Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Žarko Bogatinović

Žarko Bogatinović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, koristim svaku priliku, naravno u kontekstu zakona koji je na dnevnom redu, da istaknem velike promene u sredini iz koje dolazim, a to je grad Leskovac, i to u poslednjih sedam godina.

Nakon dužeg niza godina, lutanja i stagnacija, perioda u kome je bilo gotovo nemoguće naći posao, ove 2019. godine, smo svedoci situacije u kojoj građani Leskovca imaju izbor gde da se zaposle.

Poslodavci su prvi put u poslednjih tridesetak godina, primorani, i to tržišnim razlozima, da poboljšaju uslove u pogledu plata i kvalitet radnog ambijenta, jer radnici u Leskovcu sada mogu da daju otkaz lošem poslodavcu i da odmah nađu bolji posao. Ovo nije samo priča. Ko ne veruje, neka dođe u Leskovac i neka razgovara sa poslodavcima. Na strani ponude i dalje ima građana koji žele posao, ali situacija se promenila, sada se postavlja pitanje i plata i uslova rada, a radnici traže bolje uslove jer im se nude veće mogućnosti. Rekao bih da je prvi korak ključnog cilja našeg delovanja da se ljudi zaposle, završen. Sada je vreme za drugi deo, a to je povećanje plata, jedno bez drugog ne ide.

Sve ovo ne bi bilo moguće da 2012. godina nije započeta vrlo važna reforma stabilizacije i vraćanje poverenja u naš finansijski sistem, reforma za koju je trebalo vremena, imajući u vidu i katastrofalno nasleđeno stanje te 2012. godine, i to su činjenice. Gledali smo kolebanja kursa svakog meseca, od 118 do 125 dinara. Neko je iz te žute vlasti pre 2012. godine, taj špekulativni novac stavljao u džep.

Setimo se bezočne pljačke državnih banaka od strane istih, lažnih Evropljana.

Stabilizacija kursa, inflacija, izuzetna su dostignuća sadašnjeg rukovodstva Narodne banke Srbije, na čelu sa guvernerkom Tabaković. Stvoren je ambijent u kome poslodavci žele da otvore radna mesta, u mom Leskovcu, i kao pozitivna posledica te činjenice moji sugrađani mogu da nađu posao i dobiju veće plate.

Stabilan ambijent, bez velike fluktuacije kursa, u ovako dugom vremenskom periodu je zaista istorijsko dostignuće, jer toga nikad nije bilo kod nas. Inflacija je pod kontrolom, može se, dakle, planirati i proizvodnja investicija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

U komentaru na predloženi zakon osvrnuo bih se na neke detalje koji su bitni i za uslovno male sredine, za refleksiju zakona o lokalni nivo, imajući u vidu i malo finansijsko tržište, kao što je finansijsko tržište u Leskovcu.

Nesumnjivo je da se ovim zakonom daje zakonodavni i institucionalni okvir za regulisanje osnivanja, funkcionisanja poslovanja, izveštavanja društva za upravljanje fondovima i koji je prethodno važeći Zakon o investicionim fondovima, imaju i za cilj stvaranje temelja za organizovanje i osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova, kao novih oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. Domaće tržište kapitala je ostalo nedovoljno razvijeno sa konstantnim nedostatkom finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu, a veliki deo imovine pod upravljanjem domaćih investicionih fondova uložen je u depozite kod banaka, što svakako nije svrha postojanja i poslovanja ovakvih institucija.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona i regulisanje društva za upravljanje fondovima na način adekvatan uslovima domaćeg tržišta kapitala. Izvršena je dodatno preciziranje, upravljanje preciziranje imovine u kojoj je dozvoljeno ulagati, uključujući ograničenja i izuzetke od ograničenja, detaljnije su uvođeni politika, upravljanja rizicima investicionog fonda, kao i politika nagrađivanja, usluge i odgovornost depozitara i nadzorna ovlašćenja komisije.

Bitniji elementi zakona koji omogućavaju dodatno angažovanje kapitala, malih investitora kakvih je potencijalno mnogo na teritoriji grada Leskovca su sigurnost profitabilnost i dostupnost uloženih sredstava.

Sigurnost ulaganja koja je jedna od osnovnih tendencija donošenja ovog zakona, ogleda se i u tome da se ulaganjem u investicione fondove, individualnih sredstava svakog investitora poveravaju licima sa sertifikovanim profesionalnim znanjem iz ove oblasti, koji je u skladu sa investicionom strategijom fonda ulažu sredstva u različite vrste imovine. Veći stepen sigurnosti zajedno sa uvođenjem novih formi i struktura organizovanja ovih fondova privući će veći broj domaćih i stranih investitora i doprineti razvoju tržišta kapitala. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Tendencija ovog zakona jeste objedinjavanje malih kapitala, kapitala malih ulagača, čime se omogućuje učešće i finansijska objedinjavanje uslovnog sitnjenja kapitala. Time bi se neaktivan finansijski potencijal u manjim sredinama postao aktivan na tržišnim principima. To je posebno značajno da razvoj investicionih fondova, naročito za male investitore, predstavlja alternativu štednje u bankama i omogućava da se domaće finansijsko tržište usmeri ka nekim finansijskim institucijama, a na samo ka banka.

Takozvani mali investitori imaju veću mogućnost za profitabilniji i sigurnije ulaganje svojih sredstava, što samim tim doprinosi većoj finansijskoj ponudi, odnosno daljem razvoju tržišta kapitala.

Od izuzetnog značaja je propisana obaveza fonda da od investitora otkupi investiciju na jedinice, najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva, čime bi sredstva bila ponovo dostupna klijentu. Ovo predstavlja još jednu prednost investiranja, jer su za razliku od sredstava oročenih u bankama, kojima klijent do momenta isteka oročenja ne može da raspolaže, sredstva investirana u Investicioni fond su ponovo dostupna klijentu i to najkasnije u roku od pet dana.

Ovim se omogućava bolje aktiviranje kapitala kod konzervativno opredeljenih ulagača kakvi su u većini na teritoriji grada Leskovca, sigurnost ulaganja, veća profitabilnost i dostupnost uloženih sredstava u kratkom roku je ono što je potrebno da se dodatno aktiviraju finansijska sredstva i sa teritorije grada Leskovca koji su trenutno neaktivna ili u okviru ponude banaka.

Naravno, treba naglasiti i da zakon samim daljem usklađivanjem sa propisima EU i celishodnim propisivanjem vrste imovine, u kojima Investicioni fond može ulagati prikupljena sredstva, dodatno stimuliše osnivanje novih društava, što će svakako postići i tržišnu konkurenciju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u svom poslednjem izlaganju u toku današnjeg dana podvukao bih i da je od velike važnosti očuvati finansijsku i ekonomsku stabilnost. Rekao bih da je to odlučujuće.

U prethodnom periodu se delovalo na posledice. Uzroke smo pobedili i sklonili sa vlasti 2012. godine, da se više nikada ne vrate. Lečili su se, da tako kažem, bilansi i države i banaka i sada je vreme da se deluje i preventivno, da se predupredi bilo kakva kriza i da jednom budemo spremni za sve ono što nas očekuje, našu državu i naš finansijski i bankarski sistem, u budućnosti.

Glad za preuzimanjem rizika u bankarskom sektoru uglavnom je pozitivna stvar, jer se sredstva plasiraju privredi i stanovništvu. Ali, mi smo se odlučili za sistem sigurnosti.

Depoziti građana i privrede su na prvom mestu. Stabilnost je veliki korak napred u kreiranju poslovnog ambijenta, koji je priznat i od velikih međunarodnih institucija i agencija, MMF, "Fič rejtings", biće očuvan i unapređen ovim zakonima o kojima raspravljamo poslednjih dana.

Ako banka želi da rizično posluje, to mora i da plati. I to je suština ovih zakona. Plaćanjem premije dodatno se osigurava zaštita depozita građana i privrede i to na najpravedniji način. Veću premiju plaća onaj ko ima veći rizik u poslovanju.

Na ovaj način se sistem osiguranja depozita, kao i ostali zakoni, sada u uslovima značajno unapređene finansijske stabilnosti, dodatno usklađuje sa najboljim standardima u međunarodnoj praksi, kao i pravnim tekovinama EU.

Da se sada vratim na moje sugrađane koje predstavljam u ovom domu. Ovi zakoni će dodatno uticati na poboljšanje poslovnog ambijenta i u mom gradu, biće još više investicija i radnih mesta, sa velikim potencijalom za rast zarada u narednom periodu.

Svesni smo da građani to prepoznaju i to znamo zbog sve veće podrške SNS i Aleksandru Vučiću. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, grad Leskovac uživa veliko poverenje Vlade Republike Srbije. Dokaz za to su mnogobrojna ulaganja ministarstava, bez kojih bi mnoge značajne investicije ostale nerealizovane. Leskovac su u prethodnih godina više puta posetili predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, kao i skoro svi ministri Vlade Republike Srbije. U vrhu smo izdvajanju Vlade, usmerenim ka Leskovcu.

Tome svedoči i 450 miliona dinara, koji su krajem godine uplaćeni u budžet Leskovca, kao i 504 miliona dinara za drugu fazu radova na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu. Reč je o drugoj fazi tzv. liniji mulja. I, uplata od 600 miliona dinara za izgradnju gradskog kolektora koji će napajati sirovina centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Mali sa saradnicima, nakon preuzimanja odgovornosti 2012. godine do sada, lokalna samouprava Leskovca, na čelu sa gradonačelnikom, dr Goranom Cvetanovićem, omogućila je otvaranje pet hiljada novih radnih mesta.

Smanjenje broja nezaposlenih se nastavlja. Kompanija „Jura“ je proširila svoje kapacitete i otvorila još jednu novu fabriku. To će omogućiti zapošljavanje 1.200 novih ljudi.

U toku je projekat i radi se na otvaranju treće fabrike. Turska kompanija „Džinsi“ će u prostoru nekadašnje „Sintetike“ otvoriti još 350 radnih mesta.

Sve ovo omogućeno je jer je grad kupio imovinu preduzeća „Jug Ekspres“ po ceni od 40 miliona dinara, kao i imovinu fabrike „Sintetika“ za 30 miliona dinara, dok je u njenu rekonstrukciju i adaptaciju Vlada Republike Srbije investirala 185 miliona dinara.

U 2016. godini holandska firma „VNB Kniting“ otvorila je svoj proizvodni pogon u Grdelici, a 2018. godine u Leskovcu je otvorena i rumunska fabrika „Tera Stil“ za proizvodnju sendvič panela. U ovoj godini je ista fabrika proširila svoj pogon za šest miliona evra. To je omogućilo da se zaposli novih 356 leskovačkih radnika. Hvala.
Zahvaljujem, doktore Marinkoviću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta, prioritet su rukovodstva grada Leskovca. U tom cilju predano se radi na komunikaciji sa stranim i domaćim investitorima. Radi se na poboljšanju uslova za njihovo poslovanje otpremanje delova grada pogodnih za investiranje.

Od strane Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, NALED, Leskovac je sertifikovan kao lokalna samouprava sa povoljnim poslovnim okruženjem, sa procentom ispunjenja kriterijuma, od čak 92,4%.

Razvoj leskovačke zelene zone započeo je otvaranjem fabrike britanskog ivestitora „Aptiv Pakard“ i u fabrici koja je investicija 25 miliona evra trenutno radi oko 1.000 radnika, a očekuje se da se zaposli još 2.000, znači ukupno 3.000 radnika.

Leskovac je u opremanju zelene zone u kojoj se fabrika nalazi uložio 152 miliona dinara i „Aptivu“ na korišćenje dao zemljište u iznosu od 124 miliona dinara.

Lokalna samouprava grada Leskovca, uz podršku Vlade Republike Srbije, velika sredstva ulaže u razvoj kvalitetne i savremene putne infrastrukture.

U prethodnih godinu dana na teritoriji Leskovca, obuhvata grad i 144 naseljenih mesta uređeno je, rehabilitovano, izgrađeno tridesetak saobraćajnica i za te namene izdvojena je suma u vrednosti od 470 miliona dinara.

Pored uređenja kolovoza na saobraćajnicama, urađene su i trotoarske površine vrednosti od 10 miliona dinara.

Što se tiče infrastrukture grada i okoline, značajna sredstva ulagana su i u izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže. Za tu namenu u prošloj godini izdvojen je 81 milion dinara.

Imajući u vidu činjenicu da mesne zajednice predstavljaju jedan od početnih koraka putem kojih se investira u sve segmente razvoja, ulagano je u objekte u kojima funkcionišu saveti ovih jedinica lokalne samouprave.

Sedam miliona dinara na teritoriji grada Leskovca je uloženo u izgradnju i adaptaciju 11 objekata mesnih zajednica.

Radi održavanja higijene, vredno je pomenuti, sredstva su ulagana u obnovu mehanizacije javnih i javno komunalnih preduzeća. Javno komunalna preduzeća „Komunalac“, „Grdelica“ i „Vodovod“ obnovili su svoju mehanizaciju nabavkom specijalizovanih vozila u ukupnoj vrednosti od 60 miliona dinara. Takođe, obnovljen je i vozni park vatrogasno-spasilačke jedinice sa dva nova namenska vozila u vrednosti od 415 hiljada evra.

Ne zanemarujući nijedan segment važan za živote sugrađana Leskovca, ulagalo se i u zdravstvo. Stoga je za sanaciju zgrade službe za infektivne bolesti leskovačke Opšte bolnice, putem Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, uloženo 42,6 miliona dinara.

U naselju Ančiki nikla je nova zgrada, koja je delila ambulantu i savet mesne zajednice. Investicija je vredna 14,7 miliona dinara. Trenutno se izvode radovi na rekonstrukciji glavne zgrade Opšte bolnice Leskovac, vredni 15 miliona evra, a nakon rekonstrukcije ona će biti opremljena aparaturom vrednom 6 miliona evra, što znači ukupno 21 milion evra.

Rekonstruisana je i zgrada Centra za socijalni rad. Pored energetske sanacije i radova na uređenju spoljašnjosti i unutrašnjosti ovog objekta postavljeni su i rampa i lift za osobe sa invaliditetom, što je njima omogućeno da prvi put posete ovu ustanovu od njenog otvaranja. Sve navedeno investicija je vredna 44 miliona dinara. Ova institucija otvorila je svoju kancelariju u Grdelici kako bi stanovništvu ovog mesta olakšala pristup uslugama iz oblasti socijalne zaštite.

Prosveta se nalazi jako visoko na listi prioriteta leskovačke lokalne samouprave. U hramove znanja leskovačke škole radi poboljšanja uslova u kojima učenici borave uloženo je preko 80 miliona dinara.

Prosvetu kao ključni segment razvoja jednog grada prati sport. Ova oblast u Leskovcu doživljava pravi preporod i pored finansiranja sportskih klubova i organizacije za koje je izdvojeno 60 miliona dinara. Značajne sume novca izdvajaju se i za sportsku infrastrukturu.

Osnovna škola „Vožd Karađorđe“ nakon tri decenije dobila je savremenu fiskulturnu salu u čiju izgradnju je uloženo 35 miliona dinara. Krov na maloj sali sportsko-rekreativnog centra Dubočica saniran je sa 3,2 miliona. Otvoren je teren sa veštačkom travom. Investicija je vredna 32 miliona dinara.

U skorašnjoj poseti predsednika Republike Aleksandra Vučića predsednik je najavio da će u Leskovcu biti izgrađen moderan stadion u koji će biti uloženo 20 miliona evra, otvorena je višenamenska hala „Partizan“, izgrađena sa 70 miliona dinara i opremljena sala „Plavi paviljon“ sa 100.000 evra.

Na kraju, stvaranje povoljnih uslova za investiranje u Leskovcu doprinelo je da britanski „Poseidon Group“ odluči da jedan od svojih tržnih centara otvori upravo u gradu na Veternici.

Investicijom vrednom oko 10 miliona evra izgrađen je tržni centar koji se sa objektima, parkingom i pomoćnim prostorijama prostire na 16.000 kvadratnih metara. U tom centru radi danas 200 Leskovčana.

Rumunska kompanija „Tera Steel“ proširuje svoju proizvodnju otvorivši još jedan pogon vredan šest miliona evra, dok je nemački prodajni lanac „Lidl“ jedan od prvih objekata u Srbiji otvorio baš u Leskovcu. Leskovac je ovoj kompaniji prodao zemljište u vrednosti od 650.000 evra.

Pored inostranih investitora i lokalni privrednici širili su svoje proizvodne i prodajne objekte. Otvorena je fabrika za proizvodnja vafla „Vafler“, kompanija „Zlatan trag“ proširila je svoj prodajni lanac marketa, a kompanija „Aman“ je otvorila 33 objekta u Leskovcu.

Lokalni investitori zainteresovani su i za leskovačku zelenu zonu, što je rezultiralo da kompanija „Statovac“ u tom delu grada otkupi zemljište vredno 41,5 miliona dinara i da započne izgradnju savremenog distributivnog centra. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Mali sa saradnicima, moja današnja diskusija će biti usmerena ka Zakonu o kontroli državne pomoći. Pre nego što iznesem svoj stav o predmetnom zakonu, moram da se osvrnem na neka dešavanja i pojave koja samo naizgled nemaju veze sa ovim zakonom, a u suštini su vrlo povezani.

Pre nekoliko dana, jedan od najvećih rejting agencija „Fitch Ratings“ je poboljšala kreditni rejting Srbije sa BB na BB-plus. Međunarodni monetarni fond je ekonomska kretanja ocenio kao vrlo povoljna, a poslovno okruženja kao značajno, unapređeno tako nas vide u svetu.

Anketa koju su radili mediji, koji nisu baš naklonjeni Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću, i to sa strancima koji su posetili Beograd i to baš na Trgu osporavanom od ostataka opozicije, pokazala je da su ti stranci listom iskazali oduševljenje izgledom Trga.

Opet je sve lepo u očima neutralnih posmatrača, samo za neke u Srbiji koji verovatno i sa sobom nisu raščistili, ovo nije vidljivo. Juče jedan, na jednoj televiziji kaže – Vučića podržava zapad, kao da je to nešto negativno. Aleksandra Vučića danas podržavaju i Zapad, Istok, EU, Rusija i Kina. Zar to nije cilj svake politike? Ali, da se vratim na Zakon o kontroli državne pomoći.

Dolazim iz sredine u kojoj je državna pomoć za domaće i strane privrednike bila vrlo značajna. Kada se govori o državnoj pomoći uvek se ima u vidu stepen nerazvijenosti, koji je ona strana medalje koja je nasleđena od prethodnih vlasti. Mi smo, kao i država, a i Leskovac kao lokalna samouprava, ovom pitanju prilazili vrlo odgovorno. Kod sredine u kojoj je bilo najvažnije otvoriti nova radna mesta i na taj način konačno krenuti razvojem, posle 2012. godine, učestvovali smo u razvoju putem subvencija preduzeća koja su zaposlila nekoliko hiljada Leskovčana.

Grad Leskovac je devastirane objekte renovirao i te objekte koji su decenijama bili ruinirani i stavio ih u ekonomski pogon gde su privrednici pokretali i nastavljali svoje proizvodne aktivnosti, zapošljavali ljude i na taj način omogućili egzistenciju i ostanak u rodnom gradu. Nažalost, broj devastiranih objekata koje smo zatekli 2012. godine bio je ogroman.

Prethodna vlast je firme parčala i prodavala bez kriterijuma, firme su čerupane, a onda i napuštene. Na nama je ostala obaveza rekonstrukcije i stavljanje u pogon privrednih objekata devastiranih u vreme prethodne vlasti.

Državne subvencije i pomoć, kako države tako i lokalne samouprave, od velikog je značaja za ispunjenje ovog cilja. Državna pomoć jeste javni rashod ili umanjenje javnih prihoda, ali u isto vreme neophodan instrument u ovakvom ekonomskom okruženju gde su sve države, posebno u našem susedstvu zainteresovane za dovođenje investicija.

Konkurencija u ovom pogledu između država je ogromna, npr. „Folksvagen“ i naša država, kao odgovorna država koja ima za cilj upošljavanje građana i povećanje državnog bogatstva i bogatstva građana na kraju, naravno da učestvuje u ovoj utakmici, a prema informacijama koje stižu učestvuje vrlo uspešno, jer je država sa najvišem nivoom investicija, kako u regionu tako i šire.

Državna pomoć jeste javni rashod, ali ako se pametno primenjuje višestruko se vraća, kako kroz zaposlenost tako i kroz unos novih tehnologija i uvećanje državnih prihoda kao krajnji rezultat.

Naravno da je oblast potrebno detaljnije regulisati, imajući u vidu značaj problematike, a posebno za regione sa manjim stepenom razvijenosti kao što je jug Srbije.

Da bi postupak dodele državne pomoći bio transparentan, što je i cilj naše politike u svim segmentima državnog raspolaganja novcem poreskih obveznika, rešenja iz ovog zakona se usaglašavaju sa zakonodavstvom EU, odnosno sa najboljim zakonskim rešenjima poznatim u zakonodavstvima država EU.

Vrlo je važno uspostaviti fer tržišnu utakmicu, bez obzira na geografsku odrednicu odnosno poreklo privrednih subjekata. Ovo znači jednakost domaćih i stranih privrednih subjekata, ali dodatni motiv za domaće privredne subjekte da aktivnije prate i učestvuju u programima državne pomoći i da u krajnjoj instanci budu korisnici državne pomoći i većem delu nego do sada, za šta se ja lično i zalažem.

Osnovni cilj ovog zakona je racionalizacija trošenja javnog novca, investiranje u one projekte koji su od značaja za privredu i društvo.

Sa ponosom ističem da je upravo ono bio cilj, motiv i saradnja lokalne samouprave, države i privrednih subjekata u Leskovcu, koji je bukvalno izmenio izgled grada Leskovca i učinio ga boljim mestom za život.

Na kraju, ministre, siguran sam da će ovaj zakon doprineti dolasku novih investitora u Leskovac i otvaranje novih radnih mesta što će dovesti do onog što je naredna faza i naredni cilj našeg rada, a to je značajno povećanje zarada i životnog standarda građana Leskovca i Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u proleće 1999. godine na Srbiju je započeta NATO agresija, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i bez imalo poštovanja međunarodnog prava.

Bombardovanje Srbije, u kojem je učestvovalo 19 zemalja alijanse, trajalo je 78 dana. U njemu je poginulo oko 2.500 ljudi, a ranjeno i povređeno preko 12.500.

Na Saveznu Republiku Jugoslaviju tada je bačeno 20.000 projektila i 40.000 kasetnih bombi. U noći između 25. i 26. marta dogodio se prvi napad na Leskovac. Kada je bombardovan pogođen je magacin sa vojnom municijom u Arapovoj dolini, a od eksplozije i detonacija stradalo je 500 objekata. Grad je narednog jutra bio u srči do kolona, razbijena su sva stakla na lokalima i većini domova. Sa teritorije grada Leskovca poginulo je 67 boraca, ranjeno 92, a od toga 45 pripadnika Vojske Jugoslavije i rezervnog sastava.

Napad na Grdelicu dogodio se 12. aprila na drugi dan Uskrsa. Putnički voz broj 393, koji je saobraćao iz Niša do Ristovca, pogođen je projektilima dok je prelazio preko mosta u Grdeličkoj klisuri. Iz NATO aviona ispaljena su četiri projektila. Dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most u blizini. Od prvog projektila lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije. Drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.

Broj nastradalih putnika nikada nije utvrđen, a zna se da je u napadu poginulo najmanje 15 civila. Pretpostavlja se da je u trenutku napada u vozu bilo preko 70 putnika, među kojima je bilo i dece. Napad na putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta u Grdelici jedna je od najtragičnijih slika NATO agresije na našu zemlju.

Sećanjem na postradale potrebno je da učinimo sve kako Srbija ne bi ponovo bila uvučena u rat. Naša zemlja je i previše bila uvučena u ratove u čitavom 20. veku i sve što činimo treba da bude učinjeno na takav način da više nikada ne budemo uključeni u bilo kakav rat. Na žalost, ne možemo da vratimo poginule, ali sećanjem možemo da produžimo na neki način njihovo postojanje među nama. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnikom, SNS i njeni koalicioni partneri od samog početka preuzimanja odgovornosti u Vladi Republike Srbije spremno se suočavaju sa svim izazovima sa ciljem da obezbede prosperitet Srbije i našem narodu.

Predsednik države Aleksandar Vučić, i kao premijer Vlade, isticao je važnost dualnog obrazovanja. Izvršene su analize efekata propisa Predloga zakona u dualnom obrazovanju. Analiza je pokazala i definisala probleme koje zakon treba da reši, zatim željene ciljeve donošenja zakona i utvrđeno je da je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema.

Lokalna samouprava odakle dolazim, grad Leskovac i gradonačelnik dr Goran Cvetanović, prepoznali su neophodnost i benefite učenja kroz rad kod poslodavca i podržali su i ohrabrivali direktore stručnih škola da uspostavljaju kooperativnost sa privredom.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, nemačkoj vladi, srpsko-nemačkoj saradnji, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i projektu – Reforma srednjeg stručnog obrazovanja, koji se implementira preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u Leskovcu, u Školi za tekstil i dizajn od 2013. godine bio je angažovan ekspert iz Nemačke koji je pomogao da se uspostavi saradnja sa privredom.

Preko ovog projekta direktor, stručni saradnici, nastavnici, učenici imali su mogućnost da se upoznaju sa dualnim obrazovanjem u Nemačkoj, da uspostave partnerske odnose sa školama iz drugih zemalja i da prate tehnološki razvoj, te da posete sajmove tekstila i tekstilnih mašina u Milanu i Istanbulu, kao i da učestvuju u izradi i izmeni nastavnog plana i programa usklađenog sa potrebama privrede.

U kompaniji „Falke“, primera radi, u Leskovcu već šesta generacija učenika, koja se učeći kroz rad u realnom radnom okruženju na časovima praktične nastave, posle završetka školovanja je dobila svoja radna mesta. U kompaniji „Autostop interiors“ pet generacija učenika je na isti način sa 18 godina dobilo radna mesta. Učenici dobijaju finansijsku naknadu za učenje kroz rad u ovim kompanijama. Saradnja je obostrana i odlično uređena. Prati se realizacija nastavnih planova i programa, a instruktori, mentori u kompanijama redovno obaveštavaju školu o postignućima i napredovanju učenika kroz matricu učenika i u stalnom su kontaktu sa nastavnicima praktične nastave.

Pored toga, nemačka vlada je opremila konfekcijsku radionicu šivaćim mašinama i kompletno sanirala i opremila trening centar u Školi za tekstil i dizajn, a kompanija „Falke“ je donirala dva automata za izradu čarapa. Škola ima punu podršku lokalne samouprave i otvaranje trening centra je bilo od velike važnosti za grad Leskovac, te u prisustvu predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, predstavnika nemačke ambasade i GIZ, kao i privrednika, gradonačelnik Goran Cvetanović otvorio je ovu, po najvećim standardima, opremljenu radionicu.

Danas, osim kompanije „Falke“, „Autostop interiors“, „Džinsi“ i kompanije „Diks“, „Lola“, „Trikoteks“ sa ovom školom imaju ugovore o sprovođenju praktične nastave i stipendiranju učenika. Takođe, odličnu saradnju ima i tehnička škola u Vlasotincu u projektu nemačke vlade koja se implementira preko GIZ, a čime je uključeno još pet kompanija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, jeftina radna snaga, koju u žargonu zluradi jezici tako nazivaju, se proizvodi u sistemu obrazovanja u kojima se mladima ne daje šansa da steknu kvalitet znanja koji je usklađen sa savremenim tehničko-tehnološkim razvojem, koji mladima treba da ponudi bolju zaposlenost. Zato je Zakon o dualnom obrazovanju najveći iskorak među zakonima koje donosi Ministarstvo prosvete, naravno u pozitivnom pogledu, jer će se mladima omogućiti učenje na dva mesta, odnosno da svoja teorijska znanja mogu funkcionalno, kroz učenje kroz rad u kompanijama, da provere i primene.

Kvalitet njihovog znanja koje stiču na ovaj način daje im šansu da se brzo zaposle, a i da kao stručnjaci biraju uslove za svoje zapošljavanje. Ozbiljnoj privredi, kao što postaje srpska privreda, ne treba jeftina i nestručna radna snaga, nego mladi, kreativni, obrazovani, inovativni ljudi koji će taj sistem u budućnosti Srbije unapređivati.

Kao što znamo, otvaranjem novih kompanija sa savremenim tehnologijama, srpska privreda svaki dan napreduje i to daje mogućnost mladima da osveženim funkcionalnim znanjima kroz dualni sistem obrazovanja odgovore na te izazove i čine tu istu privredu u budućnosti održivom.

Ovim zakonom, kojim se unapređuje deo sistema visokog stručnog obrazovanja, donesene su jasne odluke o pravima, obavezama i odgovornostima svih zainteresovanih strana u cilju unapređenja kvaliteta znanja naših mladih, kao i poštovanja njihovog prava koji su ovim zakonom, kroz načela i ciljeve, jasno definisani. Mladi kroz ovaj sistem više neće pasivno posmatrati vrlo ozbiljne proizvodne procese u kompanijama, nego će svojima aktivnim učešćem, uz licenciranog instruktora i nastavnika praktične nastave, aktivno učestvovati u učenju kroz rad i sticanje svojih znanja. U kompanijama 21. vek donosi pametne mašine, a mladi kroz ovaj zakon imaju priliku da tim savremenim procesima, kroz projektovanje i programiranje, rukovode. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, na početku svog izlaganja hteo bih da podelim informaciju sa građanima Srbije. Naime, juče u Medveđi su održani lokalni izbori na kome je lista okupljena oko SNS osvojila 64,72% glasova. To je ukupno 18 mandata od ukupno 25, a izlaznost je bila rekordna blizu 68%. Ja na tome čestitam građanima opštine Medveđa.

Uticaj znanja na razvoj društva dobija krajem 20. i početkom 21. veka novu dimenziju. U tom periodu znanje postaje resurs koji ima veći značaj od prirodnih bogatstava. Danas nije potrebno objašnjavati zašto se vreme u kojem živimo zove era znanja.

Smatra se da se znanje udvostruči na svakih pet do osam godina i samo oni koji mogu da isprate taj rast mogu da se nadaju uspehu. Zato budućnost mladog čoveka u 21. veku leži u kontinuiranom znanju, učenju, koje teži sem usvajanju teoretskih znanja, sticanju neophodnih veština koje će implementirati u praksi i koje će im omogućiti da nadvladaju brzinu promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena.

U 21. veku ne postoje kompanije koje imaju primitivne proizvodne procese. Naprotiv, upravo je obrnuto. Savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama. Mladi, ukoliko nemaju kontakt sa savremenim tehnološkim razvojem i ako nisu aktivni učesnici, oni ne mogu da steknu te veštine. Grad Leskovac je poslednjih godina u velikoj meri promenio privrednu sliku ovog dela Srbije, otvaranjem proizvodnih kapaciteta kompanije „Falke“, „Autostop“, „Jura“, „Džinsi“, „Aktiv“, kao i na desetine malih i srednjih preduzeća.

Jasno je da se usvojeno znanje vrednuje tek onda ako je u praksi primenjivo. Zato našu ulogu kao odgovorne lokalne samouprave vidimo kao sponu između privrede i škola. Od ovakvog vida obrazovanja benefit imaju i kompanija i pojedinci, ali i lokalna samouprava.

Praksa pokazuje da zemlje u dualanim obrazovanjem imaju stopu nezaposlenosti mladih ispod 10%. Kod nas četvrtinu onih bez posla čine mlađi od 30 godina. U Jablaničkom okrugu, četiri škole, od kojih su tri u Leskovcu, jedna u Vlasotincu, realizuju dualno obrazovanje sa 32 kompanije, među kojima su kompanije „Falke“, „Autostop“, „Džinsi“, „Strela“, „Fungojug“, „ZZ Moravac“, „Zlatni bor“ i SZTR „Mita“.

Na ovaj način kompanije promovišu poslovnu kulturu, društvene odgovornosti. Pružajući šansu mladim, ambicioznim učenicima, poslodavci se nalaze u poziciji da prepoznaju profil kandidata koji im je potreban. S druge strane, dualno obrazovanje se pokazuje kao prilika da učenici nauče da primenjuju teoretska znanja koja su stekli tokom školovanja, kao i da steknu radno iskustvo koje će im pokazati kao značajno u daljem radu.

Ovako pripremljeni učenici će lakše naći posao i svoje mesto u kompanijama u našem gradu i na taj način ostati ovde i u budućnosti doprinositi još većem prosperitetu grada Leskovca, što je i cilj svih nas.

Istraživanja na reprezentativnom modelu Evropske fondacije za obuku su pokazala da je između 75% i 90% učenika našlo posao odmah posle šest meseci od završetka školovanja, a 90% njih smatra da učenje na dva mesta povećava šansu za zapošljavanje.

Ono što je kod Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju bitno razgraničiti je da se ne radi o studentskoj praksi, već da se radi o učenju kroz rad. Student će kod poslodavca raditi 450 sati godišnje, a za to će dobijati novčanu naknadu, ali budući da se sa poslodavcem zaključuje ugovor o učenju kroz rad, neće imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. Suština je da akademci kad završe studije budu ne samo teoretski, već i praktično osposobljeni za posao koji će obavljati. Koliko se sam student bude potrudio da ispuni očekivanja kompanije u kojoj se obrazuje, utoliko će imati veće šanse da zasnuje stalni radni odnos.

Odlukom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2019. godine grad Leskovac je sedište Akademije strukovnih studija južne Srbije, koju čine: Visoka poslovna škola strukovnih studija Leskovac, Visoka poljoprivredna prehrambena škola strukovnih studija Prokuplje, Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Gnjilane, sa privremenim sedištem u Bujanovcu i Visoko-tehnološka umetnička škola strukovnih studija Leskovac.

Svojim dosadašnjim radom Visoke škole u Leskovcu stekli su se reputacija savremenih i visoko profesionalnih ustanova sa stručnim nastavnim kadrom i modernim obrazovnim procesom. Dokaz tome je i da su studijski programi Visoke poslovne škole strukovnih studija usklađeni sa Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine, kroz obavljanje praktičnog dela obrazovanja u zemlji i inostranstvu, a pre svega u zemljama EU, i da im mnogi poslodavci nude mogućnost zapošljavanja još u toku studija, zbog čega je ova škola, i sada akademija, privlačna studentima iz užeg i šireg regiona.

Kao preduslov za realizaciju dualnog modela studija, Predlog zakona propisuje obrazovanje mreže poslodavaca sa kojima visokoškolska ustanova sarađuje i koje imaju potrebu za kadrovima koje ta visokoškolska ustanova obrazuje.

Visoka škola strukovnih studija u Leskovcu je među prvim formirala Savet poslodavaca, 27. januara 2018. godine, putem koga poslodavci mogu da utiču na vrstu i kvalitet studijskih programa. Zato s pravom možemo da očekujemo da su već postavljeni dobri temelji za implementaciju ovog zakona. Takođe, aktivan je i rad Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja, koju je uspostavila Vlada Republike Srbije radi sprovođenja i unapređenja dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja ostvarenih rezultata.

Sada kada se počinje sa punom primenom Zakona o dualnom obrazovanju, ova komisija imaće još značajniju ulogu, jer okuplja predstavnike institucija koji su direktno uključene u implementacije dualnog obrazovanja, kao i one koje učestvuju u kreiranju obrazovnih politika. Komisija će delovati u skladu sa master planom, koji će stalno biti unapređivan novim podacima sa terena i podacima koji nastaju usled sistemskih promena.

Navedene aktivnosti, poput izrade master plana, izrade okvira za praćenje regulacije dualnog obrazovanja, podrške radu Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja, podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju u okviru zajedničkih projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, podrška u razvoju i uspostavljanju nacionalnog modela dualnog obrazovanja.

Još jedna bitna činjenica kod ovog zakona je da za njegovo sprovođenje nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno u budžetu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Troškovi realizacije studija po dualnom modelu ne razlikuju se od troškova koje ima visokoškolska ustanova za realizaciju tradicionalnog modela, a poslodavac koji učestvuje u realizaciji učenja kroz rad sam snosi svoje troškove, kao i troškove materijalnog finansijskog obezbeđenja studenta.

Na kraju, troškovi koji će nastati u primeni ovog zakona su naknade za postupak akreditacije, koje se inače plaćaju Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju. I za postupak davanja saglasnosti za obrazovanje modula u okviru akreditovanog studijskog programa. Ove naknade snose visokoškolske ustanove. Poslodavci učestvuju u realizaciji dualnog modela studija samo ako imaju sopstveni interes, tako da ne može da se govori o opterećivanju troškovima za njihovo poslovanje.

Gram prakse je teži od tone teorija, a sinergija ovih dvaju stvari donosi nam kompletnu obrazovnu ličnost koja doprinosi sebi i čitavoj zajednici.

Ministre Šarčeviću, sve čestitke vama i vašoj saradnici Gabrijeli Grujić. U danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Centar Ministarstva Odbrane za lokalnu samoupravu grada Leskovca ima odlučnu saradnju sa kabinetom gradonačelnika grada Leskovca i kabinetima svih predsednika opština Jablaničkog upravnog okruga. To se, između ostalog, vidi u broju kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem. Slobodno mogu reći da je taj broj u gradu Leskovcu najveći u Srbiji.

Centar Ministarstva odbrana za lokalnu samoupravu u Leskovcu u periodu od poslednje četiri godine uputio je 527 kandidata na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, dok je u Centru za obuku, koja se takođe nalazi u Leskovcu, ukupno bilo 2.500 vojnika, veliki broj kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, Centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac ima zahvaljujući popularnosti vojske Srbije na jugu Srbije, ali i svojim neprekidnim afirmativnim porukama, informisanjem, gostovanjem na lokalnim medijima i u samim školama neprekidnim isticanjem reklamnog materijala.

Ovim sam hteo da istaknem da grad Leskovac ima potrebu za izgradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti koji bi se kupovali pod povoljnijim uslovima. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je dalo informaciju na osnovu sprovedenih anketa u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji grada Leskovca.

Informacija ima sledeći karakter - među pripadnicima Ministarstva odbrane i vojske Srbije na teritoriji grada Leskovca, 128 pripadnika je bez ikakvog stambenog objekta, a 53 sa neodgovarajućim stambenim objektima, što je ukupno 181 pripadnik snaga bezbednosti sa nerešenim stambenim uslovima.

Kod pripadnika MUP, 373 pripadnika je saglasno kupovini stana po povoljnim uslovima, a među njima je 149 bez rešenog stambenog pitanja.

Grad Leskovac je spreman da uđe u projekat izgradnje stanova i poseduje ovog momenta dve lokacije spremne za izgradnju, od kojih je jedna komunalno opremljena. Za obe lokacije postoji planska dokumentacija, tako da je moguće izdati lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.

Takođe, predsednice, želeo bih, obzirom da u prvom delu sednice nisam dobio reč, najoštrije osudim gnusni čin napada na decu našeg predsednika Aleksandra Vučića. Želeo bih da sa ovog mesta, narodnog poslanika, dam najveću podršku Aleksandru Vučiću, koji vodi srpski narod i srpsku državu u istorijski najtežim trenucima novije istorije.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, grad Leskovac kao odgovorna lokalna samouprava u svom radu nastupa vrlo transparentno.

Na zvaničnoj veb prezentaciji grada nalaze se podaci o funkcionisanju gradske uprave i njenih odeljenja, gradskih preduzeća. Nalazi se i Statut grada, Informator o radu izrađen 2013. godine, koji se ažurira jednom mesečno.

Transparentnost u radu vidi se i u funkcionisanju Skupštine grada Leskovca, s obzirom na to da se sve sednice Skupštine mogu pratiti video prenosom na sajtu grada Leskovca, a prenosi se mogu pratiti u samom gradu, celoj Srbiji i u inostranstvu. Može se pratiti i na dve lokalne televizije.

Grad Leskovac je jedini grad u Srbiji, pored Novog Sada, koji je uveo i implementirao sistem e-parlament, projekat softverskog sistema za rad sa dokumentacijom i elektronskog upravljanja sednicama Skupštine grada.

Naglasio bih da uvođenjem elektronske uprave u Leskovcu građani veoma brzo i jednostavno mogu da, preko sistema 48 sati, prijave komunalni problem. Ovaj sistem obezbeđuje nekoliko različitih načina za prijavu komunalnih problema. U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren i u roku od 48 sati građani mogu dobiti odgovor o statusu rešavanja prijavljenih problema.

Osim sistema 48 sati, građanima Leskovca je na raspolaganju i virtuelni matičar. Građani Leskovca mogu da popune i proslede obrazac zahteva za izdavanje izvoda i uverenje iz matičnih knjiga i knjiga državljana koje se vode za grad Leskovac. Za one koji žive u inostranstvu na raspolaganju je i virtuelni matičar za inostranstvo.

Takođe, građani Leskovca na raspolaganju imaju elektronski registar administrativnih postupaka koji pruža mogućnost da se na brz i pregledan način dođe do informacija o načinu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava koja su u nadležnosti lokalne samouprave.

Zatim, građani mogu pratiti i pretraživati oglase i ostale sadržaje i u postupcima javnih nabavki objedinjenu proceduru kao postupak ili skup postupaka iz oblasti izgradnje koju sprovodi gradska uprava po službenoj dužnosti u ime i za račun stranke od pribavljanja potrebnih uslova i drugih dokumenata od republičkih i lokalnih javnih preduzeća.

Govoreći o informaciji od javnog značaja, grad Leskovac u ovom pogledu postupa po Zakonu o informacijama od javnog značaja. Ovlašćena je osoba koja u gradskoj upravi odgovara na zahtev.

U 2018. godini bilo je 105 zahteva na koje je odgovoreno u skladu sa Zakonom, dok je u 2019. godini do danas podneto 20 zahteva.

Na sajtu grada Leskovca u Informatoru o radu postavljen je obrazac zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji svi zainteresovani mogu iskoristiti.

Što se tiče transparentnosti rada rukovodstva Leskovca, sve aktivnosti koje gradonačelnik Leskovca, dr. Goran Cvetanović, sprovodi sa svojim saradnicima praćene su od strane lokalnih medija i dopisnika.

Ujedno se šalju pozivi svim medijskim ekipama na teritoriji Leskovca, okolnih gradova, opština i medijima iz Srbije sa kojima je ostvarena komunikacija. Komunikacija sa medijima, ali i sa svim građanima je konstantna.

Sve aktivnosti i održane konferencije sa tekstom i fotografijama sa istih objavljuju se na zvaničnoj veb prezentaciji i svim društvenim mrežama, Fejzbuk, Tviter, Instagram.

Leskovac je lokalna samouprava kojoj je dobrobit građana na prvom mestu. Stoga transparentnost i pružanje informacija građanima je od velike važnosti. Važno je da građani znaju kako i zašto se troši njihov novac, a o tome se svakodnevno mogu informisati.

U danu za glasanje podržaću predlog da Milan Marinović bude izabran za Poverenika za informacije od javnog značaja, kao i zaštitu podataka o ličnosti. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko Kuburović sa saradnicima, predloženim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se danas nalaze na dnevnom redu, nastoji se da se uklone određene nejasnoće u sadržini zakona koje su uočene u periodu njegove dosadašnje primene, ali i da se zaštiti položaj izvršnih dužnika u nekim situacijama u kojima je to neophodno, pri tome ne ugrožavajući opravdane interese izvršnog poverioca.

Tako se predloženom izmenom člana 394. Zakona unose značajne novine u pogledu naplate novčanih potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih delatnosti od fizičkih lica koja poseduju samo jednu jedinu nepokretnost. Naime, predloženim izmenama i dopunama člana 394. izričito se reguliše da ne može odrediti izvršenje prodajom jedne nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Dakle, u pitanju su fizička lica i to ona koja imaju samo jednu nepokretnost u vlasništvu, a dug je nastao po osnovu komunalnih ili srodnih delatnosti. To su svi oni naši sugrađani koji, primera radi, od nepokretne imovine poseduju samo jedan stan ili jednu kuću i koji će ukoliko usvojimo ovaj predlog u buduće zakonom biti zaštićeni od situacije da im neko proda tu jedinu nepokretnost zbog duga koji ne prelazi 5.000 evra, tj. duga koji je u praksi višestruko manji od vrednosti nepokretnosti.

Predložena izmena člana 169. Zakona ima izrazito antikoruptivno dejstvo, jer se predloženim izmenama proširuje krug lica koja ne mogu biti kupci nepokretnosti koje se prodaju u izvršnom postupku, ni na javnom nadmetanju, niti neposrednom pogodbom.

S druge strane, predložena izmena je izuzetno značajna, jer će uloga administratora portala elektronskog javnog nadmetanja dobiti u bliskoj budućnosti veliki značaj, jer se članom 168. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se počev od 1. jula 2020. godine javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari može organizovati isključivo u obliku elektronskog javnog nadmetanja.

Predložene izmene i dopuna člana 300. Zakona predviđaju da se u predmetima o kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnicu uspostavlja dužnost izvršnog poverioca da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najkasnije u roku od 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje.

Predloženom izmenom člana 300. Zakona direktno se ostvaruju pravni preduslovi da se ostvare određene uštede u budžetu Republike, AP i jedinica lokalne samouprave. Tako će se olakšati rad organa koji su nadležni za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i gradova i opština, a koji velikim zalaganjem već ostvaruju značajne rezultate na tom polju.

Tako, recimo, Gradsko pravobranilaštvo grada Leskovca, odakle inače dolazim, samo u jednom parničnom predmetu donelo uštedu gradu i Republici u iznosu od 804.000 evra. Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 14. juna 2017. godine definitivno je odbijen tužbeni zahtev da grad Leskovac i Republika Srbija solidarno plate čak 804.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime materijalne štete zbog odbijenog zahteva za izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju mini hidroelektrane „Borać“.

Gradsko pravobranilaštvo grada Leskovca je nakon nekoliko sudskih postupaka upisalo kao svojinu grada deo zgrade osmospratnice u Leskovcu, gde je inače smešten deo lokalne samouprave, ukupne površine čak 1.764 metara kvadratnih, a pred Privrednim sudom u Leskovcu pravosnažno smanjio dug mesne zajednice, primera radi, Orašac za električnu energiju sa milion 128.000 dinara na samo 6.794. Presuda potvrđena pred Privrednim apelacionim sudom u Beogradu.

Na kraju, da rezimiram. Predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju treba podržati, jer se njima direktno, kao što sam i obrazložio, poboljšavaju položaj širokog spektra subjekata, počev od fizičkih lica koja poseduju samo jednu nepokretnost, pa do javnih vlasti Republike Srbije, AP i gradova i opština, stvarajući preduslove da dođe do uštede u njihovim budžetima.

Naravno, u Danu za glasanje podržaću Predlog ovog zakona. Zahvaljujem se.