Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7971">Žarko Bogatinović</a>

Žarko Bogatinović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Pravi primer dobrog planiranja jeste Grad Leskovac i lokalna samouprava Grada Leskovca. Ulaže stalni rad na poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite. Grad Leskovac konstantno ulaže značajne napore kako bi se građanima obezbedilo bolje i kvalitetnije lečenje, moderne ambulante opremljene savremenim aparatima.

U proteklih pet godina renovirane su sve ambulante na području grada. Značajno su poboljšani uslovi lečenja i u domu zdravlja. Stomatologija je potpuno renovirana, obnovljen vozni park, a baška i u bolnici nabavljen je i veliki broj savremenih aparata. Tim aparatima omogućena je bolja i brža dijagnostika i kvalitetnije lečenje. Poslednjih godina u domu zdravlja uloženo je preko 800 hiljada evra. Stalna ulaganja rezultirali su i priznanjima. Opšta bolnica Leskovac dobila je nagradu za najbolju bolnicu u regionu koji je stigao od odbora Internacionalnog komiteta Sokrat u Londonu. Veliki broj odeljenja Opšte bolnice Leskovac dobijaju potpuno nov izgled kao što je zgrada onkologije i dečije neuropsihijatrije, EG kabineta, odeljenja bolesti zavisnosti.

Ne postoji služba u kojoj bar nešto nije urađeno, a renovirana su i odeljenja urologije, ortopedije, ginekologije, pedijatrije, službe za internu medicinu, kao i gastroenterologija. Uz pomoć donatora opremljeno je 15 apartmana. Prestižna priznanja svetskih poslovnih publikacija dobio je Zavod za javno zdravlje Leskovac, nagradu za poslovna dostignuća i evropsku korporativnu nagradu za izuzetna dostignuća u promociji zdravlja u Srbiji za 2016. godinu.

Završena je rekonstrukcija zgrade službe za infektivnu medicinu leskovačke bolnice, u kojoj nije bilo većih ulaganja više od 70 godina. Vrednost radova je oko 45 miliona dinara, a očekuje se kompletna rekonstrukcija glavne zgrade Opšte bolnice Leskovac, naravno, sve to uz podršku Vlade Republike Srbije.

Naravno, velika podrška sportistima ne izostaje. Sportisti su ambasadori grada koji Leskovac promovišu na najbolji način i predstavljaju uzore na koje mladi i deca treba da se ugledaju, zato se iz budžeta grada svake godine povećava suma koja se izdaje za finansiranje sportskih klubova i organizacija. Nakon preuzimanja odgovornosti godišnje je izdvojeno 26 miliona dinara, dok danas ta suma iznosi 55 miliona dinara.

U proteklom periodu grad Leskovac je ugostio velike sportske asove. Među njima su Predrag Danilović, predsednik KSS, potom predsednik FSS, Slaviša Koheza, Zoran Gajić, predsednik OSS i naš proslavljeni fudbaler Savo Milošević. Leskovac je bio domaćin i balkanskog prvenstva za kadete u odbojci. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, Grad Leskovac je primer dobre prakse u više oblasti, prvi grad u Srbiji koji je svoj plan odbrane usaglasio sa planom odbrane Republike Srbije. Drugi grad uspešnosti i popisa nelegalno izgrađenih objekata. Grad je dobio i pohvalu Zaštitnika građana za doprinos razvoja svih oblika pristupačnosti na teritoriji grada, a od Saveza slepih Srbije, zahvalnicu za izuzetan doprinos i unapređenje uslova za život slepih i slabovidih osoba.

Leskovac je primer dobre prakse i kada je u pitanju socijalna zaštita, zbog čega smo drugi grad u Srbiji, po visini namenskih sredstava, koje je Ministarstvo za rad opredelilo lokalnim samoupravama za unapređenje i razvoj usluga socijalne zaštite.

Leskovac je jedini grad van područja Vojvodine koji je dobio priznanje „Zlatni ključ“ na Petom dunavskom biznis forumu, kao lokalna samouprava, koji iza sebe ima odlične rezultate, u ekonomskoj, privrednoj i kulturnoj promociji svoga grada.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović po drugi put je izabran za člana Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, kao i za predsednika Skupštine, Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Leskovac po treći put zauzima važno mesto u prestonici gradova i opština.

Grad Leskovac je krajem 2016. godine ostvario još jedan veliki uspeh, kada je obnovio regionalni sertifikat o povoljnom posebnom okruženju, sa do sada najvećim procentom ispunjenosti kriterijuma od 91,4%, što povećava šanse za dolazak novih investitora.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, jedan do primarnih ciljeva i zadataka leskovačke lokalne samouprave i gradonačelnik dr Gorana Cvetanovića je stalni rad na poboljšanju kvaliteta života dece. U renoviranju obrazovnih ustanova, do sada iz budžeta grada Leskovca, uloženo je 75 miliona dinara, a sve kako bi se đacima obezbedile tople učionice i bolje mesto za učenje. Gotovo da ne postoji škola u gradu, u kojoj nije bilo značajnih investicija. Ima ih 39, osnovnih, srednjih, visokih škola, kao i fakultet.

Osim gradske, novi sjaj su dobile i mnoge škole u selima, poput Pečenjvca, Čekmina, Drćevca, Gornjeg Krajinca, a nova škola izgrađena je i u Svircu. Uz pomoć Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije je sve ovo urađeno.

Pored toga, u školi za osnovno i srednje obrazovanje, muzičkoj školi „11. oktobar“ opremljena je i prva senzorna soba u Leskovcu, a izgrađen je i plato za korektivne vežbe. Uspehe učenika muzičke škole, lokalna samouprava svake godine nagrađuje kupovinom klavira. Do sada je nabavljeno pet pijanina u poslednjih pet godina.

Osnovna škola „Petar Tasić“ i „Aca Simadinović“ u Predejanu, dobile su nove fiskulturne sale, a u toku je izgradnja sale u školi „Vožd Karađorđe“ u Leskovcu. Izgrađeno je i 16 terena za male sportove i mnogo više mobilijara, 120 malih i pet velikih mobilijara, kako bi leskovački mališani i omladina imali adekvatno mesto za igru i bavljenje sportom.

Grad Leskovac konstantno ulaže značajne napore kako bi se građanima obezbedilo bolje i kvalitetnije lečenje, moderne ambulante opremljene savremenim aparatima, u proteklih pet godina, renovirane su sve ambulante na području grada. Veliki broj odeljenja opšte bolnice Leskovac, dobio je potpuno novi izgled, kao što je zgrada Onkologije i dečija neurohirurgija, EEG kabineta, Odeljenje bolesti zavisnosti. Ne postoji služba u kojoj bar nešto nije urađeno, a renovirano je i Odeljenje urologije, ortopedije, ginekologije, pedijatrije, Službe za internu medicinu, gastroenterologije. Uz pomoć donatora opremljeno je i 15 apartmana.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, poštovani građani, podneo sam amandman kako bih poboljšao tekst zakona, a sve u cilju dovođenja stranih investitora i ulaganja u poljoprivredu Republike Srbije.

Grad Leskovac svake godine donosi program zaštite uređenja i korišćenje državnog zemljišta na osnovu koga se sprovodi i sam postupak izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, pa je do sada izdato oko 1.600 hektara obradivih površina. Pre svega se radi o zemljištu bivših društvenih preduzeća koje je zbog dugogodišnjeg neobrađivanja obraslo korovskim biljem i žbunastim rastinjem.

Krajnji cilj je da se poljoprivredno zemljište, kao neobnovljivi prirodni resurs, privede svojoj osnovnoj nameni i stvori mogućnost da potencijalni ulagači dođu do ozbiljnih poljoprivrednih površina i bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.

Takođe, grad Leskovac od 2012. godine donosi planove za odbranu od poplava u okviru kojih se opredeljuju sredstva za preventivne aktivnosti u sređivanju reka i kanala koji predstavljaju potencijalnu opasnost za plavljenje. Za sređivanje bujičnih vodotokova i kanala u proteklom periodu uloženo je oko 20 miliona dinara.

Iz gradske kase, na ime podsticaja u poljoprivredi, u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplaćena su još 823 poljoprivredna proizvođača sa iznosom od blizu 18 miliona dinara.

Subvencije u poljoprivredi u poslednjem periodu, u poslednjih pet godina, dobilo je ukupno 3.320 poljoprivrednih proizvođača. Od 2014. do 2017. godine utrošeno je oko 11 miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa koje su podeljene strelcima, i to naravno iz budžeta grada Leskovca.

Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini uz finansijsko učešće Vlade Republike Srbije, naravno, resornog ministarstva ostvario nekoliko veoma bitnih projekata, a ministarstvo je učestvovalo i do 70% od vrednosti projekata. Sanacijom i uređenjem atarskih puteva, ovim projektom, od 144 naseljenih mesta obuhvaćeno je 90, a vrednost projekta je za tri godine 62 miliona dinara. Ukupno je sanirano 167 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo gradu u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosnih projekata, a u 2016. godini sa 47% vrednosnih projekata.

Drugi projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Projekat je sprovođen 2014, 2015. i 2016. godine, a ministarstvo je uzelo učešća sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena su sa 81%. Krčenje starih zasada, plantažnih zasada vinove loze i voćnih zasada, a ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta. Ministarstvo je učestvovalo sa 70% uloženih sredstava. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima sa 165 hektara. U 2017. godini otpočela je i komasacija u katastarskim opštinama Gornja Stopanja, Donja Stopanja na površini od 563 hektara. Rok za završetak radova je 30. jun 2019. godine. Ukupna vrednost je 16,8 miliona dinara.

Poštovane kolege, ovo nije referat, kako rekoše kolege iz opozicije, već primer dobre i aktivne poljoprivredne politike koju vodi grad Leskovac i, naravno, Vlada Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, lokalna samouprava grada Leskovca, na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, smanjila je nezaposlenost u poslednjih pet godina za 5.000 ljudi. Taj trend se nastavlja, tako da nas u ovoj godini očekuje nova fabrika „Jure“ koja širi svoje postrojenje, što znači oko 1.200 novih radnih mesta, operativno u 2018. godini, „Aptiv“ u zelenoj zoni otvara fabriku gde će biti zaposleno još 2.500 novih radnika, operativno u ovoj godini, „DŽinsi“ u adaptiranoj zgradi nekadašnje „Sintetike“ širi proizvodnju gde će zaposliti još 350 novih radnika, ukupno 1.000 radnika. Otvorene su i fabrika „Terastil“ i „VNB Kniting“ u Grdelici, koji zajedno zapošljavaju oko 200 ljudi.

Ne smemo da zaboravimo naše privredne subjekte. Pre neki dan otvoren je megamarket u kojem sada radi 30 novih radnika, a očekuje se i otvaranje mini fabrike u kojoj će biti zaposleno oko 30 radnika. „Autostop interiors“ i „Leskobeks“, ćerka firma, ukupno 600 novih radnika. Sve ovo je omogućeno jer je grad kupio imovinu preduzeća „Jugekspres“ pod ceni od 40 miliona dinara, kao i imovinu fabrike „Sintetika“ sa 30 miliona dinara. Za adaptaciju „Sintetike“ Vlada Republike Srbije izdvojila je 195 miliona dinara.

Grad Leskovac uživa veliko poverenje Vlade Republike Srbije. Zahvaljujući Memorandumu o saradnji koju smo u toku 2017. godine potpisali sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, Vlada Srbije je izdvojila oko 504 miliona dinara za drugu fazu radova na Postrojenju za preradu otpadnih voda u Bogojevcu. Reč je o tzv. liniji mulja…
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, ekološki resursi jedne lokalne samouprave predstavljaju veoma važan potencijal u smislu dovođenja stranih investiranja i ulaganje u privredu, odnosno u poljoprivredu, što je veoma bitno za svaku lokalnu samoupravu.

Grad Leskovac, odakle dolazim, ima tri veoma važna ekološka resursa i to je svakako jedan imperativ jedne lokalne samouprave i dobar znak da lokalna samouprava, gradonačelnik, dr Goran Cvetanović, veoma vode računa o zaštiti životne sredine, u smislu stvaranja dobrog poslovnog okruženja.

Prvi ekološki resurs jeste svakako vodosistem i akumulaciono jezero Barje, koje snabdeva dobar deo grada Leskovca zdravom pijaćom vodom, zapremine 41 milion litara kubnih, odnosno 23 miliona litara kubnih korisne površine, omogućuju gradu i 90 hiljada stanovnika da imaju zdravu pijaću vodu.

Drugi važan ekološki resurs jeste svakako regionalna sanitarna deponija Željkovac u koju, pored grada Leskovca, još šest opština u okruženju odlažu čvrst komunalni otpad.

Grad Leskovac je, dakle, dame i gospodo, na vreme sklopio ugovor sa jednom stranom kompanijom, pređašnjom „Por Vermer i Veber“, sadašnjom kompanijom „Por“ o prikupljanju, odvoženju i odlaganju čvrstog komunalnog otpada.

Na kraju, pošto mi vreme ističe, kolege signaliziraju, jedno od najvažnijih ekoloških resursa jeste i svakako centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje je napravljeno na ušću Veternice i Južne Morave u selu Bogujevcu. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je izgrađeno 2016. godine, a finansirala je EU sa 10,4 miliona evra i lokalna samouprava obezbedila komunalni uslov. Postrojenja na oko šest hektara, koje sa proizvodnim pogonima linije vode, pomoćnim objektima, osvetljenjem i saobraćajnicama, samo je prva faza upravljanjem otpadnih voda u Leskovcu, koji je sa 24,2 miliona evra finansirala EU, Vlada Holandije i Srbije.

Predstoji nam da se završi druga faza, a to je kompletiranje linije mulja, digestije mulja i proizvodnja bio gasa, koji finansira Vlada Republike Srbije sa 500 miliona dinara.

Ministarstvo je u budžetu za potrebe izgradnje linije mulja u 2018. godini obezbedilo oko 1,8 miliona evra i predvidelo da se u 2018. i 2019. godini u budžetu opredeli još oko 1,2 miliona evra za završetak izgradnje te linije, a time i celog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Na kraju, kao što je poznato, Srbija u ovom trenutku prečišćava tek 8% otpadnih voda. Poznato je da do 2041. godine moramo da uradimo još 350 postrojenja za prečišćavanje vode u vrednosti od pet milijardi evra. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Cilj ovog amandmana jeste svakako da se podstiče ekonomski razvoj i povećanje investicija u poljoprivredi Republike Srbije. Kako grad Leskovac podstiče ekonomski razvoj i povećanje investicija u poljoprivredi, sada ćete čuti.

Zelena zona, industrijska zona u vlasništvu grada Leskovca, na površini od 97,1 hektar, formirana je sa ciljem da se obezbede nove investicije u prehrambenoj industriji i preradi poljoprivrednih proizvoda kao i bolji plasman poljoprivrednih proizvoda sa cele teritorije Jablaničkog okruga.

Inače, u ovom okrugu je 143.000 hektara pod poljoprivrednim površinama. Široka okolina reke južne Morave je pretvorena u povrtarski kompleks poznat nadaleko po proizvodnji paprike, paradajza, krastavca, krompira, kupusa i ostalih poljoprivrednih kultura.

Dame i gospodo narodni poslanici, grad Leskovac je povrtarski kraj i u Leskovcu žive i rade najbolji povrtari i odlični voćari. To su posvećeni marljivi, vredni poljoprivredni proizvođači. Razvojem zelene zone je predviđena izgradnja berze poljoprivrednih proizvoda u istočnom delu industrijske zone. Izgradnja infrastrukturalnog opremanja zelene zone tekla je u dve faze. U prvoj je izgrađena primarna, u drugoj sekundarna infrastruktura.

Projekat je finansiran sredstvima Republike Srbije EU progresa i grada Leskovca. EU progres je u projektu koji je do sada koštao 1.650.000 evra, učestvovao sa 350.000 evra. Da bi se kompletirala ova lokacija, potrebno je još da se urade pomoćna saobraćajnica, autobusko stajalište, trafo stanice i dovođenje gasa do zelenih zona u dužini do 2,6 kilometara. Predviđeno je da će ovi radovi koštati oko 105 miliona dinara.

Na kraju grad Leskovac je sklopio ugovor sa stranim investitorom koji će uložiti 25 miliona eura, na parceli od 6 hektara zelene zone. To je kompanija „Aktavis“ ili „Delfaj“ koje će se u budućnosti, ove ili sledeće godine biti zaposleno dve i po hiljade novih ljudi. Hvala.
Zahvaljujem presedavajući.

Grad Leskovac je naklonjen poljoprivredi. Ova delatnost je bila i ostaće glavna šansa za razvoj čitavog kraja. U cilju promocije sela, poljoprivrednih proizvoda i što boljeg plasmana proizvoda leskovačkog kraja, kao i stvaranja uslova za privlačenje stranih investicija u poljoprivrednu proizvodnju, grad svake godine organizuje manifestacije koje su već postale tradicionalne.

Jagoda se u Jablaničkom okrugu uzgaja na preko 180 hektara, od čega je u leskovačkom kraju zastupljeno 70%, a centar proizvodnje i uzgoja jagode je selo Dušanovo, u kome se organizuje tradicionalna manifestacija „Dani jagode“.

U Lipovici, selu pored Leskovca, organizuje se tradicionalna manifestacija „Dani višnje“. Na ovim prostorima uzgaja se višnja dobrog kvaliteta, koja predstavlja i zaštitni znak ovog mesta.

Kruška se na teritoriji grada Leskovca gaji na 530 hektara, a najveće površine pod kruškom su u okolini Vučja, 50% ukupnog zasada ovog voća. Do pre skoro tri decenije, porečki kraj nazvan je „srpskom Kalifornijom“ zbog ogromnog zasada krušaka DOO „Porečje“ iz Vučja, koje je sada u stečaju. Svake godine u Vučju se organizuju manifestacije „Dani kruške“.

Svake godine u septembru mesecu, na 14 km severnoistočno od Leskovca, u selu Donja Lokošnica organizuje se manifestacija „Dani paprike“. Ovo je selo jedinstveno iz razloga što se svih 300 domaćinstava na oko 200 hektara bave proizvodnjom paprike generacijama. Ova paprika se uglavnom koristi kao začin, ali i za punjenje. Začinska paprika i suva paprika može se naći na svim pijacama širom Srbije. Isto seme se koristi već 400 godina, bez bilo kakve modifikacije.

U selu Pečenjevcu organizuje se manifestacija „Dani krompira“. Pod zasadom krompira oko 250 hektara, do pre nekoliko godina, ovo selo je bilo najveći proizvođač krompira u Srbiji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovaj amandman sam podneo da bih predstavio svoj grad Leskovac, odakle dolazim, kao mesto sa dobrim poslovnim okruženjem, mesto u koje vredi ulagati, u sve grane privrede, a naročito u poljoprivredu. Leskovac je odavno svetska prestonica roštilja, metropola dobre zabave i mesto na kome se godinama susreću majstori kulinarstva. Da bi afirmisali pripremu roštilj mesa po tradicionalnoj recepturi, već 28 godina u kontinuitetu, Turistička organizacija grada Leskovca organizuje jedan od najvećih gastronomskih festivala u ovom delu Evrope, čuvenu „Roštiljijadu“. Manifestaciju poseti više od pola miliona gostiju iz svih krajeva naše republike, regiona, Makedonija, Bugarska, Slovenija, ali i ostalih krajeva Evrope i sveta.

Na popularnoj Širokoj čaršiji u centru grada tokom sedmodnevnog trajanja manifestacije, postavljeni su unificirani štandovi na kojima najpoznatiji ugostitelji Leskovca i ostalih gradova republike spremaju i služe specijalitete sa roštilja.

Pored roštilja, najpoznatijeg leskovačkog brenda, Leskovac se širom sveta povezuje sa još jednim specijalitetom, a to je leskovački ajvar. Regionalna privredna komora Leskovca, u saradnji sa Udruženjem „Leskovački ajvar“, turističkom organizacijom grada Leskovca i Savezom zemljoradničkih zadruga za Jablanički i Pčinjski okrug organizuje Sajam leskovačkog ajvara, zimnice i pića, na kome izlagači iz Leskovca, Vranja, Bujanovca, Lebana, Bosilevgrada i drugih mesta na oko 40-ak štandova predstavljaju svoje proizvode. Jedino se u našem gradu ajvar priprema po tradicionalnoj i jedinstvenoj recepturi. Zaštitom ajvara kao leskovačkog brenda uspeli smo da ovaj svojevrsni delikates podignemo na još viši nivo i višestruko povećamo plasman našeg ajvara na svetske trpeze.

Nakon roštilj mesa i leskovačkog ajvara, zaštićeni proizvod sa geografskim poreklom će u narednom periodu postati i leskovačka sprža, procedura je u završnoj fazi.

Dame i gospodo, sve ovo što sam prezentovao stvarno dovodi do zaključka da Leskovac ima potencijal za dolazak stranih investitora. Naravno, u Leskovcu, kao i u Beogradu, građani veruju Aleksandru Vučiću, SNS i, naravno, gradonačelniku Goranu Cvetanoviću. Da je tako, govori činjenica da su samo pre osam dana u Leskovcu održani izbori za članove saveta svih 139 mesnih zajednica. Na izbore je izašlo 46.987 birača ili 39% biračkog tela, a lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Leskovac“ je dobila 92,93% glasova. Hvala.
I ovaj amandman sam podneo kako bih pokušao da poboljšam tekst Zakona o strancima, a i predstavio svoj grad odakle dolazim u jednom promotivnom svetlu.

Naime, Leskovačka kotlina ima veliki značaj za razvoj poljoprivrede, s obzirom da se odlikuje veoma povoljnom klimom i velikim potencijalom - plodnošću zemljišta.

Imajući u vidu pomenute uslove, kao i mogućnost navodnjavanja, naročito izgradnjom akumulacionih jezera na Vlasini kod mesta Boljare, na Jablanici kod mesta Šilovo, može se konstatovati da postoje objektivni uslovi za razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje na ovom području.

Leskovac svakog dana poprima nove obrise, a promene se vide u činjenici da je naš grad, koje je privlačno mesto za ulaganje stranih investitora, ali grad čija je lokalna samouprava vratila poverenje, kako domaćih, tako i stranih investitora, koji u gradu Leskovcu vide oslonac i pouzdanog partnera. Ono što niko ne može da ospori je da u gradu na Veternici radi i gradi, da se smanjuje broj nezaposlenih i, što je najvažnije, da postoje dobri temelji za dalje strane investicije i razvoj samog grada.

Navešću samo nekoliko primera - završena je rekonstrukcija zgrade nekadašnje „Sintetike“ uz pomoć i podršku Vlade Republike Srbije, koja je za ovaj projekta investirala 185 miliona dinara, u gradu su izgrađene ili rekonstruisane 34 saobraćajnice u ukupnoj dužini od preko devet hiljada metara čija vrednost iznosi 351 milion 496 hiljada dinara, van grada je izgrađeno ili je rekonstruisano ukupno 25 saobraćajnica u dužini od oko devet hiljada metara, čija vrednost iznosi 106 miliona 56 hiljada dinara, u toku je obezbeđivanje sredstava za realizaciju projekta, proširenje i rekonstrukciju Bulevara Nikole Pašića, deonica od Niške do 28. marta, čija vrednost iznosi 160 miliona dinara.

Nedavna poseta ministra Zorane Mihajlović opredelila je tražena sredstva i u skorijoj budućnosti će početi sa izgradnjom. U samom gradu su izgrađeni ili sanirani trotoari ukupne površine od oko 17 hiljada metara kvadratnih, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno oko 53 miliona dinara. Vodovodna mreža je izgrađena u dužini od oko 32 hiljade metara, a vrednost radova je oko 96 miliona dinara. Kanalizaciona mreža je izgrađena u dužini od osam i po hiljada metara, ukupno je izdvojeno za ovu investiciju 37,3 miliona dinara.

Na kraju, kroz realizaciju lokalnog akcionog plana za zapošljavanje grad Leskovac je do sada izdvojio oko 130 miliona dinara, za šta je gradu povodom dana Nacionalne službe za zapošljavanje udružena nagrada. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovaj amandman sam podneo u nameri da poboljšam tekst zakona, a samim tim i predočim da je lokalna samouprava grada Leskovca jedno pravo mesto za ulaganje stranih investitora.

Prilikom preuzimanja odgovornosti u gradu Leskovcu 2012. godine zatekli smo zaista tešku situaciju, kako u javnom sektoru, tako i ovde, podvlačim, u privatnim preduzećima.

Štetočinska vlast, koja je ekonomski potpunu ruinirala Leskovac, imala je jako loš odnos, kako prema domaćim privrednicima, tako i prema retkim stranim investitorima. Takve su bile i firme „DŽinsi“ i „Autostop interijors“ koje zajedno danas zapošljavaju 1.600 radnika, a pre te 2012. godine jedva je nekoliko desetina radnika imalo dilemu da li da nastave svoj biznis u Leskovcu.

Turska kompanija „DŽinsi“ je nakon 2012. godine donela definitivnu odluku da dugoročno ostane u Leskovcu. Trenutno zapošljava 1.000 radnika, ali će zahvaljujući pomoći Vlade Srbije i grada Leskovaca u vidu velelepnog proizvodnog objekta, koji će dobiti u dugoročni zakup, zaposliti još 350 Leskovčana.

Firma prihoduje 12 miliona evra, a samo u 2017. godini je uplatila u budžet oko 165 miliona dinara po osnovu poreza i doprinosa za radnike. Samo po ovom osnovu 165 miliona dinara. Računajte koliko je to od 2012. godine do danas, a koliko će tek uplaćivati u narednim godinama kada se očekuje i rast plata. Nije ambiciozno reći da će budžet samo od ove firme dobiti iznos koji se meri desetinama miliona evra. Kritičari su navodili ovu investiciju Vlade Srbije i grada Leskovca kao promašaj, kakva sramota.

Grčka kompanija „Autostop interijors“ zaposlila je gotovo 500 radnika, a sa svojom filijalom firmom „Leskoteks“ gotovo 600. „Autostop“ radi 100% proizvodnju za „Tojotu motors kompani“, a „Leskoteks“ proizvodi industrijske velike vreće za poznatog kupca i 100% proizvodnju plasira na zapadno evropsko tržište. Imaju ukupan prihod oko 23 miliona evra, a u budžet su samo po osnovu poreza i doprinosa za radnike uplatili u 2017. godini oko 140 miliona dinara, i to samo po ovom osnovu.

Ove firme pominjem jer su pitanju preduzeća koja upošljavaju tekstilne radnike i vraćaju sjaj leskovačkoj tekstilnoj industriji. Nagli rast proizvodnje nakon 2012. godine, koja se 100% izvozi i donosi realan prihod državi i gradu, dokaz su i rezultat našeg rada i vizije. Ovom prilikom želim da poručim da je nastavak ovakve državne politike izuzetno značajan za jug Srbije, pa bi dalji razvoj Leskovca i otvaranje radnih mesta zadržao mlade i obrazovane ljude i dao mogućnost da svoju budućnost i porodicu grade u Leskovcu. Hvala.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, cilj amandmana koji sam podneo je ekonomski razvoj i povećanje investicija u poljoprivredi Republike Srbije.

Grad Leskovac, odakle dolazim, je među prvim gradovima u Srbiji koji je krenuo u projekat elektrifikacije polja. Ovim projektom trajno je rešen problem navodnjavanja i sa ekonomskog aspekta uštedom energenata se povećala ekonomska efikasnost sistema u procesu poljoprivredne proizvodnje. Elektrifikacija polja određena je na 130 hektara na kojima se poljoprivrednim proizvođačima proizvodnjom bavi 221 poljoprivredni proizvođač, a potencijal u okviru postojeće mreže iznosi 280 hektara.

Sistem navodnjavanja pomoću električne energije pokazuje svoju vrednosnu isplativost već u prvoj godini eksploatacije. Gubici su se sveli na minimum, a ušteda u gorivu je velika, jer efikasnost celog sistema navodnjavanja omogućava racionalno iskorišćenje energenata električne energije. Vrednost radova na elektrifikaciji polja iznosila je 65.609.369 dinara i sa učešćem vlasnika parcela od 10% vrednost je u potpunosti ispunila očekivanja učesnika u projektu, tako da je Grad Leskovac nastavio sa pripremom nove projektne dokumentacije za četiri nova vodokorisnička udruženja.

Projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede i Svetske banke za ekonomski razvoj, na projektnoj lokaciji koju pokrivaju tri udruženja korisnika voda i poljoprivrednih proizvođača – „Južna Morava“ iz Donjeg Krajinca, „Eko - hrana“ iz Zloćudova i „Jablanica“ iz Turakovca. Vodokorisničkim udruženjima Grad je dao direktnu podršku preko Direkcije gradske uprave za urbanizam i Agencije za lokalno-ekonomski razvoj, a preko ovih institucija procedura dobijanja dozvola i saglasnosti je bila ubrzana.

U budžetu Vlade Republike Srbije za 2018. godinu predviđeno je novih 100.000.000 dinara za pet projekata elektrifikacije na teritoriji Grada Leskovca i novih 290 hektara, što je i potvrdio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović prilikom nedavne posete Leskovcu. On je istakao da Grad Leskovac i gradonačelnik Grada Leskovca dr Goran Cvetanović mogu da posluže kao primer celoj Srbiji kako se vodi aktivna poljoprivredna politika i kako treba voditi lokalnu samoupravu koja postaje lider među lokalnim samoupravama, sa najvećim privrednim, socijalnim, sociološkim i kulturološkim rastom.

Informacija koju bih rado podelio sa kolegama poslanicima, u Leskovcu 4. marta 2018. godine su održani izbori za članove saveta svih 139 mesnih zajednica na teritoriji Grada Leskovca. Za listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Leskovac“ glasalo je 92,93% od ukupno 46.987 izašlih birača. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, na član 2. predložio sam amandman koji kaže – U članu 2. Predloga zakona o strancima dodaje se stav 3. koji glasi: „Ovaj zakon primenjuje se na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i povećanje investicija u poljoprivredi Republike Srbije“.

S tim u vezi, lokalna samouprava i gradonačelnik grada Leskovca dr Goran Cvetanović prepoznali su probleme sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači. Dame i gospodo, iz gradske kase grada Leskovca na ime podsticaja u poljoprivredi u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplatilo je 823 poljoprivredna proizvođača u iznosu od preko 18 miliona dinara. Takođe, u periodu od 2014. do 2017. godine utrošeno je 11 miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa koje su prosleđene strelcima. Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015, 2016. i 2017. godini, uz pomoć Vlade Republike Srbije i, naravno, finansijsko učešće resornog ministarstva, ostvario nekoliko veoma bitnih projekata, a Ministarstvo je učestvovalo i do 70% sredstava.

Prvo, sanacija i uređenje atarskih puteva – ovim projektom od 144 naseljena mesta obuhvaćeno je preko 90, vrednost projekta na tri godine je 62 miliona dinara, a ukupno je sanirano 167 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo gradu u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosti projekta, u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekta.

Drugi projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Projekat je provođen 2014, 2015. i 2016. godine, a Ministarstvo je uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekata ostvarena je sa 81%. Krčenje starijih zasada, plantažni zasadi vinove loze i voćni zasadi, ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 29 miliona dinara. Ministarstvo je učestvovalo sa 70%. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima sa 165 hektara. U 2017. godini otpočela je komasacija u katastarskim opštinama Gornje Stopanje i Donje Stopanje na površini od 563 hektara. Rok za završetak radova je 30. jun, vrednost 19 miliona dinara.

Takođe, dosta je učinjeno u gradu Leskovcu na smanjenju nezaposlenosti. U prethodnih pet godina smanjen je broj nezaposlenih za pet hiljada. Nova fabrika „Jure“ koja širi svoja postrojenja, što znači oko 1.200 novih radnih mesta. „Aptiv“ ili„Delfaj“ u zelenoj zoni otvara fabriku gde će biti zaposleno oko 1.500 radnika. „DŽinsi“ u adaptiranoj zgradi nekadašnje „Sintetike“ širi proizvodnju gde će zaposliti još 300 ljudi, ukupno hiljadu. Otvorene su i fabrike „Terastil“ i „VNB Knitting“ u Grdelici, koje zajedno zapošljavaju oko 200 ljudi. Naravno, „Autostop interiors“ i „Lesko beks“ ne treba zaboraviti sa 600 radnih mesta. Sve ovo je omogućeno jer je grad kupio imovinu preduzeća „Jugekspres“ po ceni od 40 miliona dinara, kao i imovinu fabrike „Sintetika“ za 30 miliona dinara. Za adaptaciju „Sintetike“ Vlada Republike Srbije izdvojila je 195 miliona dinara. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, SNS i njeni koalicioni partneri od samog početka preuzimanja odgovornosti u Vladi spremno se suočavaju sa svim izazovima sa ciljem da obezbede prosperitet Srbije i našem narodu.

Predsednik države, Aleksandar Vučić i kao premijer Vlade, isticao je važnost dualnog obrazovanja. Izvršene su analize efekata propisa Predloga zakona o dualnom obrazovanju. Analiza je pokazala i definisala probleme koje zakon treba da reši, zatim željene ciljeve donošenja zakona i utvrđeno je da je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema.

Lokalna samouprava odakle dolazim, grad Leskovac i gradonačelnik, dr Goran Cvetanović, prepoznali su neophodnost i benefite učenja kroz rad kod poslodavaca i podržali su i ohrabrivali direktore stručnih škola da uspostavljaju kooperativnost sa privredom.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Nemačkoj vladi, srpsko-nemačkoj saradnji, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i projektu reforma srednjeg stručnog obrazovanja, koji se implementira preko nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u Leskovcu, u školi za tekstil i dizajn, od 2013. godine bio je angažovan ekspert iz Nemačke koji je pomagao da se uspostavi saradnja sa privredom. Preko ovog projekta, direktor, stručni saradnici, nastavnici, učenici imali su mogućnost da se upoznaju sa dualnim obrazovanjem u Nemačkoj, da uspostave partnerske odnose sa školama iz drugih zemalja i da prate tehnološki razvoj, te da posete sajmove tekstila i tekstilnih mašina u Milanu i Istanbulu, kao i da učestvuju u izradi i izmeni nastavnog plana i programa usklađenog sa potrebama privrede.

U kompaniji „Falke“ u Leskovcu je već četiri generacije učenika koji su učeći kroz rad u realnom radnom okruženju na časovima praktične nastave, posle završetka školovanja dobili svoja radna mesta, a u kompaniji „Autostop Interiors“ tri generacije učenika je na isti način, sa 18 godina, dobilo radna mesta. Učenici dobijaju finansijsku naknadu za učenje kroz rad u ovim kompanijama. Saradnja je obostrana i odlučno uređena. Prati se realizacija nastavnih planova i programa. Instruktori, mentori u kompanijama redovno obaveštavaju školu postignućima i napredovanju učenika kroz matricu učenika i u stalnom su kontaktu sa nastavnicima praktične nastave.

Pored toga, Nemačka vlada je opremila konferencijsku radionicu šivaćim mašinama i kompletno sanirala i opremila trening centar u školi za tekstil i dizajn, a kompanija „Falke“ je donirala dva automata za izradu čarapa. Škola je imala punu podršku lokalne samouprave i otvaranje trening centra je bilo od velike važnosti za grad Leskovac. Te u prisustvu predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republike Srbije, predstavnika nemačke ambasade i GIZ-a, kao i privrednika, gradonačelnik dr Goran Cvetanović otvorio ovu, po najvećim standardima, opremljenu radionicu.

Danas osam kompanija „Falke“, „Autostop Interiors“, „DŽins“ i „Dic“, „Lola“, „Trikoteks“ sa ovom školom ima ugovore o sprovođenju praktične nastave i stipendiranju učenika. Od ove godine, odličnu saradnju ima i Tehnička škola u Vlasotincu, takođe u projektu Nemačke vlade koji se implementira preko GIZ-a, a čime je uključeno pet kompanija.

Poštovani ministre, jeftina radna snaga, koju u žargonu zluradi jezici tako nazivaju, se proizvodi u sistemu obrazovanja u kojima se mladima ne daje šansa da staknu kvalitet znanja koji je usklađen sa savremenim tehničko-tehnološkim razvojem, koji mladima treba da ponudi bolju zapošljivost. Zato je zakon o dualnom obrazovanju najveći iskorak među zakonima koje donosi Ministarstvo prosvete u pozitivnom pogledu, jer će se mladima omogućiti učenje na dva mesta, odnosno da svoje teorijska znanja mogu funkcionalno da kroz učenje, kroz rad u kompanijama, provere i primere.

Kvalitet njihovog znanja koji stiču na ovaj način daje im šansu da se brzo zaposle, a i da kao stručnjaci biraju uslove za svoje zapošljavanje. Ozbiljnoj privredi, kao što postaje srpska privreda, ne treba jeftina i nestručna radna snaga, nego mladi, kreativni, obrazovani i inovativni ljudi, koji će taj sistem u budućnosti Srbije unapređivati.

Kao što znamo, otvaranjem novih kompanija na savremenim tehnologijama, srpska privreda svaki dan napreduje i to daje mogućnost mladima da osveženim funkcionalnim znanjima kroz dualni sistem obrazovanja odgovore na te izazove i čine tu privredu u budućnosti održivom.

Ovim zakonom, kojim se unapređuje deo sistema srednjeg stručnog obrazovanja, donesene su jasne odluke o pravima, obavezama i odgovornostima svih zainteresovanih strana, u cilju unapređenja kvaliteta znanja naših mladih, kao i poštovanje njihovih prava koja su ovim zakonom kroz načela i ciljeve jasno definisana.

Mladi kroz ovaj sistem više neće pasivno posmatrati vrlo ozbiljne proizvodne procese u kompanijama, nego će svojim aktivnim učešćem, uz licenciranog instruktora i nastavnika praktične nastave, aktivno učestvovati u učenju kroz rad i sticanje svojih znanja. U kompanijama 21. vek donosi pametne mašine, a mladi kroz ovaj zakon imaju priliku da tim savremenim procesima, kroz projektovanje i programiranje, rukovode.

Svi oni koji misle da deca kroz dualno obrazovanje rade proste operacije na zastarelim mašinama, dokazuju da nikada nisu ušli u savremene domaće i strane kompanije koje posluju u Srbiji, a samim tim i da pokušavaju da zaustave obrazovni razvoj naših mladih, kao i njihov opstanak u Srbiji.

Pored svega navedeno, ovim zakonom mladi će imati prilike da se zaposle u svojoj zemlji, kao i da temeljno i uspešno grade njenu budućnost.

Poštovani ministre Šarčeviću, zahvaljujem se vama za kreiranje ovakvog zakona, a posebno pomoćnici ministra za dualno obrazovanje na požrtvovanosti koju ste uložili na ovom ozbiljnom zadatku, koji je dao rezultat u vidu popunjenosti svih mesta za dualno obrazovne profile ove godine u školskom sistemu.

Naravno, u danu za glasanje podržaću svojim glasom predlog ovog zakona. Hvala.