Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio je na sednici održanoj 2. decembra, Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za 2017. godinu. Predlog Finansijskog plana obrazložio je zamenik predsednika Saveta REM-a Goran Petrović. On je naglasio da je Predlog finansijskog plan usklađen sa novim pravilnikom koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Njime su svim pružaocima medijskih usluga naknade linearno snižene za 25, 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime su prihodi i rashodi uravnoteženi i ukupno iznose 265 miliona dinara. Nakon kraće rasprave Odbor je, većinom glasova, utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2017. godinu i predložio Narodnoj skupštini da ga razmotri po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Duško Tarbuk, Veroljub Arsić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Srbislav Filipović, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Vojislav Vujić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović i Snežana Petrović.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 30. novembra, razmotrio Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Odbor je jednoglasno ocenio da je Predlog opravdan i uputio ga na razmatranje Narodnoj skupštini po hitnoj proceduri. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi: Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Boja Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milina Ćorilić.

Na sednici, održanoj 27. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razgovarali su na temu voćarstva - pripreme za zimu. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da Srbija daje doprinos voćarstvu kroz subvencije i program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz ekonomsko-finansijske podsticaje namenjene za podizanje zasada, jačanje stada, kupovinu mehanizacije za postojeće i novoosnovane zadruge. Miletić je izrazio nadu da će se i u budućem periodu omogućiti još sredstava čime bi se obezbedila budućnost voćarstva u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da se pristupilo izradi realizacije voćarskih proizvoda u Srbiji, čime se određuju reoni i lokaliteti pogodni za kvalitetniji i brži razvoj voćarstva. Stanojević je takođe istakao da su, u sektoru voćarstva, mere podrške planirane u oblasti podizanja višegodišnjih zasada, mehanizacije, prerade i slično. Na kraju sednice predsednik Pododbora zaključio je da je potrebno, u što kraćem roku, isplatiti sredstva po osnovu konkursa za podsticaj, kao i veća prisutnost na terenu u budućem periodu, sa ciljem obezbeđenja još boljih uslova u sektoru voćarstva u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 25. novembra, van sedišta Narodne skupštine u Kruševcu, članovi Odbora razgovarali su o razvijanju i licenciranju novih usluga socijalne zaštite u zajednici, sa posebnim osvrtom na udruženja osoba sa invaliditetom i udruženja hranitelja. Predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac navela je da je Zakonom o socijalnoj zaštiti uspostavljen novi koncept razvoja socijalne zaštite u čijem su fokusu usluge socijalne zaštite i dodala da Zakon omogućava da pružaoci usluga socijalne zaštite mogu biti iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Zakonom o socijalnoj zaštiti uvedeno je obavezno licenciranje stručnih radnika i pružalaca usluga i definisani su mehanizmi kontrole. Licenciranju podležu organizacije socijalne zaštite koje pružaju dnevne usluge u zajednici, usluge porodičnog smeštaja i usluge domskog smeštaja. V. d. pomoćnika ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miloš Janković upoznao je članove Odbora sa podatkom da su namenski transferi nova kategorija koja je uvedena 2016. godine i da je predviđeno da budžetom za 2018. godinu, sredstva za ovu kategoriju budu uvećana za oko osam odsto, odnosno da iznose 750 miliona dinara. Sredstva u formi namenskih transfera bi bila prosleđena lokalnim samoupravama i organizacijama koje pružaju usluge socijalne zaštite. Izneo je podatak da je u 2016. godini registrovano 122 lokalne samouprave, u 2017. godini 123 koje su kategorizovane za korišćenje namenskih sredstava. Zaključak iz 2016. godine je, da je od 122 lokalne samouprave 16 trebovalo sredstva, koja nisu iskorišćena a ni vraćena u budžet, 43 lokalne samouprave su sredstva koristile polunamenski, dok su ostale iskoristile sredstva namenski, u skladu sa Zakonom. Miloš Janković je istakao da je u periodu od 2013. do kraja novembra 2017. godine izdato 329 licenci od strane Ministarstva za pružanje usluga socijalne zaštite. Govoreći o privatnim domovima koji imaju licencu za rad, istakao je da će cena na mesečnom nivou iznositi 32.700 dinara i da će korisnik usluga koji ima primanja niža od navedene cene, moći da koristi usluge privatnog doma, tako što će država koristeći sredstva predviđena za ove namene sufinansirati razliku u ceni. Povodom druge tačke dnevnog reda, podrška izradi socijalnih karti – analiza stanja socijalnih potreba, dr Vesna Rakonjac je istakla da će pomoću socijalnih karti korisnici lakše doći do svojih prava. Takođe, navela je da će se umrežavanjem centara za socijalni rad, fonda PIO, nacionalne službe za zapošljavanje, poreske službe i ostalih relevantnih institucija omogućiti da se svi podaci o građanima, počev od matičnog broja, imovinskih prihoda i poreza nađu u jednoj bazi podataka. U nastavku rada, Miloš Janković informisao je članove Odbora o trenutnoj fazi projekta izrade socijalnih karti i naveo da je plan da projekat bude završen do kraja 2018. godine. Cilj izrade socijalnih karti je da se pružaocima usluga socijalne zaštite omogući lakši uvid u bazu podataka, u cilju da se korisnicima socijalnih usluga pruži adekvatna pomoć. U nastavku sednice, članovi Odbora razgovarali su o jačanju povezanosti između institucija u reagovanjima na slučajeve porodičnog nasilja. Tom prilikom, dr Vesna Rakonjac je istakla da svaki vid nasilja, psihički, fizički, seksualni i ekonomski, predstavlja krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju i do 40 godina i dodala da se krivičnim delom smatra i zloupotreba roditeljskog prava. Predsednica Odbora je navela da pored pravosudnih organa u slučajevima porodičnog nasilja, a naročito kada su žrtve deca, mogu da intervenišu i centri za socijalni rad. Detetu koje je žrtva nasilja, centar za socijalni rad može postaviti privremenog staratelja ili dete privremeno izdvojiti iz porodice kada se proceni da je to neophodno u cilju njegove zaštite i pre odluke suda, istakla je dr Rakonjac. U nastavku izlaganja, navela je da je neophodna saradnja policije, suda i centara za socijalni rad kako bi se izvršila procena rizika od nasilja, odnosno prepoznalo nasilje u porodici. Predsednik Osnovnog suda u Kruševcu Slobodan Ivanović istakao je da kolektiv i sudije u Osnovom sudu u Kruševcu imaju nulti stepen tolerancije prema svim oblicima porodičnog nasilja i dodao da je u praksi moguće delovati isključivo u saradnji sa državnim organima, policijskom upravom, tužilaštvom i centrom za socijalni rad. Kada je u pitanju postupanje po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, podneto je ukupno 136 predloga za produženje hitne mere, dok je u 133 predmeta doneta odluka o produžavanju hitne mera, kao što je mera privremenog udaljenja učinioca iz stana ili zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja, naveo je Slobodan Ivanović. U izlaganju je učestvovao i predstavnik policijske uprave Kruševca Ivan Milenković i tom prilikom istakao da je u cilju kažnjavanja i sprečavanja nasilja u porodici, neophodno jedinstveno postupanje svih državnih organa. Dodao je da je hitnost po postupanju najbitnija uloga policijske službe i naveo da je od 1. juna ove godine, kada je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio na snagu, prijavljeno 500 slučaja nasilja u porodici. Novim Zakonom policija ima mogućnost da nasilniku izrekne dve hitne mere, koje ranije nisu bile predviđene a to su privremeno udaljenje učionioca iz stana i mera koja se odnosi na zabranu učioniocu da kontaktira žrtvu nasilja. Članovi Odbora i predstavnici relevantnih institucija vodili su konstruktivnu raspravu i zaključili da je neophodno da zajedničkim delovanjem učestvuju u primeni zakonskih rešenja, kao i da se najslabije karike zakona uoče i isprave u cilju dobrobiti građana Srbije. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Kruševcu, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Vesna Nikolić Vukajlović, Ljupka Mihajlovska, dr Predrag Jelenković, Milena Ćorilić, Tatjana Macura i Enis Imamović. Sednici su prisustvovali i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić i direktorka Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Gordana Rajkov.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 23. novembra, razmotreni su predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd Centar - Stara Pazova, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji V i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandar Marković i Milena Ćorilić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 23. novembra, razmotrio tri predloga zakona koji su predloženi za razmatranje na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd Centar - Stara Pazova između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca obrazložio je Miodrag Poledica, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je istakao da se ovaj zajam odnosi na modernizaciju prve deonice pruge Beograd - Subotica, i to u delu od Beograda do Stare Pazove, ukupne dužine 34,5 km. Rok otplate zajma je 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i odnosi se na finansiranje 85 odsto vrednosti projekta, dok se preostalih 15 odsto finansira iz budžeta Republike Srbije. Kamatna stopa je dva odsto, a taksa na nepovučena sredstva 0,25 odsto. Inače, ukupna vrednost projekta iznosi 350 miliona dolara, zaključio je Poledica. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji V obrazložio je Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija koji je istakao da će se ovim zajmom finansirati projekti u vodosnabdevanju za četiri opštine u Srbiji, i to Kikindi, Paraćinu, Vrbasu i Knjaževcu. Vrednost zajma, koji je inače peti po redu kod ove finansijske institucije, iznosi 17 miliona evra, rok otplate je 20 godina uz grejs period od pet godina i sa fiksnom kamatnom stopom od 1,1 odsto godišnje. Zajam će vraćati javna komunalna preduzeća u opštinama u kojima se radovi sprovode, tako što će sredstva uplaćivati u budžet Republike Srbije, a Republika dalje izmirivati obaveze prema zajmodavcu. U Kikindi će se izraditi novo postrojenje za preradu vode, u Paraćinu će se izvršiti zamena cevovodne mreže, u Vrbasu će se izraditi novi bunari i cevovod za pet okolnih sela, a u Knjaževcu zameniti cevovodna mreža i izraditi nov dovodni cevovod. Rok za izradu projеkta je dve i po godine od ratifikacije ugovora o zajmu. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona većinom glasova. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke takođe je obrazložio Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija. On je podsetio da su zajmovi kod EIB veoma povoljni, ali da je do potrebe za ratifikacijom ovog Ugovora došlo zbog promena u internim procedurama ove finansijske organizacije, te je bilo potrebno naći pravni osnov da Republička komisija za zaštitu u postupcima javnih nabavki može da postupa po eventualnim prigovorima. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona jednoglasno. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Snežana R. Petrović i Goran Ćirić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici, održanoj 23. novembra, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je podnela Vlada. Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica istakao je da je cilj ovog Ugovora stvaranje Transportne zajednice u oblasti drumskog, železničkog, unutrašnjeg vodnog i pomorskog saobraćaja, kao i razvoj transportne mreže između Evropske unije i Strana potpisnica iz Jugoistočne Evrope (šest zemalja Zapadnog Balkana). Potvrđivanje Ugovora ima za cilj da se postigne zajednički konsenzus na nivou regiona i da Srbija, kada bude blizu ulaska u EU, bude spremna da postane punopravni partner kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura. Takođe, Miodrag Poledica istakao je da je cilj Ugovora da se u saradnji sa organima Uprave carine pojednostave sve granične procedure, koje se nalaze između strana potpisnica ovog sporazuma. Potvrđivanjem Ugovora o osnivanju Transportne zajednice razviće se petogodišnji planovi koji se odnose na izgradnju i rekonstrukciju transportne infrastrukture u drumskom, vodnom, železničkom i vazdušnom saobraćaju i otvara se mogućnost korišćenja međunarodnih finansijskih fondova. Državni sekretar je upoznao članove Odbora sa podatkom da je tokom prošle godine kroz program IPA Evropske Unije iz 2015. godine, Srbija po prvi put dobila grant u iznosu od 80 miliona evra za transportnu infrastrukturu. Uz Ugovor o osnivanju transportne zajednice priložena je Deklaracija Republike Srbije u kojoj se ukazuje da je, u skladu sa međunarodnim pravom, teritorija Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom u sastavu Republike Srbije i da prihvatanje Ugovora od strane Republike Srbije ne može da se smatra priznavanjem nezavisnosti „Kosova“, istakla je Vesna Laković, viši savetnik u sektoru za međunarodne odnose. Posle kraće rasprave, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice. Na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović podneo je amandman na član 4. Predloga zakona, a Odbor je većinom glasova predložio Narodnoj skupštini da isti prihvati. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Radoslav Cokić, Krsto Janjušević, Zoran Milekić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović i Snežana B. Petrović.

Na sednici, održanoj 23. novembra, članovi Odbora razmotrili su amandman na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podnet je jedan amandman, a Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 21. novembra, članovi su usvojili više inicijativa za posete i izveštaj o realizovanoj poseti. U nastavku sednice konstatovane su promene u sastavu PGP sa Kubom i Španijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Jovan Palalić, Nikola Savić, Marija Obradović, Vera Jovanović, Dragan Šormaz, Tijana Davidovac, Dubravka Filipovski i Ljiljana Malušić.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, na sednici održanoj 21. novembra, razmotrio je obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Balši Božoviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini; obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Nemanji Šaroviću, Radoslavu Milojičiću i Bošku Obradoviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, kao i obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Narodnim poslanicima Balši Božoviću, Nemanji Šaroviću i Radoslavu Milojičiću izrečena je po jedna opomena odnosno, kažnjeni su sa novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od po 6.829,78 dinara. Narodnom poslaniku Bošku Obradoviću izrečena je mera udaljenja sa sednice odnosno kažnjen je novčanom kaznom u visini od 50 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 34.148,88 dinara. U nastavku rada utvrđen je spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi Odbora: dr Ana Stevanović, Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, dr Darko Laketić i Marko Zeljug.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici, održanoj 20. novembra, razmotrio amandmane na predloge zakona koji su na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Na Predlog zakona o medicinskim sredstvima, narodni poslanici su podneli 501 amandman, a Odbor je ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije 12 amandmana podnetih na Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Tri amandmana podneta su na Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke, a Odbor je odbacio amandman na član 2. Predloga zakona, jer je u suprotnosti sa Poslovnikom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 20. novembra, utvrđen je Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu Anđelki Stanojević, zbog izbora za sudiju Višeg suda u Novom Sadu. Odbor Predlog odluke upućuje Narodnoj skupštini, sa zahtevom da se razmatra po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a bili su prisutni sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Tanja Tomašević Damnjanović i Marko Parezanović.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici održanoj 17. novembra, razmotrili u pojedinostima Predlog zakona o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o medicinskim sredstvima, narodni poslanici su podneli 501 amandman, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 18. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od 12 amandmana koji su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, Desanka Repac, Olivera Ognjanović, dr Dragan Vesović, prof. dr Milan Knežević, Branko Popović i Danijela Stojadinović.

Na sednici održanoj 15. novembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrdili su predlog skupštinskog budžeta za 2018. godinu u iznosu od 2.131.717.000 dinara i uputili ga Ministarstvu finansija na mišljenje, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i dali pozitivno mišljenje članici Republičke izborne komisije Maji Pejčić za vršenje druge javne funkcije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Vera Jovanović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Nemanja Šarović, Đorđe Milićević, Vojislav Vujić, Marko Zeljug i Branka Stamenković.

Na sednici održanoj 15. novembra Odbor je razmatrao pitanje povratka dijaspore u maticu i iskorišćenosti kapaciteta naše dijaspore u podsticanju ekonomskog i privrednog razvoja Republike Srbije, na kojoj je Organizacija srpskih studenata iz inostranstva predstavila projekat “Podsticaj za promociju povratka mladih-kako vratiti mlade u Srbiju“. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić istakao je da je Odbor u svom radu prvenstveno fokusiran na saradnju sa Srbima u dijaspori i unapređivanju njihovog položaja, imajući u vidu da su delu srpske dijaspore ugrožena prava i nemaju adekvatan položaj. Kostić je dodao da 1/3 Srba, koji predstavljaju veliki finansijski kapital, živi u inostranstvu, a da je mali broj njih uključen u ekonomski razvoj Srbije i zaključio da donošenjem zakonskih rešenja, u vidu poreskih olakšica, matica može pokazati volju da vrati mlade u Srbiju i uključi ih u politički i ekonomski razvoj zemlje. Predstavnik Organizacije „Srpski studenti iz inostranstva“ Aleksandar Jakovljević upoznao je prisutne sa radom organizacije, za koju je istakao da je u svom radu prvenstveno fokusirana na mladu, visokoobrazovanu dijasporu i njihovo umrežavanje širom sveta. Jakovljević je, predstavljajući projekat, istakao da trenutno između 20 i 25 hiljada srpskih studenata studira u inostranstvu, od kojih je oko 3 hiljade u Sjedinjenim Američkim Državama, a 5 hiljada studira na univerzitetima u Beču. Jedan od glavnih problema za povratak mladih u Srbiju, kako je naveo, još uvek je priznavanje diploma, pošto je postupak komplikovan i treba ga birokratski pojednostaviti, ali je i dodao da je nadležno ministarstvo izrazilo nameru da učestvuje u rešavanju ovog problema. Jakovljević je naglasio i to da godišnje, oko 5 hiljada mladih odlazi na studije u inostranstvo i da je neophodno da im, kroz zakonska rešenja, u vidu finansijskih podsticaja i poreskih olakšica, država omogući povratak i rad. Koordinator Poslovnog saveta za dijasporu u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Radovanović naveo je da je u izradi strateški projekat, zajedno sa UNDP i Ministarstvom spoljnih poslova, a uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Radio televizije Srbije, koji će omogućiti umrežavanje srpske dijaspore sa maticom i čiji je cilj približavanje poslovnog ambijenta Srbije i ukazivanje na prednosti ulaganja u Srbiju. Članovi Odbora saglasili su se da je neophodno intenzivirati saradnju sa mladim ljudima u dijaspori i obezbediti im bolje uslove za povratak u Srbiju. Istakli su da je tema povratka mladih u Srbiju ključna i da zahteva sistemski pristup u rešavanju i interresornu saradnju, te da će u tom smislu, Odbor preporučiti održavanje niza sastanaka sa svim nadležnim organima i Privrednom komorom, kako bi se definisale jasne mere za rešavanje ovog pitanja. U nastavku je, pod tačkom Razno, predsednik Odbora obavestio članove o održavanju Okruglog stola „Upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma“ u Podgorici, na kojoj će, sa još jednim članom Odbora, uzeti učešće, kao i o učešću člana Odbora Aleksandra Čotrića na konferenciji u Pečuju u Mađarskoj. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Blaža Knežević, Dragan Savkić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Nenad Mitrović, Vlado Babić, Marjana Maraš, Mirjana Dragaš, Ljiljana Mihajlović, Nemanja Šarović, dr Ivan Bauer i Dragan Veljković.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o medicinskim sredstvima, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona, u ime predstavnika predlagača, obrazložio je Meho Mahmutović, državni sekretar Ministarstva zdravlja. U obrazloženju je istaknuto da su razlozi za donošenje zakona usaglašavanje s direktivama i drugim propisima Evropske unije iz oblasti medicinskih sredstava koja se odnose na direktivu za opšta medicinska sredstva koja se koriste u humanoj medicini, direktivom za aktivna implantabilna medicinska sredstva, direktivom in vitro medicinska sredstva, smernicama i vodičima. Sekretar je naveo da je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima započeto usaglašavanje sa propisima EU u ovim oblastima. U oblasti medicinskih sredstava izvršeno je delimično usaglašavanje sa navedenim propisima EU, kako bi bilo omogućeno da privreda, koja u tom momentu nije poslovala u skladu sa evropskim standardima, nastavi svoje poslovanje na teritoriji Republike Srbije. Tokom primene navedenog zakona skoro svi privrednici usaglasili su svoje poslovanje sa navedenim direktivama EU i time su se stekli uslovi da se izvrši potpuno usklađivanje propisa Republike Srbije u oblasti medicinskih sredstava sa propisima Evropske unije. Odbor je nakon obrazloženja ovlašćenog predstavnika predlagača jednoglasno usvojio Predlog zakona o medicinskim sredstvima. Sednici Odbora predsedavala je zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đurić, Zvonimir Đokić, dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, Milimir Vujadinović, Vesna Marković i Dubravka Filipovski.