Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 19. januara, razmatran je uticaj mrazeva na stanje useva i ublažavanje posledica. Dr Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtrarstvo iz Novog Sada, rekao je da niske temperature koje su dostizale i – 15 stepeni celzijusa u toku januara, neće uticati na stanje useva i ostaviti posledice na setvu. Mladenov je objasnio da su uslovi za kaljenje pšenice bili gotovo idealni i da razloga za brigu nema, jer je pšenica u fazi klijanja otporna na niske temperature, pošto se biljka hrani iz zrna, a najosetljivija je kada počne da se hrani preko korena, ali da i tada biljka može da izdrži mrazeve. „Ako čvor bokorenja biljke, koji se nalazi dva centimetra ispod zemlje, nije ugrožen, biljka je u stanju da se regeneriše i opstane“, istakao je dr Mladenov. Navedeno je i da bi rizik na usev bio veliki jedino kada bi temperatura naglo porasla, i pšenica počela da klija, a potom ponovo naglo opala, što bi dovelo do uništavanja ploda. Što se tiče drugih ratarnih useva, ne treba očekivati većih šteta, sem eventualno kod uljane repice, pošto se vegetativna kupa biljke nalazi na površini zemlje i takvoj biljci ne bi odgovarala rana setva. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine Željko Radošević, istakao je da je zasađeno 10 do 12 odsto manje pšenice, u odnosu na prošlu godinu, što je posledica kasne žetve, ali da je zasejano preko 500 000 hektara pšenice, i da dovoljno rezervi ima i za izvoz, koji se trenutno ne odvija u punom kapacitetu zbog zaleđenih reka. „Savetodavne stručne službe prate stanje useva i daju savete privrednicima, a izveštaji sa terena stižu na nedeljnom nivou“, istakao je Radošević i dodao da niske temperature neće uticati na useve. Na sednici se govorilo i o stanju na terenu, inspekcijskim službama koji rade na kontroli semena i iskorišćavanju naučnih potencijala koje Republika Srbija ima. Nakon rasprave, članovi su usvojili Zaključak koji glasi da Odbor procenjuje da za sada nema nikakvih opasnosti ni šteta na jesenjim usevima i preporučuje prehranu i negu useva radi postizanja maksimalnih prinosa. Pod tačkom razno članovi Odbora dogovorili su da tema za jednu od narednih sednica bude sklapanje ugovora sa osiguravajućim preduzećima, da se ne vrši delimična, već potpuna naknada šteta po svim merama koje su u sklopu agrarne i ruralne politike Republike Srbije, kao i zaštite pčelarstva u Republici Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora Goran Bogdanović, Žarko Bogatinović, Dragan Jovanović, Veroljub Matić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Zvonimir Đokić, mr Marko Milenković i Arpad Fremond.

Odbor za spoljne poslove je održao, 18. januara, 13. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj Draganom Momčilovićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio jednu inicijativu za posetu i izveštaj o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim kontaktima. Sednicom je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici Pododbora, održanoj 18. januara, članovi Pododbora razgovarali su o pčelarstvu kao šansi za razvoj najsiromašnijih opština. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je za nerazvijena područja Srbije pčelarstvo velika šansa za razvoj poljoprivrede i istakao da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine predvidelo, za ovu godinu, 44 odsto veće subvencije za podsticaj razvoja pomenute oblasti u odnosu na 2014. godinu. Izneo je podatak da u Srbiji ima 969 hiljada registrovanih košnica i oko 20 hiljada pčelara, kao i da je prosek proizvodnje po košnici oko 12,5 kilograma meda. Takođe, naveo je da Srbija obiluje medonosnim biljkama, poput bagrema, lipe i livadskog bilja i izneo podatak da se od jednog hektara zasada bagrema dobija tona meda. Miletić je upoznao članove Pododbora da se u Srbiji godišnje proizvede oko 12 hiljada tona meda, od kojih se oko tri hiljade tona izveze van granica naše zemlje. Osim meda, kao primarnog proizvoda, pčele proizvode matični mleč, propolis, vosak i pčelinji otrov koji je veoma bitan u farmaceutskoj oblasti. Miletić je u nastavku sednice izneo probleme sa kojima se suočavaju pčelari, a odnose se, između ostalog, na proizvodnju industrijskog meda, koji se pravi od kukuruza i šećera, problem koji se odnosi na registraciju vozila koja vrše prevoz košnica i neophodnost pošumljavanja medonosnim drvećem. Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Terzić naveo je da pčelarska grana ima poseban značaj kada su u pitanju manje razvijena područja i dodao da su Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju definisane odgovarajuće mere koje se odnose na sektor pčelarske proizvodnje, i prvi put je uvedena mera za subvencije po košnici pčela. Kroz bespovratna sredstva i subvencije pčelarima, zalažemo se da ova izuzetno profitabilna grana bude što više zastupljena u Republici Srbiji, naveo je Terzić. Takođe, dodao je da u Srbiji ima sedam subjekata registrovanih za izvoz meda u zemlje Evropske unije. U diskusiji je učestvovao i Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, navodeći da pčelarstvo ima veliku ulogu u poljoprivredi i da naročito može da pomogne nerazvijenim područjima kroz jedan vid samozapošljavanja ljudi. Upoznao je članove Pododbora da je Savez pčelara jedina nacionalna organizacija poljoprivrednika Srbije koja broji 9.648 pčelara i 521.796 košnica i istakao da 6,8 odsto članova udruženja čine žene. U svom izlaganju naveo je aktuelne probleme koje pčelarstvo Srbije ima i čije rešavanje bi značajno unapredilo razvoj pčelarstva. Tokom sednice razgovaralo se o problemima sa kojima se suočavaju pčelari, nakon kojih je Pododbor predložio i usvojio sledeće zaključke: Da se u narednom periodu nastavi sa borbom protiv falsifikovanja meda; U cilju rešavanja problema registracije vozila za prevoz pčela neophodno je organizovati sastanak sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine; Doneti pravilnik o upotrebi pčelinjeg otrova; Pošumljavanje medonosnom šumom; Edukovanje svih pčelara u vezi sa proizvodnjom organskog meda; Donošenje podzakonskog akta kojim bi se regulisao kvalitet satnih osnova na tržištu i Regulisati procedure selidbe pčela i prilagoditi cene uverenja o zdravstvenom stanju pčela. Savez pčelarskih organizacija Srbije izrazio je zahvalnost na sve većem zalaganju državnih institucija i organa u sagledavanju značaja pčelarstva u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.

Na sednici održanoj 17. januara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, koje je podnela Vlada, kao i predstavke i predloge građana koji su podneti Odboru. Zoran Milošević, v.d. pomoćnika ministra pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, obrazlažući Predlog, istakao je da će se ovim sporazumom regulisati prava i obaveze svih osiguranika zemalja potpisnica, a ne samo državljana tih zemalja, iz svih oblasti socijalne zaštite. Dosadašnjim sporazumom, kako je istakao, bila je regulisana samo oblast zdravstvene zaštite. Kada je reč o penzionom i invalidskom osiguranju, Milošević je naveo da će se ovim predlogom omogućiti da se stečeni radni staž osiguranika, bez obzira u kojoj je od država potpisnica stečen, sabira i srazmerno tome isplaćuje. Što se zdravstvene zaštite tiče, Milošević je dodao da Sporazum omogućava da svim osiguranicima, osim zaposlenima u DKP ili upućenim licima koji ostaju u nadležnosti države koja ih upućuje, troškove snosi zemlja poslodavac. Članovi Odbora su nakon obrazloženja predstavnika predlagača, većinom glasova usvojili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti. U nastavku sednice, nakon kratke diskusije, Odbor je usvojio Izveštaj Radne grupe o razmotrenim predstavkama i predlozima građana, podnetim od decembra 2016. godine, do dana održavanja ove sednice. Odbor je, većinom glasova, usvojio i predlog da član Odbora Milanka Jevtović Vukojičić bude kandidat Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, prim. dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Vesna Nikolić Vukajlović, dr Predrag Jelenković, Gorica Gajić, Marija Janjušević, Tatjana Macura i Aleksandra Majkić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 17. januara 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 29 – Carinska unija. Sednici je predsedavala Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Na sednici održanoj 12. januara 2017. godine, razmatrane su mogućnosti poboljšanja u oblasti uzgajanja lekovitog bilja, kao šansa za unapređenje nerazvijenih opština. Sednici su prisustvovali Branislav Veljković iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Odeljenje za ruralni razvoj, kao i predstavnici firmi koje se bave uzgajanjem i preradom lekovitog bilja. Tokom diskusije, Branislav Veljković je istakao da će proizvođači lekovitog bilja moći da koriste podsticaje za unapređenje konkurentnosti, što podrazumeva pomoć Vlade u nabavci opreme i sve što je potrebno za proces proizvodnje, sa učešćem Ministarstva od 40 odsto za sva područja, osim za marginalizovana područja, gde je predviđen podsticaj od 65 odsto. Prisutni su razmatrali i ostale mogućnosti unapređenja i podsticaja razvoja uzgajanja, proizvodnje, prodaje i izvoza proizvoda od lekovitog bilja. Po završetku diskusije, članovi Pododbora su zaključili da je potrebno omogućiti proizvođačima da se pojednostave procedure za prijavu na konkurs za podsticaj, kao i da bi konkurs trebalo da traje godinu dana od februara tekuće, do marta naredne godine. Takođe, prisutni su se složili da u narednom periodu održe zajednički sastanak na jugoistoku Srbije, na kome bi osim članova Pododbora prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi mr Marko Milenković i Dalibor Radičević i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici od 11. januara, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju informisali su se o aktuelnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Bezbednosno-informativne agencije, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predstavnici Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini, koji su članove Odbora informisali o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, nakon čega je ta informacija detaljno analizirana. Članovi Odbora utvrdili su da je politička situacija na Kosovu i Metohiji relativno stabilna uprkos aktuelnim dešavanjima, ali da je bezbednosna situacija osetljiva, da može da se pogorša i da može doći do incidenata. Takođe, utvrđeno je da je evidentno prisustvo radikalnih islamista na Kosovu i Metohiji i da je visok stepen opasnosti od izvođenja terorističkih akcija. Sednica je bila zatvorena za javnost, na osnovu tačke 21. stav 1. Odluke o postupanju sa tajnim podacima broj 02-2285/14, od 7. jula 2014. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun.

Odbor za kulturu i informisanje doneo je, na sednici održanoj 10. januara, Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nadležni odbor Narodne skupštine. Članovi Odbora doneli su Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji. Na sednici je doneta i Odluka o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nacionalni saveti nacionalnih manjina, zajedničkim dogovorom. Na osnovu člana 10. i člana 11. Zakona o elektronskim medijima biće objavljen javni poziv o pokretanju postupka za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije u Službenom glasniku Republike Srbije, dnevnom listu Politika i na internet stranici Narodne skupštine. Ovlašćeni predlagači imaće rok od 15 dana da nadležnim službama dostave predlog dva kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Čobraja, Đorđe Vukadinović, Milorad Hadži Stošić, prof. dr Marko Atlagić, Nataša Mihajlović Vacić, Mirko Krlić, Stanija Kompirović, Jasmina Obradović, Aleksandar Jugović i prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Na sednici Odbora, održanoj 29. decembra 2016. godine, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o razrešenju Ivana Ćirića dužnosti člana Nacionalnog prosvetnog saveta, izabranog iz reda Saveza pedagoga fizičke kulture Srbije. U nastavku rada, Odbor je utvrdio i Predlog odluke o izboru prof. dr Ranka Keče za člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, na predlog Konferencije univerziteta Srbije. Sednici je predsedavao Muamer Zukorlić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Marko Atlagić, dr Vladimir Orlić, Marko Parezanović, Miletić Mihajlović, Arpad Fremond, Đorđe Kosanić, dr Žarko Korać, Nikola Savić i Olena Papuga.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 28. decembra 2016. godine 12. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Kubi Danilom Pantovićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio više inicijativa za posete i izveštaja o realizovanim posetama, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim kontaktima, kao i konstatovao promene u sastavu PGP sa Belorusijom i Kazahstanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici od 28. decembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije 02 Broj: 013-1572/16 od 28. decembra 2016. godine, o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno odlučio da uputi Narodnoj skupštini Izveštaj, u kome se predlaže da Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata novoizabranom narodnom poslaniku Ivani Dinić, izabranoj sa Izborne liste IVICA DAČIĆ-„Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS)-Dragan Marković Palma“. U nastavku sednice Odbor je doneo Odluku o usmeravanju sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine. Ukupna sredstva koja se nalaze u Fondu solidarnosti iznose 146.840,24 dinara. Jednoglasno je odlučeno da sredstva u iznosu od 73.420,12 dinara budu uplaćena u korist Budžeta fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, kao i da sredstva u iznosu od 73.420,12 dinara budu uplaćena u korist Eparhije raško-prizrenske, Manastir Gračanica, kao pomoć narodnim kuhinjama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Branimir Jovanović, Dušica Stojković, dr sci. med. Darko Laketić, Aleksandar Marković, Petar Petrović, Stefana Miladinović, Aleksandra Đurović, dr Dragana Barišić i dr Vesna Rakonjac.

Na sednici održanoj 28. decembra, Odbor je razmotrio 12 predstavki građana upućenih Odboru. Izvestilac Radne grupe Stefana Miladinović informisala je članove Оdbora da je Radna grupa na sastanku održanom 26. decembra 2016. godine, razmotrila 12 pristiglih podnesaka i odlučila o njihovom daljem postupanju. Članovi Odbora su jednoglasno prihvatili predloge Radne grupe za postupanje o svim podnescima. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Ivan Karić, Dalibor Radičević, dr Vladimir Orlić, Ivana Stojiljković, Stefana Miladinović, Snežana B. Petrović i Jasmina Karanac.

Na sednici, održanoj 28. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji. Predlog zakona članovima Odbora obrazložila je Jana Ljubičić, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Kako je navedeno na sednici, Sporazum o policijskoj saradnji između Srbije i Bugarske, koji je stupio na snagu 1. decembra 2010. godine, naišao je na poteškoće u sprovođenju odredaba koje se odnose na poglavlje o mešovitim patrolama. Naime, Sporazumom je predviđeno da policijski službenici, koji učestvuju u radu mešovitih patrola, prilikom obavljanja zadataka, moraju da pređu granicu isključivo preko zvaničnih graničnih prelaza, a sama mesta patroliranja nalaze se i do 50 kilometara od najbližeg graničnog prelaza. U cilju prevazilaženja ovog problema, završnim odredbama Sporazuma predviđeno je da se izmene i dopune Sporazuma vrše na osnovu obostrane pisane saglasnosti, ali nije precizirano na koji način. S tim u vezi, ocenjeno je kao prihvatljivo da se Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma zaključi razmenom nota dve zemlje, te je srpska strana prihvatila verbalnu notu koju je uputila bugarska strana. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti. Jana Ljubičić je, na sednici, članovima Odbora obrazložila Sporazum, koji je potpisan 22. marta 2016. godine, u Berlinu, a koji stupa na snagu danom kada se ugovorne strane međusobno obaveste pisano, diplomatskim putem, da su ispunjeni uslovi za stupanje na snagu ovog Sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima. Potvrđivanjem Sporazuma omogućiće se njegova primena koja treba da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju saradnje između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke u oblasti bezbednosti, posebno u oblasti sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, organizovanog i teškog kriminala, terorizma, ilegalne trgovine oružjem, ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice. Kao treću tačku dnevnog reda, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala. Jana Ljubičić je članovima Odbora rekla da je Sporazum potpisan 7. novembra 2011. godine, u Varšavi, a da je zaključen usled postojanja obostrane volje da se operativna saradnja na suzbijanju organizovanog i drugih vidova kriminala i saradnja policija dve države unapredi i uokviri međunarodnim ugovorom. Sporazumom je predviđeno da se ugovorene strane uzajamno obaveste o sprovedenoj unutrašnjoj pravnoj proceduri. Takođe, članovi Odbora razmotrili su i Predlog Vlade za davanje saglasnosti za privremenu primenu Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, do njegovog stupanja na snagu. Osnovno pitanje koje se uređuje ovim Sporazumom jeste izmena Aneksa I Sporazuma, u cilju harmonizacije pravnog poretka, odnosno usaglašavanja Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola sa izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u delu koji se odnosi na nove kategorije vozačkih dozvola, kao i u cilju omogućavanja građanima Republike Srbije sa prebivalištem u Kraljevini Španiji, da izvrše zamenu nacionalne vozačke dozvole za špansku. Nakon zajedničke rasprave o sve četiri tačke dnevnog reda sednice, članovi Odbora su većinom glasova odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona. Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine izabrana je predsednica Odbora Marija Obradović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dubravka Filipovski, Milovan Drecun, Božidar Delić, Jasmina Obradović, prof. dr Zoran Dragišić, Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, Marko Blagojević, Vesna Rakonjac i mr Jasmina Nikolić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 27. decembra, razmotrili amandmane podnete na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E-763 (deonica Surčin-Obrenovac), između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca, na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Projekat autoput Koridor 10) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E-763 (deonica Surčin-Obrenovac), između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca podneto je ukupno sedam amandmana. Odbor je odbacio, kao nepotpune, tri amandmana podneta na član 2. Predloga zakona. Odbor je ocenio da amandman na član 3. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Saša Radulović, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su tri amandmana podneta na član 1. Predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Projekat autoput Koridor 10) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj podneto je ukupno sedam amandmana. Tri amandmana podneta na član 2. Predloga zakona odbačena su kao nepotpuni, ocenjeno je da amandman, koji je na član 3. Predloga zakona podneo narodni poslanik Saša Radulović, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je ocenjeno da su tri amandmana podneta na član 1. Predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj podneto je osam amandmana, od kojih su tri amandmana podneta na član 2. Predloga zakona odbačeni kao nepotpuni. Takođe, Odbor je ocenio da amandman, koji je na član 3. Predloga zakona podneo narodni poslanik Saša Radulović, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je ocenjeno da su četiri amandmana podneta na član 1. i član 2. Predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Jelena Kovačević Žarić, Krsto Janjušević, Vesna Marković, Milena Ćorilić, Srbislav Filipović, Neđo Jovanović, Vojislav Vujić i Bojan Torbica.

Na sednici održanoj 27. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je 150 amandmana, od kojih je jedan povučen iz procedure. Vlada je prihvatila amandman na član 25. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Članovi Odbora su, nakon rasprave, većinom glasova, usvojili amandman koji je prihvatio predlagač. Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine izabrana je predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali u ime predlagača: Vesna Radivojević, samostalni savetnik iz Sektora za finansijski sistem i Lana Janković, viši savetnik iz Komisije za hartije od vrednosti pri Ministarstvu finansija Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milimir Vujadinović, dr Aleksandra Tomić, Radmilo Kostić, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović, Ivan Manojlović, Snežana Paunović, Tomislav Ljubenović, Veroljub Stevanović, Nataša Mihailović Vacić i Slaviša Ristić.

Na sednici održanoj 27. decembra, članovi Odbora razmatrali su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima podneto je ukupno 17 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili amandman na član 1. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Gordana Čomić. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, narodni poslanici podneli su 18 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili amandman na član 1. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Gordana Čomić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Obradović, Stanija Kompirović, prof. dr Marko Atlagić, Ana Ćirić, Mirko Krlić, Aleksandar Jugović, Dragana Kostić, Snežana Bogosavljević Bošković, Snežana Paunović, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Nataša Mihailović Vacić i Đorđe Vukadinović.