavljuje flash procene BDP-a, iako sami ste naveli nije pouzdan. Princip posvećenosti kvalitetu. Da ste zaista posvećeni kvalitetu, onda biste uzeli u obzir dobronamernu sugestiju Fiskalnog saveta da je nemoguće da se ostvari visok rast zaposlenosti od dvadeset posto uz nizak rast BDP-a od samo šest posto. Korigovali biste zvanične statističke podatke, a ne biste ušli u javni sukob sa institucijom koja ima nadležnost da prati makroekonomska kretanja u zemlji i svakako najviše ima znanja o domenu korelacije zaposlenosti i BDP-a. Onda ste ovde naveli princip nepristrasnosti i objektivnosti.
00:10:40 - Dušan Nikezić: Nepristrasni i objektivni Zavod za statistiku bi sigurno ispravio predsednika države koji je više od sto puta izjavio da kada je došao na mesto premijera, da je zatekao javni dug od sedamdeset devet posto BDP-a. Vi dobro znate da je dve hiljade dvanaeste godine javni dug bio četrdeset pet posto BDP-a, da je, kada je Aleksandar Vučić došao na mesto premijera, to bilo nešto više, ali da je javni dug od sedamdeset osam posto bio na kraju dve hiljade petnaeste godine. Znači tri i po godine nakon što je Aleksandar Vučić došao na vlast i godinu i po dana nakon što je došao postao premijer, a isti taj javni dug je preko noći pao tako što ste vi dve hiljade osamnaeste godine izvršili prvu reviziju BDP-a, pa je preko noći taj javni dug iz dve hiljade, sa kraja dve hiljade petnaeste pao na nekih sedamdeset dva posto. Inače ste dodatne, dodatne dve revizije BDP-a takođe povećali nominalni iznos ukupno za nekih dvadeset posto i tako značajno smanjili udeo javnog duga u BDP-u, a da to javnosti nije na odgovarajući način objašnjeno.Onda imate princip dobre metodologije. Ako je to tačno, zašto dozvoljavate da zvaničnici porede podatke koji su rađeni p-po različitim metodologijama?
00:12:28 - Dušan Nikezić: Vi znate da je promenjena metodologija za, uhm, stopu nezaposlenosti i vi ste to lepo objasnili na vašem sajtu, napisali da nije uporedivo, nisu uporedivi podaci. Pre metodologije i nakon metodologije. Istovremeno, bukvalno na nedeljnoj osnovi, i Vučić i Mali i Ana Brnabić, svi porede podatke i kažu: „Dve hiljade dvanaeste nezaposlenost bila dvadeset pet zarez devet posto, sad je, sad je devet posto." Nismo samo mi promenili metodologiju. Promenile su i druge zemlje.
00:13:03 - Dušan Nikezić: Pa recimo, u Bosni i Hercegovini nezaposlenost smanjena sa četrdeset tri zarez četiri posto u dve hiljade dvanaeste godine na nekih trinaest posto sad. Pa kakvo su onda oni ekonomsko čudo napravili u Bosni i Hercegovini kad im je toliko pala nezaposlenost? Pa nije, promenjena je metodologija, ali vi ste dužni da upozorite zvaničnike, da upozorite javnost da to nisu uporedivi, uporedivi podaci. I nije samo pomenuta metodologija za nezaposlene. Promenjena je za nezaposlene, i za strane direktne investicije i za mnoge druge.
00:13:38 - Dušan Nikezić: Jednostavno morate da obavestite javnost da je promenjena metodologija i da kada politički zvaničnici to zloupotrebljavaju, da se oglasite, da kažete ovo nije korektno. Ne mogu, ne mogu se te stvari porediti. Onda imate princip tačnosti i pouzdanosti. Hoću sada da vam se zahvalim što ste zaista jedna od retkih institucija koja mi je odgovorila na pitanje poslanika u roku odmah. Međutim, postoji problem u tom odgovoru.
00:14:09 - Dušan Nikezić: Ja sam vas pitao koliko ima domaćih, koliko stranih zapo-zaposlenih u Srbiji. Vi ste naveli da- U Srbiji trenutno ima zaposleno dva mil, uhm, uhm, dva, dva miliona sto devedeset četiri hiljade petsto sedamdeset osam domać-sa državljanstvom Republike Srbije, trideset šest hiljada četristotinjdeset državljanstava druge države i sto trideset tri hiljade devetsto četiri sa nepoznatim državljanstvom. Mislim da je nedopustivo da ovoliko velik procenat imate u vašoj evidenciji sa nepoznatim državljanstvom i da se to zaista kosi sa principom tačnosti i pouzdanosti. Takođe, sigurno ste svesni ogromnog učešća građevinarstva u obračunu bruto dodate vrednosti u poslednjih nekoliko godina i taj-to učešće konstantno raste. Istovremeno, sigurno ste svesni i da se zbog koruptivnog ugovaranja tih projekata, da su te vrednosti neuporedivo veće od realnih vrednosti.
00:15:18 - Dušan Nikezić: Međutim, uprkos tome vi i dalje računate doprinos građevinarstva u skladu sa vrednostima koje su ugovorene. Potpuno je nemoguće da je, da je, uhm, cena Moravskog, Moravskog koridora porasla sa četristo miliona evra dve hiljade dvanaeste godine na dve zarez četiri milijarde evra danas. Da je brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac za samo tri-četiri godine porasla sa šesdeset miliona evra na dvesta osamdeset miliona evra. Takve stvari moraju da budu notirane od strane Republičkog zavoda za statistiku i vi morate da računate bruto domaću vrednost u skladu sa stvarnim troškovima, a ne sa ugovorenim koruptivnim vrednostima koje nemaju, koje nemaju veze, veze sa stvarnošću. I ovako bismo mogli da govorimo bukvalno o-o-o svakom principu, ali ne bih da, nemam, nemam dovoljno, dovoljno vremena.
00:16:26 - Dušan Nikezić: I upravo zbog toga što se prethodnih najmanje deset godina pravite naivni na ovakve pojave, Republički zavod za statistiku više nije nezavisna institucija koja objavljuje pouzdane i uporedive podatke, već aktivno učestvuje u političkoj promociji takozvanih ekonomskih uspeha, ohrabruje političare da porede podatke obračunate po različitim metodologijama, a nepouzdanim i nelogičnim podacima potvrđuje svaki ekonomski hir ljudi iz vlasti. Iskreno, ne verujem vam ništa. Podatke koje iznosite mogu da uporedim samo sa podacima koje policija iznosi o broju demonstranata. I to je, nažalost, najveći poraz zvanične srpske statistike, a vi ste, gospodo, najodgovorniji za to. Hvala.
00:17:35 - Veroljub Arsić: (audika u pozadini) Ja bih samo zamolio povjerenike da na kraju, ako budu imali želju da odgovore, da saslušamo prvo kolege poslanike. Da li se još neko javlja za reč? (pauza) Da li želite vi da odgovorite? Samo zatražite reč. Molim službu da pomogne.
00:18:00 - Veroljub Arsić: Evo kolega Bajatović će da pomogne. Nemam još prijavu, ne vidim. Samo na mikrofon.E, izvolite.
00:18:24 - Branko Josipović: Hvala. Hvala na komentarima. Pa evo, pre svega da se izjasnim da se u potpunosti ne slažem da srpska statistika nije objektivna, nije transparentna, nije precizna. U prilog tome govori i Eurostat, koji je objavio naše podatke, koji kontroliše naše podatke kao krovna institucija u statističkom sistemu, koja pregleda sve podatke koje mi dostavljamo nakon sprovedenih istraživanja ili preuzimanja iz administrativnih izvora. S druge strane, pominjete podatke koji nisu u nadležnosti naše obrade.
00:19:02 - Branko Josipović: Kada ste govorili, nama je odgovor što smo vam dostavili, o broju zaposlenih bez određenih identifikatora. Nažalost, mi te podatke preuzimamo od institucija takve kakve jesu. I jeste i u ovom zakonu i u ovom programu definisano da će biti efikasnija saradnja sa administrativnim izvorima, gde ćemo i sa njima naravno, pokušavati zajedno da uočene probleme ispravimo. Takođe, vezano za GDP, BDP i komentare Fiskalnog saveta i revizije koje ste napomenuli, dve hiljade osamnaesta i dve hiljade dvadeset četvrte godine, oni jesu nastali ne kao rezultat potrebe da se podaci na bilo koji način dodvoravaju bilo kome, već kao potreba i, eh, kao zemlje evropskog statističkog sistema po nalogu Eurostata da primenimo sve metodologije i metode obračuna koji koriste evropske zemlje. Sve te zemlje u Evropskoj za-statističkoj zajednici kada su uvodili nove metode, kao i mi, su imale povećanje bruto domaćeg proizvoda, iz prostog razloga što se uvode novi izvori za obračun podataka.
00:20:07 - Branko Josipović: Mi smo imali među drugima veliki popis stanovništva i poljoprivrede koji su nam ukazali na nove vrednosti koje su stvorene u prethodnom periodu, plus nove metode koje smo primenjivali i perpetual invent-inventory method koji je u najznačajnijoj meri doprineo rastu nominalne vrednosti BDP-a. Dakle, upiru tome da podaci jesu precizni i tačni ili to da se naši statistički podaci zapravo nekad nekome svide ili ne svide. Nama nije ideja da ti podaci budu dopadljivi bilo kojoj kategoriji naših korisnika, već da pokazuju precizno stanje u državi kako bi se mogle donositi odgovarajuće adekvatne odluke. S tim u vezi, ja podržavam vaše sugestije da treba da radimo bolje i efikasnije, što i hoćemo, svakako što je u našem domenu rada, ali ne mogu da se složim da podatke, na podatke utiče vlast u našoj zemlji ili bilo ko drugi, ne. Mi smo i jesmo nezavisni institut i naše podatke objavljujemo na osnovu metodologija koje i sami ste rekli da se menjaju i iz nekih tih promena metodologije koje su proistekle iz potrebe Evropske zajednice da zajedno imamo uporedive metodologije, dolazi do podataka koji su raskorak oko broja u taj period, a nekada i sada.
00:21:21 - Branko Josipović: Neki podaci su predmet revizije, neki nisu. Neki je nemoguće revidirati, jer u vreme kada govorimo o zaposlenosti i broju zaposlenih nisu postojali ovakvi administrativni izvori. Mi smo te podatke dobijali na osnovu statističkih istraživanja na malom uzorku broja preduzeća. Sada imamo potpuno obuhvat i ti podaci nikada ne mogu biti u pravoj meri uporedivi. Kao i popisi stanovništva koji nisu uporedivi u pravoj meri kad uzmemo administrativne izvore i-i popis od kuće do kuće.
00:21:47 - Branko Josipović: Dakle, te razlike će postojati, nažalost, i tako će i ostati. I vi i mi smo, kao što ste vi napomenuli- -na našem sajtu i u sredstvima informisanja više puta to naglašavali da postoje promene u metodologiji. Mi ne možemo da utičemo, naravno, na bilo kog kao korisnika naših podataka da te napomene ne iznosi ili iznosi, i ne možemo zaista svaki put reagovati, ali jasno je da vi osmisleno stojimo iza svih naših podataka, stojimo iza naše metodologije kao zvanične statistike i tako ćemo raditi ubuduće. Hvala.
00:22:23 - Veroljub Arsić: (zvuk stolice) Zahvaljujem. Kolega Nikezić, jedan minut je još preostao, izvolite.
00:22:28 - Dušan Nikezić: Nemam ni ja, to je upravo ono što najmanje što se očekuje od vas, da reagujete. Vi nikada ne reagujete kada vlast zloupotrebljava i poredi podatke koji su neporedi. Vi ste svesni da se dobro znate, da se BDP u Srbiji obračunava u dinarima, a ne u evrima. Ova vlast konstantno zloupotrebljava to, i iznosi podatke, daje zadnjih tri, četiri godine BDP por-porastao pedeset osam posto, a realno je poraslo dvanaest zarez devet posto. I to se zloupotrebljava i to se koristi ne samo u političke, to se koristi i za kreiranje politika.
00:23:06 - Dušan Nikezić: Mi u-uugrožavamo našu ekonomsku budućnost, našu ekonomsku stabilnost, našu, našu ugroženost javnim dugom. Zbog takvih propusta i takvih zloupotreba statističkih podataka.
00:23:28 - Veroljub Arsić: I zato verujemo da imate, imate ovlašćenja, a morate imati i snage da reagujete- Privodite kraju.
00:23:29 - Dušan Nikezić: -da, u stvari i da, i da, i da to korigujete.
00:23:34 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Kolega Mitrović, izvolite.
00:23:38 - Peđa Mitrović: Ja ću kratko samo što se tiče statistike. Ono što nismo tangirali, a problem je, prva stvar, statistika treba da samo proizvodi podatke. Statistički zavod je u prethodnom periodu, u prethodnim godinama, zapravo i to dužem nizu godina, sve ponašao i kao analitički servis koji je podržavao rad predsednika republike. Predsednik, pre-te-prethodni direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević je bio član čak, čak eh, član Saveta za BDP i sugerisao je kad koji javni radovi da se izvode kako bi se BDP kratkoročno maksimizirao. Dakle, to su problemi u radu Zavoda za statistiku koji nisu adresirani ovim zakonom, niti vašim izlaganjem.
00:24:10 - Peđa Mitrović: I to je veliko pitanje kako će se to adresirati. Dakle, Zavod za statistiku mora samo da proizvodi podatke i da ih publikuje u istom trenutku ka svima. I tu se mandat Zavoda za statistiku završava. On nije analitički servis ni vlade ni predsednika republike. I druga stvar je ono što je jako opasno.
00:24:26 - Peđa Mitrović: (kašalj)Da, ehm, što se (smijeh) iz izlaganja i javnosti, u javnosti vidjelo predsjednik Republike je često imao statističke podatke pre nego što su oni objavljeni na sajtu zvanične statistike i to je nedopustivo. Dakle, to je također nedopustivo. Statistika mora da jednako deluje prema svima i to je nešto što još jedanput kažem, niste adresirali ni ovim zakonom ni va-vašim izlaganjem, a zaista potkopava temelje funkcionisanja društva i funkcionisanja političkog sistema, jer ne može nitko da bude privilegovan u korištenju statističkih podataka. Hvala.
00:24:56 - Veroljub Arsić: Kolega Radosavljević, izvolite.
00:24:59 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem predsjedniče. Zarad javnosti i građana Srbije, pravo da znamo šta je to statistika i čime se bavi Republički zavod za statis-statistiku. Pre svega objektivno i sistematsko prikupljanje podataka, što je i cilj našeg Zavoda za statistiku, obrada i objava rezultata, gdje oni savesno to rade već godinama unazad. Praćenje ekonomskih, demografskih, socijalnih i drugih pokazatelja. To je ono osnovno čime se bavi Zavod za statistiku.
00:25:43 - Nikola Radosavljević: I kada čujem ovakve izjave pojedinih narodnih poslanika, članova Odbora za finansije koji imaju jedinu zamerku to što naš predsjednik Aleksandar Vučić objavljuje neke statističke podatke, kažu pre Zavoda za statistiku. Pa gospodo, ako se neko bavi ozbiljno državom, ako neko rukovodi državom na jedan savesan način, naravno da će da sagledava sve činjenice i da zo-da uzima sve u obzir šta se dešava. Naravno da će da vodi statistiku i da se bavi brojkama i da upoređuje. Vama ta-to upoređivanje, kada vi kažete od dve hiljade dvanaest ili do dve hiljade dvanaeste očigledno najviše smeta. I to je ono što vas boli, jer statistički podaci nikako vama idu u korist.
00:26:45 - Nikola Radosavljević: Vama ti statistički podaci, ako počnete da iznosite apsolutno samo štete i ni u jednom periodu vi niste pokazali da ste nešto uradili bolje i da ste uradili nešto savesnije nego vlast koja je danas ovde i koja se stvarno bori za sve građane Republike Srbije. Al meni je još više ovako degutantno, ako mogu tako da se izrazim, kada neko priča o statistici i kada negira neke pod, ovaj statističke podatke i ono što je urađeno, a posebno naglašava i ba-stavlja akcenat na neke koruptivne radnje. Pa ako vučemo statistiku i ako gledamo statistiku, kakva bi bila statistika kada bi uporedili na primer poslovanje Azotare i CES Mekona? Da li je to kad uporedimo podatke, ako na primjer nestanu sedamdeset hiljada ili se prodaju sedamdeset hiljada tona đubriva po nekim subvencionim-subs-ci-soni-subvencionim cenama, da li to ostvaruje neku, neki gubitak našeg budžeta, na primer od četiri zarez pet miliona evra? I sad kad pogledamo te statističke podatke, ko je omogućio to i ko je bio umešan u to?
00:28:19 - Nikola Radosavljević: Da li je to bio upravo narodni poslanik koji iznosi najveće moguće kritike i uvek se javlja, uvek pametuje, uvek znao najbolje, a imao je da pokaže u svom nekom prošlom angažovanju šta je znao i šta zna i kao savetnik ministra za privredu, a kao i savetnik u kompaniji Multikom. Toliko hvala.
00:28:54 - Veroljub Arsić: Da li se još neko javlja za riječ od kolega poslanika? Pošto se niko ne javlja, ja bih da iskoristim svoje pravo kao član Odbora. (dih) Jako dobro se sećam jedne izjave jednog od ne n-jednog od, nego naj-neuspešnijeg premijera u istoriji Srbije, kome je jedan ovde sad prisutni kolega bio čak i savetnik u Kabinetu, koji je rekao dve hiljade jedanaeste godine na kraju da je Srbija izašla iz, statistički izlaza-izašla iz ekonomske krize, samo da to još građani ne osjećaju. Rezultat tako slobodne tvrdnje je bio poraz na izborima dve hiljade dvanaeste politike koju je sprovodio tadašnji premijer. Evo, mi smo slušali kolegu, imali smo živce.
00:30:07 - Veroljub Arsić: Da se mogu povratiti na nečemu ono- Pa znam, svestrana ličnost. E, sad, da krenemo redom šta je bilo zamerano našem Republičkom zavodu za statistiku, a najmanje smo se bavili samim zakonom. Pa kažem, pozivajući se na izvore iz Fiskalnog saveta, nije moguć rast BDP-a bez rasta zaposlenosti. Samo je zaboravio da kaže, to je bilo pre nego što je rečeno da će-Da je nije moguć rast zaposlenosti bez rasta BDP a. Pa su se tako rečeno, prvi put je rečeno nije moguć rast BDP a bez rasta zaposlenosti, a posle dve godine nije moguć rast zaposlenosti bez rasta BDP a.
00:30:57 - Veroljub Arsić: E tako nam je ocene davao Fiskalni savet i za proteklih deset i više godina ni jedan jedini put nije pogodio ono što je predviđao da će se dešavati na našim u našoj ekonomiji i javnom javnim finansijama. Ni jedan jedini put sam ja često i postavljao svrhu. Čemu vi služite? Ali dobro. Dobili su još ko zna koju priliku, pa neka raspravljaju.
00:31:29 - Veroljub Arsić: Kada pričamo o rastu nezaposlenosti, Ja više volim da koristim jedan drugi podatak formalni rast zaposlenosti. Tu Republički zavod za statistiku nema uticaj. Jer samo vuče podatke iz fondova gde su zaposleni prijavljeni i nema nikakve manipulacije, niti je ona moguća. E sad, ako se neko zanese u tome da tvrdi da je to moguće. Mi na narednoj sednici Narodne skupštine usvajamo Zakon o budžetu Republike Srbije sa finansijskim planovima Fonda za zdravstveno osiguranje i penziono osiguranje.
00:32:20 - Veroljub Arsić: Pa tamo ima struktura prihoda koju kolege poslanici gledaju, pa se jako dobro sećam da je, čini mi se u jednom trenutku dve da li dvehiljadhe jedanaeste ili dvanaeste penzioni fond bio finansiran skoro šezdeset procenata iz budžeta. Pedeset i pet procenata. Evo kolega me ispravlja. Danas je to dvadeset procenata iznosa koji ide iz budžeta. Nominalno je manji na skoro dva i po puta veći ukupan iznos kojim raspolaže Fond za penziono osiguranje znači ne samo da je dvadeset procenata danas učestvuje, nego je u apsolutnim brojevima manji.
00:33:04 - Veroljub Arsić: Ko se razume u ekonomiju, to znači dve stvari da raste broj zaposlenih i da rastu zarade u Srbiji. I nije potreban neki veliki zavod za statistiku i njegovi podaci su ustvari objedinjeni podaci više državnih organa. Pa zato nemojte da se čudite kad predsednik Republike Srbije ima određene podatke zato što i Ministarstvo za rad i boračka i socijalna pitanja vodi računa o tome koliko ima zaposlenih, kakve su im penzije, koliko ima penzionera i prirodno je da ako zatraži predsednik ili bilo ko od nas poslanika te podatke dobije. Nije teško izračunati i to su sve vrlo precizni podaci. Koliki je uvoz na teritoriji Republike Srbije?
00:33:54 - Veroljub Arsić: Koliki je izvoz sa teritorije Republike Srbije? Koliki je ukupan finansijski promet na teritoriji Republike Srbije? Sve su to podaci koji se vrlo lako dobijaju. Jer je naš sistem takav da su svi ti podaci međusobno povezani i osporavanje toga je po meni samo za laike i totalne neznalice. E sad, da li neko može da bude toliko glup da pokušava da ospori ono što je svima vidljivo?
00:34:29 - Veroljub Arsić: To je njegov problem nije moj. Onda idemo na sledeći podatak, kaže ovako. Vlast namerno veštački održava kurs evra da bi rast BDP a bio veći. Evo ja mogu da kažem nešto. Kurs evra od dvehiljadeosme do dvehiljadedvananaeste nije bio zasnovan na tržišnim principima, nego na špekulativnim principijima.
00:35:05 - Veroljub Arsić: Gde su se oni koji su raznim sumnjivim transakcijama novac iznosili iz Srbije, pa smo zato i menjali Zakon o deviznom poslovanju koji je opet sada bio napadan. Iz istog razloga da bi devizna sredstva koja su korišćena kao avans za uvoz robe i usluga ostala van Srbije. Pa je prodat Delez prodat Maxi delezu za milijardu i tristo miliona evra. Knjižili su kao direktnu stranu investiciju, a novac završio na Kipru. Pa jel to knjiženje direktnih stranih investicija, statistički podatak?
00:35:47 - Veroljub Arsić: Jeste. Pa što ovde ovaj koji je knjižio taj podatak kao direktnu stranu investiciju, a novac završio na Kipru da nam soli pamet, kako je neko sada statistički podešavao podatke. Kaže, to je bilo normalno. To je rekao na prošloj sednici Odbora. To se tako knjiži.
00:36:13 - Veroljub Arsić: Prodan trgovinski lanac iznese pare iz države i onda kažem, to je direktna strana investicija. Ljudi moji, tu se kosi sa zdravom logikom. Ajmo dalje. Ako je kurs evra precenjen ili potcenjen kako god, zašto nam onda devizne rezerve rastu? Neka mi to neko objasni?Jer kada je bio špekulativni, mi smo trošili devizne rezerve.
00:36:48 - Veroljub Arsić: Pa smo nagurali kurs evra pod izgovorom da tako poboljšavamo poziciju naših izvoznika kojih nismo ni imali, da bi u trange-frange transakcijama. U špekulacijama neko na monetarnom tržištu zarađujemo novac. Samo to nije knjiženo kao rast, nego kao krađa je trebalo da se knjiži, što nije. Zašto nam onda, ako je kurs evra precenjen ili potcenjen kako god raste pokrivenost izvoza uvozom? Jer ako je evro previše jeftin, naša privreda ne bi mogla ništa da izvozi.
00:37:39 - Veroljub Arsić: (pauza) Samo čini mi se da kad neko pokrene tu priču, uvek postoji određeni i finansijski i drugi lobi, samo da podsetim. I privreda i stanovništvo su zaduženi u kreditima u velikom procentu u kreditima koji su indeksirani u stranim valutama. Zamislite deset ili petnaest posto da padne dinar od tog trenutka deset ili petnaest procenata rastu kamate. Banke knjiže ovaj aa razlike u kao gubitak, razlike u kursnim razlikam,razlik aa gubitak u kursnim razlikama. Stanovništvo smanjuje potrošnju, a jedinu korist imaju oni koji imaju koji su vlasnici tih kredita, ne korisnik.
00:38:26 - Veroljub Arsić: Korisnik je privreda i stanovništvo. Pa postavljam pitanje da li to neko hoće da omogući ekstra profit bankama kada takve tvrdnje iznosi? (pauza) Dakle, takođe, da li je i da li predsednik ili bilo ko može da se pohvali da danas, evo podatak koji je izneo jedan od kolega danas radi državljana Srbije dva miliona sto devedeset pet hiljada. To je skoro dva miliona i dvesta naših državljana, formalno u radnom odnosu. 'nači, ne računa se rad na crno.
00:39:20 - Veroljub Arsić: Ne računa se ono što ne vidi naš sistem, nego formalno. A za njegovo vreme je bilo formalno milion i sedamsto trideset hiljada, dok je bio savetnik u kabinetu predsednika Vlade i savetnik u kabinetu ministra privrede. Pa da li je nekome potrebno da fingira podatak ili ne? I konačno da raščistimo oko javnog duga. Podaci koje je kolega izneo četrdeset i pet procenata su bili podaci o javnom dugu zaključno sa 30.06.2012.
00:40:00 - Veroljub Arsić: godine. Samo da podsetim kolege nisu nikakvi statistički podaci, nego pravi podaci, da je ostvaren prihod za prvih šest meseci 2012. Godine poreski prihod bio izvršen u procentu od šezdeset procenata. Znači, samo šezdeset procenata planiranih poreskih prihoda je bilo ostvareno dok je celokupan budžetski deficit za 2012. godinu potrošen sa 30.06.2012.
00:40:32 - Veroljub Arsić: godine. Pa nije mu baš taj podatak ispravan, pogotovo što čita samo javni dug na osnovu onoga na šta je Narodna skupština dala saglasnost, a na one obaveze koje je napravila Vlada Republike Srbije i koja je planirala da finansira isplate iz redovnih prihoda koji nisu ostvareni takođe su javni dug. Pa zato imamo narastanje javnog duga sa 31.12.2012. Na sedamnaest zarez sedam milijardi evra. I niko ne može da kaže da je to dug Dačićeve vlade ili Vučićeve, nego oni koji su te obaveze stvarali za dvanaest godina vlasti.
00:41:13 - Veroljub Arsić: Pa su se i u kasnijem periodu čitave 2013. I četrnaeste godine. Mi smo to u šali zvali kosturi obaveza jer kad god otvorite neki ormar, vidite da imate još uvek neizvrš, neizmirenih obaveza iz 2009, desete, jedanaeste, dvanaeste. Pa, da podsetim, bili su, aa prihvatili smo obaveze da se isplate razlike u penzijama za vojne penzionere i to je takođe uticalo na naš javni dug, jer je neko povećavao penzije redovnim penzionerima, a vojnima nije, pa smo plaćali obaveze koje su imale lokalne samouprave prema Srbijagasu da bismo obezbedili normalno funkcionisanje i snabdevenost gasa tržištem. Pa je to na kraju narašlo na onih sedamdeset četiri, sedamdeset pet procenata javnog duga, računajući da nismo imali ni dovoljno prihoda da izmirujemo kamate koje smo već na stare dugove plaćali, pa smo imali staru deviznu štednju, koja se takođe isplaćivala do 2016.
00:42:14 - Veroljub Arsić: godine. I na sve to svaki podatak koji je objavljivao naš Republički zavod za statistiku Eurostat je potvrđivao Svetska banka potvrđivala Međunarodni monetarni fond je potvrđivao i ne može niko da me ubedi da podaci nisu tačni i verodostojni.Zato što su kontrolisani sa više strana. I možda nama Međunarodni monetarni fond, gledajući u oblasti javnih finansija, gledajući u oblasti reforme i ne treba. Dokazali smo da možemo i znamo sami da brinemo i o našoj privredi i javnim finansijama, ali nam treba zbog ovih nevernih Toma, koji će svaki podatak da pokušaju da prikaže kao lažan, iako svaki građanin Republike Srbije taj podatak itekako vidi. Da ne spominjem najduži kilometar, najskuplji, najskuplji kilometar na svetu, a to je Most nade.
00:43:34 - Veroljub Arsić: Pa su takvi sad sebi dali za pravo da pričaju o korupciji, a familija mu bila pod pritvorima zbog korupcije. (šapnuti) ? Kolega Mitroviću, zatražili ste reč, izvolite.
00:43:51 - Peđa Mitrović: Nekoliko stvari. Prvo što se tiče zaposlenosti i nezaposlenosti, ona se ne vodi samo na osnovu zvaničnih evidencija. Tu su predstavnici Zavoda za statistiku, mogu da Vas upute kako se meri i zaposlenost i nezaposlenost. Tu je problem u anketi o radnoj snazi. Dakle, anketa o radnoj snazi se sprovodi na uzorku jednom kvartalno i na osnovu nje se vrše procene i o formalnoj i o neformalnoj zaposlenosti.
00:44:15 - Veroljub Arsić: Dakle, postoji nešto što se zove neformalna zaposlenost, odnosno ono što nije registrovano u PIO fondu
00:44:17 - Peđa Mitrović: Nemojte da me ispravlja te, ja sam to i rekao.
00:44:20 - Veroljub Arsić: Niste to rekli, rekli ste samo zvanična statistika. Samo, samo zvanični podaci- Rekao sam formalno zaposleni kolega Mitrović.
00:44:22 - Peđa Mitrović: Ali kada pričamo o-o, dakle, o zaposlenosti i nezaposlenosti bitan je i taj neformalni deo.- Kad pričamo o neformalnom, mogu samo završim, ako nije problem. Kad pričamo o neformalnom delu, dakle ono što jeste problem, što u jednom trenutku statistika kao zaposlene počela da meri i one koji rade jedan sat u prethodnoj nedelji, to je, ne, to je metodologija Eurostata. Nije to sporno. Dakle, nije sporno uopšte, ali problem je što naraste problem sa da takom kvalitetom rada, k-kvalitetom zaposlenosti koju se n-n-ne analizira. Da zaista neko ko je brisao po kući sat vremena pre toga može biti zaposlen.
00:44:51 - Peđa Mitrović: Druga stvar devizni kurs, dakle što se tiče deviznog kursa, mi imamo problem sa deviznim kursom i zbog njega imamo nešto što liči na holandsku bolest, takozvanu. Dakle, imali smo visoku inflaciju, najvišu, među najvišim u Evropi. Sa druge strane, kurs je bio potpuno stabilan. Ono što se desilo, nominalni kurs je bio stabilan, ali realni kurs aprecirao. Kada vam, a-dakle, ako vam realni kurs aprecira, to obara konkurentnost vaše privrede.
00:45:13 - Peđa Mitrović: Dakle, to se desilo sa Srbijom. To jeste jedan od razloga zašto naša država nije više toliko konkurentna u privlačenju stranih investicija, jer je za one koji imaju nisku produktivnost postala skupa zbog realnog rasta zarada. Dakle, u, dakle kad se poredi na međunarodnom nivou, odnosno evropskom nivou. S druge strane, privredni ambijent je apsolutno neuređen i dalje i neatraktivan za visokosofisticirane strane investicije. I mi smo se našli u tom jazu i zato imamo problem sa prilivom stranih direktnih investicija.
00:45:41 - Peđa Mitrović: I treća stvar na koju moram da reagujem, aa, pitanje, aa, deficita, dakle, 2012. godina je bila izborna godina, to nije sporno. 2013, 2014 i 2015 Vas ništa nije obavezivalo da, a-a da sprovodite visoke budžetske deficite i da gomilate i dalje javni dug. To je bila Vaša politička odluka. Dakle, to nemojte molim Vas da sad govorite da su neke preuzete obaveze iz prethodnog perioda uticale tri godine na visinu budžetskog deficita kod vas.
00:46:06 - Peđa Mitrović: Dakle, to apsolutno nije tačno. To je Vaša, samo isključivo Vaša politička odluka i zbog Vaše odluke Srbija se našla 2015. godine u dužničkoj, dužničkoj krizi i morala je da sprovodi teške mere fiskalne konsolidacije i opet koje su sprovedene na jedan izuzetno nepravedan način. Dakle, izuzetno ste oštetili jednu kategoriju penzionera da bi se zaštitili drugu i to samo iz političkih razloga. Na to Vas je svako upozoravao da je to bila jedna izuzetno nepravedna štednja zato što umesto da ste svim penzionerima smanjili pet posto, što bi bilo neosetljivo, vi ste odlučili da kaznite penzionere sa visokim penzijama, a da zapravo tako kupujete penzionere sa niskim primanjima.
00:46:36 - Peđa Mitrović: Dakle, mnogo je problema u vašoj ekonomskoj politici. Mnogo je toga što izvrćete u odnosu na ono što je zaista urađeno i šta se zaista desilo, ali ja Vas molim zaista zbog ovog doma da ipak se držimo činjenica, a ne naših utisaka. Hvala.
00:46:52 - Veroljub Arsić: (zvuk stola i pokreta) Zahvaljujem kolegi Mitroviću. Pa valjda zato što je to tako (pauza) da se naše statističke podaci koje objavljujemo poklapaju sa kvalitetom života i valjda zato i dobijamo na izborima (šum papira) i zato imamo poverenje građana. Neću sada da ulazim više u neku visokovnu debatu. Pogotovo ako vidimo da je nivo direktnih stranih investicija u toku protekle godine bio skoro šest milijardi evra, što je bilo najviše i nezapamćeno, mogu da kažem slobodno, u istoriji Republike Srbije, a inflacija od dve hiljade-- od prošle godine do današnje prosečna je negde nešto malo manje od tri procenta. Znači za jedan procentni poen možda ne-- različita od zemalja evrozone.
00:47:50 - Veroljub Arsić: Dva osam je, da, sada inflacija znači čak možda i manja nego na, aa, od jednog procenta razlike u evrozoni. Zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje. Izjašnjavamo o svakoj tački dnevnog reda pojedinačno. Prva tačka. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zvaničnoj statistici koji je podnela Vlada u načelu.
00:48:14 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržanih nema od ukupno dvanaest, te konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog odluke. Ovimi smo iscrpili d-dnevni red. Zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem sednicu.
Snimak sednice
