Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovana guverner Narodne banke, gospođo Tabaković sa saradnicima, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je vrlo značajan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, još jedan zakon koji predstavlja nastavak politike ove parlamentarne većine i Vlade, politike zaštite građana od nepotrebnih i nametnutih troškova, politike koje se pokazala uspešnom na našem putu ka definitivnom ozdravljenju ekonomije, ka finansijskom jačanju građana, kao i osnaženju građana u ugovornim odnosima sa finansijskim institucijama, koje u proteklom periodu nisu uvek nastupale u dobroj veri i na tržišnim osnovama.
Nažalost, tokom perioda od 2000. do 2012. godine, politika koja je vođena nije bila u interesu građana, već u interesu finansijskih centara moći, kojima su građani bili na poslednjem mestu. To su naši građani prepoznali, tako da su na poslednjim izborima ključni kreatori politike u proteklom periodu od 2000. do 2012. godine, ostali ispod cenzusa, a politika koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dobila je rekordnu podršku u posleratnoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji. Zato smatram da treba govoriti o onome šta je rađeno u vreme prethodnog režima iz jednog važnog razloga, prosto, da se takve stvari više nikada ne ponove.
Naši sugrađani su bili direktno pljačkani, ali suptilno, po zakonu, namerno ili neznanjem, ali uvek pogrešnom politikom prethodnog režima i rukovodstva NBS do 2012. godine. Politikom visoke referentne kamatne stope, koja je 2012. godine iznosila čak 11,75%, kreirao se poslovni ambijent idealan za špekulacije i ulazak vrućeg novca u zemlju, čiji cilj nije bio da se plasira srpskoj privredi i građanima, već da profitira na visokoj kamatnoj stopi, a to je trošak koji su plaćali građani. To je trošak koji je, uz druge uzroke, dovodio zemlju na ivicu bankrotstva.
Razlozi za takvu politiku su često razumljivi, a na naše pitanje – zbog čega su narodne pare prelivane svetskim finansijskim centrima, odgovarano je da je sve bilo po zakonu. Na naše pitanje – da li je to moralno, odgovarali su da su morali. Ali, niti su morali, niti je bilo moralno. U pitanju je bila pljačka naroda.
Ovako je to izgledalo za običnog građanina do 2012. godine. Ako je naš sugrađanin, konačno, pre 2012. godine uspeo da dobije posao i otišao u banku, banke su mu nudile kamate i do 20%. Bankama je bilo svejedno da li će plasirati, jer je NBS vodila politiku visoke referentne kamatne stope, pa su banke dobijale visoki profit, ne radeći ništa, samo plasirajući novac NBS. Dakle, naš sugrađanin, da bi podigao kredit na 100 evra glavnice, plaćao bi na kraju 38 evra kamate mesečno. Danas je moguće zadužiti se dinarskim kreditom i po kamatnoj stopi do 5%.
Kada naš sugrađanin danas ode u banku, dobije isti kredit i na 100 evra glavnice plati 11 evra. Matematika je egzaktna nauka, a ekonomski zakoni su neumoljivi.
Pitanje za sve stručnjake – ko je građanima krao 28 evra mesečno ili 3.000 dinara do 2012. godine? Ko mu je uzimao celu platu godišnje? Zašto je NBS pod kontrolom prethodnog režima novac prelivala bankama? Ako neko pita - kakve ovo veze ima sa platnim uslugama, odgovaram – itekako ima. Jedan izvor ekstra profita je uskraćen bankama ovim zakonom. Više ne mogu da deru kožu građanima zelenaškim kamatama. Kamate, polako, ali sigurno, postaju iste kao i u zemljama EU.
Dakle, ponoviću, ekstra profit su banke izgubile, jer je NBS od 2012. godine počela da radi u interesu građana, i to je činjenica, i to su brojke, i to je novac koji ostaje građanima, koji ne ide u banke, i to je inflacija, koja je sa 12,9% smanjena na kratkoročnih 2,5% ili dugoročnih 3%. Za koga ovo nije istorijski uspeh?
To je stabilnost cena i kursa, koja omogućava privredi da planira, da se ne bavi kursom i špekualcijama, već da proizvodi novu vrednost. To je stabilnost koja omogućava građanima da se zadužuju po niskoj kamatnoj stopi i da im rata ne raste. To je stabilan kurs koji je u interesu privrede i građana, a ne špekulanata.
Na kraju, dolazimo do zaključka da je NBS dala ovaj predlog u skupštinsku proceduru right in time, ili tačno na vreme, jer je vreme da se građanima ukaže na zamke kod raznih provizija i naknada, da se one zakonski dovedu na fer nivo i da se banke bore za poverenje građana kvalitetom i poslovanjem u dobroj meri, a ne zamkama za hvatanje građana i uzimanje njihovog teško zarađenog novca.
Poštovana guvernerko, poslanički klub SNS će svakako ovaj zakon, i sve ostale iz seta ovih zakona, podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.