Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Žarko Bogatinović

Žarko Bogatinović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, od velike važnosti za našu Srbiju je svakako očuvati finansijsku i ekonomsku stabilnost. Rekao bih da je to odlučujuće.

U prethodnom periodu se delovalo na posledice, uzroke smo pobedili i sklonili sa vlasti 2012. godine da se više nikada ne vrate. Lečili su se, da tako kažem, bilansi i države i banaka i sada je vreme da se deluje preventivno, da se predupredi bilo kakva kriza i da jednom budemo spremni za sve ono što nas očekuje, našu državu i naš finansijski bankarski sistem u budućnosti.

Glad za preuzimanjem rizika u bankarskom sektoru uglavnom je pozitivna stvar, jer se sredstva plasiraju privredi i stanovništvu, ali mi smo se odlučili za sistem sigurnosti.

Nakon dužeg niza godina lutanja i stagnacija, perioda u kome je bilo gotovo nemoguće naći posao, ove 2019/2020. godine smo svedoci situacije u kojoj građani Leskovca imaju izbor gde da se zaposle. Poslodavci su prvi put, u poslednjih tridesetak godina, primorani, i to tržišnim razlozima, da poboljšaju uslove u pogledu plata i kvalitet radnog ambijenta, jer radnici u Leskovcu sada mogu da daju otkaz lošem poslodavcu i da odmah nađu bolji posao.

Ovo nije samo priča. Na strani ponude i dalje ima građana koji žele posao, ali situacija se promenila. Sada se postavlja pitanje plata i uslova rada, a radnici traže bolje uslove, jer im se nude veće mogućnosti.

Rekao bih da je prvi korak ključnog cilja našeg delovanja da se ljudi zaposle završen, sada je vreme za drugi deo, a to je povećanje plata, jer jedno bez drugog ne ide. Sve ovo ne bi bilo moguće da 2012. godine nije započeta veoma važna reforma stabilizacije, vraćanja poverenja u naš finansijski sistem, reforma za koju je trebalo vremena, imajući u vidu katastrofalno nasleđeno stanje te 2012. godine, i to su činjenice. Gledali smo kolebanje kursa svakog meseca, od 118 do 125 dinara za evro. Neko je iz te žute vlasti, pre 2012. godine, taj spekulativni novac stavljao u džep. Setimo se bezočne pljačke državnih banaka od strane istih lažnih Evropljana.

Stabilizacija kursa, inflacija izuzetna su dostignuća sadašnjeg rukovodstva Narodne banke Srbije, na čelu sa guvernerkom Tabaković. Stvoren je ambijent u kome poslodavci žele da otvore radna mesta u mom Leskovcu i kao pozitivna posledica te činjenice koji sugrađani mogu da nađu posao i dobiju veće plate. Stabilan ambijent je za velike fluktuacije kursa u ovom dugom vremenskom periodu je zaista veliko dostignuće, jer toga nikada nije bilo kod nas. Inflacija je pod kontrolom, može se planirati i proizvodnja investicija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, tokom perioda od 2000. do 2012. godine politika koja je vođena nije bila u interesu građana, već u interesu finansijskih centara moći kojima su građani bili na poslednjem mestu. To su naši građani prepoznali, tako da su na poslednjim izborima ključni kreatori politike u proteklom periodu od 2000. do 2012. godine ostali ispod cenzusa, a politika koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dobila je rekordnu podršku u posleratnoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji. Zato smatram da treba govoriti o onome šta je rađeno u vreme prethodnog režima iz jednog važnog razloga, prosto da se to više nikada ne ponovi.

Naši sugrađani su bili direktno pljačkani, ali suptilno, po zakonu, namerno ili neznanjem, ali uvek pogrešnom politikom prethodnog režima i rukovodstva NBS do 2012. godine. Politikom visoke referentne kamatne stope, koja je do 2012. godine iznosila čak 11,75%, kreirao se poslovni ambijent idealan za špekulacije i ulazak vrućeg novca u zemlju, čiji cilj nije bio da se plasira srpskoj privredi i građanima, već da profitira na visokoj kamatnoj stopi, a to je trošak koji su plaćali građani. To je trošak koji je, uz druge uzroke, dovodio zemlju na ivicu bankrotstva. Razlozi za ovakvu politiku često su razumljivi, a na naše pitanje zbog čega su narodne pare prelivane svetskim finansijskim centrima, odgovarano je da je sve to bilo po zakonu. Na naše pitanje da li je to bilo moralno, odgovarali su da su morali. Niti je bilo moralno, niti je moralo. U pitanju je bila pljačka naroda.

Ovako je to izgledalo za običnog građanina do 2012. godine. Ako je naš sugrađanin konačno pre 2012. godine uspeo da dobije posao i otišao u banku, banke su mu nudile kamate i do 20%. Bankama je bilo svejedno da li će plasirati jer je NBS vodila politike visoke referentne kamatne stope, pa su banke dobijale visoki profit ne radeći ništa, samo plasirajući novac NBS. Dakle, naš sugrađanin da bi podigao kredit od 100 evra glavnice plaćao bi na kraju 38 evra kamate mesečno. Danas je to moguće zadužiti sa dinarskim kreditom i po kamatnoj stopi od 5%. Kada naš sugrađanin danas ode u banku dobije isti kredit i na 100 evra glavnice plati 11 evra. Matematika je egzaktna nauka, a ekonomski zakoni su neumoljivi.

Dakle, ponoviću, ekstra profit su banke izgubile, jer je NBS od 2012. godine počela da radi u interesu građana. To je činjenica i to su brojke. To je novac koji ostaje građanima, koji ne ide u banke i to je inflacija koja je sa 12,9% smanjena na kratkoročnih 2,5 ili dugoročnih 3%. Za koga ovo nije istorijski uspeh? To je stabilnost cene i kursa koja omogućava privredi da planira, da se ne bavi kursom i špekulacijama, već da proizvodi novu vrednost. To je stabilnost koja omogućava građanima da se zadužuju po niskoj kamatnoj stopi i da im rata ne raste. To je na kraju stabilan kurs koji je u interesu privrede i građana, a ne špekulanata. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Narodna banka Srbije je institucija koja je suštinski zaslužna za stvaranje ambijenta koji dovode do značajnih i vrlo pozitivnih promena u privrednom razvoju Srbije, a posebno u Leskovcu.

Posle dugogodišnjih tavorenja, svedoci smo otvaranja velikog broja radnih mesta u proizvodnim pogonima koji su osnovali kako domaći, tako i strani investitori. Zahvaljujući monetarnoj politici koja je dovela do stabilizacije cena i kretanja inflacije u apsolutno planiranim okvirima kao i kursa koji je omogućio privredi da planira umesto da spekuliše, veliki broj preduzeća je odlučio da svoju proizvodnju pokrene i uveća u periodu od 2012. do 2019. godine, baš u Leskovcu.

Istakao bih „Džinsi“, „Falke“ „Juru“, „Autostop“, „Interiors“, „Tera stil“, „Mladost“, „Mlekara Leskovac“, „Nevena kolor“ i mnoge druge. Ti privredni subjekti su otvorili pre 6.000 novih radnih mesta u pomenutom periodu, što je, priznaćete, značajan zamajac za Leskovac, da se ponovo uspostavi i nametne kao industrijski centar juga Srbije, što je pozicija koju je davno izgubio a posebno katastrofalnom privatizacijom, pljačkaškim privatizacijama u periodu od 2000. do 2012. godine.

Ne treba zaboraviti i poljoprivrednu proizvodnju. Politika koja posebnu pažnju posvećuje poljoprivrednim proizvođačima i politika subvencija i plaćanja, uvela je u legalne tokove značajne iznose platnog prometa, a iznos i obim poljoprivredne proizvodnje u leskovačkom kraju, značajno raste iz godine u godinu.

Pored toga što je Leskovac značajni proizvođač velikih poljoprivrednih proizvoda, čija je kultura iz različitih razloga promenljiva, pa su samim tim promenljive cene i zarade, leskovački poljoprivrednici koji su listom tržno opredeljeni, nalaze razumevanje za ovo kretanje a često u neposrednom razgovoru ističu da poslovanje nikad nije bilo sigurnije i da je plasman proizvoda uvek moguć uz domaćinsku i vrlo modernu proizvodnju.

Ovakva proizvodnja karakteristična je za ove krajeve, pa bih istakao da saradnja između proizvođača i lokalne samouprave koja se zasniva na razumevanju i pomaganju, a nikada na ucenama ili blokadama, koje nanose štete svima.

Leskovački poljoprivrednici, a mnogi od njih važe za vrlo imućne domaćine uvek ističu da je posao kojim se bave težak, da zarada nije moguća preko noći i da je potrebno mnogo rada i znanja, ali da rezultat ne izostaje.

U gradu Leskovcu, na teritoriji grada, podsećam, žive najbolji povrtari i odlični voćari u našoj Srbiji. Na kraju, teškom mukom ostvareni rezultati u privredi i poljoprivredi leskovačkog kraja, kroz politiku Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, moraju se braniti od zlonamernih koji druga posla nemaju niti hoće da ih imaju, do centara moći koji su marginalizovali i kojima je onemogućeno da pljačkaju, ali koji svoju šansu i dalje čekaju.

Zato moramo da istrajemo svojom politikom rada u odbrani interesa građana i privrede Srbije na odbrani ambijenta u kojem želimo da mirno i prosperitetno živimo i mi i naša deca. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre Mihajlović sa saradnicima, na samom početku želeo bih da istaknem da mi je bila velika čast da prisustvujem otvaranju južnog i istočnog kraka i samim tim kompletnom završetku Koridora 10.

Ovom prilikom, još jednom bih čestitao predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i, naravno, vama gospođo Mihajlović, na ogromnom radu i trudu uloženom u izgradnju ovog puta. Svi smo ponosni na to, jer će dodatno doprineti razvoju naše zemlje, naravno i Leskovca, grada odakle dolazim.

Grad Leskovac značajno radi na unapređenju i privrednom rastu, a glavni preduslov za to jesu uređene saobraćajnice. Otkako je SNS preuzela odgovornost rukovođenju gradom Leskovac je dobio 40.000 metara novih saobraćajnica. Za tu namenu izdvojeno 740 miliona dinara. U prethodnoj godini završeni su veliki projekti, poput saobraćajnica u zelenoj zoni, Radanska i Sutjeska u Romskom naselju, saniran je stari put prema Nišu do sela Brestovac, put prema Bogojevcu, deonica Miloševci-Slavujevce i ulica Bore Pešića u Grdelici, veoma bitna.

Posebno smo ponosni što smo rešili i neke od najproblematičnijih i najopasnijih saobraćajnica poput ulaska u Grdelicu, koji je zasijao novim sjajem. Rekonstruiše se i dugo očekivani put prema Vlasotincu, saobraćajnica vredna 283,3 miliona dinara, kao i obilaznica oko Svetoilijskog groblja u vrednosti od 21 milion dinara.

Posebno smo ponosni na to što smo san velikog broja naših sugrađana počeli da pretvaramo u javu. U oktobru mesecu prošle godine krenulo se sa izgradnjom centralnog gradskog trga, a stanovnici Leskovca će za 360 dana dobiti novo multifunkcionalno mesto okupljanja i obeležje grada. Ova kapitalna investicija vredna je 223 miliona dinara.

Velika investicija koja nas očekuje kada je niskogradnja u pitanju je rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića i završetak obilaznice oko grada Leskovca. Grad je za eksproprijaciju na Bulevaru izdvojio 90 miliona dinara. Za završetak ove investicije Vlada će uložiti 165 miliona dinara, što predstavlja veliki korak ka izgradnji obilaznice oko Leskovca. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre Mihajlović, pruga Niš-Preševo-državna granica je jednokolosečna, dužine 157 km i predstavlja deo pan-evropskog Koridora 10. Pruga se zajedno sa magistralnim putem Niš-Preševo nalazi u dolini reke Južne Morave i prolazi kroz Grdeličku klisuru.

U okviru programa modernizacije pruga Železnice Srbije a.d. planirana je rekonstrukcija železničke pruge Niš-Preševo-državna granica. Cilj modernizacije je podizanje nivoa bezbednosti i kvaliteta prevozne usluge.

Sa modernizacijom pruge Niš-Preševo-državna granica se krenulo 11. aprila 2016. godine na deonici Bujanovac-Bukarevac, u dužini od 13.759 metara. Tehnički prijem nad deonicom obavljen je već 14. marta 2017. godine. Zatim je urađena rekonstrukcija još na dve deonice, i to Ristovac-Vranjska Banja, u dužini od 17.723 metra i Vinarca-Đorđevo, u dužini od 15.015 metara. Ukupna dužina remontiranog dela pruge Niš-Preševo-državna granica na pomenutoj deonici je 46.497 metara.

Prema knjižici reda vožnje, za red vožnje 2017/2018. godine najveća dopuštena brzina na pruzi Niš-Preševo-državna granica je 100 kilometara na čas, a najmanja 30 kilometara na čas.

Da bi iskoristili i bolje eksploatisali remontovane deonice u potpunosti, potrebno je na delu pruge Leskovac-Đorđevo, putni prelaz obezbediti polubranicima ili branicima i uključiti u sistem elektrorelejnog osiguranja, kako bi podigli brzinu na 100 kilometara na čas, jer sada zbog trougla preglednosti je ista smanjena na 30 kilometara iz pravca Leskovca.

Odrađen je, takođe, i putni prelaz PBH3 i ugrađen na delu pruge Leskovac-Đorđevo i brzina podignuta na 100 kilometara na čas.

Takođe, na deonici Bujanovac-Bukarevac, radi eksploatacije remontnog dela pruge, potrebno je putne prelaze uključiti u elektrorelejno osiguranje sistema Simens, obezbediti branicima ili polubranicima, jer navedeni putni prelazi ne mogu podržati brzinu od 100 kilometara na čas zbog trougla preglednosti zato što je brzina preko pomenutih putnih prelaza 30 kilometara na čas.

Teškoće u odvijanju železničkog saobraćaja, naročito u zimskom periodu, javljaju se na delu pruge koji prolazi kroz Grdeličku klisuru, zato što često dolazi do smetnji pri kretanju skretnica, usled niskih temperatura, kao i odrona usred erozije.

Takođe, zbog neredovnog održavanja pruge, vremena vožnje vozova se stalno povećavaju, pa je to glavni razlog drastičnog pada broja prevezenih putnika i robe na ovoj pruzi.

Potrebno je remontovati ovaj deo pruge, kako iz bezbednosnih razloga, tako i zbog redovitosti železničkog saobraćaja, i to od ukrsnice Đorđevo do stanice Vladičin Han, što je ukupno 31.710 metara. Do sada je odrađeno oko 900 metara u Caričinoj dolini.

Takođe, jedna sugestija, železnička stanica Leskovac se nalazi u srcu grada Leskovca, u neposrednoj blizini Tekstilne škole u Leskovcu. Železničku stanicu Leskovac od Tekstilne škole odvaja ulica Vilijama Pušmana, a učenici, kao i građani grada često prolaze preko kolosečnih kapaciteta koloseka, jer zaštitna ograda u dužini od 150 metara nije postavljena zbog podele zemljišta između grada Leskovca i Železnice Srbije a.d. i zbog ovoga, nažalost, dolazi do velikog broja vanrednih događaja, jer građani i đaci svojom nepažnjom budu povređivani od strane železničkih vozova.

Dakle, potrebno je postaviti zaštitnu ogradu u što kraćem roku, jer brzina na ovom delu pruge je 100 kilometara na čas.

Na kraju, ministre, na regionalnom putu Pečenjevce-Lipovica odrađen je drumski put, presvučen asfaltom, tako da ne bi bilo loše odraditi putni prelaz gumenim panelima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre sa saradnicima, nadovezao bih se na malopređašnju diskusiju moje koleginice Žarić Kovačević. Hteo bih da istaknem da Centar za Ministarstvo odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac je tri puta za redom proglašen kao najbolji u okviru regionalnog centra Ministarstva odbrane Niš. To se pokazalo prilikom davanja ocene, usaglašenosti planova odbrane lokalnih samouprava sa Planom odbrane Republike Srbije.

Takođe, saradnja Centra Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac sa Kabinetom gradonačelnika Grada Leskovca i kabinetima svih predsednika opština Jablaničkog upravnog okruga je veoma aktivan i učinkovit. To se vidi u velikom broju kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem. Slobodno mogu reći da je taj broj u gradu Leskovcu najveći u Srbiji.

U tom kontekstu ja pozdravljam Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i ovim bih hteo da podvučem da Grad Leskovac ima potrebu za izgradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti koji bi se kupovali po povoljnim uslovima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je dalo informaciju na osnovu sprovedenih anketa Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji Grada Leskovca. Informacija ima sledeći karakter, među pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na teritoriji Grada Leskovca 128 pripadnika je bez ikakvog stambenog objekta a 53 sa neodgovarajućim stambenim objektima, što je ukupno 181 pripadnik snaga bezbednosti sa nerešenim stambenim uslovima. Kod pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova 373 pripadnika je saglasno o kupovini stana po povoljnim uslovima, a među njima je 149 bez rešenog stambenog pitanja.

Grad Leskovac je spreman da uđe u projekat izgradnje stanova i poseduje ovog momenta dve lokacije spremne za izgradnju, od kojih je jedna komunalno opremljena. Za obe lokacije postoji planska dokumentacija, tako da je moguće izdati lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.

Poštovani ministre, želim uspeh u realizaciji ovog projekta lokalnim samoupravama gde je to već početo, ali takođe, ovom prilikom, želim da vas pitam kada će se to dogoditi u Leskovcu? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kada je kultura u pitanju, grad Leskovac ima čime da se pohvali. Sve institucije kulture, svaka u okviru svoje delatnosti, konstantno ostvaruju odlične rezultate.

Prema rezultatima Zavoda za istraživanje kulturnog razvitka, respektabilne republičke institucije koje funkcionišu pri Ministarstvu kulture, Leskovac se, kada su kulturna dešavanja u pitanju, jako visoko kotira.

Leskovački kulturni centar proglašen je institucijom sa najvećim brojem događaja u Srbiji u 2018. godini, jednom od najaktivnijih i najboljih lokalnih institucija kulture u Srbiji.

Zahvaljujući festivalu filmske režije „Lajf“, Leskovac je postao prepoznatljiv na mapi najvažnijih kulturnih manifestacija u našoj zemlji i regionu.

Izložbom - Srbi i Francuzi, braća po oružju, koju je u Kulturnom centru Srbije u Parizu priredio Narodni muzej, pokazali smo da je naš muzej institucija sa međunarodnom reputacijom, vredna pažnje i poštovanja.

Muzej je nosilac tri nagrade za najbolji muzej u Srbiji i u 2019. godini im je pripalo priznanje „Kulturni obrazac“ Ministarstva kulture i informisanja.

Glumci Narodnog pozorišta postaju sve viđenija lica u serijama i filmovima koji se prikazuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Ove godine, prema najavama direktora Narodnog pozorišta, očekuje nas bogat program sa kvalitetnim repertoarom.

Domovi kultura imali su zapažene programe u okviru manifestacija koje organizuje Biblioteka, Istorijski arhiv i Centar za stručno obrazovanje. Odlično su uradili u okviru svojih specijalizovanih delatnosti. Jednom rečju, dosta je urađeno. Možemo biti zadovoljni, ali naravno da uvek može bolje i više.

Kada je u pitanju finansiranje institucija kulture, često se može ćuti da su izdvajanja za kulturu mala, ali je važno napomenuti da se Leskovac u Srbiji nalazi u vrhu kada su izdvajanja u oblasti kulture u pitanju. Čak, 9,1% iz budžeta se izdvaja za ovu oblast, što ste vi, ministre, pohvalili u nedavnoj poseti Leskovcu.

Ono što je važno jeste da finansiranje kulture bude stabilno i redovno i da se iz godine u godinu povećava. Preduslov za to su, naravno, i nova radna mesta, smanjenje nezaposlenosti, nove fabrike, efikasnije punjenje budžeta kroz povećanje broja ljudi koji radi i iz čije zarade se vrši izdvajanje za kulturu.

Na kraju, grad Leskovac će uvek podržavati kulturna dešavanja, jer bez kulture mi nismo i ne možemo biti grad u pravom smislu te reči, ali je preporuka svim institucijama da se, pored budžeta, okreću i drugim izvorima finansiranja, projektima i borbi za publiku. Na kraju, grad bez kulture je grad bez duše. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, grad Leskovac nikada nije imao koncertni prostor i pored veoma bogate koncertne aktivnosti. Muzička škola u našem gradu, pored nastavne aktivnosti, organizuje koncerte eminentnih umetnika, kao i LEDAMUS, Leskovačke dane muzike, i Internacionali festival gitare.

U gradu postoji kamerni orkestar, kao i veliki broj ansambala koji se bave umetničkom muzikom i koji bi bili korisnici ovog prostora. Koncertni klavir se nalazi u svečanoj sali grada Leskovca koji sada služi za sve koncertne aktivnosti.

Muzička škola „Stanislav Binički“ postoji već 70 godina i iznedrila je veliki broj priznatih umetnika i trenutno ima 800 učenika sa kojima ima zapažene rezultate.

Poštovani ministre, vi ste se uverili prilikom posete Leskovcu da imamo projekat i prostor sa salom od 450 mesta, kao i letnju baštu i hol u sklopu zgrade. Nadamo se da će ministarstvo, na čijem ste vi čelu, naći snage i volje i pomoći u rekonstrukciji i privođenju svrsi koncertne dvorane, jer po svim parametrima, složićete se, grad Leskovac je to zaslužio. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, put koji je Istorijski arhiv u Leskovcu prošao od svog osnivanja bio je izuzetno težak. Zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja i gradu Leskovcu poslednjih nekoliko godina velika novčana sredstva su odvojena za kulturu, pa samim tim i za arhiv.

Radi rešavanja problema zgrade Arhiva, Arhiv je konkurisao kod Ministarstva kulture i informisanja za finansijska sredstva koja su odobrena za projekat izrada projekta parcelizacije, idejno rešenje za objekat, idejni projekat rekonstrukcije i projekat za izvođenje i izgradnju namenskog objekta istorijsko arhiva.

Posebnim projektom su od Ministarstva kulture i informisanja dobijena sredstva za nabavku i ugradnju arhivskih polica, instalaciju video nadzora i javljača požara. Naša nastojanja da danas mnogo olakšava razvoj informacionog sistema. Istorijski arhiv grada Leskovca, kreće prvi put sa digitalizacijom arhivske građe, nabavkom najsavremenijih aparata za digitalizaciju.

Godine 2016. na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata kod Ministarstva kulture i informisanja projektom digitalizacije arhivske građe, a odlukom Komisije Ministarstva za kulturu i informisanje, za arhiv su opredeljena sredstva za kupovinu savremenog skenera čime je započeta digitalizacija arhivske građe koju arhiv poseduje.

Značaj uvođenja informacija u arhivsku građu na taj način je veća. Korisnici arhivske građe mogu doći do potrebnih podataka na brz i jednostavan način. Arhivski radnici mogu brže pružiti informacije koje se od njih traže, odnosno mogu brže doći do informacija koje su im potrebne za rad sa arhivskom građom.

Zakon na osnovu koga je Arhiv do sada radio donesen je 1994. godine. Nakon tog perioda, došlo je do velikih promena što se tiče dokumenata, krenula je upotreba elektronskog dokumenta, digitalizacija i osavremenjavanje.

Iz tog razloga, neophodno je da se podrži Predlog ovog zakona, a sve u cilju zaštite i čuvanja arhivske građe i registraturskog materijala, kako na terenu, tako i u samom Arhivu.

Neophodno je za sve nas, za buduće generacije, da ovaj zakon zaživi i posveti se pažnja ovoj veoma bitnoj ustanovi kulture. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, uticaj znanja na razvoj društva dobija jednu novu dimenziju. Znanje postaje resurs koji ima veći značaj od prirodnih bogatstava. Danas nije potrebno objašnjavati zašto se vreme u kojem živimo često zove era znanja.

Smatra se da se znanje udvostruči svakih pet do osam godina i samo oni koji mogu da isprate taj rast mogu da se nadaju uspehu. Zato budućnost mladog čoveka u 21. veku leži u kontinuiranom učenju, učenju koji teži, sem usvajanju teoretskih znanja, sticanju neophodnih veština koje će implementirati u praksi i koje će im omogućiti da nadvladaju brzinu promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena.

U 21. veku ne postoje kompanije koje imaju primitivne proizvodne procese. Upravo je obrnuto. Savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama. Mladi, ukoliko nemaju kontakt sa savremenim tehnološkim razvojem i ako nisu aktivni učesnici, oni ne mogu da steknu veštine.

Grad Leskovac je poslednjih godina u velikoj meri promenio privrednu sliku ovog dela Srbije, otvaranjem proizvodnih kapaciteta Kompanije "Falke", „Autostop“, „Jura“, „Džinsi“, „Aptiv“, kao i na desetine malih i srednjih preduzeća. Jasno je da je usvojeno znanje. Vredno je tek onda ako je u praksi primenljivo. Zato našu ulogu kao odgovorne lokalne samouprave vidimo kao sponu između privrede i škola.

Od ovakvog vida obrazovanja benefite ima i kompanija i pojedinci, ali i lokalna samouprava.

Praksa pokazuje da zemlje sa dualnim obrazovanjem imaju stopu nezaposlenosti mladih ispod 10%. Kod nas četvrtinu onih bez posla čine mlađi od 30 godina. U Jablaničkom okrugu četiri škole, od kojih su tri u Leskovcu i jedna u Vlasotincu, realizuju dualno obrazovanje sa 32 kompanije, među kojima je Kompanija „Falke“, „Autostop“, „Džinis“, „Strela“, „Fungo-jug“, „Moravac“, „Zlatni Bor“, SZR „Mita“ itd.

Sa dualnim obrazovanjem kompanije promovišu poslovnu kulturu društvene odgovornosti, pružajući šansu mladim, ambicioznim učesnicima. Poslodavci se nalaze u poziciji da prepoznaju profil kandidata koji im je potreban. S druge strane, dualno obrazovanje se pokazuje kao prilika da učenici nauče da primenjuju teoretska znanja koja su stekli tokom školovanja, kao i da steknu radno iskustvo koje će im se pokazati kao značajno u daljem radu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, odlukom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2019. godine, grad Leskovac je sedište Akademije strukovnih studija južna Srbija, koji čini Visoka poslovna škola strukovnih studija Leskovac, Visoko poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija Prokuplje, Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Gnjilane, sa privremenim sedištem u Bujanovcu i Visoko-tehnološka umetnička škola strukovnih studija Leskovac.

Svojim dosadašnjim radom visoke škole u Leskovcu stekle su reputaciju savremenih i visokoprofesionalnih ustanova sa stručnim nastavnim kadrom i modernim obrazovnim procesom. Dokaz tome je i da su studijski programi Visoke poslovne škole strukovnih studija usklađeni sa Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine i da su već pratili koncept dualnog obrazovanja kroz obavljanje praktičnog dela obrazovanja u zemlji i inostranstvu, pre svega u zemljama EU, i da im mnogi poslodavci nude mogućnost zapošljavanja još u toku studija, zbog čega ova škola, a sad i Akademija, su privlačne studentima iz užeg i šireg regiona.

Kao preduslov za realizaciju dualnog modela studija zakon propisuje obrazovanje mreže poslodavca sa kojima visokoškolska ustanova sarađuje, a koji imaju potrebu za kadrovima koje ta visokoškolska ustanova obrazuje.

Visoka škola strukovnih studija u Leskovcu je među prvim formirala Savet poslodavaca 27. januara 2018. godine, putem koga poslodavci mogu da utiču na vrstu i kvalitet studijskog programa.

Zato sa pravom možemo da očekujemo da su ovo već postavljeni dobri temelji za implementaciju ovog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, rad Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja koji je uspostavila Vlada Republike Srbije radi sprovođenja i unapređivanja dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja ostvarenih rezultata je veoma aktivan.

Sada sa punom primenom Zakona o dualnom o obrazovanju ova Komisija ima još značajniju ulogu jer okuplja predstavnike institucija koje su direktno uključena u implementaciju dualnog obrazovanja, ali one koje učestvuju u kreiranju obrazovnih politika.

Komisija deluje u skladu sa Master planom koji će stalno biti unapređivan na ovim podacima sa terena i podacima koje nastaju usled sistemskih promena. Navedene aktivnosti poput izrade Master plana, izrade okvira za praćenje i evoluciju dualnog obrazovanja, podrške radu Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju u okviru zajedničkog projekta Ministarstva prosvete, Nauke i tehnološkog razvoja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, podrška u razvoju i uspostavljanju nacionalnog modela dualnog obrazovanja.

Još jedna bitna činjenica je da za njegovo sprovođenje nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu AP jedinice lokalne samouprave. Troškovi realizacije studija po dualnom modelu ne razlikuju se od troškova koje ima visoka školska ustanova za realizaciju tradicionalnog modela, a poslodavac koji učestvuje u realizaciji učenja kroz rad sam snosi svoje troškove, kao i troškove materijalnog i finansijskog obezbeđenja studenata.

Troškovi koji će nastati u primeni ovog zakona su naknade za postupak akreditacije koji se inače plaćaju nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i za postupak davanja saglasnosti za organizovanje modula u okviru akreditovanog studijskog programa. Ove naknade snose visokoškolske ustanove. Poslodavci učestvuju u realizaciji dualnog modela studija samo ako imaju sopstveni interes, tako da se ne može govoriti o opterećujućim troškovima za njihovo poslovanje.

Na kraju, gram prakse teži je od tone teorija, a sinergija ove dve stvari donosi nam kompletnu obrazovnu ličnost koja doprinosi sebi i čitavoj zajednici.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, analizom predloženih dopuna i promena Zakona o Vojsci Srbije i predložene Strategije odbrane Republike Srbije i Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, vidi se da se vršila temeljna analiza svih članova Zakona o Vojsci Srbije i da se izmenama i dopunama Zakona otklanjaju mnoge nedoumice, nerazjašnjena pitanja, kao i članovi koji se trebaju usaglasiti sa ostalim zakonima Republike Srbije.

Takođe, dodavanjem novih članova regulišu se pitanja koja su do sada bila neregulisana. Posebno ističem ponovno uvođenje, to jest vraćanje oficirskih činova kapetana prve klase i poručnika bojnog broda, kao i podoficirskog čina vodnik prve klase.

Gašenjem ovih činova svih ovih godina pojedini oficiri i podioficiri su određene činove nosili dugi niz godina, čime nije bio obezbeđen kontinuitet za vreme provedeno na određenim dužnostima i nije bilo obezbeđeno sticanje iskustava na višim dužnostima, kao i karijerno usavršavanje i vođenje kadrova.

Već nakon jednog čitanja dopuna Zakona o Vojsci Srbije uočava se da će se izmenama i dopunama Zakona stvoriti uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, kao i starešina koji su u službi na određeno vreme.

Dolazim iz Jablaničkog okruga, iz grada Leskovca, koji je oduvek važio za grad koji izuzetno voli i ceni svoju Vojsku i kome je otadžbina uvek na prvom mestu. To se pokazalo u vreme NATO agresije, kada je ondašnji Vojni odsek Leskovac radi popune ratnih jedinica mobilisao najviše rezervista u zemlji. Svi koji su učestvovali u odbrani otadžbine bili su spremni da daju ono što je najvrednije, a to je svoj život.

Ovih dana u znak pomena i obeležavanja 20 godina od NATO agresije, lokalna samouprava grada Leskovca otkriće spomen-česmu na kojoj će biti imena svih poginulih boraca.

Svake godine lokalna samouprava grada Leskovca i Centar Ministarstva odbrane zajedno vrše promociju svih vojnih škola. Zahvaljujući tome redovno imamo po sto kandidata za sve vojne škole i uvek oko 30 primljenih. Te primljene kandidate, na inicijativu Centra Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac, grad na čelu sa gradonačelnikom svečano isprati i poželi im sreću uz prisustvo svih lokalnih medija.

Tom prilikom i grad Leskovac i centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac svim primljenim kandidatima uruči prigodne poklone. Na ovaj način vrši se neprekidna pozitivna promocija svih vojnih škola, čime se povećava broj zainteresovanih kandidata za konkurisanje za vojne škole, tako da već sada postoji ogromno interesovanje za konkurs za školsku 2020/2021. godinu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama su vrlo značajne izmene zakona kojima se dodatno unapređuje poslovni ambijent u Republici Srbiji.

U poslednjih sedam godina svedoci smo, rekao bih, najdinamičnijih promena u našoj istoriji, posebno kada su privreda i poslovni ambijent u pitanju. Potvrda za ovu tvrdnju je stigla i od najrenomiranijih svetskih auditorskih kuća. Naime, „Standard and purs“ je ponovo unapredio kreditni rejting Srbije, ovoga puta na B plus, što znači da smo samo na korak od investicionog rejtinga, što se očekuje tokom sledeće godine.

Efekti ovakve politike, koja je svoju punu potvrdu dobila, kao što vidimo i na međunarodnom planu, jesu i biće izuzetni. Država će se zaduživati po još nižim kamatnim stopama, privreda će poslovati u još boljem ambijentu, a strani investitori koji u naprednim tehnologijama sa višim profitom investiraće baš u našoj zemlji. Takvi investitori koji traže da država ima investicioni rejting, daju veće plate. To je velika šansa koju ne smemo propusti i koja će rešiti mnoge probleme uključujući i problem odlaska mladih ljudi.

Vreme koje je bilo potrebno da se dođe do ovakvih rezultata nažalost je bilo uslovljeno katastrofalnom pljačkaškom politikom naših prethodnika, koji su danas u ulozi destruktivne opozicije i kojima su puna usta demokratije i prosperiteta, a kada su imali šansu dok su vršili vlast da nešto urade za državu i ovaj narod, ti isti su napunili sopstvene džepove, neki i sa po 600 miliona evra. Državu su ostavili potpuno opljačkanu i osiromašenu.

Stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla, država na ivici bankrota. Svesno su uzimali najskuplje kredite, i to iz ličnih finansijskih razloga. Infrastrukturne projekte su ostavljali nezavršene, javne službe opljačkane.

Koristim i ovu priliku da istaknem velike promene u sredini iz koje dolazim, to je Leskovac, i to u poslednjih sedam godina, nakon dužeg niza godina lutanja i stagnacija, perioda u kojem je bilo gotovo nemoguće naći posao, ove 2019. godine smo svedoci situacije u kojoj građani Leskovca imaju izbor gde da se zaposle. Poslodavci su prvi put u poslednjih 30 godina primorani, i to tržišnim razlozima, da poboljšavaju uslove u pogledu plata i kvaliteta radnog ambijenta. Radnici u Leskovcu sada mogu da daju otkaz lošem poslodavcu i da odmah nađu bolji posao.

Na strani ponude i dalje ima građana koji žele posao, ali situacija se promenila. Sada se postavlja pitanje plata i uslova rada, a radnici traže bolje uslove, jer im se nude veće mogućnosti.

Rekao bih da je prvi korak ključnog cilja našeg delovanja da se ljudi uposle završen. Sada je vreme za drugi deo, a to je povećanje plata. Na kraju, jedno bez drugog ne ide. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, svedoci smo, i to čak i oni koji su vodili pogubnu politiku prethodnih godina, ne mogu, niti žele da ospore, da su posledice te politike lečene ovih sedam godina i da smo došli blizu izlečenja. Nećemo im dopustiti da se vrate i unište ovaj trud.

To je tzv. opozicija, koja je najglasnija i koja fabrikovanim aferama, punim laži i obmana, pokušavaju da bace senku na naše najmodernije auto-puteve, na naš rast nacionalnog dohotka, koji je najveći u istoriji, na naš ugled u svetu, koji nikad nije veći, na najmanju posleratnu stopu nezaposlenosti, na uređene finansije. Takođe, na uspeh koji cene u svetu, na naše prijatelje, kako u Rusiji i Kini, tako i EU, na naš stabilan put ka EU, na državu Srbiju, koja je sada poželjan partner.

Sve to su rezultati koji su postignuti u izuzetno teškim okolnostima.

Naša poruka je jednostavna i jedinstvena - mi ćemo nastaviti ovim putem, jer Srbija drugog puta nema. I nećemo im dozvoliti da ponovo uništavaju i pljačkaju.

Naravno da je od presudne važnosti da se nastavi sa rastom plata i penzija i sa otvaranjem novih radnih mesta, kako bi mladi ostajali ovde.

Dinamični privredni rast će biti potpomognut, između ostalog, i ovim dopunama Zakona o privrednim društvima.

Mi našim mladim stručnjacima moramo dati mogućnost da budu stimulisani da što bolje obavljaju svoje poslove, na sopstveni benefit i benefit samog privrednog društva, tako što će im se dati mogućnost da budu članovi tog privrednog društva.

Dakle, ukoliko se usvoje ove izmene i dopune, oni mogu postati vlasnici udela u društvu, i to po povlašćenoj ceni. Ovo je značajno, posebno kod novoosnovanih privrednih društava koje nisu u mogućnosti da odmah daju velike zarade, ali mogu stimulisati svoje zaposlene i saradnike davanjem udela u društvu. Taj udeo sticalac može prodati kao privredno društvo, ostvariti rast i uvećati svoju vrednost na tržištu, a može učestvovati u raspodeli dobiti privrednog društva ako se odluči da udeo zadrži.

Ovo je institut koji postoji u razvijenim tržišnim privredama i tamo je praksa da se na ovaj način stimulišu zaposleni. Suštinski, ovaj vid raspolaganja imovinom privrednog društva u korist zaposlenih je dodatni instrument za poboljšanje učinka zaposlenih, a samim tim i performansi privrednog društva, sa jedne strane, i finansijsku dobit zaposlenih kroz sticanje udela po preferencijalnim cenama.

Očekujem da ove izmene Zakona o privrednim društvima vrlo značajno unaprede poslovni ambijent u našoj zemlji, kao i da daju mogućnost za unapređenje standarda zaposlenih. Hvala.