Na sednici održanoj 22. februara, članovi Odbora razmatrali su liste kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koju je podneo predsednik Republike, predlog Vrhovnog kasacionog suda za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku. Sednici su ispred predstavnika predlagača prisustvovali Jasmina Mitrović Marić, savetnik predsednika Republike, Janko Lazarević, zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Sandra Ulezić i Stanislav Đukić, sudije Državnog veća tužilaca. U okviru prve tačke dnevnog reda, članovi Odbora razmatrali su predlog predsednika Republike Srbije da između kandidata dr Nenada Tešića i Marka Blagojevića Narodna skupština, u plenumu, izabere jednog za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U uvodnom obrazloženju, Jasmina Mitrović Marić je istakla da se radi o dvojici kandidata koji etički i profesionalno mogu, na najadekvatniji način, da obavljaju dužnost na koju se biraju. U nastavku sednice, Odbor je predložio Narodnoj skupštini da izabere Slobodana Gazivodu za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koga su, kao zajedničkog kandidata, predložili sudije Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, Odbor je usvojio i listu kandidata za zamenike javnog tužioca koju je podnelo Državno veće tužilaca. U uvodnom izlaganju, Sandra Ulezić je naglasila da je ovo prvi konkurs koji se sprovodi po novom Pravilniku za predlaganje sudija Državnog veća tužilaca, na osnovu ispita koje propisuje Veće. Od ukupno 133 kandidata, kako je izjavila Ulezić, sedamnaestoro je ispunilo kriterijume, sa maksimalnim brojem bodova. Takođe, Ulezić je naglasila da su prvenstvo imali kandidati sa najdužim stažom sudije saradnika i kandidati koji su uspešno završili Pravosudnu akademiju. Predloženi kandidati su: Saša Minić, Mirjana Stajkovac, Jelena Stevančević, Aleksandra Vujičić, Miljan Dedić, Marija Stojilković, Milan Živković, Dejan Milenković, Vuković Nikola, Stanislava Kolarski, Dragana Mojsin, Boris Majlat, Milan Mićić, Ana Marija Vulić, Aleksandar Protić, Snežana Mitić i Sonja Trajković. U okviru četvrte i pete tačke dnevnog reda, Odbor je utvrdio da su, usled navršenja radnog veka, prestale funkcije Edvardu Jerinu, javnom tužiocu u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu i Danilu Vujičiću, javnom tužiocu u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku. Sednici Odbora je predsedavao predsednik Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Neđo Jovanović, Mihajlo Jokić, Đorđe Komlenski, Aleksandar Martinović, Žarko Mićin, Nenad Milić, Miletić Mihajlović, Jovan Palalić, Biljana Pantić Pilja, Balint Pastor, Sreto Perić, Katarina Rakić i narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Na sednici održanoj 21. februara 2017. godine, razmatran je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar – decembar 2016. godine i informisani su članovi Odbora o dijalogu Beograda i Prištine. Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, predstavio je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar – decembar 2016. godine, upoznavši članove Odbora sa podacima o utrošenom novcu i projektima koji su realizovani u izveštajnom periodu. Članovi Odbora, nakon rasprave, prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar- decembar 2016. godine. U nastavku sednice, direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini Dragan Vladisavljević, detaljno je informisao članove Odbora o dijalogu Beograda i Prištine i to o suštinskim pitanjima vezanim za Zajednicu srpskih opština i katastar, telekomunikacije, energetiku, most, diplome, pravosuđe, policiju, zvanične posete, status imovine Srpske pravoslavne crkve i poštovanje ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji. Vladisavljević je istakao da je konstruktivan pristup nužan uslov pri jačanju poverenja i rešavanju problema između srpske i albanske zajednice. Predsednik Odbora je na kraju sednice obavestio članove da su, u periodu između dve sednice Odbora, primljene dve predstavke građana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Mirko Krlić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Milovan Krivokapić, Sonja Vlahović, Aleksandar Čotrić, Tanja Tomašević Damnjanović, Zvonimir Stević, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Gordana Čomić, Miroljub Stanković, Hadži Milorad Stošić, Boško Obradović, Slaviša Ristić, dr Sanda Rašković Ivić i Goran Bogdanović.

Na sednici održanoj 20. februara, članovi Odbora razmatrali su položaj osoba sa invaliditetom, sa posebnim osvrtom na delovanje nevladinih organizacija i usluge socijalne zaštite koje one pružaju. Članovima Odbora i predstavnicima udruženja za pomoć osobama sa invaliditetom obratio se član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite i zdravstva Grada Subotice Ilija Đukanović, upoznavši prisutne sa aktuelnim stanjem u ovoj oblasti. Između ostalog, informisao je prisutne da su iz gradskog budžeta izdvojena znatna sredstva za finansiranje određenih usluga kroz ustanove koje se nalaze u Subotici, kao što su: Centar za socijalni rad, Gerontološki centar i Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“. U nastavku izlaganja, naveo je da Grad svake godine raspisuje konkurse u oblasti društveno-humanitarnog rada i dodao da je u 2016. godini, po konkursu, trećina opredeljenih sredstava odobrena udruženjima osoba sa invaliditetom. Ilija Đukanović je istakao da je Grad spreman da podrži sve projekte u cilju poboljšanja uslova života osoba sa invaliditetom i da će pružiti maksimalnu pomoć u okviru svojih nadležnosti. Dr Vesna Rakonjac, predsednica Odbora, upoznala je prisutne sa delokrugom rada Odbora i dodala da je Odbor formirao Radnu grupu za osnaživanje osoba sa invaliditetom, koju čini 11 narodnih poslanika iz raznih poslaničkih grupa, a koja ima za cilj, između ostalog, da kroz posete lokalnim samoupravama, utvrdi realno stanje i ustanovi probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vladimir Pešić je istakao da se Ministarstvo posebno angažuje kada su u pitanju osobe sa invaliditetom i dodao da je Vlada Republike Srbije formirala Savet za osobe sa invaliditetom, kao stručno i savetodavno telo Vlade, koga čine predstavnici nadležnih državnih organa, civilnog društva i nevladinih organizacija. Formiranje Saveta, kao stručnog i savetodavnog tela Vlade, od velikog je značaja za razmatranje pitanja društvenog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom, za pokretanje inicijativa za koordinaciju sa nadležnim državnim organima u postupku donošenja propisa, sprovođenje zakonskih i drugih propisa o zaštiti osoba sa invaliditetom, kao i uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa vladinim i nevladinim međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom, naveo je pomoćnik ministra. Takođe, upoznao je prisutne da su gerontološki centri u Vojvodini dobili sanitetska vozila koja će biti 24 sata dnevno na raspolaganju svim građanima. U nastavku sednice, predstavnici udruženja za pomoć osobama sa invaliditetom izneli su probleme sa kojima se suočavaju, među kojima je i revizija tuđe nege i pomoći - dok traje revizija, roditelji, odnosno deca, ne dobijaju naknadu i do pola godine. Predstavnici udruženja smatraju da osobe sa stalnim dijagnozama, poput autizma, Daunovog sindroma, cerebralne paralize ne treba da podležu ponovnoj reviziji, odnosno da se te činjenice stalno i iznova dokazuju. Takođe, ukazali su na neophodnost angažovanja većeg broja personalnih asistenata, pomoćnika u kući, kao i porodičnih savetnika, a sve u cilju pružanja pomoći osobama sa invaliditetom. Predstavnici udruženja izrazili su zadovoljstvo što je 2013. godine usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kojim se uređuju podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, kao i obaveza zapošljavanja lica sa invaliditetom od strane poslodavca. Pomoćnik ministra, predsednica Odbora i član gradskog veća saslušali su probleme koji se odnose na položaj osoba sa invaliditetom i naveli da će preduzeti sve što je moguće u okvirima svojih nadležnosti kako bi se osobama sa invaliditetom omogućili kvalitetniji i bolji uslovi života. Sednici je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Radovan Jančić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Vesna Nikolić Vukajlović, Tomislav Žigmanov, Predrag Jelenković, Milena Ćorilić, Marija Janjušević i Enis Imamović. Pored članova i zamenika članova Odbora sednici je prisustvovao i narodni poslanik Milimir Vujadinović. Sednica Odbora se nastavlja u utorak, 21. februara, sa početkom u 13 časova, kada će se razmatrati druga tačka dnevnog reda: Migrantska kriza i njen uticaj na sistem socijalne zaštite u Subotici, jednoj od regija pogođenih krizom. Sednica van sedišta podržana je projektom „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. februara, razmotrio predloge finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2017. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2017.godinu; odluke o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Stručnih službi Fiskalnog saveta; pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnim službama Fiskalnog saveta i poslovnika o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Fiskalnog saveta. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, predlog predsednice Odbora da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice. Predložena akta, članovima Odborima obrazložio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, istakavši da je budžet za ovu godinu oko 39 miliona dinara, da ostaje isti i nepromenjen u odnosu na prethodne dve godine. Rashodi su isti, kao i struktura, a najveći deo iznose zarade i usluge po ugovoru, odnosno, naknada za predsednika Fiskalnog saveta, koji nije u radnom odnosu, i ugovori o privremenim i povremenim poslovima, naveo je Vučković. Takođe, predložene su izmene u stručnim službama i sistematizaciji, čime se vrši njihovo usklađivanje sa promenama proisteklim iz zakonskih izmena i dopuna. Predlaže se uvođene srednjeg nivoa zaposlenih, odnosno, uvodi se pozicija fiskalnog analitičara, jer su do sada postojale samo najviše i najniže pozicije. Naravno, ove izmene neće povećati broj ljudi zaposlenih prema sistematizaciji, a sredstva potrebna za to uklapaju se u budžet za 2017. godinu, istakao je Vučković. Nakon rasprave članovi Odbora dali su, većinom glasova, saglasnost na Predlog Finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2017. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2017. godinu, Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Stručnih službi Fiskalnog saveta, Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnim službama Fiskalnog saveta i Predlog poslovnika o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Fiskalnog saveta. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Milorad Mirčić, Slaviša Bulatović, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, Dušan Bajatović, Goran Kovačević, Zoran Krasić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović i Veroljub Arsić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 13. februara 2017. godine, 14. sednicu, koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Poljskoj Nikolom Zurovcem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio više inicijativa za posete i konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija. Odbor je usvojio Izveštaj o međunarodnoj saradnji Narodne skupštine za 2016. godinu, kao i izveštaje o realizovanim posetama. Odbor je konstituisao tri nove poslaničke grupe prijateljstva: sa Katarom, Tunisom i Ukrajinom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održanoj u Skupštini Grada Kruševca, 13. februara, članovi Odbora razmatrali su mogućnosti za unapređenje investicionog i poslovnog ambijenta i korišćenje sredstava namenjenih za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Na početku sednice, prisutnima se obratio Branislav Vesić, načelnik Rasinskog upravnog okruga ističući da je, uprkos dvodecenijskom privrednom padu, privredna aktivnost Rasinskog okruga, u protekle četiri godine, značajno poboljšana. Ukazujući na važnost održavanja sednice Odbora za privredu u Kruševcu sa ciljem razmatranja mogućnosti za unapređenje privrednog ambijenta Rasinskog okruga, Vesić je izrazio uverenje da će u narednom periodu, kroz mnogobrojne podsticajne projekte Vlade Republike Srbije, nastaviti pozitivan trend privrednog razvoja. Ujedno, Vesić je najavio da se početkom marta ove godine očekuje polaganje kamena temeljca nemačke kompanije „Kromberg i Šubert“, što će dodatno ojačati privredu Grada Kruševca i otvoriti nova radna mesta za građane. Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede istakao je da su neki od najvećih izazova za Vladu u proteklim godinama bila preduzeća Rasinskog okruga poput „Prva Petoletka“ iz Trstenika, „Prva Petoletka armature“ iz Aleksandrovca, „Trajal“ i „FAM“ iz Kruševca, koje su danas, ili uspešno privatizovane, ili su u fazi reorganizacije i restruktuiranja. Stevanović je dodao da su Vlada i Ministarstvo privrede, privredni razvoj svih delova Srbije, svrstali u prioritet svog rada, o čemu svedoči i početak „decenije preduzetništva“ u Srbiji od ove godine. Govoreći o mogućnostima za razvoj, Stevanović je istakao da je Ministarstvo privrede, kroz infrastrukturne projekte, u protekle tri godine obezbedilo 50 miliona dinara za razvoj privrednih subjekata u Kruševcu, dok je za Brus, Trstenik i Ćićevac bilo obezbeđeno 40 miliona. Takođe, što se tiče podsticaja i subvencija, kako je rekao, od ove godine se planira pružanje podrške za otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta i najmanje 100.000 evra opravdanih troškova ulaganja u jedinicama lokalne samouprave koje su, prema stepenu razvijenosti, razvrstane u devastirana privredna područja. Stevanović je najavio da će u saradnji sa Fondom za razvoj, kroz razvojne projekte, privrednici imati na raspolaganju do tri milijarde dinara, sa 20% bespovratnih sredstava, koje će moći da iskoriste za dalje unapređenje poslovanja, nabavku softvera, nabavku mehanizacije i slično. Predrag Vukićević, predsednik PK iz Kruševca naglasio je da je u Rasinskom okrugu, do početka 2017. godine, evidentirano poslovanje 9396 privrednih subjekata, što je za više od 1300 više nego što ih je poslovalo do istog perioda prošle godine. Govoreći o statističkim podacima, Vukićević je naglasio da je u Rasinskom okrugu zabeležen rast od 4,9 odsto, u odnosu na prethodnu godinu, u industrijskoj proizvodnji, dok je povećana i stopa, kako uvoza i izvoza, tako i turizma. Direktorka fonda za razvoj, Slađana Backović između ostalog je istakla da su domaćim privrednicima na raspolaganju i dugoročni investicioni krediti, pri čemu je naglasila da se deo sredstava dodeljuje kao bespovratna pozajmica. Kako je rekla, time je dat dodatni doprinos razvoju srpske privrede i omogućen dalji razvoj malih i srednjih preduzeća. Učešće na sednici uzeli su, pored narodnih poslanika, i preduzetnici iz Rasinskog okruga, koji su kroz konstruktivan dijalog razmenili mišljenja i informisali se detaljnije o mogućnostima za dalje unapređenje poslovanja. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Ivan Manojlović, Jelena Mijatović, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Dragomir J. Karić, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović, Gorica Gajić, Branislav Mihajlović, Stanislava Janošević, Nataša Mihajlović Vacić, Maja Mačužić, kao i narodne poslanice Dragana Barišić i Milena Turk. Sednici su prisustvovali i predstavnici institucija: Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, Željko Sertić, v.d. direktora Razvojne agencije Srbije, Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj, Dejan Vukotić, direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza a.d. Ivana Janačković, savetnik ministra privrede, Aleksandar Kemiveš, Privredna komora Srbije, direktor Odeljenja za strateško planiranje razvoj i analize, Branislav Vesić, načelnik Rasinskog upravnog okruga, Dragi Nestorović, gradonačelnik Kruševca, Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac, Zlatan Krkić, predsednik opštine Ćićevac, Vojkan Pavić, predsednik opštine Varvarin, Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik, Milutin Jeličić, predsednik opštine Brus, Predrag Vukićević, predsednik Regionalne Privredne komore Kruševac, Predrag Marković, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Kruševac, Aleksandar Šaronjić, direktor Agencije za regionalni razvoj Kruševac, Vanja Rodić, direktor Slobodne zone Kruševac, Miroslav Miladinović, predsednik Skupštine preduzetnika Privredne komore Srbije i Boško Pribaković, predsednik Udruženja preduzetnika Kruševac, kao i predstavnici kompanija iz Rasinskog okruga: DND Obrež, Građing Aleksandrovac, Glidžić ST Trstenik, Grof of Milutovac DOO Trstenik, Brana komerc, Florakom, Ivan Promet Kruševac, FAM Kruševac, PPT Namenska Trstenik, Rubin Kruševac, DS Smith Kruševac, Armature Aleksandrovac, Vino Župa Aleksandrovac, Župa komerc Kruševac, Ekomlek Kaonik, Bramy Aleksandrovac, Vlasinac Igda Kruševac, Voće Produkt Brus, Dunipak Kruševac, Sweet Home Brus, BG Produkt Kruševac, Tehnogradnja Kruševac, Viva 92 Kruševac i Joter Kruševac. Sednica van sedišta podržana je projektom „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Na dnevnom redu sednice Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održane 9. februara, članovi Pododbora razmotrili su značaj Poljoprivredne stručne službe za najnerazvijenija područja. Veljko Đorđević, rukovodilac grupe za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, izneo je podatke koji govore da na teritoriji Republike Srbije postoji 35 savetodavnih službi, od kojih 23 deluje u centralnoj Srbiji, i u kojima radi 173 savetodavca, a preostalih 12 na teritoriji AP Vojvodina, u kojima radi 85 savetodavaca. Rečeno je i da ovaj broj savetodavaca nije dovoljan, ali i da pored toga, sve opštine na kojima se nalaze poljoprivredna gazdinstva, dobijaju adekvatnu pomoć. Savetodavcima je potrebna pomoć većeg broj univerzitetskih profesora i prisnija saradnja lokalnih samouprava i savetodavnih službi. Na sednici je bilo reči i o podsticajnim merama, o dodatnom smanjenju kamatne stope za subvencionisane kredite za mehanizaciju potrebnu privrednim gazdinstvima, ali i o budućim projektima najavljenim iz resornog ministarstva, takozvanim savetodavnim modulima, kojima će se meriti higijena mleka u stočarskim gazdinstvima i pospešiti kvalitet mlečnih proizvoda. Nakon diskusije Pododbor jednoglasno je prihvatio predlog zaključaka predsednika Pododbora Milije Miletića da se opštinama koje imaju status marginalnih – najnerazvijenijih područja poveća broj savetodavaca i stručnih osoba koje će pomagati na terenu i da se omogući edukacija i licenciranje stručnjaka iz jedinica lokalne samouprave i uspostavi uspešnija komunikacija stručnih lica iz lokalne samouprave i savetodavaca poljoprivrednih stručnih službi. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević i mr Marko Milenković, narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović, Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Veljko Đorđević, rukovodilac grupe za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Božidar Stojanović, direktor Poljoprivredne savetodavne službe Niš, Saša Stojiljković, načelnik Uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj u Nišu, dr Bratislav Pešić, direktor Poljoprivredne savetodavne službe Leskovac, Vlada Krstić, šef Odseka za privredu opštine Svrljig i Zoran Jozić, predsednik opštine Blace.

Na sednici održanoj 7. februara, Odbor je razmatrao Informacije o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. septembra do 31. decembra 2016. godine. Izveštaj su, ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavili Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu i Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja. Državni sekretar Velimir Stanojević, obrazlažući Izveštaj, između ostalog je istakao da su u datom periodu donete izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i Zakona o vodama, koji će omogućiti značajne olakšice poljoprivrednim proizvođačima, pre svega za korišćenje sredstava iz evropskih fondova u ovoj oblasti. Takođe, u ovom periodu Ministarstvo je krenulo sa pregovorima u vezi sa programom IPARD 2, čemu svedoči poseta ministra Branislava Nedimovića Briselu u novembru prošle godine. Kao ključna stvar, istaknuto je da je u decembru, usvajanjem budžeta Republike Srbije za 2017. godinu, predviđeno 8 odsto više sredstava za poljoprivredu nego u prethodnoj godini i da je, od oko 44 milijarde dinara, koliko iznosi ovogodišnji budžet Ministarstva, 86 odsto sredstava predviđeno za subvencije i podsticaje poljoprivrednih proizvođača. Uredbom Vlade Republike Srbije o načinu raspodele sredstava podsticaja, pored postojećih mera, uvedene su i nove mere u vidu kupovine voćarskih i vinogradarskih traktora kao i „Start-ap“ podrška za mlade poljoprivrednike, kojom će se omogućiti da, pod veoma povoljnim uslovima, mladi poljoprivredni proizvođači iskoriste državne subvencije, otvore svoja poljoprivredna gazdinstva i ojačaju područja u kojima žive. Stanojević je naglasio i to da je prepoznat problem u vezi sa porezima i doprinosima, kao i zdravstvenom zaštitom poljoprivrednih proizvođača, te da je ministar Nedimović pokrenuo razgovore sa direktorima nadležnih institucija, u cilju rešavanja nastalih problema. Osvrćući se i na problem sa ledom na rekama u Srbiji, nastalim tokom prethodnog ledenog talasa, Stanojević je istakao da je od izuzetnog značaja bila pomoć mađarskih ledolomaca koji su delovali i izvan granica propisanih bilateralnim sporazumom između dveju zemalja, kako bi, na najbolji način, zajednički uspeli da se prevaziđu nastali problemi. Članovi Odbora su tokom rasprave izrazili nadu da će se, između ostalog, u toku ove godine rešiti problem dugovanja poljoprivrednih proizvođača za poreze i doprinose, pitanje zaštite prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta, ali i raditi na tome da se kroz korišćenje potencijala, razvijaju najnerazvijenija područja Srbije. Odbor je, nakon rasprave, većinom glasova, usvojio Informaciju o radu Ministarstva i prosledio je Narodnoj skupštini na izjašnjavanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Milija Miletić, Marko Gavrilović, Radovan Jančić, Arpad Fremond, Dragan Jovanović, Marjana Maraš, Goran Bogdanović, Nada Lazić, mr Marko Milenković, prof. dr Miladin Ševarlić i Nenad Božić.

Na sednici održanoj 6. februara, članovi Odbora obavili su razgovor sa kandidatima za članove Programskog saveta i utvrdili konačnu listu kandidata za Programski savet Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Ujedno, članovi su na sednici utvrdili i liste kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji se bira na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine, liste kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i liste organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača, koje su predložila udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji i nacionalni saveti nacionalnih manjina, zajedničkim dogovorom. U okviru prve i druge tačke dnevnog reda, a u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, Odbor je obavio razgovor sa 26 kandidata i većinom glasova utvrdio konačnu listu od 28 kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“, koja će biti upućena Upravnom odboru RTS i koji će od predloženih izabrati petnaestoro za članove. Predloženi kandidati su: Branko Gardašević, Tijana Naumović, Miloš Stokić, Mirjana Maksimović, Tijana Kasper, Želimir Gvardiol, Maja Radović, Ivona Katić, Borka Popović, Ana Mandić, Aleksandar Zagorac, Balša Đogo, Aleksandar Dunđerin, Milivoje Pavlović, Predrag Obradović, Dejan Milenković, Vladan Terzić, Ivan Karl, Snežana Cvetković, Nebojša Spaić, Ivan Topalović, Duško Medić, Maja Vukadinović, Nikola Stojanović, Vuk Žugić, Dijana Subotički Miletić, Jovanka Todorović Savović i Milan Janković. U nastavku sednice, Odbor je utvrdio i listu kandidata, a koji ispunjavaju uslove propisane javnim pozivom, za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji se bira na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine. Kandidati su: Miloš Rajković, Mirjana Krstić Blažić, dr Divna Vuksanović, Srđan Škoro, dr Maja Vukadinović i Aleksandar Crkvenjakov. Takođe, Odbor je utvrdio i listu organizacija koje zajedno čine ovlašćenog predlagača i listu kandidata i za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji se bira na predlog udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji. Kandidati su: Božidar Nikolić, Željko Mijanović, Bratislav Petković i Darko Bajić, a organizacije: Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje dramskih pisaca Srbije, Akademija filmske umetnosti i nauke Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije i Asocijacija filmskih reditelja Srbije. Ujedno, većinom glasova utvrđene su i liste kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i organizacija koji zajedno čine ovlašćenog predlagača, koji se biraju na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zajedničkim dogovorom. Kandidat za člana je Stefan Jovanović, dok je organizacija Nacionalni savet romske nacionalne maljine. Sednicom Odbora je predsedavala predsednica Maja Gojković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Obradović, Stanija Kompirović, prof. dr Marko Atlagić, Ana Ćirić, Mirko Krlić, Dragana Kostić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Ljupka Mihajlovska, Aleksandra Čabraja, Aleksandra Belačić, Nikola Savić, Vesna Marjanović, Nataša Mihailović Vacić, Hadži Milorad Stošić, Đorđe Vukadinović, Enis Imamović, kao i narodni poslanici Boško Obradović i Zoran Živković.

Na sednici održanoj 2. februara, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja doneli su rešenje o utvrđivanju prestanka rada na položaju pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodioca Sektora za zakonodavstvo. U nastavku rada, Odbor je razmotrio i dao pozitivno mišljenje na zahteve članova Komisije za hartije od vrednosti Marka Jankovića i Mirjane Ivošević za vršenje druge javne funkcije. Takođe, članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenje na zahteve narodne poslanice Ljubice Mrdaković Todorović i člana Republičke izborne komisije Dragane Odović za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je razmotrio obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnim poslanicima Saši Raduloviću na Šestoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Odbor je, većinom glasova, doneo Odluku o novčanoj kazni za narodnog poslanika Sašu Radulovića u visini od 10 odsto osnovne plate, u iznosu od 6,829,78 dinara. Razmotreno je i izricanje mere održavanja reda narodnom poslaniku Saši Raduloviću i Marku Đurišiću na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije održanoj 23. decembra 2016. godine. Odbor je većinom glasova doneo Odluku o novčanoj kazni Saši Raduloviću u visini od 20 odsto osnovne plate, u iznosu od 13.659,55 dinara, a narodnom poslaniku Marku Đurišiću u visini od 10 odsto osnovne plate, u iznosu od 6.829,78 dinara. Na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije održanoj 27. decembra 2016. godine, oduzeta je reč narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, a Odbor je shodno tome doneo Odluku o novčanoj kazni u visini od 40 odsto od osnovne plate, u iznosu od 27.319,10 dinara. Takođe, na pomenutoj sednici izrečene su dve opomene narodnom poslaniku Saši Raduloviću, te su članovi Odbora doneli Odluku o novčanoj kazni u visini od 20 odsto od osnovne plate, u iznosu od 13,659,55 dinara. Na kraju sednice Odbor je utvrdio spisak nalepnica za parkiranje A- I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Katarina Rakić, Aleksandra Đurović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Nenad Čanak, Petar Petrović, Aleksandar Marković i dr sci. med. Darko Laketić.

Na sednici održanoj 2. februara, razmatrano je pitanje ovčarstva i kozarstva kao šanse za razvoj nerazvijenih područja u Republici Srbiji. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su ovčarstvo i kozarstvo izuzetan potencijal za razvoj poljoprivrede u celosti i da je nadležno Ministarstvo, izmenama zakonodavnog okvira, omogućilo da se ove oblasti poljoprivrede dodatno razvijaju. Osvrćući se na podatke, predsednik je istakao da Republika Srbija daje tri puta više subvencija u ovoj oblasti od zemalja Evropske unije i naglasio da će se podsticajnim merama, predviđenim za 2017. godinu, dodatno stimulisali proizvođači i odgajivači u nerazvijenim područjima. Dodao je da proizvodi kao što su ovčije i kozije mleko, meso i vuna predstavljaju izuzetan potencijal koji nerazvijena područja, posebno u Jugoistočnoj Srbiji, treba maksimalno da iskoriste. Miletić je zaključio će se razmenom mišljenja na ovu temu, kako sa predstavnicima nadležnog Ministarstva tako i ostalim učesnicima ove sednice, dati značajan doprinos u poboljšanju razvoja ovčarstva i kozarstva u Srbiji. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine istakli su da je više od 85.000, odnosno oko 1/4 ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava registrovano upravo u devastiranim područjima i da su iz tog razloga ona prioritet u razvoju. Kroz postojeće i nove mere podsticaja, pre svega u vidu „Start-ap“ podrške za mlade poljoprivrednike, omogućiće se, da pod veoma povoljnim uslovima, poljoprivredni proizvođači iskoriste državne subvencije, otvore svoja poljoprivredna gazdinstva i ojačaju područja u kojima žive. Dodali su i da su ovčarstvo i kozarstvo oblasti koje imaju izuzetne komparativne prednosti za dalji razvoj, te da je u 2016. godini proizvedeno 102.000 omatičenih ovaca, što predstavlja značajan rast, kao i 5.300 umatičenih koza, čemu se mora posvetiti dodatna pažnja u budućnosti. Podsetili su da je za 2017. godinu izdvojena subvencija od 4.500 dinara po grlu, kada je reč o autohtonim rasama. Na kraju su prisutne informisali da su izrađena dva pravilnika za proizvode biljnog i životinjskog porekla, kojima će se precizno urediti oblasti proizvodnje i stavljanja u promet ovih proizvoda. Sagovornici su se složili da aktuelne mere Vlade RS za podsticaje u poljoprivredi daju dobre rezultate, posebno u oblasti ovčarstva, ipak istakavši da u narednom periodu treba raditi i na prevazilaženju preostalih poteškoća sa kojima se poljoprivredni proizvođači u ovim oblastima suočavaju. Naglasili su da je to, pre svega, neophodnost formiranja odgajivačko-repro centara i testnih stanica, a predloženo je i aktivno uključivanje srednjih poljoprivrednih i visokih stručnih škola u ovaj proces. Naveli su i problem sigurnog plasmana robe na tržište, posebno u oblasti kozarstva, kao i eventualno subvencionisanje grla sa RB brojevima. Kada je reč o kozarstvu, istakli su da bi bilo dobro sistemski urediti pitanje veštačkog osemenjivanja koza i regulisati pitanje registracije prerade mleka. U nastavku su se složili i oko toga da je neophodno da se u narednom periodu dodatno radi na informisanju poljoprivrednih proizvođača u ovim područjima oko uslova za ostvarivanje subvencija, kako bi na što lakši način mogli da iskoriste sva raspoloživa sredstva koje ove subvencije pružaju. Nakon diskusije, članovi Pododbora usvojili su Zaključke kojima se predviđa mogućnost ostvarivanja saradnje između srednjih poljoprivrednih škola i visokoškolskih ustanova, kroz formiranje repro-centara i testnih stanica, kao i omogućavanje lakšeg plasmana proizvoda na tržište, zatim mogućnost stimulisanja poljoprivrednih proizvođača iz devastiranih područja kroz programe Nacionalne službe za zapošljavanje, mogućnost dodele RB broja grlima u nerazvijenim područjima, kao i mogućnosti ostavljanja podmladaka za reprodukciju. Pod tačkom razno, Frida Bauman iz Saveza udruženja odgajivača ovaca i koza Srbije, iznela je predlog da nadležno Ministarstvo u narednom periodu razmotri mogućnost uvođenja solarnih panela, posebno u planinskim krajevima, što će predstavljati dodatni podsticaj za razvoj devastiranih poljoprivrednih područja Srbije, što su članovi Pododbora usvojili kao Zaključak po ovoj tački dnevnog reda. Sednici Pododbora prisustvovali su Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nenad Terzić, rukovodilac Grupe za stočarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, prof. dr Slavče Hristov, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, dr Branislav Pešić, predstavnik Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju, dr Nevena Maksimović sa Instituta za stočarstvo u Beogradu, Slađan Rakić, pomoćnik za poljoprivredu predsednika opštine Žitorađa, Milan Rainović, predsednik Saveza udruženja kozara i ovčara Srbije, Frida Bauman iz Saveza udruženja odgajivača ovaca i koza Srbije i Tomislav Bogdanović, direktor veterinarske stanice u Svrljigu. Sednicom je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i narodni poslanici Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.

Na sednici održanoj 30. januara 2017. godine, u Prokuplju, članovi Odbora razmatrali su funkcionisanje zdravstvene službe u Topličkom okrugu. Na početku sednice, dr Snežana Arsić, direktor Opšte bolnice „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, koja pokriva teritoriju Topličkog okruga koji čine četiri opštine (Blace, Kuršumlija, Žitorađa i Prokuplje), navela je da je neophodno dalje ulaganje u infrastrukturu i objekte bolnice da bi zdravstvena služba normalno funkcionisala. Takođe je istakla da bi se obnovom i adaptacijom hirurškog operacionog bloka stvorili uslovi za kvalitetnije bolničko lečenje. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, doc. dr Ferenc Vicko, nakon izlaganja predstavnika zdravstvenih ustanova Topličkog okruga, složio se da je potrebno menjati način finansiranja i istakao da je jedan od glavnih ciljeva Ministarstva zdravlja sprovođenje i ulaganje u skrining kako bi se smanjila smrtnost prvenstveno od karcinoma grlića materice, dojke i debelog creva. Predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, dr sci. med. Darko Laketić, istakao je da je potrebno u saradnji sa izvršnom vlasti, a u skladu sa zakonom, napraviti poboljšanje u funkcionisanju zdravstvenih službi, kako u Topličkom okrugu, tako i u svakom delu naše zemlje. U nastavku sednice, Odbor je usvojio Izveštaj Radne grupe o razmotrenim predstavkama i predlozima građana podnetim od decembra 2016. godine, do dana održavanja sednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Branislav Blažić, prof. dr Milan Knežević, dr Dragana Barišić, dr Ljubica Mrdaković Todorović, dr Svetlana Nikolić Pavlović, Milovan Krivokapić, Marko Zeljug, Danijela Stojadinović, dr Danica Bukvić, Vladimir Đurić, Gordana Čomić, Milena Bićanin, Dragan Vesović, Vesna Ivković, kao i narodni poslanici: mr Marko S. Milenković i prim. dr Branimir Rančić. Sednica van sedišta podržana je projektom „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Na 11. sednici, održanoj 26. januara, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmatrali su temu voćarstvo - šansa za razvoj najnerazvijenijih područja. O voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji, strateškim projektima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, subvencijama i investicijama u voćarstvo govorili su državni sekretar Velimir Stanojević i Vesna Radojević iz Sektora za agrarnu politiku, a o situaciji na jugu Srbije, iz ugla savetodavne službe, Dejan Tomić iz Prokuplja. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da se u Srbiji 240.000 ha nalazi pod voćnjacima, a oko 50.000 ha pod vinovom lozom, kao i da se 55 odsto zemljišta pod voćem nalazi u Šumadiji. U 2016.godini Srbija je izvezla voća u iznosu od 473 miliona dolara, a glavni problemi sa kojima se voćari suočavaju jeste starost voćnjaka i preko 20 godina, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala, nedostatak najkvalitetnijih sorti voća i loša zaštita od klimatskih promena, kao što su zima, suša i grad. Miletić je pozvao na povećanje subvencija za voćarstvo u marginalizovanim područjima, komasaciju, ali i donošenje pravilnika kako bi, pre svega mali proizvođači, imali šansu za voćarsku proizvodnju. Držani sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević naveo je da je voćarstvo, kao grana poljoprivrede, velika razvojna šansa, ali šansa koja nije dovoljno iskorišćena. U Srbiji se godišnje proizvede 1,5 miliona tona voća, a voćarstvo u izvozu poljoprivrednih proizvoda učestvuje sa 20 odsto. Ministarstvo je s toga prepoznalo glavno strateško pitanje za unapređenje voćarske proizvodnje, a to je reonizacija. On je naveo da je 2013. godine završena reonizacija vinogradarske proizvodnje, a u naredne tri godine na redu je reonizacija voćarske proizvodnje sa ciljem definisanja reona i podreona pogodnih za gajenje određenih voćarskih kultura. Projektom će biti obuhvaćeno 170.000 ha pod voćnjacima sa 18 kultura, a analizu će uraditi poljoprivredni fakulteti i instituti u zemlji. Na osnovu ovakvog strateškog dokumenta određivaće se i davanje podsticajnih sredstava za gajenje određenih kultura na određenom prostoru, sa posebnim akcentom na marginalna područja, naveo je Stanojević. On je podsetio na budžetska sredstva namenjena poljoprivredi, a posebno na subvencije koje se daju za voćarsku proizvodnju i proizvodnju u nerazvijenim područjima. Pododbor je sa pravilnicima i svim vrstama subvencija u voćarstvu detaljnije upoznala Vesna Radojević iz Sektora za agrarnu politiku, a Dejan Tomić iz prokupačke savetodavne službe, sa situacijom u svih pet okruga na jugu Srbije po pitanju proizvodnje oblačinske višnje, šljive i jagodičastog voća, kao što su malina i kupina. U nastavku rada razmenjena su mišljenja o pitanjima kao što su usitnjene parcele, subvencije za mehanizaciju kojom se može raditi u voćnjacima, kupovina kvalitetnog i sertifikovanog sadnog materijala, reonizacija, organska proizvodnja, regresiranje goriva, izvoz i plasman robe na strana tržišta, izvoz svežeg voća, otkup i skladištenje voća i drugo. Nakon rasprave Pododbor je jednoglasno zaključio sledeće: potrebno je obezbediti veći broj savetodavaca za proizvodnju u nerazvijenim područjima, potrebno je nastaviti sa većim subvencijama u nerazvijenim područjima, povećati subvencije za zakup zemljišta u nerazvijenim područjima, potrebno je pojednostaviti procedure za dobijanje dozvola i saglasnosti za kopanje bunara na državnom zemljištu i potrebno je staviti akcenat na proširenje kapaciteta za skladištenje voća, razvoj protivgradne mreže i sistem navodnjavanja. Predsednik Pododbora Milija Miletić obavestio je članove da će se na narednoj sednici govoriti o stočarstvu, odnosno, ovčarstvu, kao šansi za razvoj najnerazvijenijih područja. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi mr Marko Milenković i Dalibor Radičević, kao i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 24. januara 2017. godine, utvrdio je Plan rada za 2017. godinu. Planom rada Odbora za kontrolu službi bezbednosti predviđeno je održavanje sednica radi razmatranja redovnih izveštaja službi bezbednosti, planirane su nadzorne posete regionalnim centrima svih službi bezbednosti, čime će Odbor u potpunosti primeniti svoja zakonska ovlašćenja u oblasti nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti. Odbor je doneo odluke o vršenju nadzornih poseta radi kontrole rada centara sve tri službe bezbednosti u Novom Sadu. Navedenim odlukama predviđeni su datumi nadzornih poseta, kao i predmeti i ciljevi nadzornih poseta. Članovi Odbora naglasili su potrebu da, u svetlu aktuelnih dešavanja i pretnji terorizmom kao realnim bezbednosnim izazovom, posebnu pažnju, u toku nadzora regionalnih centara službi bezbednosti, treba, pored kontrole zakonitosti rada, posvetiti sagledavanju stanja, tehničke opremljenosti i rešavanju eventualnih problema u radu službi bezbednosti kako bi se unapredila efikasnost njihovog rada. Ocenjeno je da aktuelna bezbednosna situacija u Evropi zahteva povećani stepen angažovanja i saradnje svih državnih struktura i službi bezbednosti. Imajući u vidu da Republika Srbija ima definisan zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti i odbrane, članovi Odbora istakli su da aktuelni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje zahtevaju njegovo revidiranje u cilju izmene pojedinih zakonskih rešenja i donošenja podzakonskih akata koji bi omogućili efikasniji rad službi bezbednosti, a sve u cilju povećavanja bezbednosti i sigurnosti građana. Odbor planira održavanje sednica radi razmatranja predloga, peticija i predstavki građana upućenih Narodnoj skupštini Republike Srbije koje se odnose na rad službi bezbednosti, kao i održavanje sednica radi razmatranja predloga zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti službi, po ukazanoj potrebi. Sednici je predsedavao mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi Odbora: Dragan Šormaz, Vladimir Đukanović, Saša Radulović, kao i zamenici članova Odbora: prof. dr Zoran Dragišić i dr Milorad Mijatović.

Na sednici održanoj 23. januara, članovi Odbora razmatrali su Dopunu osnove za zaključivanje Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju razmenom nota, radi davanja saglasnosti za privremenu primenu Sporazuma do njegovog stupanja na snagu. Predstavnice Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković i Mira Marinković Nikolić istakle su da je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju potpisan 2011. godine i predviđa režim dozvola za sve vrste prevoza stvari. Upoznale su članove Odbora da sa Ruskom Federacijom postoji problem koji se odnosi na nedovoljan broj dozvola za prevoz stvari i da je naša strana na sastancima mešovitih komisija upućivala molbe i zahteve Ruskoj Federaciji u cilju liberalizacije prevoza. Nakon održanih sastanaka, Ruska Federacija je prihvatila liberalizaciju tranzitnog prevoza u smislu izmene Sporazuma, što predstavlja prvi korak ka daljoj faznoj liberalizaciji. Nakon rasprave koja je usledila članovi Odbora su jednoglasno dali saglasnost Vladi Republike Srbije za privremenu primenu Dopune osnove za zaključivanje Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju razmenom nota do njegovog stupanja na snagu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, Goran Kovačević, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Ivana Stojiljković, Stefana Miladinović, Sonja Pavlović, Goran Ćirić, Snežana B. Petrović i Jasmina Karanac.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održane 23. januara, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za period avgust-oktobar 2016. godine. Informaciju je članovima Odbora obrazložila Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Božović je navela da je, što se tiče normativnih poslova, usvojena Uredba o dopuni uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim, podzemnim vodama, sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje. U proceduri za pribavljanje mišljenja upućena su četiri nacrta zakona kojima se potvrđuju međunarodne konvencije u oblasti zaštite životne sredine. U izradi pripreme nacrta akata radilo se na šest nacrta zakona, jednoj strategiji i jednom akcionom planu, a u okviru međunarodne saradnje, pripremljen je Predlog platforme sa Predlogom zaključka Vlade za učešće delegacije Vlade Republike Srbije na devetom sastanku Konferencije strana Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Na dalje, popunjen je upitnik o sinergiji Bazelske, Roterdamske i Stokhlomske konvencije. U okviru realizacije projekata, konkursa i ugovora, započeti su projekti sa brojnim organizacijama, poput IPA Tvinig Projekta, UNDP-a i brojnim drugim nevladinim organizacijama, a od 20 miliona dinara koji su izdvojeni za projekte nevladinih organizacija, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, zatvorilo je konkursnu proceduru i donelo Odluku za izbor projekata i dodelu finansijskih sredstava za 50 projekata, a ukupno je isplaćeno 19 909 420 dinara za sufinansiranje tih projekata. U toku realizacije projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije jalovina iz topionice u Zajači, realizovano je 75 odsto predviđenih radova. Što se tiče inspekcijskog rada za izveštajni period, Sektor za zaštitu životne sredine izvršio je 1868 inspekcijskih pregleda i izdao 209 rešenja. U navedenom periodu podneto je 47 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 13 prijava za privredni prestup. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Zahtev za dostavljanje mišljenja o primeni odredbi Zakona o upravljanju otpadom, koji je podnela kompanija FCC Eko d.o.o, na koji će dati autentično tumačenje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Branislav Blažić, i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Radoslav Cokić, Sonja Vlahović, Dragan Jovanović, mr Goran Čabradi, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Ivana Stojiljković, Borisav Kovačević, Jasmina Karanac, Vladimir Petković, Sonja Pavlović, predstavnci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i predstavnici organizacije „Zelena stolica“, mehanizma kroz koji deluju civilna društva.