Na sednici Pododbora, održanoj 30. avgusta, članovi Pododbora razgovarali su o razvoju vinogradarstva u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je vinogradarstvo veoma važna grana zemljoradnje koju treba dodatno razvijati jer, kako je naveo Miletić, Srbija je plodno tlo koje treba iskoristiti maksimalno, a naročito za uzgajanje vinove loze. Izneo je podatak da je do 2012. godine pod vinovom lozom bilo 50 000 hektara zemljišta, dok je od 2012. godine pod vinovom lozom 22 150 hektara, s tim što je, prilikom izlaska na teren, zabeleženo da veliki broj registrovanih gazdinstava više ne postoji. Vinogradarstvo je velika šansa za razvoj nerazvijenih područja, naročito uz pomoć subvencija koje je obezbedilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za lozne kalemove, kao i za ostalu savremenu tehnologiju za podizanje novih zasada vinove loze. Miletić je izneo podatak da je za hektar zemljišta pod vinovom lozom neophodno izdvojiti 40 000 evra i dodao da se 75 odsto sorti grožđa koristi za proizvodnju vina, a ostalih 25 odsto za konzumaciju. Predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Kuzmanović je upoznala članove Pododbora sa podatkom da je izvršena rejonizacija vinogradarskih pozicija na osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika. Na osnovu toga se utvrđuje geografsko poreklo vina, stonog grožđa i ostalih proizvoda od vinove loze. Jelena Kuzmanović je istakla da svako vino proizvedeno u Srbiji ima etiketu sa geografskim poreklom i da je u skladu sa propisima i principima EU. Istakla je da u Srbiji postoje tri vinogradska regiona, odnosno 22 rejona i 77 vinogorja. Sagovornici su se složili da je neophodno subvencionisati i dalje ovu delatnost, naročito za podizanje novih zasada vinove loze u područjima u kojima su otežani uslovi za razvoj vinogradarstva. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Nada Lazić, Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 29. avgusta, članovi Odbora usvojili su 11 inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora izabrali su narodnu poslanicu Jasminu Karanac za predsednicu PGP sa Iranom, a konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Rusijom, Kinom, Kubom, Grčkom, Iranom, Španijom, Kazahstanom i Egiptom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jovan Palalić, Vera Jovanović, Milisav Petronijević, Dragan Šormaz, Nikola Savić, Nataša Mihailović Vacić, Maja Mačužić Puzić, Marija Obradović, Dušica Stojković i Jelena Vujić Obradović.

Na 32.sednici, održanoj 27. jula, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o krmnom bilju u ishrani stoke i pripremi senaže za kvalitet i količinu mleka i mesa i zdravlje preživara. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da krmno bilje predstavlja treću granu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, koju pre svega čine lucerka i detelina. On je istakao da se potreba za uzgojem ovog bilja povećava, a činjenica je da se lucerka u brdsko-planinskim područjima malo gaji, najpre zbog nedostatka sredstava, ali i nedostatka opreme, mehanizacije i znanja. Miletić je dodao da samo kvalitetnom ishranom životinja možemo imati kvalitetna grla, pa samim tim i kvalitetno meso i mleko. Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je Ministarstvo kreiralo mere podsticaja mladim poljoprivrednicima, kako bi ostali na selu i okrenuli se poljoprivrednoj proizvodnji. On je naveo da su ove mere prethodne godine dale dobre rezultate, a ove godine se očekuje mnogo bolji odziv poljoprivrednika na konkurs koji je otvoren do 15.avgusta i koji predstavlja dobru priliku, imajući u vidu da su sredstva koja se daju 75 odsto nepovratna. On je naveo da kod silaže ne beležimo veće probleme, dok kod senaže nemamo dovoljno opreme. Od 2013. godine do 2017. godine Ministarstvo je u saradnji sa Institutom za krmno bilje i 40 lokalnih samouprava u Srbiji, realizovalo 30 projekata na 430 stočarskih gazdinstava. Izvršeno je 990 analiza zemljišta, koje su pokazale da je zemljište pretežno kiselo i da je to limitirajući faktor za proizvodnju lucerke. Zaključak ovih analiza je i da naši poljoprivrednici dobro gazduju poljoprivrednim zemljištem, kao i da sama zemlja ima nedostatak fosfora, rekao je Radošević. Kada je u pitanju proizvodnja stočne hrane, pokazalo se da postoji neadekvatna struktura setve, odnosno, da ima više strnih žita u njoj. Posledica toga je nedostatak proteina u ishrani životinja, što se odražava na kvalitet proizvodnih životinja, dodao je državni sekretar. On je istakao da su dati i saveti gazdinstvima za poboljšanje hrane, jer je uočeno da nema primene novih tehnologija u njenoj proizvodnji Takođe, Radošević je naveo da će Ministarstvo i u 2018. godini nastaviti sa ovakvim projektima, sada sa 15 lokalnih samouprava, sa ciljem da nove tehnologije uđu na sve naše farme. Prof. dr Dragan Šefer, šef katedre za ishranu i botaniku Veterinarskog fakulteta istakao je da Univerzitet predstavlja sponu između samostalnih poljoprivrednika i izvršne vlasti. On je ocenio da je stočni fond u Srbiji u stalnom opadanju i objasnio značaj silaže i senaže za ishranu životinja. Silaža predstavlja konzerviranje biljne hrane, dok je najprirodniji način ishrane životinja na paši, čega kod nas ima jako malo. On je istakao da zelena masa nema alternativu, jer se u 1kg zelene mase nalazi najveća koncentracija hranljivih materija. Ipak, naši proizvođači pribegavaju silaži, u kojoj se gubi najviše hranljivih materija. Ukoliko je dobro urađena gubici su između pet i 10 odsto, ali ako nije, onda se oni kreću i do 40 odsto. Silaža se koristi i dobra je onda kada nema vegetacije, silira se sve ono što može, a beleži se čak i da se nivo aflatoksina degradira u ovom procesu, a takođe je veoma laka za skladištenje. Biljke za siliranje moraju da ispune određene kriterijume, pre svega, da imaju dovoljnu količinu šećernog minimuma, odnosno, da imaju lako rastvorljive ugljene hidrate i zato je kukuruz idealna biljka za siliranje. Zatim, potrebno je obezbediti anaerobnu sredinu i idealnu količinu vlage 65–70 odsto. Prof. dr Šefer istakao je da posebnu vrstu silaže za ishranu svinja predstavlja vlažno prekrupljeno zrno kukuruza, koje se koristi u Sremu i Mačvi. Govoreći o senaži prof. dr Šefer istakao je da se ona može opisati kao silaža sa malo vode, jer kombinuje sušenje i siliranje. U ovom procesu biljka se malo prosuši, do 50-60 odsto, a tek onda silira. U njoj ostaju očuvani listovi i cvetovi biljaka koji su hranljivi, a primenjuje se kod onih biljaka koje se ne mogu silirati, kao što je lucerka i odlična je za ishranu ovaca. U nastavku sednice svoja iskustva u stočnoj ishrani i poljoprivrednoj proizvodnji članovima Pododbora predstavio je mladi proizvođač iz Aleksinca, nakon čega su članovi Pododbora doneli zaključke. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić, Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.

Na 53. sednici, održanoj 25. jula, članovi Odbora razmotrili su više izveštaja Narodne banke Srbije za 2017. godinu i Finansijski plan za 2018. godinu, kao i Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. Razmotreni su sledeći izveštaji NBS: Godišnji izveštaj o monetarnoj politici u 2017. godini, Polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici za period januar–jun 2017. godine, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada u 2017. godini, Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema u 2017. godini, Finansijski izveštaji Narodne banke Srbije za 2017. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. januar–30. jun 2017. godine, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. jula do 31. decembra 2017. godine i Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2018. godinu. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednička rasprava o tačkama 1–8 dnevnog reda sednice. Izveštaje i plan NBS, članovima Odbora predstavila je guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković. Ona je istakla da je lično ponosna na postignuća NBS u 2017. godini, jer je očuvana ekonomska i finansijska stabilnost i navela da je NBS bila odgovorna prema ciljevima koje je pred sebe postavila. U 2017. godini očuvana je inflacija, cilj je snižen sa četiri na tri odsto, te je u prethodnoj godini u proseku bila tri odsto. U prethodnih pet godina inflacija je u proseku iznosila dva odsto. Bazna inflacija je iznosila 1,8 odsto, a krajem 2017. godine međugodišnje je iznosila 1,3 odsto. NBS je radila na suzbijanju inflatornih pritisaka i tako obezbedila lakše poslovanje privredi, podršku rastu zaposlenosti i rastu standarda građana, zaključila je Tabaković. Ona je istakla da su međunarodne rejting agencije ocenile sve ovo kao uspeh i istakle da je rast kredibiliteta NBS zaslužen. Inflacija pod kontrolom i odgovorna monetarna politika dovela je do smanjenja referentne kamatne stope na 3,5 odsto, što je rezultiralo smanjenjem kamatnih stopa na dinarske kredite, koji danas za privredu iznose 4,5 odsto, što je tri puta manje nego 2013. godine. Takođe, za stanovništvo, kamatne stope su pale za kredite u evrima i u dinarima, te su danas dvostruko manje nego u 2013. godini, navela je Tabaković. NBS je rešavala i problematične kredite, a sprovedene mere su uticale da se njihov nivo prepolovi u poslednje tri godine. Na dan 30. jun 2018. godine njihov nivo iznosi 7,8 odsto. Fiskalni suficit iznosi 2,1 odsto i zasnovan je na održivim osnovama, a deficit u BDP-u je prepolovljen u poslednje tri godine. Deficit platnog bilansa je pokriven neto prilivom na osnovu stranih direktnih investicija. Izvoz roba i usluga u 2017. godini je ubrzan na 11,2 odsto, sa 10,5 odsto u 2016.godini. Ubrzan je i rast izvoza prerađivačke industrije na 13,6 odsto i rast usluga na 14,6 odsto. Rast BDP-a, van sektora poljoprivrede i delom energetike usled vremenskih nepogoda, ubrzan je na oko 3 odsto, a priliv stranih investicija iznosi 2,4 milijarde dinara, što je 27 odsto više nego 2016. godine, navela je guvernerka. Ona je podsetila da je očuvana stabilnost kursa dinara u 2017.godini i da je NBS sprečavala veće oscilacije intervenisanjem na međunarodnom bankarskom tržištu na obe strane. NBS je bila neto kupac evra u iznosu od 725 miliona evra, a očuvane su devizne rezerve koje iznose 8,3 milijardi evra. Takođe, u 2017. godini očuvana je stabilnost finansijskog sektora, a bankarski sektor je likvidan, adekvatno kapitalizovan i otporan na udare. Tabaković je navela i da je u 2017. godini NBS intenzivno radila na unapređenju zakonske regulative, a posebno je važan razvoj platnog sistema, odnosno, razvoj sistema instant plaćanja kao najmodernijeg sistema plaćanja danas. Guvernerka je zaključila da je NBS pokazala da ima instrumente, odlučnost i znanje da trajno očuva finansijsku stabilnost. Viceguverner NBS Željko Jović istakao je, govoreći o strukturi plasmana za stanovništvo u 2017.godini, da su plasmani iznosili 900 milijardi dinara, od kojih je oko 40 odsto za stambene i gotovinske kredite. Plasmani za privedu iznosili su 1.060 milijardi dinara, od čega je 50 odsto za obrtna sredstva i oko 31 odsto za investicione kredite. Jović je dodao i da je za stanovništvo kamatna stopa na dinarske kredite 10,58 odsto, za kredite u evrima 4,21 odsto, dok je za privredu 4,75 odsto za dinarske, odnosno, 2,81 odsto za kredite indeksirane u devizama. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su izveštaje Narodne banke Srbije za 2017. godinu i Finansijski plan za 2018. godinu. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu, koji je predstavio zamenik predsednika Saveta REM-a Goran Petrović. On je naveo da je, u odnosu na 2017. godinu, finansijski plan smanjen za 18 odsto, kao i da je broj zaposlenih u poslednje četiri do pet godina ostao isti. Odgovarajući na pitanje članova Odbora, Petrović je rekao da REM plaća zakup prostorija u kojima radi, na osnovu ugovora o zakupu sa sindikatom, devet evra sa PDV-om po metru kvadratnom, što je najniža moguća cena zakupa i iznosi 4,6 odsto od finansijskog plana. Članovi Odbora jednoglasno su odlučili da Narodnoj skupštini predlože da dȃ saglasnost na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu, te će joj, shodno tome, uputiti Predlog odluke o davanju saglasnosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić i Zoran Despotović, kao i narodni poslanik koji nije član Odbora Srđan Nogo.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici održanoj 19. jula, razmotrili u pojedinostima predloge zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o presađivanju ljudskih organa i o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima podneto je 526 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, i to na član 3. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović i na član 8, stav 5. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović. Na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa narodni poslanici podneli su ukupno 165 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, i to na član 1, stav 2. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović i na član 9, stav 3. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama podneto je 103 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, i to na član 1. Predloga zakona koji je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Milovan Krivokapić, Borka Grubor, prof. dr Dušan Milisavljević, Milena Bićanin, dr Danica Bukvić, dr Desanka Repac, Radoslav Jović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, dr Dragan Vesović, prof. dr Milan Knežević, dr Svetlana Nikolić Pavlović i dr Danijela Stojadinović.

Na sednici Odbora, održane 19. jula, Odbor je razmotrio amandmane na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji je podnela Vlada. Odbor je ocenio da je od 526 amandmana, koji su podneti na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, 524 u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Vlada, podneto je 165 amandmana, a Odbor je ocenio da su 162 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Od 103 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podnela Vlada, Odbor je ocenio da je 83 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a sednici su prisustvovali i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Vesna Vukajlović Nikolić, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević i Petar Petrović.

Na sednici od 19. jula, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su jednoglasno Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da konstatuje potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Slavici Živković, izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE. U nastavku sednice, članovi Odbora odlučili su jednoglasno da usmere sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine, koja trenutno iznose 381.442,86 dinara, ka Budžetskom fondu za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji i ka „Eparhiji raško-prizrenskoj“, Manastir Gračanica, sa naznakom „Pomoć za Narodne kuhinje“ u iznosu od po 190.721,43 dinara. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Dušica Stojković, dr sci. med. Darko Laketić, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Marko Zeljug, Branimir Jovanović i Đorđe Milićević.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 18. jula 2018. godine, 48. sednicu, koja je na zahtev članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Austriji Nebojšom Rodićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio dve inicijative za posete, izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim kontaktima i promene u sastavu PGP sa Kraljevinom Maroko, Belorusijom, Kinom i Gruzijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora, od 18. jula, članovi Odbora razmotrili su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Meho Omerović. Odbor je usvijio Izveštaj i utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Mehe Omerovića, izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE., nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. U nastavku sednice, Odbor je utvrdio spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Katarina Rakić, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Marko Zeljug i Aleksandar Marković.

Članovi Odbora održali su 18. jula 2018. godine, 52. sednicu van sedišta u Subotici, na kojoj su razmotrili Izveštaj o sprovedenoj reviziji Grada Subotice i efekata sprovedenih preporuka DRI, pitanje prevencije korupcije na lokalnom nivou, Izveštaj Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, sa predlogom zaključaka i usvojili zaključke povodom razmatranja sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, načelnik Severno-bačkog okruga Dragi Vučković, predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović, kao i predstavnice Agencije za borbu protiv korupcije Marijana Obradović, pomoćnica direktora u Sektoru za prevenciju i Zorana Kepnik Hinić i Almira Medunjanin. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je u obraćanju članovima Odbora da je za Suboticu važno što je bila u prilici da bude domaćin nedavno održanoj sednici Vlade Republike Srbije, kao i ovoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, što govori o opredeljenosti nosilaca vlasti da svoj rad učine vidljivijim za sve građane Srbije. On je naveo i da Subotica predstavlja dobar primer upotrebe javnih finansija, kao i da je stabilizovala poslovanje svog javnog sektora, realizovala infrastrukturne projekte i privukla direktne strane investicije. Izveštaj o sprovedenoj reviziji Grada Subotice i efekata sprovedenih preporuka DRI predstavio je predsednik Saveta DRI Duško Pejović, koji je istakao da je Subotica, nakon revizije, dobila u februaru 2017.godine odlazni izveštaj o postupanju za otklanjanje nedostataka iz prvog izveštaja, kao i da je sve nedostatke otklonila u roku. Nepravilnosti na koje je DRI ukazala u finansijskim izveštajima odnose se na pogrešnu ekonomsku klasifikaciju, pogrešnu organizacionu klasifikaciju i popis i evidenciju imovine, naveo je Pejović. On je dodao da će ubuduće DRI revidirati sve investicije u svim lokalnim samoupravama koje su započete, a godinama nisu završene. Što se tiče nepravilnosti poslovanja, što je na lokalu problem uopšte, Pejović je istakao da je uočena nepravilnost preuzetih obaveza za plate i poreze i doprinose za plate na teret poslodavca, prenetih obaveza i izvršenih rashoda bez pravnog osnova, prenetih obaveza u odnosu na prenetu aproprijaciju, rashode koji su suprotni propisima iz oblasti javnih nabavki i preuzetih obaveza bez sprovedenog obaveznog javnog konkursa. Pejović je dodao i da je ukupan iznos nepravilnosti u iznosu od preko 474 miliona dinara. Govoreći o samom radu DRI, predsednik Saveta je naveo i da je u 2017.godini DRI izrekla 2.518 preporuka, od kojih je sprovedeno 1.566 ili 62 odsto, dok samo 126 ili 5 odsto nije sprovedeno. Takođe, do sada DRI nije imala kontrolu svoga rada kroz mehanizam kolegijalnog pregleda, koji sprovodi SIGMA, te se očekuje da će se ta kontrola sprovesti sledeće godine, zaključio je Pejović. O prevenciji korupcije na lokalnom nivou govorile su predstavnice Agencije za borbu protiv korupcije koje su istakle dva osnovna mehanizma antikorupcijskih javnih politika na lokalu, a to su izrada lokalnih antikorupcijskih planova, što predviđa i Akcioni plan za Poglavlje 23 – jačanje antikorupcijskih mehanizama na lokalnom nivou, kao i lokalni planovi integriteta. Predstavnice Agencije su predstavile rezultate rada Agencije za 2017.godinu, koje je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio i prihvatio na prethodnoj sednici. U toku sednice, Pododbor za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije održao je svoju Treću sednicu, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji DRI za prethodnu godinu, a koje su predstavili ovlašćeni državni revizori. Na ovoj sednici, kojom je predsedavao član Pododbora i zamenik predsednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Milan Lapčević razmotreni su izveštaji sektora za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije, za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, za reviziju Narodne banke Srbije, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava, za reviziju budžeta lokalnih vlasti, za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju korisnik javnih sredstava i za reviziju svrsishodnosti poslovanja. Nakon rasprave članovi Pododbora podneli su Odboru Izveštaj o razmatranju izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, sa predlogom zaključaka. U nastavku rada, članovi Odbora prihvatili su Izveštaj Pododbora i usvojili zaključke povodom razmatranja sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije. Ova sednica Odbora održana u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Milan Lapčević, Ivan Manojlović, Miljan Damjanović, dr Milorad Mijatović, Snežana B.Petrović, Vojislav Vujić i Zoltan Pek, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Tomislav Žigmanov, Milimir Vujadinović i dr Desanka Repac.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 18. jula 2018. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje o Predlogu pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 2 „Sloboda kretanja radnika“.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održane 17. jula, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji je podnela Vlada i konstatovali da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Repubike Srbije. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Vlada i ocenio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podnela Vlada i ocenili da je i ovaj Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Pod četvrtom tačkom dnevnog reda sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, koji je podnela Vlada i ocenili da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i predstavnici resornih ministarstava.

Na sednici Odbora, održanoj 17. jula razmatran je, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili pomenuti Predlog zakona. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ratko Jankov, Nataša St. Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, dr Vladimir Orlić, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin i prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora, održane 17. jula, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Privrednom sudu u Beogradu, Valjevu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Nišu, Požarevcu i Somboru. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Upravni sud i za Privredni sud u Novom Sadu, a koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog odluke. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Balint Pastor i Stanija Kompirović.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 17. jula 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima predstavila je dr Vesna Rakonjac, v.d. direktora Uprave za biomedicinu, koja je istakla da je ovaj Predlog zakona jedan od zakona koji su obuhvaćeni Poglavljem 28 i u koji su ugrađene sve preporuke iz evropskih direktiva, koje se odnose na ovu specifičnu oblast. Ona je dodala da je ovo krovni zakon iz kog će proizaći podzakonska akta, koja će detaljnije razraditi direktive EU. Postojeći zakon je bio samo delimično usklađen sa direktivama, tako da je ovaj Predlog zakona usklađen sa sedam evropskih direktiva, smernica i uredbi, navela je Rakonjac. Predlog zakona obuhvata direktivu iz 2004. godine, koja se odnosi na uređivanje i standardizaciju kvaliteta ćelija i tkiva namenjenih za presađivanje, zatim direktivu iz 2006. godine, koja se odnosi na doniranje, nabavku i testiranje ljudskih ćelija i tkiva, i još jednu direktivu iz 2006. godine, kojom se odgovara na zahteve sledljivosti i odgovaranje na neželjene pojave, događaje i reakciju prilikom procesa nabavke, čuvanja, distribucije itd. ćelija i tkiva, navela je Rakonjac. Ona je dodala i da Predlog zakona obuhvata i smernice u vezi poslova inspekcije, te će biti formiran inspektorat iz oblasti biomedicine, gde će raditi inspektori obučeni i licencirani za ovaj posao. Takođe, Predlogom zakona obuhvaćene su i dve direktive iz 2015. godine, koje se odnose na tehničke uslove za kodiranje ćelija i tkiva i na standard kvaliteta i standard uvezenih ćelija i tkiva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona, u načelu. Dr Vesna Rakonjac, v.d. direktora Uprave za biomedicinu predstavila je i Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa koji je, kao i prethodni, obuhvaćen Poglavljem 28, a takođe je potpuno usklađen sa dve direktive EU iz ove oblasti. Direktiva iz 2010. godine odnosi se na standard kvaliteta ljudskih organa namenjenih ljudskoj transplantaciji i definiše otvaranje bolničkih banaka ili donor bolnica. Takođe, ova direktiva predviđa ispunjavanje principa samodovoljnosti za svoje građane, a nakon toga, omogućava da Srbija postane članica Eurotransplanta. Direktiva iz 2012. godine definiše procedure informisanja i za razmenu ljudskih organa među državama članicama Eurotransplanta. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su i ovaj Predlog zakona većinom glasova, u načelu. Pomoćnica ministra zdravlja dr Dragana Vujičić obrazložila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama koji se takođe donosi radi implementacije EU propisa. Ona je navela da je pri izradi ovog Predloga zakona, Savet Evrope pružio konsultantsku pomoć svojih eksperata, a novine koje Predlog donosi odnose se, između ostalog, na uvođenje novih psihoaktivnih supstanci, definiše se pravni okvir za uspostavljanje sistema monitoring centra, čije sedište će biti u Ministarstvu zdravlja, uspostavlja se sistem ranog upozoravanja i sistem prenosa uzoraka zaplenjenih supstanci, kao i uzimanje uzoraka supstanci i njihovo čuvanje. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova, u načelu, Predlog zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, Dragan Veljković, Vera Jovanović, Tanja Tomašević Damnjanović, Aleksandar Stevanović, Miljan Damjanović, Žarko Mićin i dr Muamer Bačevac.

Na sednici Odbora, održanoj 17. jula u Subotici, usvojen je sledeći dnevni red: Razmatranje Informacije o radu Ministarstva privrede za period januar – mart 2018. godine (10 broj 02-1063/18 od 25. aprila 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za februar 2018. godine (broj 02-703/18 od 20. marta 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za mart 2018. godine (broj 02-916/18 od 10. aprila 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za april 2018. godine (broj 02-1262/18 od 21. maja 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za maj 2018. godine (broj 02-2248/18 od 14. juna 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jun 2018. godine (broj 02-2485/18 od 10. jula 2018. godine). Razmatranje Izveštaja o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine (10 broj 02-1061/18 od 25. aprila 2018. godine); Razno. Predstavnik Ministarstva privrede Dragan Ugrčić upoznao je članove Odbora sa stanjem u preduzeću Azotara, kao i sa osnovnim informacijama o procesu privatizacije u Srbiji, izdvajajući podatak da je u tekućoj godini broj preduzeća koja su u procesu privatizacije smanjen za 10. Govorilo se i o procedurama i načinima na koje mala i srednja preduzeća mogu da apliciraju za različite kreditne linije u saradnji sa komercijalnim bankama i Fondom za razvoj. Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević, predstavljajući Izveštaj o radu tog ministarstva za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine, upoznao je članove Odbora sa rezultatima međunarodne saradnje tokom koje su potpisani sporazumi koji za cilj imaju privlačenje stranih investicija. Knežević je izdvojio projekte „Najbolje iz Srbije“ koje je Ministarstvo organizovalo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i projekat subvencionisanih odmora koji je uspešno završen sa dodelom stohiljaditog vaučera. On je istakao da će, ukoliko stepen iskorišćenosti vaučera bude preko 90%, biti razmotrena mogućnost o nastavku akcije u narednoj godini. Knežević je rekao da Ministarstvo intenzivno radi na digitalizaciji svih svojih segmenata, kako bi se zainteresovanim stranama omogućilo jednostavnije i brže dolaženje do željenih informacija. Nakon rasprave Odbor je jednoglasno usvojio tačke 1. do 7. dnevnog reda sednice. Održavanje sednice podržano kroz projekat koji sprovodi UNDP “Jačanje nadzorne uloge Narodne skupštine” a pod pokroviteljstvom Švajcarske agencije za razvoj. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović , a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, prof. dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Studenka Kovačević, Milimir Vujadinović, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović i Ivan Manojlović.