| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 5 godina i 22 dana i 18 sati
Poštovani gospodine Bogatinoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju k...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 18 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 26 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima.
Klimatske promene predstavljaju širok spektar globalnih fenomena, kao što su povećanje temperature na zemlji, ekstremne vremenske prilike, povećanje nivoa mora, topljenje ledničkih masa, kako na polovima tako i na visokim planinama i drugo.
Ove promene su posledica prirodnih ciklusa, ali i antropogenog delovanja, odnosno svih aktivnosti čoveka koji dovode do emisije gasova staklene bašte i povećavanje njihove atmosferske koncentracije. Ovaj fenomen je veoma značajan jer su receptori uticaja klimatskih promena stanovništvo, prirodni resursi, životna sredina, biodiverzitet, infrastruktura, privreda itd.
Pokušaji rešavanja ovih problema na svetkom nivou još od Kjoto protokola koji je potpisan od strane velikog broja država, a koji je tačno odredio rokove za redukciju emisije, preko Pariskog sporazuma koji promoviše dobrovoljan pristup sa ciljem da se zadrži povećanje globalne prosečne temperature znatno ispod 2 stepena, izveštava o tome od strane od svake državne potpisnice za svakih pet godina. Na žalost još uvek nisu doneli neki spektakularni rezultat.
Uticaj klimatskih promena ne zaobilazi ni našu Srbiju. Naša zemlja je ratifikovala pomenuti sporazum i na nama je da pokažemo spremnost da se uhvatimo u koštac sa ovim velikim problemom.
Kao pozitivan primer ovom prilikom naveo bih nekoliko projekata koje je grad Leskovac realizovao u oblasti zaštite životne sredine. Rekao bih nekoliko važnih ekoloških resursa, a koji se odlično uklapaju u borbu protiv klimatskih promena. Grad Leskovac ima izgrađenu i funkcionalnu, regionalnu, sanitarnu deponiju Željkovac koja prihvata komunalni otpad sa teritorije Jablaničkog okruga, ali i nekoliko opština izvan njega.
Na početku se samo vršilo deponovanje otpada bez ikakvog prethodnog tretmana. Danas je u okviru deponije ne opasnog otpada izgrađeno i puteno u rad postrojenje za upravljanje otpadom, tehničke jedinice za tretman otpada, razvrstavanje i skladištenjem ne opasnog i opasnog otpada iz komunalnog otpada. Celokupan postupak do deponovanja i samodeponovanje komunalnog otpada u skladu je sa standardima koji se primenjuju u ovoj oblasti, a definisan je ugovorom koji je grad Leskovac potpisao sa kompanijom PVV Por Verner i Veber, sada kompanijom Por i važećim dozvolama izdatim od strane nadležnih ministarstava.
Kao svojevrsna dopuna ovom projektu, a u cilju rešavanja problema otpada na teritoriji grada Leskovca pomenuo bih akciju čišćenja, redovnog čišćenja divljih deponija koje se na inicijativu gradonačelnika, dr Gorana Cvetanovića, u Leskovcu sprovode od 2013. godine. Akcija podrazumeva da se na osnovu podataka o lokacijama ovakvih odlagališta otpada koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, svakog, ali svakog vikenda vrši čišćenje.
U akciju su uključene sve institucije iz sistema upravljanja otpadom, ali ona promovišu i aktivno uključivanje javnosti i volonterizam meštana, mesnih zajednica na čijoj teritoriji se smetljište nalazi. U akciji je do danas očišćeno preko 500 lokacija i deponovo oko 5.500 tona čvrstog komunalnog otpada na regionalnu sanitarnu deponiju Željkovac, a većina lokacija je obogaćena novim sadnicama i privedena svojoj nameni.
Pomenuo bih i dva kapitalna projekta u oblasti upravljanja vodama. To su dva važna resursa, monumentalna, rekao bih, za Jablanički okrug. To su akumulacija „Barije“ na reci Veternici, postrojenje za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“ koje regulišu upravljanje vodom za piće. I, drugi projekat, na šta smo naročito ponosni. To je centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za oblast upravljanja otpadnim vodama na teritoriji grada Leskovca.
Akumulacija „Barije“ je višenamenski vodoprivredni sistem koji predstavlja najvažniji deo sistema vodosnabdevanja stanovništva i privrede grada Leskovca i opština Lebane, ali i neizbežan faktor u zaštiti od poplava, kao jednog posledica klimatskih promena prihvatanja i zadržavanja nanosa sa otvorenim mogućnostima za korišćenje hidroenergetskog potencijala brane i akumulacije.
Vode iz akumulacije „Barije“ odvodi se do postrojenja za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“, a nakon toga do rezervoara čiste vode „Rudarska kosa“ koja obezbeđuje ravnomernost korišćenja vode i potrebne rezerve za nepredviđene okolnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko. Poznata je činjenica da se u Srbiji prerađuje manje od 10% otpadnih voda i da su neophodna ogromna ulaganja za izgradnju sistema za njihovu preradu. Projekat upravlja otpadnim vodama grada Leskovca sastoji se iz tri komponente i to – izgradnja kolektora dužine 5.150 metara koju je finansirala Vlada Republike Srbije i naravno Ministarstvo za zaštitu životne sredine u iznosu od 460 miliona dinara, dok je grad Leskovac za eksproprijaciju zemljišta izdvojio 27 miliona dinara.
Zatim, izgradnja centralno postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji ima liniju vode i liniju mulja i proširenje kanalizacione mreže dužine oko 90 km za 16 naseljenih mesta, koji gravitiraju oko samog centralnog postrojenja, a koji je deo ORIO programa finansiran od strane Vlade Kraljevine Holandije u iznosu od osam miliona evra.
Savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa linijom vode i delimičnim tretmanom ulja završeno je 2016. godine, a finansirano je sredstvima delegacije EU iz IPA programa u iznosu od 10 miliona i 460.000 evra, dok je grad obezbedio sve neophodne uslove, naravno za nesmetano odvijanje radova.
Za realizaciju druge faze, izgradnju linije mulja anerobne digestije od strane Vlade Republike Srbije i opet Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdvojeno je 4,2 miliona evra. Na taj način Grad Leskovac je zaokružio proces prikupljanja i tretmana otpadnih voda, sprečio pritisak otpadnih voda na životnu sredinu i postao primer za rešavanje svih problema ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, a naravno i u regionu.
Kao dodatne aktivnosti, u zaštiti od poplava grad intenzivno čisti kanale na svojoj teritoriji, gradi rasteretne kanale na kritičnim tačkama. U izradi je i operativni plan sanacije kanala.
Prepoznajući urgentnost i značaj preduzimanja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, Grad Leskovac je na osnovu dugogodišnjeg monitoringa kvaliteta vazduha pripremi nacrt kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na svojoj teritoriji za period 2021-2023. godine. Ovaj plan definiše lokacije povećanog zagađenja, listu zagađujućih materija, izvore zagađenja i mere i aktivnosti za smanjenje zagađenja vazduha.
Uzimajući u obzir da je najefikasnija, najjeftinija mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, to znamo svi, pošumljavanje, u 2019. godini aplicirali smo i u potpunosti realizovali projekat „Pošumljavanje javne zelene površine – Spomen park i zone zaštitnog zelenila“. Projekat je realizovan opet preko Ministarstva zaštite životne sredine, a na osnovu raspisanog konkursa za dodelu sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini.
Naravno i u ovoj godini 2021. godini, Grad Leskovac je aplicirao po dva projekta, to je pošumljavanje. Sredstva su opredeljen a u iznosu od milion i po dinara, kao i drugi projekat, to je zamena kotlarnica u iznosu od 18 miliona dinara, koliko je opredeljeno JKP „Toplani“. Na ovome se stvarno zahvaljujem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a posebno ministarki Vujović.
Na kraju, poštujući sva načela zaštite životne sredine, a posebno načelo održivog razvoja, kojim se ostvaruje usklađivanje interesa zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja, koristeći evropska i svetska iskustva u ovoj oblasti, a posebno usvajanjem ovog zakona, Srbija će postaviti realne ciljeve koji će, ubeđen sam biti ostvareni u narednom periodu.
Ministarki želim uspešan rad i njenom ministarstvu, a u danu za glasanje poslanička grupa SNS će zdušno podržati ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u gradu Leskovcu oblast kulture se ceni veoma i poštuje i predstavlja spone između ljudi, zbir svih delova umetnosti i kao veoma značajna za razvoj jedne zajednice i civilizacije zauzima visoko mesto na listi prioriteta lokalne samouprave našeg grada.
Leskovac iz budžeta izdvaja 9,1% za ovu značajnu oblast i pod tim izdvajanjima nalazi se u vrhu među gradovima i opštinama Srbije.
Ključni principi na kojima se zasniva koncepcija kulturne politike grada Leskovca su promocija kulturnog identiteta grada, decentralizacija, stvaranje ambijenta za podsticanje mladih talenata, očuvanje kulturnog nasleđa, stvaranje uslova za umetničku produkciju i stvaralaštvo, kao i unapređenje prostornih kapaciteta postojećih objekata.
Kako bi se navedeni principi ostvarili, grad Leskovac iz budžeta finansira i sufinansira ustanove kulture čiji je osnivač, ali i udruženja kulture preko konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata. Rezultat ovakve kulturne politike grada su brojne nagrade i medalje u kulturi.
Ustanove kulture u Leskovcu su Leskovački kulturni centar, Narodni muzej Leskovac, Narodna biblioteka "Radoje Domanović", Istorijski arhiv i domovi kulture u Vučju, Grdelici, Pečenjevcu i Brestovcu, kao i Dom kulture Roma.
Čitaonica leskovačke biblioteke je 2019. godine proslavila čak vek i 40 godina postojanja. Čuvajući ovaj hram knjige, uvek ističemo da smo ponosni na tradiciju ove ustanove.
Izložbama Narodnog muzeja "Ratni put Moravske divizije" u Galeriji RTS-a, čijem je otvaranju prisustvovao ambasador Francuske Federiko Mondolini, kao i izložbom "Moravci i Francuzi, braća po oružju" u Kulturnom centru u Parizu, pokazali smo da je naš muzej institucija koja ima međunarodnu reputaciju vrednu pažnje i poštovanja.
To dokazuje i nagrada "Mihailo Valtrović" za najbolji muzej koji u poslednje tri godine čak dva puta dodeljena ovoj leskovačkoj ustanovi.
Ponosni nosioci ovog priznanja su kustosi i arheolozi muzeja. Muzej, nakon dugo godina, promenio je svoju stalnu postavku i sada možemo uživati u njene dve faze - Vremeplov leskovačkog kraja i Srpski Mančester od 1878. do 1941. godine.
Glumci Narodnog pozorišta u Leskovcu, nakon pobede na jubilarnom 50. festivalu "Joakim Vujić", postaju sve viđenija lica u serijama i filmovima koji se prikazuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Ova institucija je krajem 2020. godine u svoj grad Leskovac donela devet nagrada sa istoimenog festivala. Uspeli su da prevaziđu pomenuti uspeh iz 2014. godine i mi Leskovčani smo posebno ponosni na činjenicu što će 2021. godine, kada proslavimo 125 godina postojanja, ponovo biti domaćini ovog divnog događaja.
Leskovački kulturni centar proglašen je institucijom sa najvećim brojem događaja u Srbiji u 2018. godini po kvalitetu i kvantitetu sadržaja odmah posle Beograda.
Zahvaljujući festivalu filmske režije "Lajf" Leskovac je postao prepoznatljiv na mapi najvažnijih kulturnih manifestacija u našoj zemlji i regionu.
Leskovački kulturni centar je okupljanje umetnika, književnika, filmofila i ljubitelja kulture čije rukovodstvo pažljivo bira sadržaje i organizuju događaje koji pružaju širok spektar mogućnosti svim našim građanima.
Kao što ste mogli čuti iz maločas navedenog, rezultati ustanove kulture u našem gradu mogu se oceniti najvišim ocenama. Narodni muzej, pored nosioca nagrade "Mihailo Valtrović" i ponosni nosilac Sretenjskog ordena III reda, Istorijski arhiv je prošle godine dobio nagradu "Zlatna arhiva".
Na kraju, svi rukovodioci ovih institucija konstantno ističu da ove brilijantne rezultate ne bi mogli da ostvare bez podrške lokalne samouprave, gradonačelnika Leskovca i, naravno, Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Republike Srbije i, naravno, predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, koji je prilikom posete Leskovcu u okviru kampanje "Budućnost Srbije", najavio da će država uložiti turistički razvoj Caričinog rada tri miliona evra, u arheološki lokalitet iz VI veka koji se nalazi u blizini Lebana, ali kojim rukovodi leskovački Narodni muzej i da će učiniti sve napore da lokalitet se nađe na listi Svetske kulturne baštine UNESKO-a do 2023. godine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicom, na izmaku je jedna vrlo izazovna i teška godina, godina u kojoj su naš narod i naša državna vlast bili na teškim iskušenjima.
Svedoci smo novog velikog talasa epidemije, ali smo svedoci i pravovremene i efikasne reakcije države i njenog zdravstvenog sistema, koji kao rezultat ima zbrinjavanje i lečenje svake građanke i građanina Republike Srbije kojima je ta pomoć bila potrebna. Katastrofičan scenario jednog dela našeg društva, dela takozvane opozicije i malog broja onih ljudi koji im veruju nije se ostvario. Naš zdravstveni sistem funkcioniše kao jedan od najboljih u Evropi. Dokaze za to imamo svakodnevno.
Dolazim iz sredine koja je na vreme stvorila uslove da se sa ovom pandemijom bori na najbolji mogući način. Lokalna samouprava u Leskovcu, na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, učinili su sve da dođe do rekonstrukcije Opšte bolnice u Leskovcu, projekat vredan 21 milion evra. Inicijativa je došla pre pandemije i bila je meta kritike dela opozicije. Nerazumevanje za važnost projekta koji započinje i završava lokalna samouprava grada Leskovca, naravno, uz svesrdnu podršku Vlade Republike Srbije je nešto sa čim se susrećemo svakodnevno. Ipak, ogromna većina građanki i građana Leskovca ima veliko poverenje u vršenje vlasti SNS na lokalu, kao i na republičkom nivou.
Koliko je značajno pravovremeno reagovanje i efikasnost zdravstvenog sistema, to su najbolje zaključili oni koji su kritikovali, jer tek sada vide značaj organizovanog sistema. Zdravstveni radnici su kroz višestruka povećanja zarada dobili dodatni motiv da nastave da ulažu nadljudske napore da se pobedi ova teška pandemija i hvala im na tome.
Sa druge strane, privreda u Leskovcu je i dalje u usponu. Imali smo jednu vrstu paradoksa, da kad je svugde u svetu očekivano smanjenje broja radnika u Leskovcu je broj zaposlenih porastao. Velika zasluga za ovo ide Vladi Republike Srbije i, naravno, predsedniku Aleksandru Vučiću, koji su pravovremeno, efikasnim i optimalnim merama značajno pomogli privredu Leskovca i uverili privrednike, kako domaće, tako i strane, da posluju u visoko organizovanoj državi sa izuzetno povoljnim ambijentom koji brine o onima koji donose dohodak i plaćaju poreze.
Danas sa ponosom ističem da je neslavna stopa nezaposlenosti, o čemu je govorio i moj kolega gospodin Dragomir Karić, od skoro 25% za ovih osam godina smanjena u Leskovcu na 13%. Svakog jutra, kao u zlatno doba našeg grada kada je Leskovac smatran srpskim Mančesterom, na desetine hiljada Leskovčana se uputi ka industrijskim zonama u neku od fabrika „Džinsi“, „Juru“, „Falki“, „Autu stop“, „Rutek“, „Kniting“, „Leskobeg“, „Sterastil“, „Aptiv“ i mnoge druge. Otvaranje novih radnih mesta je povećalo kupovnu moć građana, što su prepoznali trgovinski lanci poput „Lidla“, „Rode“, „Kapitol parka“, „Ideje“, „Maksija“, koji su danas svim Leskovčanima dostupni.
Zahvaljujući jasnoj i doslednoj politici Vlade i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, privatni sektor i privlačenje stranih investitora je u poslednjih nekoliko godina u procvatu. Podsetiću vas da je Leskovac prvi grad u Srbiji koji je četvrti put zaredom dobio BFC sertifikat za grad sa povoljnim poslovnim okruženjem, sa procenom ispunjenosti od 96,33%. To u stvarnosti znači da grad sa takvim standardima ima tri puta više direktnih stranih investicija od ostalih opština koje to nemaju.
Nastavak preduzetih mera podrški privredi, koje imaju za cilj i povećanje likvidnosti privrednih subjekata za ublažavanje posledica nastalih pandemijom Kovid – 19 je jedna od izuzetno važnih mera. Uredbom o utvrđivanju garantne šeme, između ostalog, kao mera podrške omogućeno je bankama da od 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita u privredi.
Imajući u vidu neizvesnosti sa kojima se susrećemo u 2021. godini, produženje važenja ovih mera za još šest meseci je dodatni mehanizam koji će pomoći našoj privredi da iz ove pandemije izađe sa što manje posledica po proizvodnju i, naravno, sa sačuvanim radnim mestima.
Predsednik Republike Aleksandar Vučić je najavio da će Republika Srbija biti među prvima koja će obezbediti vakcinu za svoje građane. Očekujemo da u 2021. godini mi budemo privreda koja će rastom biti ispred mnogih evropskih zemalja. Prosto sam siguran da će ove mere usmerene na privredu, kao i zdravstvene mere, dati rezultat, kao što je slučaj bio više puta u toku ove godine.
Na kraju, da napomenem da je usled epidemije nekoliko važnih projekta u Leskovcu u fazi realizacije. Naravno, ključni je završetak Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, projekat vredan 22,4 miliona evra, a od toga sam prečistač vredi 10,2 miliona evra. To su bespovratna sredstva delegacije EU.
Takođe, radi se proširenje kanalizacione mreže u 16 mesta koje gravitiraju oko samog centralnog postrojenja i to je kanalizaciona mreža u dužini od 80km. To finansira holandska Vlada. Bespovratna sredstva takođe. Naravno, i kolektor koji će snabdevati centralno postrojenje, u koji je Vlada Republike Srbije uložila milijardu dinara.
Sa skoro milijardu i 600 miliona dinara, grad Leskovac, naravno uz podršku Vlade Republike Srbije, obnovio je putnu infrastrukturu. Sa 750 miliona dinara obnovljena je vodna infrastruktura i kanalizaciona mreža sa 45 miliona dinara. Ovo su bili višedecenijski probleme koje je trpeo grad Leskovac, a koji se sada u poslednjih osam godina rešavaju.
Na kraju, ponovio bih da su smanjenje stope nezaposlenosti sa 25 na ispod 13%, poslovni ambijent koji je kreiran u saradnji sa Vladom Srbije i predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, pomoći koju je Vlada već obezbeđivala za privredne subjekte, kao i produženja važenja ove garantske šeme, garant su daljeg bržeg razvoja grada Leskovca. Razvoja koji je konačno pokrenut 2012. godine i koji najveći oponenti i destruktivci zaostatka tzv. opozicije neće moći da zaustave.
Naravno, politika prosperiteta i boljeg života, politika sigurnosti je trajno opredeljenje građana Srbije, koji to jasno pokazuju na izborima i svoje apsolutno poverenje daju Aleksandru Vučiću i SNS. Hvala.
(Leskovac, 30.01.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95556.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95556.00 | RSD | 03.06.2016 - |