Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 19. septembra, razmotreni su u načelu Predlog zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao i predložene zakone članovima Odbora obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. On je naveo da Predlogom zakona o visokom obrazovanju nastoji da se obezbedi sticanje funkcionalnog znanja i kompetencija svršenih studenata, unapredi informacioni sistem u oblasti visokog obrazovanja, kao i da se unapredi autonomija univerziteta i učešće studenata u donošenju odluka. Ministar Šarčević se posebno osvrnuo na značaj boljeg povezivanja privrede i visokog obrazovanja i predstavio članovima Odbora predložena zakonska rešenja kako bi se taj cilj postigao, kao što je predviđena mogućnost studija uz rad, uvođenje kratkih studijskih programa, uvođenje predavača van radnog odnosa koji su stručnjaci u svom polju rada, i povezivanje sa Privrednom komorom Srbije. Ministar je istakao i da je predviđena mogućnost da visokoškolske ustanove osnuju privredna društva, radi komercijalizacije naučnog rada i kulturnog stvaralaštva. On je naveo i da je predviđeno uvođenje Nacionalnog tela za akreditaciju. Tokom rasprave, članovi Odbora su istakli značaj visokog obrazovanja za društvo i značaj njegovog dobrog povezivanja sa privredom. Izneli su mišljenja o predloženim zakonskim rešenjima. Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su u načelu Predlog zakona o visokom obrazovanju. Obrazlažući Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević istakao je da se njim teži povećanju odgovornosti svih učesnika u obrazovno-vaspitnom sistemu, podizanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, osiguranju kvaliteta nastavničke profesije i rada stručnih saradnika, a najvažnije - postizanju optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja i vaspitanja. Članovi Odbora su nakon rasprave, tokom koje su izneli mišljenja o predloženom zakonskom rešenju, usvojili u načelu Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ratko Jankov, Olena Papuga, doc. dr Mihailo Jokić, dr Vladimir Orlić, prof. dr Žarko Obradović, Fatmir Hasani, Nataša Jovanović, Đorđe Kosanić, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin, Marko Parezanović, prof. dr Žarko Korać i mr Aleksandra Jerkov, kao i narodni poslanik Boško Obradović.

Odbor za spoljne poslove je održao danas, 18. septembra 2017. godine, 26. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom, šefom Stalne Misije Republike Srbije pri Savetu Evrope, Aleksandrom Đurović, pre njenog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio inicijative za posete, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o ostalim realizovanim kontaktima. Odbor je izabrao narodnog poslanika Dejana Radenkovića za predsednika Poslaničke grupe prijateljstva sa Velikom Britanijom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici održanoj 15. septembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je Predlog odluke o izboru zamenika Tužioca za ratne zločine i povlačenje predloga koji je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu uputio Narodnoj skupštini povodom razmatranja Predloga odluke o izboru zamenika javnog tužioca. Predlog odluke o izboru zamenika Tužioca za ratne zločine obrazložio je predsednik Odbora Petar Petrović i tom prilikom istakao da je Državno veća tužilaštva predložilo Narodnoj skupštini da donese ovu odluku po hitnom postupku, jer je neophodno da se popune upražnjena mesta zamenika javnih tužilaca i time omogući efikasniji rad javnih tužilaštava. Državno veće tužilaštva predložilo je Svetislava Rabrenovića za tužilačkog pomoćnika u Tužilaštvu za ratne zločine, a članovi Odbora su, većinom glasova, predložili Narodnoj skupštini da prihvati taj predlog. U nastavku sednice, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je odlučio da povuče svoj predlog o izboru zamenika javnog tužioca od 17. jula 2017. godine, sadržan u izveštaju podnetom Narodnoj skupštini . Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sreto Perić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Aleksandar Majkić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Balint Pastor, Marko Parezanović i Dragan Veljković.

Na sednici, održanoj 14. avgusta, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razmotrili su položaj žena na selu, kao najugroženije kategorije društva, i šanse za njihovo bolje pozicioniranje. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su žene stub svakog domaćinstva i porodice i da je vreme da se položaj žena na selu unapredi, kako kroz zakonske okvire, tako i podsticajima koje nude resorna ministarstva. Naveo je da žene na selu nemaju nikakav vid bolovanja, niti beneficije koje žene u gradu uživaju, kao što su trudničko i porodiljsko bolovanje, pravo na dečiji dodatak i to pored činjenice da uplaćuju penziono i socijalno osiguranje. Žene na selu koje uplaćuju poljoprivredno penziono osiguranje nemaju pravo na mogućnost odloženog plaćanja. Takođe, otežan im je pristup, pre svega zdravstvenim uslugama, a potom i obrazovnim, socijalnim i drugim institucijama. Ispitivanja su pokazala da je samo u 7 odsto, od 40 ispitanih opština, na čelu saveta mesnih zajednica, žena postavljena za rukovodioca, što je još jedan pokazatelj neophodne reforme zakonskih okvira, u koje se mora uvesti pravilo ravnopravnosti polova. Na sastanku je bilo reči o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u kojem će, prvi put, žena sa sela biti formalno pravno prepoznata. Lidija Aćimović, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navela je da Ministarstvo aktivno sprovodi politiku ravnopravnosti i trudi se da podstakne žene na selu da vode privredna gazdinstva, ali da patrijarhalan mentalitet i imovinska nejednakost i dalje vladaju u mnogim selima širom Srbije. Aćimović je dodala i to da kod žena, i pored ovakve situacije, raste interesovanje za podsticaje koje ministarstva pružaju ženama kao nosiocima privrednih gazdinstava, a koji su regulisani kroz niz pravilnika i projekata od strane resornih ministarstava. Dalibor Radičević, član Pododbora, izneo je stav da veliki broj ljudi iz sela odlazi i da se sve manji broj žena opredeljuje da ostane na selu zbog teških životnih uslova. Ujedno, ljudi na selu nisu dovoljno informisani o projektima i subvencijama koje im nudi Ministarstvo i samim tim ne znaju kako da konkurišu za aktuelne projekte. Jedna od ideja, koja je izneta na sednici, je da se u većim opštinama održe tribine na kojim bi se stanovnici ruralnih naselja edukovali i bliže upoznali sa fondovima, projektima i donacijama koje se pružaju u tom polju. Na kraju sednice sačinjeni su predlozi zaključaka koji će biti upućeni Ministarstvu, a koji savetuju što skorije donošenje zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da se ženama na selu dodeli pravo na bolovanje, da se žene u što većoj meri podstaknu na ostvarivanje prava na vođenje privrednih gazdinstava, da se žene na selu na tromesečnom nivou edukuju o ostvarivanju prava i o aktuelnim projektima Ministarstva, kao i da se izdvoje veći fondovi za finansiranje žena u privrednim društvima i zadrugama. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Pododbora Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Lidija Aćimović i članica Mreže za ruralni razvoj Srbije Zorica Velimirović.

Na sednici održanoj 14. septembra, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) za 2016. godinu. Izveštaj o radu predstavio je direktor RATEL-a dr Vladica Tintor i tom prilikom istakao da je 2016. godinu obeležio prihod od oko 105 miliona evra na račun budžeta Republike Srbije, kao rezultat aukcije iz 2015. godine od oslobođenih frekvencija, odnosno nakon uspešno sprovedene digitalizacije na teritoriji cele Srbije. Na tržištima elektronskih komunikacija i poštanskih usluga tokom 2016. godine, pojavili su se novi virtuelni mobilni operatori u našoj zemlji, poput Mundio mobajla i Globaltela. Tintor je naveo da je u protekloj godini potpisan memorandum o saradnji na polju kvaliteta servisa i planiranja radio-frekvencijskog spektra sa regulatornim agencijama Hrvatske, Češke, Slovačke, Ukrajine i Rumunije, kao i novi Sporazum o razumevanju između Bosne i Hercegovine i RATEL–a. Direktor RATEL-a upoznao je članove Odbora sa podatkom da su ukupni prihodi u 2016. godini iznosili 1,88 milijardi dinara, dok je iznos ukupnih rashoda bio 823 miliona dinara. Razliku sredstava između prihoda i rashoda, agencija je uplatila na odgovarajući račun javnih prihoda budžeta Republike Srbije i AP Vojvodine, a ista će se koristiti za unapređenje i razvoj u oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva, dodao je Tintor. Podsetio je članove Odbora da su odlukom Narodne skupštine, 3. marta 2016. godine imenovani novi članovi Upravnog odbora, koji je u novom sazivu održao deset sednica. Na sednicama je doneto više pravilnika, predloga pravilnika, odluka, internih akata, Plan rada, Finansijski plan i Plan nabavki za 2017. godinu, istakao je Tintor. Takođe, upoznao je članove Odbora da je od 1. februara 2016. godine sedište RATEL-a premešteno u Palmotićevu 2, u Beogradu što je Agenciji obezbedilo kvalitetniji i povoljniji prostor za rad. U nastavku izlaganja, Tintor je predstavio regulatorne aktivnosti i naveo da je Agencija u protekloj godini donela Izmene i dopune Plana numeracije, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o određivanju tarifnih stavova za univerzalnu poštansku uslugu i Odluku o izmeni Odluke o određivanju relevantnih tržišta podložnih prethodnoj regulaciji. U oblasti radio-komunikacije, RATEL je u toku 2016. godine izdao 9.370 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencije. Tintor je podsetio da je od 1. aprila 2014. godine korisnicima fiksne telefonije omogućeno da prilikom promene operatora zadrže svoj pretplatnički broj i naveo da je do kraja 2016. godine 183.000 pretplatnika to i učinilo. Nakon detaljnog izlaganja direktora RATEL-a dr Vladice Tintora, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2016. godinu. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na šest pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Radosav Cokić, Aleksandar Stevanović, Dragan Jovanović, Zoran Milekić, Goran Ćirić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na osnovu člana 44. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za evropske integracije održao je 14.septembra 23.sednicu zajedno sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj je predstavljen izveštaj „Biti LGBTI u Srbiji“, koji je pripremljen od strane Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Republici Srbiji. O izveštaju UNDP-a i aktivnostima državnih institucija i civilnog društva u Srbiji u borbi protiv diskriminacije prema predstavnicima LGBTI populacije govorili su Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Biljana Popović Ivković, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, Gordana Stevanović, zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost i Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil Rights Defenders. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović istakla je da je važno baviti se položajem i problemima LGBTI zajednice, kao i da regionalno istraživanje UNDP-a daje priliku za upoređivanje šta jeste, a šta nije urađeno. Ona je dodala da je, prema izveštaju Visokog komesara UN za ljudska prava, Srbija, od 2011. godine do danas, zemlja koja je napravila značajne pomake u unapređenju prava i položaja LGBTI osoba. Ona je zaključila da Vlada i civilno društvo imaju sve bolju saradnju koja je rezultirala Strategijom o prevenciji i zaštiti od diskriminacije i pozvala organizacije civilnog društva da ponovo daju svoj doprinos izradi nove strategije i akcionih planova. Biljana Popović Ivković, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova istakla je da je MUP preduzeo aktivnosti na unapređenju komunikacije i saradnje sa manjinskim grupama, kao i jačanje zakonitosti u radu policijskih službenika, te je obavio obuke za jačanje njihove svesti o različitostima i suzbijanju predrasuda, kako ne bi uticali na njihov profesionalni rad. Ona je dodala da je MUP 2014. godine usvojio akcioni plan za saradnju sa udruženjima seksualno različitih osoba, sa posebnim akcentom na uvođenje oficira za vezu, odnosno, saradnju sa LGBTI zajednicom, čiji su prioriteti mere i aktivnosti zaštite LGBTI lica. Popović Ivković je navela da će MUP nastaviti sa ovom saradnjom uz konkretne predloge za zaštitu, i to kroz saradnju sa stranim policijskim službama, realizaciju projekata sa LGBTI organizacijama, saradnju sa tužilaštvom, kao i sprovođenje preventivnih mera u zajednici. Ona je ovu priliku iskoristila da pozove LGBTI osobe da prijave policiji svako ugrožavanje sigurnosti i bezbednosti, jer samo tako mogu biti zaštićeni, a počinioci procesuirani. Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, rekla je da ova organizacija ostaje posvećena borbi protiv diskriminacije svih ugroženih grupa. Ovo regionalno istraživanje pokazalo je da, iako ima unapređenja, seksualne manjine i dalje imaju poteškoća u ostvarivanju svojih prava u regionu Zapadnog Balkana. Ona je ocenila da je proces pristupanja EU prilika za promociju prava LGBTI osoba kroz usklađivanje zakonodavstva i uspostavljenje mehanizama zaštite ljudskih prava. Ona je pozdravila napore institucija u Srbiji za jačanje položaja LGBTI osoba u Srbiji. Iako je zakonodavni okvir zadovoljavajući, nedostaje dosledna primena antidiskriminacionih zakona, a prioriteti u narednom periodu treba da bude sistemska podrška LGBTI osobama u obrazovanju, zapošljavanju i zdravstvu, kao i priznavanje istopolnih zajednica. Nedera je zaključila da se istraživanje detaljno fokusira na sve ove teme, sa ciljem identifikovanja budućih aktivnosti i njihove realizacije, a UNDP i UN ostaju posvećeni daljoj saradnji po pitanju zaštite prava LGBTI populacije. Zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović istakla je aktivnu ulogu institucije Zaštitnika građana u izradi Izveštaja, sa ciljem sagledavanja slike o problemima pripadnika LGBTI osoba. Ona je istakla da se LGBTI osobe slabo obraćaju Zaštitniku građana, pa se stvara slika da problema nema u ostvarivanju njihovih prava, a osnovni razlog leži u nepoverenju u institucije sistema. Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil Rights Defenders, naveo je u svom obraćanju da 26 odsto pripadnika LGBTI zajednice kaže da su bili žrtve fizičkog nasilja, a čak preko 70 odsto njih su bili žrtva verbalnog nasilja. Počinioci su u manjem procentu nepoznata lica, dok su to u 36 odsto slučajeva školski drugovi, pa biti LGBTI u Srbiji jeste biti žrtva nasilja i diskriminacije, istakao je Miletić. On je naveo da ova populacija ima jasna očekivanja od Narodne skupštine, a to je pre svega usvajanje deklaracije protiv homofobije, na kojoj se radi i za koju veruje da postoji politička volja za donošenje. Ova populacija se zalaže za donošenje zakona koji bi rešio problem vršnjačkog nasilja, zatim zakon o regulisanju pravnog položaja trans osoba ili zakon o rodnom identitetu, kao i zakon o registrovanim partnerstvima. Miletić je pohvalio rad policije na zaštiti LGBTI osoba i ocenio da rad tužilaštva na procesuiranju predmeta nije zadovoljavajući, kao i da ključni problem ostaje pristup pravdi. U nastavku rada Nenad Petković iz UNDP-a predstavio je izveštaj „Biti LGBTI u Srbiji“, koji je deo regionalnog projekta „Biti LGBTI u Istočnoj Evropi“ i kojim su, pored Srbije, obuhvaćene Albanija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Glavni rezultati istraživanja su on-line baza podataka koji se odnose na prava LGBTI osoba, procena kapaciteta LGBTI društva na Zapadnom Balkanu, podsticaj partnerstva civilnog i vladinog sektora na nacionalnom nivou i njegovo širenje na regionalni nivo. Izveštaj obuhvata analizu pravnog i političkog okvira, radno pravo i položaj na poslu, položaj u okviru oružanih snaga, pitanje zdravlja, pristup dokumentima za trans osobe i pitanje azila, pregled identifikovanih nedostataka, kao i preporuke za državne organe. Petković je kao glavne nalaze naveo da su LGBTI osobe najdiskriminisanija grupa, zajedno sa osobama obolelima od HIV-a, pravni okvir za zabranu diskriminacije je zadovoljavajući i širok, a glavni nedostatak je njegova implementacija. Ono što su nedostaci jeste regulisanje istopolnih brakova, priznanje promene pola, evidencija i sudske presude kod zločina iz mržnje i nedostatak sistemske podrške LGBTI osobama. Na osnovu svega date su i osnovne preporuke Narodnoj skupštini, Vladi i civilnom društvu, a to se pre svega odnosi na donošenje deklaracije protiv homofobije, zakona o rodnom identitetu, propisa o građanskom partnerstvu, sprovođenje istraga o napadima na LGBTI osobe, izradu nacionalnih dokumenata u oblasti zdravstva, veću političku posvećenost poštovanju prava LGBTI osoba, unapređenje sudskih postupaka u slučajevima diskriminacije i nasilja na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, prilagođavanje obrazovnih programa i izbacivanje diskriminatorskih sadržaja prema LGBTI osobama, podizanje svesti o interseks osobama, kao i bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i veće partnerstvo između države, civilnog sektora i lokalne zajednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Zvonimir Đokić, Milorad Hadži Stošić, dr Muamer Bačevac, Tanja Tomašević Damnjanović, Milimir Vujadinović, Olivera Pešić, Dragan Veljković, Petar Jojić, Aleksandar Stevanović, Maja Videnović, Balint Pastor, mr Aleksandra Jerkov i Žarko Mićin.

Odbor za spoljne poslove je održao danas, 13. septembra 2017. godine, 25. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Italiji Goranom Aleksićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim parlamentarnim i ostalim kontaktima. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je, na sednici održanoj 13. septembra, razmotrio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova u periodima od oktobra do decembra 2016. godine i od januara do marta, odnosno od aprila do juna 2017. godine, kao i Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu. Ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović je obrazložio članovima Odbora informacije o radu ministarstva, i tom prilikom je ukazao na efekte preduzetih aktivnosti na suzbijanju kriminala i trgovine narkoticima, nasilja u porodici i visokotehnološkog kriminala. Govoreći o stanju bezbednosti na području Kopnene zone bezbednosti i jugu Srbije, ministar Stefanović je istakao da je stanje mirno, ali sa faktorima rizika. Na državnoj granici je stabilno stanje bezbednosti, naveo je Stefanović i ukazao da je migratorni talas u stalnom opadanju. Članovi Odbora su na sednici informisani o stanju bezbednosti u saobraćaju i zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama. Ministar unutrašnjih poslova ukazao je i na realizovanu međunarodnu saradnju i aktivnosti Ministarstva u okviru pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Tokom rasprave, članovi Odbora su tražili dodatne informacije o rešavanju pojedinih slučajeva, o borbi protiv trgovine narkoticima i kriminala, o suzbijanju nasilja na sportskim manifestacijama i o toku i efektima legalizacije oružja. Reči je bilo i o saradnji policije sa službama bezbednosti i stanju bezbednosti Srbije i grada Beograda. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova u periodima od oktobra do decembra 2016. godine i od januara do marta, odnosno od aprila do juna 2017. godine. U nastavku sednice, članovima Odbora Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu obrazložio je pomoćnik ministra – načelnik Sektora unutrašnje kontrole Miloš Oparnica. On je naveo da se u navedenom periodu radilo na unapređenju normativnog okvira Sektora, koji je nosilac aktivnosti za prevenciju i suzbijanje korupcije u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Tom prilikom je primenjena dobra praksa službi iz regiona i EU, kao što su test integriteta, analiza rizika korupcije u Ministarstvu i provera promene imovnog stanja zaposlenih u Ministarstvu. Tokom rasprave, članovi Odbora su pohvalili rezultate rada Sektora i ukazali na važnost povećanja broja zaposlenih u njemu, s obzirom na njegovu značajnu ulogu u suzbijanju korupcije u policiji. Odbor je, nakon rasprave prihvatio Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momčilo Mandić, Marko Đurišić, Balša Božović, Stefana Miladinović, Božidar Delić, Vladimir Đukanović, Aleksandar Marković, Ivana Stojiljković, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić, Vladan Zagrađanin i Nenad Božić.

Na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj 12. septembra, razmotrene su informacije o radu Ministarstva odbrane za periode oktobar-decembar 2016. godine i januar-mart i april-jun 2017. godine. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je, obrazlažući informacije o radu, istakao da je prioritet rada Ministarstva u prethodnom periodu bila izrada strategijskih dokumenata i da je održano četiri sastanka Posebne radne grupe za izradu nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategije odbrane Republike Srbije i Bele knjige odbrane. Aleksandar Vulin je naveo da je u navedenom izveštajnom periodu izrađen i Nacrt dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije. Članove Odbora je upoznao sa izradom nacrta zakona i podzakonskih akata iz nadležnosti Ministarstva odbrane. Ministar Vulin je ukazao i na realizovane aktivnosti Ministarstva u vezi sa pristupanjem Srbije Evropskoj uniji, na aktivnosti u okviru NATO programa Partnerstvo za mir, i aktivnosti na sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. Članove Odbora je informisao i o realizovanoj međunarodnoj saradnji i potpisanim međunarodnim ugovorima i o učešću snaga odbrane u međunarodnim mirovnim misijama. Govoreći o najznačajnijim poslovima bezbednosti, ministar odbrane je istakao da je to praćenje stanja na severu Kosova i Metohije i na jugu Srbije. Tokom rasprave, članovi Odbora tražili su dodatne informacije o broju zaposlenih u Ministarstvu, o strukturi i izvršenju budžeta Ministarstva i merama koje su preduzete da se poveća odziv za dobrovoljno služenje vojnog roka. Tokom rasprave bilo je reči i o nabavci vojne opreme, operativnoj spremnosti vojske i o važnosti izrade strategijskih dokumenata. Nakon obavljene rasprave, Odbor je prihvatio informacije o radu Ministarstva odbrane za periode oktobar - decembar 2016. godine i januar-mart i april - jun 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momčilo Mandić, Stefana Miladinović, Marko Đurišić, mr Ivan Kostić, Božidar Delić, Vladimir Đukanović, Aleksandar Marković, Ivana Stojiljković, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić, Vladan Zagrađanin i Nenad Božić.

Na sednici održanoj, 11. septembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva za drugi kvartal 2017. godine. Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede napomenuo je da Informacija obuhvata period april - jun 2017. godine i da se odnosi na period kada je u nadležnosti Ministarstva bio i resor zaštite životne sredine, te da će na sednici članovima Odbora obrazlagati samo deo Informacije koja se odnosi na resor poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Stanojević je obrazlažući Informaciju o radu istakao da su u izveštajnom periodu usvojene četiri uredbe i 31 pravilnik, od kojih je najviše u vezi sa sprovođenjem Uredbe o raspodeli i podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tj. pravilnici za izgradnju i opremanje objekata, za mlade poljoprivrednike, za veterinarsku proizvodnju, ali i Pravilnik o upisu poljoprivrednih gazdinstava, Program mera zaštite zdravlja bilja itd. U oblasti međunarodne saradnje, ostvarena je i značajna bilateralna saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, sa kojom je potpisano četiri bilateralna sporazuma, dva bilateralna sporazuma potpisana su sa Švajcarskom Konfederacijom i jedan bilateralni sporazum sa Bosnom i Hercegovinom o upravljanju slivom reke Drine. Kada je reč o Pregovaračkom poglavlju 13 - ribarstvo, usaglašen je drugi nacrt pregovaračke pozicije, a u vezi sa primenom SSP-a, akcenat je stavljen na uspostavljanje administrativnih kapaciteta u vezi sa IPARD fondovima i osnivanje Nacionalne referentne laboratorije. Ministarstvo je u izveštajnom periodu uzelo učešće i na sajmu poljoprivrede. Stanojević je dodao da je objavljena i „Zelena knjiga“ za 2016. godinu, da se u saradnji sa italijanskom kompanijom „Ferero“, u narednom periodu očekuje podizanje novih 10 hiljada hektara zasada lešnika, kao i da se očekuje i objavljivanje konkursa za izbor institucija koje će u naredne tri godine raditi na realizaciji voćarske proizvodnje u Srbiji. U izveštajnom periodu isplaćeno je i oko 6,5 milijardi dinara za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Nakon diskusije, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Odbor je usvojio i Zaključak kojim se zahteva od Uprave za zaštitu bilja da dostavi Informaciju o radu za period od 3. juna 2016. godine do 11. septembra 2017. godine, koja bi bila razmatrana na narednoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Sednici Odbora su pored državnog sekretara prisustvovali i Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu i Boban Đurović iz Uprave za veterinu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đurić, Radoslav Cokić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Ognjen Pantović i Jasmina Obradović.

Na sednici Pododbora, održanoj 8. septembra, članovi Pododbora razgovarali su o položaju i perspektivama mladih na selu. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je jugoistok Srbije najugroženije područje u kome preovlađuje stanovništvo čiji je prosek godina preko 65 godina starosti. Miletić je naveo da je od velikog značaja za najnerazvijenija područja Srbije povratak mladih poljoprivrednika na selo. U tom smislu, pohvalio je korake Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je kroz IPARD donacije - bespovratna sredstva Evropske unije omogućilo mladim poljoprivrednicima od 18 do 40 godina starosti da konkurišu za sredstva, na osnovu kojih bi pokrenuli svoj biznis i na taj način učinili svoj život na selu kvalitetnijim i boljim. Takođe, dodao je da je život na selu težak, između ostalog i zbog loše infrastrukture, nedostatka vodovodnih mreža i uređenih kanalizacija. Miletić je izneo ideju da se ustanove, poput škola koje ne rade stave u funkciju, da se vrate u nadležnost lokalnih samouprava, a one dalje da ih ustupe mladim preduzetnicima na korišćenje, kako bi započeli svoj biznis. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević istakao je da je jedan od osnovnih problema života na selu, emigriranje stanovništva i dodao da veliki broj stanovništva godišnje napusti seoska područja. Složio se sa predsednikom Pododbora da ustanove koje nisu u funkciji treba ustupiti mladim preduzetnicima za pokretanje biznisa, kao i da treba poboljšati uslove koji se tiču infrastrukture. Stanojević je istakao da je ove godine Ministarstvo prvi put obezbedilo sredstva iz Republičkog budžeta za podršku mladim poljoprivrednicima, koja bi motivisala mlade da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. U nastavku sednice, članovima Pododbora obratio se i pomoćnik ministra Zoran Janjatović i tom prilikom upoznao ih sa IPARD fondom, odnosno sredstvima u iznosu od 15 miliona evra koja su namenjena za razvoj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim područjima. Istakao je da je neophodno da se ta sredstva realizuju do kraja ove godine i apelovao na narodne poslanike da podstaknu lokalnu samoupravu da pošalju snažnu poruku poljoprivrednicima da u skladu sa pravilnikom IPARD programa realizuju svoje projekte. Tokom sednice razgovaralo se o problemima sa kojima se suočavaju mladi na selu, nakon kojih je Pododbor predložio i usvojio sledeće zaključke: sredstva koja se izdvajaju od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za pomoć mladima do 40 godina starosti neophodno je da budu veća za brdsko-planinska područja. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republičke direkcija za imovinu da omogući da sela koja imaju objekte, a koja nisu u funkciji, kroz program lokalne samouprave ustupe iste mladim poljoprivrednicima na korišćenje. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova pododbora: Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović. Sednici je prisistvovao i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici Odbora za evropske integracije održanoj 5. septembra 2017. godine, članovi Odbora odredili su predstavnike koji će činiti delegaciju Odbora na konferenciji „Nezavisna i moderna javna uprava“, koja će biti održana u Danilovgradu, u Crnoj Gori, od 28. do 29. septembra 2017. godine. U sastavu delegacija će biti Gordana Čomić i Dušica Stojković. U nastavku sednice, Odbor je odredio predstavnike delegacije koji će ići u bilateralnu posetu Senatu Češke Republike, u periodu od 16-20. oktobra 2017. godine. Delegaciju će činiti Elvira Kovač, Zvonimir Đokić, Vesna Marković i Nenad Čanak. Takođe, razmotren je poziv koji je Odboru uputio Međunarodni institut za pravdu i vladavinu prava sa Malte, za učešće jednog predstavnika Narodne skupštine na regionalnoj radionici „Veza parlamentaraca i aktera u krivičnom pravosuđu u borbi protiv terorizma“, koja će biti održana u Arapskom parlamentu u Kairu, 24-25. oktobra 2017. godine. Za predstavnika delegacije izabrana je Dubravka Filipovski. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Vladimir Đurić, Biljana Pantić Pilja, Aleksandra Jerkov, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Maja Videnović, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Milimir Vujadinović i Balint Pastor.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je u Novom Sadu sednicu na kojoj su razmotreni godišnji izveštaj o radu i šest sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, kao i Predlog odluke o Finansijskom planu Državne revizorske institucije za 2017. godinu i projekcije za 2018. i 2019. godinu. Sednici Odbora prisustvovali su predsednik Saveta Državne revizorske institucije, potpredsednik i članovi Saveta, kao i vrhovni i ovlašćeni revizori koji su predstavili sektorske izveštaje i godišnji izveštaj Državne revizorske institucije. Članove Odbora i predstavnike Državne revizorske institucije na početku sednice pozdravio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Izrazio je zadovoljstvo što se sednica Odbora održava u Novom Sadu, istakavši da Novi Sad može biti dobar primer odgovornog odnosa lokalne samouprave prema javnim finansijama. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je Novi Sad odabran za domaćina sednice, kao jedan od četiri grada sa najstabilnijim javnim finansijama prema izveštaju Fiskalnog saveta. Naglasila je da se aktivnostima na ovoj sednici Odbora ispunjavaju obaveze koje za Odbor i Narodnu skupštinu proizlaze iz Programa reforme upravljanja javnimfinansijama i Akcionog plana za njegovo sprovođenje. Na početku sednice Odbor je utvrdio Smernice za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije o obavljenim revizijama korisnika javnih sredstava. U skladu sa utvrđenim Smernicama održana je sednica Pododbora za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije, na kojoj su vrhovni revizori predstavili sektorske izveštaje Institucije, o čemu je Odboru podnet izveštaj sa zaključcima Pododbora. U nastavku sednice Odbora predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović predstavio je Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2016. godinu. Sretenović je naveo da je u 2016. godini Državna revizorska institucija izvršila revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja kod 94 subjekta. Objavila je 161 konačan izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, gde se 93 izveštaja odnosi na reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, a 68 izveštaja se odnosi na reviziju delova finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja. Istakao je da Državna revizorska institucija, u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, može davati primedbe na radne nacrte predloga zakonskih tekstova i preporuke za izmene važećih zakona. S toga je Institucija, na osnovu izvršenih revizija tokom 2016. godine, uputila nadležnim organima preporuke za izmene ili donošenje novih relevantnih zakona i podzakonskih akata, koji će ujedno unaprediti i rad Institucije. Na osnovu rasprave koja je nakon toga obavljena i zaključaka Pododbora, Odbor je utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2016. godinu koji će, sa izveštajem, uputiti Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Odbor je, u nastavku sednice, u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, razmotrio i dao saglasnost na Predlog odluke o finansijskom planu Državne revizorske institucije za 2017. godinu i projekcije za 2018. i 2019. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a sednici Pododbora prof. dr Vladimir Marinković. Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Vojislav Vujić, Žika Gojković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Radmilo Kostić, Snežana B. Petrović, Zoran Krasić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović,Milorad Mirčić, Arpad Fremond, Olivera Pešić, Goran Ješić i Sonja Vlahović. Sednica je održana uz podršku kancelarije Programa UN za razvoj (UNDP).

Na sednici održanoj 28. avgusta 2017. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su amandmane na Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu podneta su 48 amandmana, od kojih su tri povučena zbog tehničkih neispravnosti, dok je Odbor ocenio da su ostalih 45 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je prisustvovao i Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavo predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Milena Ćorilić, Gordana Čomić, Balint Pastor, Srbislav Filipović, Jasmina Obradović, Krsto Janjušević, Vojislav Vujić i Jelena Žarić-Kovačević.

Na sednici održanoj 28. avgusta, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u pojedinostima. Na predloženi zakon podneta su 47 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio dva amandmana i to amandmane na član 3. i na član 4. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik Marijan Rističević, dok ostali amandmani nisu prihvaćeni. Odbor je razmotrio i tri amandmana na Predlog zakona, na koje Vlada, zbog tehničkih neispravnosti, nije dala mišljenje. Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je predložio svoj amandman na član 3. stav 6. Predloga zakona, kojim se vrši usklađivanje sa tekstom Predloga zakona, a članovi Odbora su ga većinom glasova prihvatili. Sednici je prisustvovao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i šef kabineta Marko Saranovac. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, Vladimir Đurić, Olena Papuga, Marko Gavrilović, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Dalibor Radičević, Tijana Davidovac, Olivera Ognjanović, Arpad Fremond, Marko Zeljug i Jasmina Obradović.

Na sednici održanoj 28. avgusta, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno odlučio da uputi Narodnoj skupštini izveštaj, u kome se predlaže da Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata novoizabranom narodnom poslaniku Grozdani Banac, izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ - SRBIJA POBEĐUJE, ispred političke stranke Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić, Branimir Jovanović, Đorđe Milićević, Momo Čolaković, Branka Stamenković, Aleksandar Marković i Nenad Konstantinović.