Odbor za spoljne poslove održao je, 30. juna, sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Islamskoj Republici Iran Draganom Todorovićem, novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Sloveniji Zoranom Vlatković i novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije pri Svetoj Stolici Dejanom Šahovićem, pre odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio četiri inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim parlamentarnim kontaktima i ostalim realizovanim kontaktima. Takođe, Odbor je konstatovao dopune članstva u poslaničkim grupama prijateljstva sa Austrijom, Velikom Britanijom, Grčkom, Nemačkom, Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici održanoj 30. juna, članovi Odbora razmatrali su Plan rada Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova do kraja 2017. godine i obrazovali Radnu grupu za inicijative, peticije, predstavke i predloge iz delokruga rada Odbora. Predsednik Odbora Meho Omerović, u obrazloženju Plana rada Odbora do kraja 2017. godine, istakao je da se, pored redovnih aktivnosti, kao što su razmatranje godišnjih izveštaja o radu nezavisnih državnih organa, tromesečnih izveštaja Kancelarije Vlade Republike Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, očekuje i poseta članova Odbora Evropskog suda za ljudska i manjinska prava, intenziviranje međuodborske saradnje u okviru realizacije aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24, kao i organizacija tematskih sednica Odbora van sedišta, u Subotici i Novom Pazaru. Omerović je ujedno istakao da će Odbor, u okviru svojih redovnih aktivnosti, raditi i na donošenju zakonskog okvira iz svog delokruga rada, te je naglasio da se do kraja godine očekuje da u skupštinsku proceduru uđu i predlozi zakona o rodnoj ravnopravnosti, o savetima nacionalnih manjina, o osnovnim pravima i slobodama nacionalnih manjina, zatim predlozi zakona o Zaštitniku građana, Zaštitniku podataka o ličnosti, kao i izmene Krivičnog zakonika u oblastima koje definišu sankcije za seksualno zlostavljanje, tj. zakonske izmene koje su predviđene akcionim planovima za poglavlja 23 i 24. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Plan rada Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova do kraja 2017. godine. U nastavku, Odbor je formirao i petočlanu Radnu grupu za inicijative, peticije, predstavke i predloge kojoj će predsedavati predsednik Odbora Meho Omerović, dok su za članove izabrane Maja Videnović, Milanka Jevtović Vukojičić, Ljibuška Lakatoš i Vesna Ivković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša St. Jovanović, Enis Imamović, Vesna Ivković, Miletić Mihajlović, Milanka Jevtović Vukojičić, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljibuška Lakatoš, Elvira Kovač i Ljiljana Malušić.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 26. juna, razmotren je u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Na predloženi zakon podneto je 132 amandmana, koje Odbor nije prihvatio. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 4. Predloga zakona, koji je predlagač zakona prihvatio na sednici Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Biljana Pantić Pilja, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Na sednici održanoj 26. juna 2017. godine, članovi Odbora razmotrili su amandmane podnete na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima podneta su 133 amandmana. od kojih su članovi Odbora odbacili dva, podneta na član 10. Predloga zakona, kao nepotpuna. U nastavku sednice, Odbor je ocenio da amandmani na članove: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11. i 12. Predloga zakona, koje su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković, nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su ostali podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Srbislav Filipović, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Petar Petrović, Jelena Žarić Kovačević, Neđo Jovanović, Miroljub Stanković, Gordana Čomić i Balint Pastor.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 24. juna, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandar Martinović, Jovan Palalić, Tanja Tomašević Damnjanović, Biljana Pantić Pilja, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Na sednici održanoj 23. juna 2017. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Petar Petrović, Jelena Žarić Kovačević, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Miroljub Stanković, Gordana Čomić, Balint Pastor i Bajro Gegić.

Na 18. sednici, održanoj 22. juna, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o organskom stočarstvu, kao šansi za najnerazvijenija područja Srbije. Sa članovima Pododbora, o ovoj temi, mišljenja su razmenili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević, prof. Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da velike teritorije na prostoru jugoistočne Srbije omogućavaju razvoj organskog stočarstva. On je naglasio da za ovu oblast postoji zakonska regulativa, kao i da su mogućnosti u brdsko-planinskim područjima za organsku proizvodnju velike, s obzirom da su ona ekološki očuvana, kao i da omogućavaju uzgoj autohtonih rasa. On je ocenio da je, uz podsticaje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, od organske proizvodnje moguće ostvariti prihode veće i do 30 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević naveo je da je organska proizvodnja kod nas još u povoju. Podaci iz 2016. godine pokazuju da je 126 gazdinstava tražilo podsticajna sredstva za ovaj vid proizvodnje, a do polovine 2017. godine samo 90. U organskom stočarstvu broj goveda se kreće od 3.300 do 3.500, ovaca, koza ima oko 7.000, a košnica do 3.500, naveo je Stanojević. On je ocenio da Ministarstvo podsticajima ohrabruje proizvođače za organsku proizvodnju, posebno one u brdsko-planinskim područjima, imajući u vidu da ovi prostori nisu zagađeni, te se tako za ovaj vid proizvodnje izdvaja i 30 odsto više sredstava nego za konvencionalnu proizvodnju. On je dodao i da pojedinačni proizvođači sami u ovom procesu ne mogu da opstanu, već je potrebno njihovo udruživanje u granska i strukovna udruženja, što im olakšava promovisanje i plasman regionalne proizvodnje. Prof. Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu istakao je prednosti brdsko-planinskih područja, koja čine 65 odsto teritorije Srbije, a to su stanovnici, prirodni resursi i ekološka nezagađenost, kao i autohtone tehnologije uzgoja i prerade, koje su jedinstvene, kako kod nas, tako i u Evropi. Uz adekvatan način korišćenja zemljišta, bolju infrastrukturu i adekvatne ekonomske mere, mogao bi se stvoriti održivi sistem uzgoja goveda i ovaca. On je članovima Pododbora izneo predlog održivosti proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu, što bi uz eko-turizam oživelo sela u ovim područjima i smanjilo iseljavanje stanovništva sa tih prostora. Direktor Centra za zelenu ekonomiju Goran Mitić predstavio je ideje za preobražaj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u organsku, kao i načine njenog finansiranja. Nakon rasprave, članovi Pododbora jednoglasno su usvojili Zaključak kojim se poziva Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine da stavi akcenat na organsko stočarstvo i razvoj brdsko-planinskih područja, kao i da uđe u postupak promene Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, kao i narodni poslanik Goran Čabradi.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 16. juna, razmotrili su podnete prigovore na listu kandidata i listu organizacija za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koje je predložio ovlašćeni predlagač nacionalni saveti nacionalnih manjina, zajedničkim dogovorom. Članovi Odbora doneli su Odluku o obustavi postupka predlaganja kandidata za izbor člana Saveta REM, u delu koji se odnosi na ovlašćenog predlagača nacionalni saveti nacionalnih manjina i Odluku o pokretanju postupka predlaganja kandidata za izbor člana Saveta REM, koji se bira na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Ana Stevanović, Dragana Kostić, Mirko Krlić, Đorđe Vukadinović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Stanija Kompirović, Enis Imamović, prof. dr Marko Atlagić, Maja Videnović, Nataša Mihailović Vacić, Tatjana Macura, Ana Ćirić, Snežana Paunović i Jasmina Obradović.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici održanoj 15. juna, razmotrili i potvrdili Predlog programa sastanka Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sa Odborom za ustavna pitanja i Zakonodavnim odborom Narodne skupštine Republike Srpske. Sastanak sa navedenim odborima Narodne skupštine Republike Srpske predviđeno je da se održi 20. juna u Domu Narodne skupštine, sa ciljem unapređenja saradnje i razmene iskustva u vezi sa zakonodavnom procedurom, ustavnim promenama, saradnjom sa pravosudnim organima, kao i primenom poslovnika parlamenata. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Vojislav Vujić, Balint Pastor i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici održanoj 14. juna, Pododbor je razmatrao temu svinjarstva, kao šanse za najnerazvijenija područja Srbije. Predsednik Pododbora Milija Miletić podsetio je da je ta grana poljoprivrede svojevremeno bila najrazvijenija u Srbiji, te da je neophodno pospešivati njen razvoj, posebno u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima jugoistočne Srbije. Ukazao je i na to da se kroz programe za razvoj Ministarstva poljoprivrede i u saradnji sa lokalnim samoupravama može pružiti pomoć poljoprivrednim proizvođačima u devastiranim područjima, u vidu osnivanja malih gazdinstava i udruženja i zadruga, pomoću kojih će moći da plasiraju svoje proizvode na tržište. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević izneo je podatak da se u Srbiji 350 hiljada poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom svinja, od kojih 25 odsto proizvodi po 400 grla godišnje. Dodao je da su u Srbiji najzastupljenije visokokvalitetne rase „jorkšir“ i „landras“, kao i da se na godišnjem nivou zakolje oko 6 miliona grla. Uprkos tome što se tržište sve više otvara za stočarstvo, kako je naglasio, treba dalje raditi na uspostavljanju tipske, predvidive proizvodnje, čime bi se podmirile potrebe domaćeg tržišta, ali i pospešio izvoz. Stanojević je naglasio i da je Ministarstvo poljoprivrede opredelilo sredstva za uzgoj kvalitetnih krmača i nerasta u iznosu od 10 000 dinara po komadu, odnosno za svaku utovljenu svinju po 1000 dinara, kao i podsticaje za izgradnju novih, ali i adaptaciju i nadogradnju postojećih objekata za smeštaj životinja i nabavku mehanizacije. Mirko Novaković iz Sektora za agrarnu politiku pri Ministarstvu poljoprivrede dodao je da se sa Kraljevinom Danskom trenutno sprovodi projekat utvrđivanja kvaliteta svinjskih i goveđih grla, te da će se nakon klasifikacije imati tačan podatak o stepenu kvaliteta. Kao neke od mogućnosti za ruralna područja u Srbiji, Novaković je pre svega naveo nastup malih proizvođača na lokalnim tržištima, ali i nastup na većim tržištima, kroz zadruge i udruženja, sa specifičnim proizvodima poput proizvoda od mangulice i slično. Posebno je naglasio da treba obratiti pažnju na organsku proizvodnju, kao najvećeg potencijala ruralnih područja. Predstavnici Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija iz Prokuplja prof. dr Nebojša Zlatković i prof. dr Branislav Pešić istakli su da je stočarstvo pogodno za ruralna područja, imajući u vidu starosnu strukturu stanovništva i visoku adaptibilnost životinja na sredinu. Istakli su da je pokrenuta akcija subvencionisanja neumatičenih grla, u vrednosi od 5000 dinara pojedinačno, tako da se u narednom periodu očekuje da oko 25-30 odsto grla bude registrovano. Ukazali su na neophodnost uvođenja u sistem matičnih knjiga mešovitih rasa kao i osnivanje zadruga u devastiranim područjima. Tijana Vuković iz sajamskog udruženja „Baš iz Srbije“ naglasila je da je udruženje osnovano sa ciljem pomoći malim i srednjim poljoprivrednim domaćinstvima i ukazala na potrebu dodatne edukacije malih proizvođača o uzgoju čistokrvnih rasa i daljeg plasmana proizvoda na tržište. Predsednik Odbora je, nakon diskusije, predložio usvajanje zaključaka koji se odnose na omogućavanje umatičenja i mešovitih rasa, pre svega u devastiranim područjima Srbije, kao i omogućavanje podsticajnih sredstava za zajednički uzgoj svinja, ćuraka i živine u nerazvijenim sredinama, od strane nadležnog ministarstva. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 13. juna, članovi Odbora razmatrali su predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podnela Državna revizorska institucija; predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podneo Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije; predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2016. godinu; Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2016. godinu i Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2016. godinu. Predlogom kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podnela Državna revizorska institucija, predložena je dr Jelena Stanković docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Predlogom kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podneo Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, predložen je Ivan Kovačević. Predlogom kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, predložena je Vida Petrović Škero. U nastavku sednice Odbor je konstatovao da Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2016. godinu celovito predstavlja aktivnosti Saveta koji proizlaze iz Ustavom i Zakonom utvrđenog položaja Visokog saveta sudstva kao nezavisnog i samostalnog organa koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Odbor je takođe konstatovao da Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2016. godinu celovito predstavlja aktivnosti javnih tužilaštava koje proizilaze iz Ustavom i Zakonom utvrđenog položaja tužilaštva kao samostalnog organa koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere zaštite ustavnosti i zakonitosti. Na kraju sednice Odbor je konstatovao da Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2016. godinu celovito predstavlja aktivnosti Veća koje proizlaze iz Ustavom i Zakonom utvrđenog položaja Državnog veća tužilaca kao samostalnog organa, kojima se obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Sednici je predsedavao Petar Petrović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sreto Perić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Pavlović, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski i Balint Pastor.

Na sednici održanoj 8. juna 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su zahtev narodne poslanice Maje Gojković za vršenje druge javne funkcije. Odbor je, nakon rasprave koja je usledila, većinom glasova dao pozitivno mišljenje narodnoj poslanici Maji Gojković za obavljanje funkcije predsednika Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizirajućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. U nastavku sednice, članovi Odbora doneli su Odluku da se deo novčanih sredstava iz Fonda solidarnosti u iznosu od 145.132,75 dinara, usmere u korist Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, a dugi deo sredstava u iznosu od 145.132,75 dinara, u korist Eparhije raško-prizrenske, Manastiru Gračanica, sa naznakom „Pomoć za narodne kuhinje“. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Katarina Rakić, Momo Čolaković, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Goran Ćirić, dr Darko Laketić, Branka Stamenković, mr Aleksandra Jerkov, Jelena Mijatović i Nenad Konstantinović. Sednici je prisustvovao i narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Na sednici održanoj 8. juna Odbor je razmatrao temu položaja i perspektive Srba u regionu. U uvodnom delu sednice, učešće su uzeli i potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević, savetnik predsednika Vlade za regionalnu saradnju i odnose sa verskim zajednicama mr Vladimir Božović, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za konzularne poslove, ambasador Aca Jovanović, kao i predstavnik Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Vukman Krivokuća. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić iskoristio je priliku da se zahvali prisutnima na učešću, ističući da je ovo prva sednica Odbora u ovom formatu u protekle četiri godine i izrazio nadu da će se ubuduće jednom godišnje održavati skupovi ovakvog tipa. Predsednik je naglasio da pitanje Srba u dijaspori treba da postane nacionalno pitanje i u skladu sa tim treba raditi na poboljšanju položaja srpske dijaspore. Kostić je dodao da parlamentarci imaju značajnu ulogu u donošenju važnih dokumenata, poput Deklaracije o pravima Srba u regionu, Deklaracije o genocidu u Jasenovcu, ali i u kreiranju republičkog budžeta kojim bi se značajnija sredstva opredelila za srpsku dijasporu. Potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević naglasio je da je Narodna skupština otvorena za dijalog i saradnju sa svim Srbima koji žive u dijaspori i da će u okviru svojih nadležnosti, zajedno sa nadležnim institucijama Republike Srbije, raditi na poboljšanju položaja svih Srba i očuvanju srpskog nacionalnog identiteta kako u regionu, tako i šire. Kako je istakao, veza između Srba u dijaspori i Matice treba da bude jaka, stalna i neraskidiva i dodao da se samo kontinuiranim dijalogom mogu lakše rešavati pitanja od obostranog značaja. Milićević je zaključio da nacionalne manjine u Srbiji uživaju visok nivo poštovanja manjinskih prava, i skladu sa tim naglasio da država neće odustati od insistiranja na poštovanju svih zagarantovanih manjinskih prava i sloboda pripadnika srpske dijaspore, pre svega u zemljama regiona. Vladimir Božović je, osvrćući se na položaj Srba u regionu, izneo podatak da je položaj srpske dijaspore, pre svega u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj izuzetno loš, imajući u vidu činjenicu da je nakon rata broj povratnika izuzetno mali, da srpsko stanovništvo ne može da ostvari osnovna prava poput prava na obrazovanje na maternjem jeziku, prava na penziju, stanarska prava i slično. Sa druge strane, Božović je kao dobar primer naveo Mađarsku u kojoj oko 10.000 Srba ostvaruje visok stepen prava i sloboda i uživa veoma dobar položaj. Neki od prioriteta Vlade u narednom periodu, kako je naveo, biće otvaranje tzv. „Srpske kuće“ u centru Podgorice, a koja će predstavljati sedište srpskih medija, kulturne i istorijske baštine, radiće se i na tome da 65. 000 Srba koji žive u Sloveniji dobiju status nacionalne manjine, a ohrabrivaće se i dijalog između srpske pravoslavne i rumunske pravoslavne crkve oko verskih pitanja. Ambasador Aca Jovanović naveo je da je mir i stabilnost regiona jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade i da se do regionalnog pomirenja može najbolje doći kroz intenzivnu ekonomsku saradnju i zajedničke infrastrukturne projekte, dok je Vukman Krivokuća naveo da prioritetna pitanja poput ustavnog i zakonskog definisanja pravnog položaja srpskog naroda, pre svega u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Albaniji, imovinsko-pravnih pitanja, jačanje saradnje crkve i sloboda ispovedanja, učešće i zapošljavanje u državnim organima, očuvanje srpskog jezika i pisma, treba rešavati u koordinaciji svih državnih organa Republike Srbije. Zamenik predsednika Odbora za dijasporu Miodrag Linta informisao je prisutne da oko dva miliona Srba živi na teritoriji zemalja regiona i da je veoma važno što se na ovoj sednici mogu razmeniti mišljenja i doći do zajedničkih rešenja za poboljšanje položaja srpske dijaspore. Linta je posebno istakao da u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj postoji sistemska diskriminacija srpskog naroda, dvostruki standardi u suđenjima za ratne zločine i etnički motivisano pravosuđe, kao i da je sve više primetna rehabilitacija ustaštva i ustaške ideologije, što predstavlja ozbiljan problem, i naglasio da se jedino zajedničkim insistiranjem na jednakim standardima i reciprocitetu, doslednom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma u slučaju BiH, može doći do trajnog mira i stabilnosti u regionu. U nastavku sednice, učešće u dijalogu uzeli su i Mladen Bosić, drugi zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Staša Košarac, Klub poslanika SNSD - Milorad Dodik u Parlamentarnoj skupštini BiH, Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije u Crnoj Gori i narodni poslanik u Skupštini Crne Gore, Ivan Stoilković, narodni poslanik Sobranju Makedonije i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji, Slavoljub Adnađ, narodni poslanik u rumunskom parlamentu i član Saveza Srba u Rumuniji, Nine Horvat, narodni poslanik samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom Saboru i izaslanik predsednika Srpskog narodnog veća SNV, Ljubomir Aleksov, narodni poslanik u mađarskom parlamentu i predstavnik Samouprave Srba u Mađarskoj, kao i predstavnici Nacionalnih saveta Srba u Sloveniji, Makedoniji, Rumuniji, kao i udruženja Srba u Albaniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Predsednik Odbora je nakon diskusije predložio da se zaključci sa Sedme sednice Odbora usvoje na narednoj sednici i upute nadležnim državnim institucijama i organima Republike Srbije, radi preduzimanja odgovarajućih mera. Predsednik Odbora se na kraju sednice zahvalio na prisustvu studentima srpske nacionalnosti iz regiona, kao i Društvu srpskih domaćina i UNDP-u, koji je podržao održavanje sednice.

Na sednici Pododbora održanoj 7. juna, članovi Pododbora razmatrali su stanje u živinarstvu u najnerazvijenijim opštinama. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je živinarstvo velika šansa za nerazvijena područja, da se sa relativno malim finansijskim ulaganjima i manjim fizičkim radom ostvaruju prihodi neophodni za život jedne porodice. Takođe, dodao je da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine omogućilo mladima da se kroz programe subvencionisanja bave ovom delatnošću. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević upoznao je članove Pododbora sa podatkom da se u poslednjih deset godina beleži blagi porast živinarske proizvodnje, kao i da se prema popisu iz 2012. godine, živinarstvom bavi oko 400 000 gazdinstava, odnosno 65 odsto od ukupnog broja gazdinstava u Srbiji. Naveo je da je živinarstvo grana stočarstva koja zavređuje veliku pažnju, iz razloga što se uz manja finansijska ulaganja i na manjim prostorima može ostvariti značajna proizvodnja. Stanojević je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obezbedilo podsticaje za roditeljske kokoške lakog i teškog tipa, a i u okviru organske proizvodnje, daju se podsticaji za ove dve kategorije. Kada se radi o investicijama za izgradnju i opremanje objekata, ove godine je Ministarstvo po prvi put obezbedilo sredstva, odnosno povraćaj sredstava, u iznosu od 50 odsto, gazdinstvima koja se bave živinarstvom, istakao je Stanojević. Nebojša Zlatković profesor Visoke poljoprivredno - prehrambene škole u Prokuplju naveo je da ulaganje u živinarstvo može biti produktivno i izneo podatak da je neophodno da jedna farma raspolaže sa najmanje 500 nosilja, da bi ostvarila prihod od oko 2500 evra na godišnjem, odnosno 200 evra na mesečnom nivou. Istakao je da Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa ovakvim projektima i subvencijama, ali isto tako neophodno je edukovati male poljoprivredne proizvođače u cilju boljeg i efikasnijeg poslovanja . Milija Miletić je zaključio da Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa politikom koju vodi kao i da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nastavi da finansira ovu oblast poljoprivrede. Neophodno je da se u što skorijem periodu, zakonskim okvirima reguliše pomoć marginalno-nerazvijenim područjima. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 29. maja 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 33 - Finansijska i budžetska pitanja. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Na sednici održanoj 29. maja, članovi Odbora razmatrali su izveštaje o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 01. jula do 30. septembra 2016. godine, za period od 01.10.2016. godine do 31.12.2016. godine i za period od 01.01.2017. godine do 31.03.2017. godine. Državni sekretar Aleksandra Damnjanović informisala je članove Odbora o sprovedenoj zakonodavnoj i normativnoj aktivnosti u izveštajnom periodu, ističući da se zakoni doneti u pomenutom periodu implementiraju i da su veoma svrsishodni. Damnjanović je istakla da je trend rasta izdavanja građevinskih dozvola i dalje u porastu i dodala da je u martu ove godine izdato oko 1500 istih, što ujedno prati i porast vrednosti ukupno izvedenih radova u građevinarstvu. Zakonom o planiranju i izgradnji, koji se primenjuje od 1. marta ove godine, omogućava se objedinjena procedura izdavanja građevinskih dozvola za najviše 28 dana, navela je državna sekretarka. U nastavku izlaganja, upoznala je članove Odbora sa primenom Zakona o ozakonjenju objekata, ističući da se isti implementira i da se ovim zakonom uređuju uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekata izgrađenih bez građevinske dozvole i dodala da su, po prvi put, u Srbiji popisani svi objekti bez građevinske dozvole. Takođe, dodala je da će do kraja meseca maja biti kompletno urađena kategorizacija objekata koji će biti ozakonjeni. Državni sekretar Miodrag Poledica informisao je Odbor o realizovanim aktivnostima u železničkom, drumskom, vazdušnom i vodnom saobraćajem, a Maja Matija Ristić, sekretar ministarstva, informisala je članove Odbora da je izveštaj Državne revizorske institucije o sistemu finansijskog upravljanja u Ministarstvu, svrsishodan i ekonomski opravdan i dodala da je, na današnji dan, izvršenje budžeta 26 odsto. Nakon kraće diskusije članovi Odbora su većinom glasova usvojili izveštaje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za pomenute periode. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članovi Odbora Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Aleksandar Stevanović, Stefana Miladinović, Dragan Jovanović, dr Dragan Vesović, Zoran Milekić i Snežana Petrović.