Na sednici održanoj 26. septembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su više predstavki i žalbi građana upućenih Odboru. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili predloge Radne grupe za postupanje po svim podnescima. U nastavku sednice, predsednica Odbora iznela je dva predloga za održavanje sednica van sedišta Narodne skupštine, i to u Gradu Kruševcu i Gradu Nišu. U nastavku rada, članica Odbora Gorica Gajić iznela je članovima Odbora predlog za održavanje javnog slušanja na kojem bi se, između ostalog, razgovaralo o ulozi centara za socijalni rad u oblasti socijalne zaštite, i tom prilikom učešće bi uzeli predstavnici udruženja centara za socijalni rad, udruženja socijalnih radnika, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predstavnici drugih relevantnih institucija. Članica Odbora Tatjana Macura iznela je predlog za održavanje zajedničke sednice Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Sednicom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Tomislav Žigmanov, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Josip Broz, Gorica Gajić, Milanka Jevtović Vukojičić, Tatjana Macura, Marija Jevđić, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 25. septembra, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandmane na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja podneto je 904 amandmana, od čega je Odbor ocenio da su 903 podneta amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i amandmane na Predlog zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je 326 amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Bajro Gegić, Balint Pastor, Jelena Kovačević Žarić, Milena Ćorilić, Petar Petrović i državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoj Ana Marija Viček.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je, na sednici održanoj 25. septembra, razmotrio u pojedinostima Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja podneto je 904 amandmana narodnih poslanika, a Vlada i Odbor prihvatili su 25 amandmana. Od 326 amandmana narodnih poslanika, podnetih na Predlog zakona o visokom obrazovanju, Vlada i Odbor prihvatili su šest amandmana. Odbor je podneo svojih 11 amandmana, koje je na sednici prihvatio ministar Šarčević. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ratko Jankov, Olena Papuga, doc. dr Mihailo Jokić, dr Vladimir Orlić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Žarko Obradović, mr Aleksandra Jerkov, Marko Parezanović i dr Predrag Jelenković.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 25. septembra, razmotrili amandmane, koje je na Predlog zakona o visokom obrazovanju, podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Odbor je ocenio da je svih 11 amandmana, i to na članove 11, 12, 16, 19, 20, 21, 23, 27, 29, 31. i 150, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Krsto Janjušević, Jelena Žarić Kovačević, Milena Ćorilić, Zvonimir Stević, Vesna Marković, Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Bajro Gegić i Petar Petrović.

Na sednici održanoj 21. septembra 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su odluke Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi mandate narodnoj poslanici Ani Čarapić izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE i narodnom poslaniku Aleksandru Šešelju izabranom sa Izborne liste Dr VOJISLAV ŠEŠELj – SRPSKA RADIKALNA STRANKA. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Žarko Bogatinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Vjerica Radeta, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić i Đorđe Milićević.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 20. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora, Predlog zakona obrazložio je Vladimir Džamić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. On je istakao da je Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u skladu sa direktivom Saveta Evropske unije i da je usklađenost postignuta u smislu harmonizacije nacionalnih pravnih propisa sa pravnim propisima EU. Predlog zakona dobio je pozitivno mišljenje i od strane Ministarstva za evropske integracije, i u tom kontekstu ne remeti dalji tok pristupnih pregovora Republike Srbije ka EU. Nakon diskusije Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Vladimir Đurić, Momo Čolaković, Bojan Torbica, Tanja Tomašević Damnjanović, Olivera Pešić, Žarko Mićin, Dragan Veljković, Elvira Kovač i Dragan Veljković.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 19. septembra, razmotreni su Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Predlog zakona o visokom obrazovanju, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U ime predlagača sednici su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Džamić, vršilac dužnosti pomoćnika ministara prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vesna Mandić i šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Marković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Zvonimir Stević, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Dejan Šulkić, Bajro Gegić, Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 19. septembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su ostavke koje su na na funkciju narodnog poslanika podneli prof. dr Milovan Bojić i i Aleksandra Đurović. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika prof. dr Milovana Bojića i Aleksandre Đurović, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kojem se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te predlaže da Narodna skupština, konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. U nastavku sednice, Odbor je razmatrao i dao pozitivno mišljenje narodnom poslaniku prim. dr Milovanu Krivokapiću za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je razmotrio obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima na sednici Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i većinom glasova doneo Odluku da se narodnom poslaniku Bošku Obradoviću izrekne jedna opomena, odnosno, da se kazni novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od po 6.829,78 dinara, a da se narodnom poslaniku Goranu Ješiću izreknu dve opomene, odnosno da se kazni novčanom kaznom od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od 13.659,55 dinara. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Petar Petrović, Goran Ćirić, dr Dragana Barišić, Nemanja Šarović, Jelena Mijatović i Marko Zeljug.

Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 19. septembra, razmotreni su u načelu Predlog zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao i predložene zakone članovima Odbora obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. On je naveo da Predlogom zakona o visokom obrazovanju nastoji da se obezbedi sticanje funkcionalnog znanja i kompetencija svršenih studenata, unapredi informacioni sistem u oblasti visokog obrazovanja, kao i da se unapredi autonomija univerziteta i učešće studenata u donošenju odluka. Ministar Šarčević se posebno osvrnuo na značaj boljeg povezivanja privrede i visokog obrazovanja i predstavio članovima Odbora predložena zakonska rešenja kako bi se taj cilj postigao, kao što je predviđena mogućnost studija uz rad, uvođenje kratkih studijskih programa, uvođenje predavača van radnog odnosa koji su stručnjaci u svom polju rada, i povezivanje sa Privrednom komorom Srbije. Ministar je istakao i da je predviđena mogućnost da visokoškolske ustanove osnuju privredna društva, radi komercijalizacije naučnog rada i kulturnog stvaralaštva. On je naveo i da je predviđeno uvođenje Nacionalnog tela za akreditaciju. Tokom rasprave, članovi Odbora su istakli značaj visokog obrazovanja za društvo i značaj njegovog dobrog povezivanja sa privredom. Izneli su mišljenja o predloženim zakonskim rešenjima. Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su u načelu Predlog zakona o visokom obrazovanju. Obrazlažući Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević istakao je da se njim teži povećanju odgovornosti svih učesnika u obrazovno-vaspitnom sistemu, podizanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, osiguranju kvaliteta nastavničke profesije i rada stručnih saradnika, a najvažnije - postizanju optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja i vaspitanja. Članovi Odbora su nakon rasprave, tokom koje su izneli mišljenja o predloženom zakonskom rešenju, usvojili u načelu Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ratko Jankov, Olena Papuga, doc. dr Mihailo Jokić, dr Vladimir Orlić, prof. dr Žarko Obradović, Fatmir Hasani, Nataša Jovanović, Đorđe Kosanić, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin, Marko Parezanović, prof. dr Žarko Korać i mr Aleksandra Jerkov, kao i narodni poslanik Boško Obradović.

Odbor za spoljne poslove je održao danas, 18. septembra 2017. godine, 26. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom, šefom Stalne Misije Republike Srbije pri Savetu Evrope, Aleksandrom Đurović, pre njenog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio inicijative za posete, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o ostalim realizovanim kontaktima. Odbor je izabrao narodnog poslanika Dejana Radenkovića za predsednika Poslaničke grupe prijateljstva sa Velikom Britanijom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici održanoj 15. septembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je Predlog odluke o izboru zamenika Tužioca za ratne zločine i povlačenje predloga koji je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu uputio Narodnoj skupštini povodom razmatranja Predloga odluke o izboru zamenika javnog tužioca. Predlog odluke o izboru zamenika Tužioca za ratne zločine obrazložio je predsednik Odbora Petar Petrović i tom prilikom istakao da je Državno veća tužilaštva predložilo Narodnoj skupštini da donese ovu odluku po hitnom postupku, jer je neophodno da se popune upražnjena mesta zamenika javnih tužilaca i time omogući efikasniji rad javnih tužilaštava. Državno veće tužilaštva predložilo je Svetislava Rabrenovića za tužilačkog pomoćnika u Tužilaštvu za ratne zločine, a članovi Odbora su, većinom glasova, predložili Narodnoj skupštini da prihvati taj predlog. U nastavku sednice, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je odlučio da povuče svoj predlog o izboru zamenika javnog tužioca od 17. jula 2017. godine, sadržan u izveštaju podnetom Narodnoj skupštini . Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sreto Perić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Aleksandar Majkić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Balint Pastor, Marko Parezanović i Dragan Veljković.

Na sednici, održanoj 14. avgusta, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razmotrili su položaj žena na selu, kao najugroženije kategorije društva, i šanse za njihovo bolje pozicioniranje. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su žene stub svakog domaćinstva i porodice i da je vreme da se položaj žena na selu unapredi, kako kroz zakonske okvire, tako i podsticajima koje nude resorna ministarstva. Naveo je da žene na selu nemaju nikakav vid bolovanja, niti beneficije koje žene u gradu uživaju, kao što su trudničko i porodiljsko bolovanje, pravo na dečiji dodatak i to pored činjenice da uplaćuju penziono i socijalno osiguranje. Žene na selu koje uplaćuju poljoprivredno penziono osiguranje nemaju pravo na mogućnost odloženog plaćanja. Takođe, otežan im je pristup, pre svega zdravstvenim uslugama, a potom i obrazovnim, socijalnim i drugim institucijama. Ispitivanja su pokazala da je samo u 7 odsto, od 40 ispitanih opština, na čelu saveta mesnih zajednica, žena postavljena za rukovodioca, što je još jedan pokazatelj neophodne reforme zakonskih okvira, u koje se mora uvesti pravilo ravnopravnosti polova. Na sastanku je bilo reči o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u kojem će, prvi put, žena sa sela biti formalno pravno prepoznata. Lidija Aćimović, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navela je da Ministarstvo aktivno sprovodi politiku ravnopravnosti i trudi se da podstakne žene na selu da vode privredna gazdinstva, ali da patrijarhalan mentalitet i imovinska nejednakost i dalje vladaju u mnogim selima širom Srbije. Aćimović je dodala i to da kod žena, i pored ovakve situacije, raste interesovanje za podsticaje koje ministarstva pružaju ženama kao nosiocima privrednih gazdinstava, a koji su regulisani kroz niz pravilnika i projekata od strane resornih ministarstava. Dalibor Radičević, član Pododbora, izneo je stav da veliki broj ljudi iz sela odlazi i da se sve manji broj žena opredeljuje da ostane na selu zbog teških životnih uslova. Ujedno, ljudi na selu nisu dovoljno informisani o projektima i subvencijama koje im nudi Ministarstvo i samim tim ne znaju kako da konkurišu za aktuelne projekte. Jedna od ideja, koja je izneta na sednici, je da se u većim opštinama održe tribine na kojim bi se stanovnici ruralnih naselja edukovali i bliže upoznali sa fondovima, projektima i donacijama koje se pružaju u tom polju. Na kraju sednice sačinjeni su predlozi zaključaka koji će biti upućeni Ministarstvu, a koji savetuju što skorije donošenje zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da se ženama na selu dodeli pravo na bolovanje, da se žene u što većoj meri podstaknu na ostvarivanje prava na vođenje privrednih gazdinstava, da se žene na selu na tromesečnom nivou edukuju o ostvarivanju prava i o aktuelnim projektima Ministarstva, kao i da se izdvoje veći fondovi za finansiranje žena u privrednim društvima i zadrugama. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Pododbora Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Lidija Aćimović i članica Mreže za ruralni razvoj Srbije Zorica Velimirović.

Na sednici održanoj 14. septembra, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) za 2016. godinu. Izveštaj o radu predstavio je direktor RATEL-a dr Vladica Tintor i tom prilikom istakao da je 2016. godinu obeležio prihod od oko 105 miliona evra na račun budžeta Republike Srbije, kao rezultat aukcije iz 2015. godine od oslobođenih frekvencija, odnosno nakon uspešno sprovedene digitalizacije na teritoriji cele Srbije. Na tržištima elektronskih komunikacija i poštanskih usluga tokom 2016. godine, pojavili su se novi virtuelni mobilni operatori u našoj zemlji, poput Mundio mobajla i Globaltela. Tintor je naveo da je u protekloj godini potpisan memorandum o saradnji na polju kvaliteta servisa i planiranja radio-frekvencijskog spektra sa regulatornim agencijama Hrvatske, Češke, Slovačke, Ukrajine i Rumunije, kao i novi Sporazum o razumevanju između Bosne i Hercegovine i RATEL–a. Direktor RATEL-a upoznao je članove Odbora sa podatkom da su ukupni prihodi u 2016. godini iznosili 1,88 milijardi dinara, dok je iznos ukupnih rashoda bio 823 miliona dinara. Razliku sredstava između prihoda i rashoda, agencija je uplatila na odgovarajući račun javnih prihoda budžeta Republike Srbije i AP Vojvodine, a ista će se koristiti za unapređenje i razvoj u oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva, dodao je Tintor. Podsetio je članove Odbora da su odlukom Narodne skupštine, 3. marta 2016. godine imenovani novi članovi Upravnog odbora, koji je u novom sazivu održao deset sednica. Na sednicama je doneto više pravilnika, predloga pravilnika, odluka, internih akata, Plan rada, Finansijski plan i Plan nabavki za 2017. godinu, istakao je Tintor. Takođe, upoznao je članove Odbora da je od 1. februara 2016. godine sedište RATEL-a premešteno u Palmotićevu 2, u Beogradu što je Agenciji obezbedilo kvalitetniji i povoljniji prostor za rad. U nastavku izlaganja, Tintor je predstavio regulatorne aktivnosti i naveo da je Agencija u protekloj godini donela Izmene i dopune Plana numeracije, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o određivanju tarifnih stavova za univerzalnu poštansku uslugu i Odluku o izmeni Odluke o određivanju relevantnih tržišta podložnih prethodnoj regulaciji. U oblasti radio-komunikacije, RATEL je u toku 2016. godine izdao 9.370 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencije. Tintor je podsetio da je od 1. aprila 2014. godine korisnicima fiksne telefonije omogućeno da prilikom promene operatora zadrže svoj pretplatnički broj i naveo da je do kraja 2016. godine 183.000 pretplatnika to i učinilo. Nakon detaljnog izlaganja direktora RATEL-a dr Vladice Tintora, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2016. godinu. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na šest pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Radosav Cokić, Aleksandar Stevanović, Dragan Jovanović, Zoran Milekić, Goran Ćirić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na osnovu člana 44. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za evropske integracije održao je 14.septembra 23.sednicu zajedno sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj je predstavljen izveštaj „Biti LGBTI u Srbiji“, koji je pripremljen od strane Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Republici Srbiji. O izveštaju UNDP-a i aktivnostima državnih institucija i civilnog društva u Srbiji u borbi protiv diskriminacije prema predstavnicima LGBTI populacije govorili su Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Biljana Popović Ivković, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, Gordana Stevanović, zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost i Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil Rights Defenders. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović istakla je da je važno baviti se položajem i problemima LGBTI zajednice, kao i da regionalno istraživanje UNDP-a daje priliku za upoređivanje šta jeste, a šta nije urađeno. Ona je dodala da je, prema izveštaju Visokog komesara UN za ljudska prava, Srbija, od 2011. godine do danas, zemlja koja je napravila značajne pomake u unapređenju prava i položaja LGBTI osoba. Ona je zaključila da Vlada i civilno društvo imaju sve bolju saradnju koja je rezultirala Strategijom o prevenciji i zaštiti od diskriminacije i pozvala organizacije civilnog društva da ponovo daju svoj doprinos izradi nove strategije i akcionih planova. Biljana Popović Ivković, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova istakla je da je MUP preduzeo aktivnosti na unapređenju komunikacije i saradnje sa manjinskim grupama, kao i jačanje zakonitosti u radu policijskih službenika, te je obavio obuke za jačanje njihove svesti o različitostima i suzbijanju predrasuda, kako ne bi uticali na njihov profesionalni rad. Ona je dodala da je MUP 2014. godine usvojio akcioni plan za saradnju sa udruženjima seksualno različitih osoba, sa posebnim akcentom na uvođenje oficira za vezu, odnosno, saradnju sa LGBTI zajednicom, čiji su prioriteti mere i aktivnosti zaštite LGBTI lica. Popović Ivković je navela da će MUP nastaviti sa ovom saradnjom uz konkretne predloge za zaštitu, i to kroz saradnju sa stranim policijskim službama, realizaciju projekata sa LGBTI organizacijama, saradnju sa tužilaštvom, kao i sprovođenje preventivnih mera u zajednici. Ona je ovu priliku iskoristila da pozove LGBTI osobe da prijave policiji svako ugrožavanje sigurnosti i bezbednosti, jer samo tako mogu biti zaštićeni, a počinioci procesuirani. Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, rekla je da ova organizacija ostaje posvećena borbi protiv diskriminacije svih ugroženih grupa. Ovo regionalno istraživanje pokazalo je da, iako ima unapređenja, seksualne manjine i dalje imaju poteškoća u ostvarivanju svojih prava u regionu Zapadnog Balkana. Ona je ocenila da je proces pristupanja EU prilika za promociju prava LGBTI osoba kroz usklađivanje zakonodavstva i uspostavljenje mehanizama zaštite ljudskih prava. Ona je pozdravila napore institucija u Srbiji za jačanje položaja LGBTI osoba u Srbiji. Iako je zakonodavni okvir zadovoljavajući, nedostaje dosledna primena antidiskriminacionih zakona, a prioriteti u narednom periodu treba da bude sistemska podrška LGBTI osobama u obrazovanju, zapošljavanju i zdravstvu, kao i priznavanje istopolnih zajednica. Nedera je zaključila da se istraživanje detaljno fokusira na sve ove teme, sa ciljem identifikovanja budućih aktivnosti i njihove realizacije, a UNDP i UN ostaju posvećeni daljoj saradnji po pitanju zaštite prava LGBTI populacije. Zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović istakla je aktivnu ulogu institucije Zaštitnika građana u izradi Izveštaja, sa ciljem sagledavanja slike o problemima pripadnika LGBTI osoba. Ona je istakla da se LGBTI osobe slabo obraćaju Zaštitniku građana, pa se stvara slika da problema nema u ostvarivanju njihovih prava, a osnovni razlog leži u nepoverenju u institucije sistema. Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil Rights Defenders, naveo je u svom obraćanju da 26 odsto pripadnika LGBTI zajednice kaže da su bili žrtve fizičkog nasilja, a čak preko 70 odsto njih su bili žrtva verbalnog nasilja. Počinioci su u manjem procentu nepoznata lica, dok su to u 36 odsto slučajeva školski drugovi, pa biti LGBTI u Srbiji jeste biti žrtva nasilja i diskriminacije, istakao je Miletić. On je naveo da ova populacija ima jasna očekivanja od Narodne skupštine, a to je pre svega usvajanje deklaracije protiv homofobije, na kojoj se radi i za koju veruje da postoji politička volja za donošenje. Ova populacija se zalaže za donošenje zakona koji bi rešio problem vršnjačkog nasilja, zatim zakon o regulisanju pravnog položaja trans osoba ili zakon o rodnom identitetu, kao i zakon o registrovanim partnerstvima. Miletić je pohvalio rad policije na zaštiti LGBTI osoba i ocenio da rad tužilaštva na procesuiranju predmeta nije zadovoljavajući, kao i da ključni problem ostaje pristup pravdi. U nastavku rada Nenad Petković iz UNDP-a predstavio je izveštaj „Biti LGBTI u Srbiji“, koji je deo regionalnog projekta „Biti LGBTI u Istočnoj Evropi“ i kojim su, pored Srbije, obuhvaćene Albanija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Glavni rezultati istraživanja su on-line baza podataka koji se odnose na prava LGBTI osoba, procena kapaciteta LGBTI društva na Zapadnom Balkanu, podsticaj partnerstva civilnog i vladinog sektora na nacionalnom nivou i njegovo širenje na regionalni nivo. Izveštaj obuhvata analizu pravnog i političkog okvira, radno pravo i položaj na poslu, položaj u okviru oružanih snaga, pitanje zdravlja, pristup dokumentima za trans osobe i pitanje azila, pregled identifikovanih nedostataka, kao i preporuke za državne organe. Petković je kao glavne nalaze naveo da su LGBTI osobe najdiskriminisanija grupa, zajedno sa osobama obolelima od HIV-a, pravni okvir za zabranu diskriminacije je zadovoljavajući i širok, a glavni nedostatak je njegova implementacija. Ono što su nedostaci jeste regulisanje istopolnih brakova, priznanje promene pola, evidencija i sudske presude kod zločina iz mržnje i nedostatak sistemske podrške LGBTI osobama. Na osnovu svega date su i osnovne preporuke Narodnoj skupštini, Vladi i civilnom društvu, a to se pre svega odnosi na donošenje deklaracije protiv homofobije, zakona o rodnom identitetu, propisa o građanskom partnerstvu, sprovođenje istraga o napadima na LGBTI osobe, izradu nacionalnih dokumenata u oblasti zdravstva, veću političku posvećenost poštovanju prava LGBTI osoba, unapređenje sudskih postupaka u slučajevima diskriminacije i nasilja na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, prilagođavanje obrazovnih programa i izbacivanje diskriminatorskih sadržaja prema LGBTI osobama, podizanje svesti o interseks osobama, kao i bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i veće partnerstvo između države, civilnog sektora i lokalne zajednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Zvonimir Đokić, Milorad Hadži Stošić, dr Muamer Bačevac, Tanja Tomašević Damnjanović, Milimir Vujadinović, Olivera Pešić, Dragan Veljković, Petar Jojić, Aleksandar Stevanović, Maja Videnović, Balint Pastor, mr Aleksandra Jerkov i Žarko Mićin.

Odbor za spoljne poslove je održao danas, 13. septembra 2017. godine, 25. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Italiji Goranom Aleksićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim parlamentarnim i ostalim kontaktima. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je, na sednici održanoj 13. septembra, razmotrio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova u periodima od oktobra do decembra 2016. godine i od januara do marta, odnosno od aprila do juna 2017. godine, kao i Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu. Ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović je obrazložio članovima Odbora informacije o radu ministarstva, i tom prilikom je ukazao na efekte preduzetih aktivnosti na suzbijanju kriminala i trgovine narkoticima, nasilja u porodici i visokotehnološkog kriminala. Govoreći o stanju bezbednosti na području Kopnene zone bezbednosti i jugu Srbije, ministar Stefanović je istakao da je stanje mirno, ali sa faktorima rizika. Na državnoj granici je stabilno stanje bezbednosti, naveo je Stefanović i ukazao da je migratorni talas u stalnom opadanju. Članovi Odbora su na sednici informisani o stanju bezbednosti u saobraćaju i zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama. Ministar unutrašnjih poslova ukazao je i na realizovanu međunarodnu saradnju i aktivnosti Ministarstva u okviru pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Tokom rasprave, članovi Odbora su tražili dodatne informacije o rešavanju pojedinih slučajeva, o borbi protiv trgovine narkoticima i kriminala, o suzbijanju nasilja na sportskim manifestacijama i o toku i efektima legalizacije oružja. Reči je bilo i o saradnji policije sa službama bezbednosti i stanju bezbednosti Srbije i grada Beograda. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova u periodima od oktobra do decembra 2016. godine i od januara do marta, odnosno od aprila do juna 2017. godine. U nastavku sednice, članovima Odbora Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu obrazložio je pomoćnik ministra – načelnik Sektora unutrašnje kontrole Miloš Oparnica. On je naveo da se u navedenom periodu radilo na unapređenju normativnog okvira Sektora, koji je nosilac aktivnosti za prevenciju i suzbijanje korupcije u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Tom prilikom je primenjena dobra praksa službi iz regiona i EU, kao što su test integriteta, analiza rizika korupcije u Ministarstvu i provera promene imovnog stanja zaposlenih u Ministarstvu. Tokom rasprave, članovi Odbora su pohvalili rezultate rada Sektora i ukazali na važnost povećanja broja zaposlenih u njemu, s obzirom na njegovu značajnu ulogu u suzbijanju korupcije u policiji. Odbor je, nakon rasprave prihvatio Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momčilo Mandić, Marko Đurišić, Balša Božović, Stefana Miladinović, Božidar Delić, Vladimir Đukanović, Aleksandar Marković, Ivana Stojiljković, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić, Vladan Zagrađanin i Nenad Božić.