Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Đorđeviću, sa saradnicima, svedoci smo ubrzanog razvoja elektronske trgovine u Srbiji, a samo prošle godine 1,8 miliona ljudi je kupovalo robu preko interneta, što je rast od 50% u odnosu na 2015. godinu.
Ovako velike promene u trgovini i prelazak na internet kao mesto kupoprodaje ukazuje na neophodnost regulisanja ove vrste trgovine i smatram da je pravo vreme za novi zakon o trgovini, kojim se reguliše elektronska trgovina i elektronsko poslovanje. Posebno se definišu sledeći oblici elektronske trgovine: prodaja preko elektronske prodavnice, e-prodavnice u kojoj trgovac nudi robu i usluge i prodaju robe i usluga preko elektronske platforme.
Preciziranje obaveza trgovaca koji obavljaju elektronsku trgovinu, kao i sticanje podataka o trgovcu i robi koja se prodaje je jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona. Nepreciznost obaveza koju su e-trgovci morali da ispune su stvarale probleme kojih nakon donošenja ovog zakona nadamo se neće biti.
Takođe, ostvariće se i važan cilj, smanjenje nivoa sive ekonomije zbog broja ne registrovanih subjekata koji vrše prodaju preko interneta. Takođe, uspostavljaju se i mogućnosti da tržišni inspektor može obaviti prikrivenu kupovinu robe "misteri šop", radi utvrđivanja činjenica za nelegalnu trgovinu i tako se stvara način da se sprečava siva ekonomija i nelojalna konkurencija.
Industrija e-trgovine poseduje sve uslove i osobine izuzetno privlačnog tržišta, veliko je, rastuće i profitabilno. U Srbiji je kao i za svako malo tržište karakteristično da globalne trendove u novim tehnologijama i novim metodama, kao što je elektro trgovina, prvo prihvataju potrošači. Zatim, najčešće za jednu do dve godine trendovi zažive i u lokalnoj trgovini.
Očigledno je da se ovi trendovi zaživeli kod naše trgovine, pa ovaj Predlog zakona sa jedne strane podsticaj za brži i sigurniji razvoj lokalnih e-trgovaca, a sa druge strane zaštite potrošača kod kojih je očigledna namera da sve više koriste e-trgovinu.
Međutim, smanjivanje iznosa transakcija pokazuju između ostalog i nedostatak poverenja u nove tehnologije i nove metode kupovine i plaćanja. U svetu će u naredne tri godine elektronska trgovina biti utrostručena, a po nekim predviđanjima, što donošenjem ovog zakona, da je dodatni značaj. Samo u Evropi iznos prodaje kod e-trgovine prelazi 600 miliona evra, a u Srbiji bilo četiri miliona evra transakcija preko interneta uz oko milion građana koji su koristili ovu vrstu trgovine. Uz ovaj zakon očekujem da domaća preduzeća budu ohrabrena, da koriste mogućnosti i svoju trgovinu prebace on-lajn.
Takođe, omogućiće se da se zna koje su e-prodavnice od poverenja, gde će ljudi moći slobodno i bez straha da trguju. Nažalost, danas je samo oko 1.500 trgovaca u Srbiji „onlajn“, a mogućnost za prelazak na elektronske platforme većeg broja trgovaca u Srbiji je nakon donošenja ovog zakona zaista velika.
Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, je još 2017. godine, rekla na otvaranju konferencija - elektronska trgovina u Srbiji, siguran put za kupovinu na internetu, da je važno pružanje doprinosu u daljem razvoju elektronske trgovine u našoj zemlji, kako bi ona, kao u zemljama poput Kine, gde ona postaje inače star koncept, konačna postala deo svakodnevnog života.
U tom smislu je i odluka Narodne banke Srbije o uklanjanju jedne od najvećih preko prepreka, tzv. „inter čejndž fi“, kao osnovni generator visokih provizija za trgovce kod kartičnih plaćanja. Kao sledeća mera, uvedeno je instant plaćanje. Ciljeve korisnici usluga imaju veći izbor, bolje profilisane usluge i niže cene, trgovci pristup većem tržištu da banke postaju produktivnije uz niže troškove transakcija i veću operativnu osposobljenost, finansijske usluge da postanu inkluzivnije, a ljudi informisani pri donošenju finansijskih odluka.
Ovakav pristup Narodne banke Srbije, višestruko se isplatio prvo građanima, pa i privredi. Kako dolazim iz Leskovca, grada koji ima nagli razvoj posle 2012. godine, mogu da istaknem nekoliko trenda koji su u korelaciji sa predlogom ovog zakona. U poslednjih šest godina u Leskovcu je došlo do otvaranja 6.000 novih radnih mesta u stranim i domaćim firmama, posebno u firmama „Džinsi“, „Autostop“, „Falke“, „Jura“, a sada i „Aptiv“. Širili su se i kapaciteti domaćih firmi i tako dok smo pre 2012. godine imali vrlo nerazvijenu trgovinu gde uz dve lokalna, samo jedan trgovinski lanac koji posluje na teritoriji Srbije bio je prisutan Leskovcu, dok u poslednje vreme smo svedoci bukvalno buma trgovini u Leskovcu.
Pored „Rode“, i „Idea“, koja je izgradila novi trgovinski objekat ove godine u Leskovac su došli „Lidl“, „Maksi“, „Aman“, i izgrađen je „Kapital park“.
Leskovac je postao vrlo snabdeven grad i zbog konkurencije koja je nastala, cene su niže, a građani imaju velik izbor. Važan elemenat novog zakona unapređenje zaštite potrošača dolazi u pravo vreme, razvoj trgovine i veća trgovačka ponuda nameću potrebu za regulacijom termina, za obaveštavanje kupaca o sniženjima, popustima i slično.
Ovim zakonom se definišu osnovni oblici sniženja, akcijska ponuda, sezonsko sniženje i rasprodaja i svaka od njih ima posebna pravila, a sve u cilju da se onemogući nepoštena praksa dovođenje kupaca u zabludu o popustima i sniženjima, jer su korišćeni različiti termini.
Na kraju, politika SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, kao politika zaštite građana i unapređenju uslova života i poslovanja, potvrđena je i ovim zakonom ministre uz potvrdu u vidu velike podrške koju ova politika ima kod građana Srbije.
Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.