Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. novembra, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Predlog zakona obrazložio je direktor Uprave za javni dug Ministarstva finansija Branko Drčelić, koji je naveo da je ovaj Ugovor potpisan 12. jula 2017. godine, u iznosu od 50 miliona evra, na period od 25 godina otplate, uz grejs period od četiri godine. Sredstva će se povlačiti u najviše pet tranši, a povlačenje se očekuje do kraja 2021.godine. Ovaj zajam je uzet bez provizija i naknada, a u slučaju da se sredstva ne povlače, za državu nema dodatnih troškova. Deo sredstava za nabavku opreme za kliničke centre obezbeđuje Republika Srbija u iznosu od 15 miliona evra, istakao je Drčelić. Nakon kraće rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. U nastavku sednice, konstatovan je prestanak funkcije direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije Đorđu Jevtiću, istekom mandata i prestanak funkcije predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije dr Nebojši Saviću, istekom mandata. Odbor će, u skladu sa zakonom, pokrenuti postupak za izbor novog direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije i predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Duško Tarbuk, Zoltan Pek, Zoran Krasić i Milorad Mirčić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su četiri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine i usvojili više izveštaja o realizovanim posetama. U nastavku sednice konstatovane su promene u sastavu PGP sa Kinom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Ljiljana Malušić, dr Milorad Mijatović, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Dubravka Filipovski, dr Sanda Rašković Ivić, Žika Gojković i Stefana Miladinović.

Informaciju su predstavili državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Željko Radošević, pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković i Branislav Veljković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Državni sekretar Željko Radošević istakao je da je Ministarstvo imalo plodonosne aktivnosti u periodu trećeg kvartala 2017. godine, a Bojan Živković iz Uprave za agrarna plaćanja da je ovaj period okarakterisalo operativno sprovođenje isplate subvencija poljoprivrednicima. Uprava se suočavala sa dva izazova, i to sa 20 do 30 odsto većim brojem zahteva za subvencije i sa radom na ispunjavanju uslova za akreditaciju za IPARD program. On je naveo da se za sada isplata subvencija vrši redovno i u zakonskom okviru, kao i da se proces pripreme za akreditaciju privodi kraju. U trećem kvartalu 2017.godine isplaćeno je 55.000 rešenja po zahtevima za subvencije ili preko 12.500 milijardi dinara, naveo je Živković. Što se tiče aktivnosti Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Veljković je naveo da je urađeno sve predviđeno akcionim planom, kao i da su usvojeni svi pravilnici za sprovođenje IPARD programa, posebno za mere jedan i tri. On je izrazio očekivanje da će u decembru 2017. godine biti raspisani konkursi po ovim merama, kao i da će biti spremni paketi nacionalnih mera za poljoprivrednike. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2017. godine. U nastavku rada članovi Odbora su se dogovorili da služba Odbora, u saradnji sa zainteresovanim narodnim poslanicima, pripremi održavanje javnog slušanja na temu stanja voda u Srbiji, o čijem održavanju će se članovi Odbora izjasniti na nekoj od narednih sednica. Takođe, članovi Odbora odlučili su da član Odbora Mladen Lukić bude novi član Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Marjana Maraš, Olivera Ognjanović, Milija Miletić, Mladen Lukić, Zoltan Pek, Nada Lazić, Vladimir Đurić i Miroslav Aleksić.

Na sednici, održanoj 10. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim–najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razmotrili su osiguranje u poljoprivredi. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je značaj prava na podsticaj za osiguranja koje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje nosiocima poljoprivrednog gazdinstva u iznosu od 40 odsto od visine premije osiguranja bez uračunatog poreza. Takođe je istakao da se pravo na podsticaj za osiguranje ostvaruje podnošenjem zahteva od 1. jula do 15. novembra tekuće godine i pozvao nosioce poljoprivrednih gazdinstava da pokrenu postupak pristupanju osiguranja i time moguću štetu svedu na najmanju meru. Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je program osiguranja mera direktne podrške i kao takva jedina mera koja daje mogućnost konkurisanja i u jedinicama lokalne samouprave. Mahmutović je naglasio potrebu za intenzivnijom promocijom ove podsticajne mere i većom informisanošću nosioca poljoprivrednih gazdinstava s obzirom na činjenicu da je na teritoriji Srbije, pored podsticaja države, od ukupne površine obradivog poljoprivrednog zemljišta, samo 9 odsto osigurano. U vezi sa tim, predstavnik osiguravajuće kuće „Dunav osiguranje“ dodao je da je za poboljšanje rezultata neophodna zajednička saradnja svih osiguravajućih kuća i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora.

Na sednici održanoj 9. novembra, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra („AMSCC“). Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona obrazložila je v.d. sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milica Ćatić i tom prilikom upoznala članove Odbora da je Sporazum potpisan 24. januara 2017. godine, u Stokholmu. Potvrđivanjem ovog sporazuma omogućiće se njegova primena, koja treba da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju saradnje sa Kraljevinom Švedskom u oblasti policijske saradnje, a posebno u oblasti efikasnog sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, posebno organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola obrazložila je, takođe, Milica Ćatić, ističući da je primena Sporazuma u interesu državljana Republike Srbije koji borave u Kraljevini Španiji, koja omogućava našim državljanima sticanje španske vozačke dozvole blagovremeno i bez dodatnih finansijskih izdataka. Imajući u vidu da je u Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola ugovorena privremena primena, predloženo je da se isto rešenje usvoji i za ovaj sporazum, a sve u cilju što efikasnijeg delovanja, i stvaranja pravnog osnova za građane Republike Srbije sa prebivalištem u Kraljevini Španiji, da izvrše zamenu važeće nacionalne vozačke dozvole za špansku što je pre moguće. U nastavku rada, Milica Ćatić informisala je članove Odbora da je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju zaključen 23. maja 2017. godine, u Moskvi. Dve strane zaključile su Sporazum kada je njihova saradnja dostigla nivo da je bilo svrsishodno regulisati je formalnim bilateralnim aktom i tako definisati pravni okvir te saradnje. Potvrđivanjem Sporazuma od strane Narodne Skupštine ispuniće se uslov za njegovo stupanje na snagu. Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova je obrazložila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, koji je potpisan je u Ljubljani 20. februara 2015. godine. Tom prilikom navela je da je Sporazum zaključen usled postojanja obostrane volje da dve države posredstvom svojih nadležnih organa neposredno sarađuju u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, kao i da se saradnja u ovoj oblasti unapredi i uokviri međunarodnim ugovorom. U nastavku izlaganja, Milica Ćatić je obrazložila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, koji je potpisan 7. februara 2017. godine, u Beogradu. Potvrđivanjem ovog sporazuma omogućiće se njegova primena, koja treba da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju saradnje sa Kraljevinom Belgijom u oblasti policijske saradnje, a posebno u oblasti efikasnog sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, posebno organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice. Istakla je da je bilateralna saradnja Republike Srbije i Kraljevine Belgije uspešna, o čemu svedoči podatak da je tokom 2017. godine, posredstvom Interpola, između Beograda i Brisela ukupno razmenjeno 425 informacija, navela je Milica Ćatić. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković, i tom prilikom naveo da je prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog memoranduma, uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio odbrambenu i vojnu saradnju, kao i saradnju u oblasti odbrambene industrije, između 10 ugovornih strana i njihovih nadležnih organa, čime im se omogućava da ostvare obostranu korist od zajedničkih projekata. Aleksandar Živković je obrazložio i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra („AMSCC“), ističući da je prvenstveni cilj navedenog memoranduma pružanje usluge Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra Republici Srbiji u rešavanju problema i nedostataka transportnih kapaciteta za izvršenje strategijskog transporta, sa posebnim osvrtom na nedostatke koji proističu iz potrebe brzog upućivanja snaga u operacije predvođene Evropskom unijom i druge međunarodne institucije koje se sprovode pod mandatom Ujedinjenih nacija. Nakon zajedničke rasprave o svih sedam predloga zakona, članovi Odbora su, većinom glasova, odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona. Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine izabrana je predsednica Odbora Marija Obradović. U nastavku rada, Odbor je razmotrio i inicijativu Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji o organizovanju regionalne parlamentarne konferencije na temu „Upravljanje vanrednim situacijama – odgovori na nacionalnom nivou i regionalna saradnja“ u Beogradu 7. i 8. decembra 2017. godine. Cilj održavanja konferencije je podizanje svesti u upravljanju rizicima od katastrofa u regionu i mogućnost razmene iskustava i mišljenja između parlamentaraca Bugarske, Albanije, BiH, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Slovenije. U okviru tačke razno, predsednica Odbora Marija Obradović upoznala je članove Odbora da je predsednici Narodne skupštine Maji Gojković upućen poziv predsedavajućeg Ruske Dume za učešće na parlamentarnoj konferenciji u Moskvi, na temu „Parlamentarci protiv narkotika”, koja će biti održana 4. decembra 2017. godine. Kako predsednica Narodne skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje pomenutoj konferenciji, predložila je da tom prilikom Narodnu skupštinu predstavlja potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević, a predsednica Odbora Marija Obradović je predložila da, istim povodom, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove predstavljaju Marko Đurišić, Dubravka Filipovski i Vladimir Đukanović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a učestvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Stojiljković, Zoran Radojičić, Borisav Kovačević, dr Vesna Rakonjac, Stefana Miladinović, Vladan Zagrađanin, Dubravka Filipovski, Jasmina Obradović i Aleksandar Marković.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je održao sednicu 8. novembra, na kojoj su razmotreni, u načelu, predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2017. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Članovi Odbora su ocenili da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 7. novembra, članovi Odbora razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i odredili predstavnika Odbora za člana Komisije za borbu protiv HIV/AIDS-a i tuberkuloze Vlade Republike Srbije. Predlog zakona o medicinskim sredstvima obrazložio je dr Meho Mahmutović državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, i tom prilikom naveo da su razlozi za donošenje zakona usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima Evropske unije iz oblasti medicinskih sredstava. Ovim zakonom, u skladu sa propisima Evropske unije, izvršiće se odvajanje propisa kojima se uređuju medicinska sredstva od propisa kojima se uređuju lekovi, naveo je državni sekretar. Izmenom odredbi kojima se uređuju klinička ispitivanja medicinskih sredstava, odnosno izmenama načina i postupka njihovog odobravanja, stvoriće se uslovi za podsticanje i sprovođenje većeg broja kliničkih ispitivanja u zdravstvenim ustanovama od strane zdravstvenih radnika. Na ovaj način pacijentima će biti obezbeđene savremene i inovativne terapije, bez troškova po zdravstveni sistem Republike Srbije. Dr Meho Mahmutović je dodao da će se donošenjem ovog zakona onemogućiti ulazak nekvalitetnih i nesigurnih medicinskih sredstava, kako na tržište, tako i u zdravstvene ustanove Republike Srbije i smanjiti mogućnost ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava sa drugih tržišta. Nakon konstruktivne diskusije koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog zakona o medicinskim sredstvima, u načelu. Dr Meho Mahmutović istakao je da se predloženim dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva vrši usklađivanje sa propisima kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti, posebno oblast naročito osetljivih podataka. Između ostalog, državni sekretar je naveo da će se donošenjem ovog zakona, rukovaocem podataka, koji čine Integrisani zdravstveni informacioni sistem, smatrati zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije. Zavod je dužan da o svakoj povredi bezbednosti podataka obavesti lica na koja se podaci odnose, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, kao i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naveo je dr Meho Mahmutović, i dodao je da je predložena i sankcija za zavod za javno zdravlje u slučaju da ne postupi u skladu sa odredbom ovog zakona. Nakon diskusije, članovi Odbora su, većinom glasova, prihvatili Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. U nastavku sednice, članovi Odbora odredili su predsednika Odbora doc dr. Darka Laketića za člana Komisije za borbu protiv HIV/AIDS-a i tuberkuloze Vlade Republike Srbije. U nastavku rada, članovi Odbora su razmotrili predstavke građana i organizacija i usvojili predloge Radne grupe za razmatranje predstavki građana i organizacija. Sednici je predsedavao doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, Desanka Repac, Olivera Ognjanović, dr Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, Danijela Stojadinović, Branka Stamenković i dr Žarko Korać.

Odbor za evropske integracije je na 27. sednici održanoj 6. novembar 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlja 13 „Ribarstvo“.

Na sednici održanoj 6. novembra u Gradskoj kući u Subotici, članovi Odbora razmatrali su pitanja migracija, azila i osnovnih ljudskih prava. Predsednik Odbora Meho Omerović na početku je naglasio da je Srbija, tranzitna zemlja koja ne predstavlja krajnju destinaciju migranata, čiji su cilj zemlje Zapadne Evrope. Kako je naveo, Vlada RS pristupa proaktivno i pokazuje spremnost da u skladu sa svojim mogućnostima, migrantima tokom boravka u Srbiji, pruži najadekvatniju zdravstvenu zaštitu, pomoć u hrani i lekovima, kao i privremeni smeštaj, ali i sve potrebne informacije u slučaju traženja azila. Takođe, Omerović je istakao da se aktivno radi na zaštiti državnih granica, sprečavanju ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Predsednik Odbora je dodao da trenutno u Srbiji boravi 3882 migranta, od kojih je 2771 smešten u tranzitno-prihvatnim centrima, dok je ostatak smešten u centrima za azil, kao i da je od tog broja 56,5 odsto lica izbeglih iz Avganistana, 16,5 odsto iz Iraka, 13 odsto iz Pakistana, 4,77 odsto iz Irana i 2,4 odsto iz Sirije, što implicira da se u najvećem broju radi o ekonomskim migrantima. Omerović je zaključio da država Srbija nema finansijskih kapaciteta da rešava problem migrantske krize i da je pomoć Evropske unije kroz program MADAD od izuzetnog značaja za Srbiju. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je da je Subotica grad u kome živi 20 različitih nacionalnosti i konfesija i da je to grad u kome se u potpunosti poštuje zakonska regulativa i manjinska prava. Gradonačelnik je istakao da se Subotica još od 2012. godine suočava sa migrantskom krizom i u tom smislu, da je preduzela mere poput formiranja Saveta za migracije i Radne grupe za teritoriju Grada Subotice, koji u koordinaciji sa Vladom RS i nevladinim sektorom radi na rešavanju ovog pitanja i kao takva, predstavlja pouzdanog partnera. Takođe, otvoreno je i prihvatilište za decu Dom „Kolevka”, koje je prvo i jedino na „balkanskoj ruti”, kako je istakao Laban. Predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov naglasio je da je Dimitrovgrad najistočnija tačka kroz koji je krajem 2015. i u 2016. godini prošlo čak 20 000 migranata. Trenutno u Dimitrovgradu boravi 81 migrant, a uglavnom se radi o porodicama sa decom. Dvanaestoro dece se priključilo deci u osnovnoj, dok je osmoro njih integrisano u srednje škole. Predsednik Radne grupe za migracije u Subotici i narodni poslanik Milimir Vujadinović istakao je da je 1500 ljudi na dnevnom nivou prolazilo kroz Suboticu u jeku migrantske krize, a da trenutno u prihvatnom centru u Subotici boravi 96 ljudi. Nenad Ivanišević istakao je da Srbija nije imala dilemu po pitanju humanosti u vođenju migrantske politike. Govoreći o bezbednosnoj situaciji, istakao je da su nadležni organi sprovodili detaljnu evidenciju lica koja uđu na teritoriju Srbije i naglasio da trenutno najmanji broj migranata boravi u Srbiji, za razliku od Turske u kojoj trenutno boravi 2 miliona i Nemačke u kojoj boravi 880 000 migranata. Članovi Odbora istakli su da Srbija čini velike napore da migrantima omogući uslove za privremeni ili trajni boravak, uz poštovanje međunarodno zagarantovanih prava, ali i zabrinutost zbog neophodnosti edukacije o kulturi srpskog naroda i integracije u društvo. Takođe, interesovali su se za lokalne akcione planove i izrazili sumnju u neophodnost finansiranja plana integracije iz lokalnih izvora prihoda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Marija Janjušević, Ružica Nikolić, Olena Papuga, Tomislav Žigmanov i narodna poslanica Desanka Repac, a pored članova prisustvovali su i predstavnici Policijske uprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta i Saveta za migracije Grada Subotice , kao i predstavnici nevladinih organizacija. Sednica je organizovana u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji.

Na sednici, održanoj 3. novembra, članovi Odbora izabrali su predsednika Odbora za zaštitu životne sredine. Većinom glasova za predsednicu Odbora izabrana je narodna poslanica Ivana Stojiljković. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Dejan Nikolić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, dr Predrag Jelenković, Dejan Nikolić, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, Ivana Stojiljković, Josip Broz i Vladimir Petković.

Na sednici održanoj 2. novembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora su većinom glasova odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru predsednika za Privredni apelacioni sud, Privredni sud u Beogradu, Viši sud u Prokuplju, Drugi osnovni sud u Beogradu, Osnovni sud u Kruševcu i Osnovni sud u Surdulici. U nastavku rada, Odbor je većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Privredni sud u Beogradu, Privredni sud u Zrenjaninu, Privredni sud u Leskovcu u Privredni sud u Kragujevcu. Sednici su prisustvovali zamenica predsednika Visokog saveta sudstva Branislava Goravica i samostalni savetnik Vesna Janjić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandar Martinović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Aleksandra Majkić, Marijan Rističević, Žarko Mićin, Balint Pastor, Marko Parezanović i Dragan Veljković.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 2. novembra, članovi Odbora razmatrali su inicijative za posete. Članovi Odbora usvojili su poziv za učešće na regionalnom skupu „Osnaživanje organa za zaštitu podataka o ličnosti u cilju bolje zaštite pojedinaca i njihovog prava na zaštitu podataka“, koji će biti održan 8. i 9. novembra 2017. godine, u Kišinjevu, u Republici Moldaviji, upućen predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Takođe, članovi Odbora usvojili su i poziv za učešće na Međunarodnom forumu za nadzor obaveštajno-bezbednosnih službi, koji će se održati u Briselu, u Kraljevini Belgiji, 20. i 21. novembra 2017. godine, upućen predsedniku Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Milisav Petronijević, Vera Jovanović, Marija Obradović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Nataša Vacić Mihailović, Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Dragan Šormaz i dr Sanda Rašković Ivić.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je na sednici, održanoj 2. novembra 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 13 - Ribarstvo. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje su, na sednici održanoj 2. novembra, izabrali narodnog poslanika Mirka Krlića za predsednika Odbora. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Nataša Mićić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Ana Stevanović, Hadži Milorad Stošić, Mladen Lukić, Dragana Kostić, Mirko Krlić, Đorđe Vukadinović, dr Predrag Jelenković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Stanija Kompirović, prof. dr Marko Atlagić, Maja Videnović, Srbislav Filipović, Tatjana Macura i Snežana Paunović, kao i narodne poslanice Aleksandra Čabraja i Marinika Tepić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici održanoj 31. oktobra razmotrili amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koje je podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Odbor je ocenio da su sva četiri podneta amandmana u skladu sa Ustavom i pravim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Vojislav Vujić, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 31. oktobra Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrao je informacije o radu Ministarstva privrede za period april–jun 2017. godine i period jul–septembar 2017. godine i izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jul, avgust i septembar 2017. godine. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Grgurević, obrazlažući informacije o radu Ministarstva, naglasio je da su u izveštajnom periodu pripremana 4 sistemska zakona iz ove oblasti, koja bi do sredine novembra trebalo da se nađu u skupštinskoj procedure. Grgurević je posebno istakao da je Ministarstvo vršilo aktivnu kontrolu i nadzor javnih preduzeća, koja su, kako je istakao, u izveštajnom periodu ostvarila 25 odsto više dobiti od planirane, zatim kontrolu aktivnosti u realizaciji projekata, dalo podsticaje i finansiralo brojne infrastrukturne projekte, u smislu pružanja podrške u povezivanju poslovnih zona, razvoju malih i srednjih preduzeća i sl. Državni sekretar je posebno naglasio da je Svetska banka Srbiju proglasila najboljom zemljom Jugoistočne Evrope po kriterijumu sprovedenih reformi, na osnovu kojih je postala privlačnija stranim investitorima. U proteklih 7 meseci, kako je naveo, Srbija je imala 1,2 milijarde direktnih investicija, strani investitori su, pored ugovorom predviđenih oko 13 000 radnih mesta otvorili još 20 000 novih, kao i da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 26 na 11,8 odsto. Pomoćnik ministra Katarina Obradović Jovanović dodala je da su, u sklopu programa „Decenija preduzetništva“, u izveštajnom periodu realizovana 3 programa u saradnji sa Fondom za razvoj i poslovnim bankama, a koji se, između ostalog, odnose na pružanje finansijske pomoći mikro, malim i srednjim preduzećima, dok je Dragan Ugrčić, govoreći o izveštajima Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jul, avgust i septembar 2017. godine, posebno istakao proces privatizacije „Galenike“ i najavio potpisivanje kupoprodajnog ugovora u što skorijem roku. Ugrčić je tom prilikom izrazio i uverenje da će se ovakav model privatizacije primeniti i na preduzeća poput RTB Bor, PKB i drugih, te da će u narednoj godini pitanja privatizacije ovih preduzeća biti rešena. Članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili informacije o radu Ministarstva za period april–jun 2017. godine i period jul–septembar 2017. godine i prihvatili izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jul, avgust i septembar 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Studenka Kovačević, Aleksandar Stevanović, Zoran Bojanić, Gorica Gajić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović i Snežana Paunović.