Na 37. sednici, održanoj 15. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o setvi ozimnih kultura u nerazvijenim područjima.

Sa članovima Pododbora mišljenja o ovoj temi razmenili su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike i prof. Miroslav Malešević.

Predsednik Pododobora Milija Miletić istakao je da skoro tri meseca u Srbiji nije bilo kiše, što stvara probleme za setvom, pre svega pšenice, ali i ječma i drugih ozimnih kultura. On je istakao da je u nerazvijenim područjima dosta zemlje ostalo neposejano, što zbog izostanka kiše, što zbog neadekvatne mehanizacije. Miletić je dodao da bi bilo dobro da padne oko 30 mililitara kiše po metru kvadratnom, kako bi se posejale ozimne kulture. Celokupnoj teškoj situaciji doprinosi i visoka cena dizel goriva, kao i drugi visoki troškovi setve, pa i korišćenje nedeklarisanog semena. On je dodao da ima podataka da je do sada posejano oko 480.000ha u celoj Srbiji, što je oko 10 odsto manje nego ranijih godina, a što će uticati na prinos sledeće godine. Takođe, Miletić je dodao da, iako je setveni rok prošao, treba sejati i dalje, posebno u nišavskom okrugu gde je do sada posejano manje od 40.000ha.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević složio se sa konstatacijom da je ova jesen bila suva i topla i da su strna žita u oktobru sejana u suvi setveni sloj zemlje. Zasejane površine se razlikuju od regiona do regiona zemlje, kao i da je planirano da se ove godine zaseje oko 600.000ha pšenice, a da je do sada posejano po nekim pokazateljima samo 400.000ha na nivou cele zemlje. On je dodao da, iako su optimalni agro-tehnički rokovi za setvu prošli, treba nastaviti sa setvom, ali je izrazio i bojazan kako će se sve ovo odraziti na sledeći rod. Slična situacija je i sa kulturama kao što su raž, ovas i ječam, sa izuzetkom uljane repice čiji je zasad ove godine veći, zaključio je Stanojević.

Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike dodao je da je i ova setva na više načina pokazala da se u roku poseje samo polovina zemljišta, s tim da je ona teža u odnosu na prethodne zbog suše. I on je mišljenja da sa setvom treba nastaviti dokle god je to moguće iako su optimalni rokovi za nju prošli.

Prof. Miroslav Malešević složio se sa kolegama iz Ministarstva u oceni ovogodišnjih uslova za setvu i istakao da ovakva jesen do sada nije zabeležena. On je ocenio da je ova suša širih razmera, jer je njome zahvaćena cela Evropa, a zabrinutost najviše izaziva nedostatak rezervi vode u zemlji. Tu štetu će pretrpeti ne samo ozimne kulture, već i mladi višegodišnji zasadi, a najveći problem je kombinacija visokih temperatura i deficit vlage, što biljkama onemogućava da odbace list, istakao je Malešević. Ukoliko bi se vremenski uslovi popravili i palo u naredna dva-tri meseca oko 150ml kiše po metru kvadratnom, to bi omogućilo da se zaseje dovoljno pšenice. On je istakao i da je dat savet poljoprivrednicima da za sada oru zemlju, ali bez fosfora i kalijuma, već samo da koriste azotna đubriva. On je ocenio da bi bilo dobro uspostaviti mehanizam za praćenje zasejanih površina i ocenio da ono što sada predstavlja za proizvođače problem, sem suše, jesu i pojava glodara i lisnih vaši. Malešević je zaključio da je 600.000ha pod pšenicom dobar plan, da je savet da poljoprivrednici nastave sa setvom kako bi se ta cifra dostigla, a da će sve što bude prinos naći kupca, imajući u vidu deficit pšenice u svetu.

Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.