Na sednici Pododbora, održanoj 6. februara, članovi su, zajedno sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Željkom Radoševićem i njegovim saradnicima, razgovarali o aflatoksinima kao potencijalnoj opasnosti za hranu životinja i sirovo mleko. Budući da je potpuno odstranjivanje aflatoksina u hrani nemoguće, prevencija se vrši u vidu kontrole prehrambenih proizvoda za ljude i životinje, rečeno je na sednici Pododbora. Predsednik Pododbora Milija Miletić naveo je da je Pravilnikom, koji je donesen 31. avgusta 2017. godine, uvedena mera da se po litri mleka može nalaziti 0,25 odsto mikrograma aflatoksina, kako bi se pomoglo i unapredilo plasiranje i prodaja mleka proizvođačima mleka. Državni sekretar naveo je da se konstantni monitoring vrši zajedno sa poljoprivrednim stručnim službama, kao i da je Pravilnik iz 2017. donet kao odgovor rada na terenu i da će na snazi biti do 30. novembra 2018. godine, kada će se doneti novi pravilnik kojim će se najverovatnije smanjiti gornja granica dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku, kako bi se zaštitili potrošači, ali i kako bi se dostigao standard zemalja Evropske unije. Emina Milkara, v.d. Uprave za veterinu, navela je da je širom Srbije održan niz radionica koje su imale za cilj edukaciju poljoprivrednika o nastanku mikoorganizama i posledicama koje imaju po zdravlje, kako ljudi tako i životinja. Dodala je i da se poljoprivrednicima do sada dodelilo 16 tona zeolita, prirodnog prečišćivača zemlje, i da je 80 odsto ispitanog kukuruza bilo ispravno za konzumiranje. Direktorka je navela podatke o koncentraciji aflatoksina u mleku iz decembra prethodne i januara ove godine, koji su pokazali da je devet odsto ispitanog mleka sadržalo aflatoksine u većoj meri od dozvoljene, 32,5 odsto mleka je bilo u vrednosti između srpskog i evropskog standarda, a 58,5 odsto ispitanog mleka sadržalo je količinu manju od 0,05 odsto po litri, što je gornja dozvoljena granica u zemljama Evropske unije. Sednici je prisustvovao i direktor Uprave za zaštitu biljaka Nenad Milojević koji je istakao, da su preventivne mere uglavnom obeležile rad Uprave prethodne godine. Direktor je napomenuo da se prethodne godine vršio monitoring na 290 parcela u Srbiji, a da su rezultati monitoringa doveli do rezultata da rani hibridi sadrže manju količinu aflatoksina od kasnih hibrida, odnosno vrste kukuruza koja sazreva kasnije. Milojević je takođe naveo da se u monitoringu pokazalo da kukuruz koji se sa polja skuplja kombajnom, sadrži veću količinu toksina od kukuruza koji se sakuplja u klipu. Nakon diskusije sagovornici su usvojili zaključak kojim se preporučuje da poljoprivredne savetodavne i stručne službe provode više vremena na terenu, kao i da se poljoprivrednicima daju dalje preporuke u vezi prevencije i suzbijanja mikoorganizama. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović, Mladen Lukić i Dalibor Radičević.

Na sednici od 2. februara, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja dali su pozitivno mišljenje za obavljanje drugog posla narodnoj poslanici Dragani Kostić. Takođe, članovi Odbora dali su pozitivno mišljenje za obavljanje druge javne funkcije narodnim poslanicima Žarku Mićinu i Nenadu Konstantinoviću, kao i članu Republičke izborne komisije Marku Daniloviću. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, dr sci. med. Darko Laketić, Aleksandar Marković, Veroljub Matić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Milorad Mirčić, Goran Ćirić, Vojislav Vujić, Goran Nikolić, Marko Zeljug i Branka Stamenković, kao i Boško Obradović, narodni poslanik koji nije član Odbora.

Na sednici održanoj 30. januara 2018. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2017. godine. Informaciju je predstavio Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu, da su u četvrtom kvartalu 2017. godine usvojene četiri uredbe i 12 pravilnika, među kojima su i Pravilnik o kvalitetu sirovog mleka i Pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda. Po pitanju međunarodne saradnje i procesa pristupa Evropskoj uniji, Stanojević je istakao da je Vlada Srbije usvojila pregovaračku poziciju za Poglavlje 13 (sektor ribarstva) i da je dokument predat Evropskoj komisiji, kao i da je dostavljen drugi deo Nacrta akcionog plana za Poglavlje 11. Takođe je istakao da je završena eksterna revizija za sprovođenje IPARD programa, implementiran je projekat rejonizacije voćarske proizvodnje, kao i da je sa radom započela laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka, čiji je prevashodni cilj utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača i unapređenje proizvodnje mleka u Srbiji. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2017. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Matić, Radovan Jančić, Ognjen Pantović, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Marjana Maraš, Arpad Fremond, Vladimir Đurić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Milorad Mirčić i Miroslav Aleksić

Na sednici Odbora, održanoj 25. januara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine i za period od 1. jula 2017. godine do 30. septembra 2017. godine. Izveštaje o radu Ministarstva narodnim poslanicima obrazložila je državna sekretarka Tatjana Matić sa saradnicima. Matić je navela da je Sektor za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u pomenutom periodu bio usmeren na zakonodavne aktivnosti, odnosno na izradu Zakona o elektronskim komunikacijama i izrada Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi. Ministarstvo je pripremilo i strategiju razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja će postaviti glavne ciljeve i pravce uspešnog razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji. Ulaganje u ovu oblast uticaće na rast bruto društvenog proizvoda, konkurentnosti svih sektora privrede i unapređenje kvaliteta života građana. Nakon zajedničkog pretresa prve i druge tačke dnevnog reda sednice Odbor je, većinom glasova, usvojio Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine i Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula 2017. godine do 30. septembra 2017. godine. U nastavku sednice Narodna skupština razmotrila je predstavke građana na predlog radne grupe Odbora. Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na sedam pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Radoslav Cokić, dr Vladimir Orlić, Dragan Jovanović, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Goran Kovačević, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 24. januara 2018. godine, članovi Odbora za zdravlje i porodicu razmatrali su Izveštaj o radu Zdravstvenog saveta Srbije za 2016. godinu. Na početku sednice, akademik prof. dr Dragan Micić, predsednik Zdravstvenog saveta Srbije predstavio je Izveštaj o radu Zdravstvenog saveta Srbije za 2016. godinu. Micić je istakao da je Zdravstveni savet Srbije, tokom 2016. godine, usvojio Poslovnik o radu Zdravstvenog saveta Srbije, kao i da su formirane dve radne grupe: Radna grupa za razmatranje programa razvoja sistema zdravstvene zaštite i Radna grupa za kontinuiranu edukaciju, ali i da su održane brojne konsultacije i sastanci, kako sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i komorama zdravstvenih radnika, tako i sa zdravstvenim radnicima i saradnicima u Srbiji, u vezi sa kontinuiranom edukacijom. Takođe je istakao da je Radna grupa za razmatranje programa razvoja sistema zdravstvene zaštite sačinila spisak relevantnih međunarodnih dokumenata koji, uporedo sa dokumentima Republike Srbije, predstavljaju polazni okvir za unapređenje sistema zdravstvene zaštite, kao i da te aktivnosti predstavljaju deo plana rada Zdravstvenog saveta Srbije za 2017. godinu, ali i da će, nakon izvršene analize situacije u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovnika i sistema zdravstvene zaštite, Radna grupa definisati dokument koji predstavlja okvir za razvoj zdravstvenog sistema. Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja istakao je da će Ministarstvo nastojati da doprinese poboljšanju kvaliteta rada u svim segmentima zdravstva. U nastavku sednice, dr sci. med. Darko Laketić, predsednik Odbora zaključio je da je potrebno obezbediti uslove za nesmetano obavljanje nadležnosti Saveta, kao i da intenzivnija zajednička saradnja doprinosi kvalitetu zdravstvene zaštite. Na kraju sednice, Odbor je prihvatio Izveštaj o radu Zdravstvenog saveta Srbije za 2016. godinu. Sednici je predsedavao predsednik dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Radoslav Jović, dr Muamer Bačevac, prim. dr Milovan Krivokapić, Vladimir Đurić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, dr Desanka Repac, Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović i Danijela Stojadinović.

Na sednici Pododbora, održanoj 23. januara, članovi Pododbora razgovarali su o zakupu državnog zemljišta kao vidu pomoći u razvoju poljoprivrede u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić i članovi Pododbora su na današnjoj sednici razgovarali sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktorkom Uprave za poljoprivredno zemljište i sa profesorom Građevinskog fakulteta o zaštiti imovinskog prava Republike Srbije, odnosno poljoprivrednog državnog zemljišta. Sagovornici su naveli da je krajnji rok da lokalne samouprave upute javni poziv za licitiranje državnog poljoprivrednog zemljišta 31. mart 2018. godine. U razgovoru koji je usledio, zaključeno je da je neophodno uspostavljanje bolje saradnje Uprave za poljoprivredno zemljište, lokalne samouprave i katastra. Razgovarali su i o pozitivnim efektima Zakona o poljoprivrednom državnom zemljištu i istakli da je, od dana stupanja na snagu pomenutog Zakona, izdato na korišćenje preko 30.000 hektara zemljišta lokalnim samoupravama. Predsednik Pododbora je naveo da je bi bilo korisno da se ponovo pokrene postupak za izmenu zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Nakon konstruktivne diskusije, predsednik Pododbora Milija Miletić je izneo predloge zaključaka, koje je Pododbor usvojio. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi: Mladen Lukić, Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević.

Na sednici održanoj 18. januara 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili i dali pozitivno mišljenje narodnoj poslanici dr Aleksandri Tomić za vršenje druge javne funkcije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, mr Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, dr Darko Laketić, Goran Nikolić i Marko Zegulj.

Na sednici održanoj 17. januara 2018. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su stanje u vodoprivredi. Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakla je značaj usvajanja Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2016. godine, kao i projekata izgradnje brana „Svračkovo“ i „Stubo-Rovni“. Milić je takođe istakla da je započeto 14 projekata iz Abu Dabi fonda u oblasti izgradnje sistema za navodnjavanje, od kojih je 11 u Vojvodini, a tri u Centralnoj Srbiji, kao i da su u okviru ovog fonda u pripremi novi projekti koji će dodatno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Po pitanju procesa pridruživanja Evropskoj uniji (poglavlje 27), Milić je rekla da su u toku pripreme planova za implementaciju četiri direktive koje su osnova pregovaračke pozicije. Milić je navela da se u narednom periodu planira procentualno povećanje priključenja stanovništva na pijaću vodu, kao i povećanje broja ledolomaca sa ciljem sprečavanja i umanjenja elementarnih nepogoda. Zvonimir Kocić iz JVP „Vode Vojvodine“ istakao je da po pitanju zaštite od štetnog dejstva voda prioritet imaju naselja, ali i sva ugrožena područja, dok je Dušanka Stanojević iz Ministarstva zaštite životne sredine navela da bi još bolja zajednička saradnja omogućila veću zaštitu i unapređenje vodoprivrede u Srbiji. Na kraju sednice, Odbor je zaključio da će u narednom periodu unaprediti aktivnosti u vezi sa vodoprivredom u Republici Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Miroslav Aleksić, Marjana Maraš, Vladimir Đurić, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Ognjen Pantović, Tijana Davidovac, Arpad Fremond i Jasmina Obradović.

Na sednici održanoj 16. januara, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su jednu inicijativu za posete, konstatovali jednu redovnu aktivnost stalnih delegacija i usvojili više izveštaja o realizovanim posetama. Takođe, članovi Odbora konstatovali su realizovane parlamentarne kontakte i ostale realizovane kontakte. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Ljiljana Malušić, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Dubravka Filipovski, Vera Jovanović, Milisav Petronijević, Nataša Mihailović Vacić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Đorđe Kosanić, Nikola Savić, Sanda Rašković Ivić, mr Aleksandra Jerkov i Marija Obradović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici od 15. januara, članovi Odbora za evropske integracije odredili su delegaciju Odbora za 13. Konferenciju parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove zemalja učesnica u Procesu stabilizacije i pridruživanja u Jugoistočnoj Evropi – KOSAP, koja će biti održana 25–26. februara 2018. godine, u Skoplju. Odbor je odlučio da delegaciju čine predsednik Odbora Nenad Čanak i članovi Odbora Dragan Šormaz i dr Muamer Bačevac. Takođe, Odbor je odredio i članove Odbora za delegaciju Narodne skupštine koja će učestvovati na Interparlamentarnoj konferenciji „Moć novčanika: Budžetske nadležnosti i procedure u Evropskom parlamentu“, koja će biti održana 26. februara 2018. godine, u Skoplju. Ovu delegaciju će činiti zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač i član Odbora Žarko Mićin. Članovi Odbora su, u nastavku sednice, razmotrili i prihvatili inicijativu Direktorata za demokratsku podršku, Generalnog direktorata za spoljnu politiku Evropskog parlamenta za zajedničku organizaciju konferencije čiji domaćin bi bila Narodna skupština Republike Srbije i Odbor za evropske integracije, 13. aprila 2018. godine, na temu „Korišćenje IPARD fonda EU“. Takođe, prihvaćena je i inicijativa za učešće Gordane Čomić na 11. Forumu Evropa-Ukrajina, na temu „Pridruživanje Evropskoj uniji i šta dalje“, koji će biti održan u Žešovu, u Poljskoj, 13–14. marta 2018. godine, kao i inicijativa za organizovanje Konferencije „Idejom EU do mira i razvoja“, koju bi Odbor za evropske integracije organizovao u prvoj polovini maja 2018. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Vesna Marković, mr Dejan Radenković, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Gordana Čomić, Hadži Milorad Stošić, Dubravka Filipovski, Vladimir Đurić, Dragan Šormaz, Žarko Mićin i dr Muamer Bačevac.

Na sednici održanoj 15. januara 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su obaveštenja predsednice Narodne skupštine o izrečenim merama održavanja reda narodnim poslanicama Tatjani Macuri i Mariji Janjušević na 19. i 20. sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Članovi Odbora su većinom glasova doneli odluke da se Tatjani Macuri izreknu dve mere i to mera održavanja reda na 19. sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, u vidu novčane kazne u visini od 10 odsto od osnovne plate i druga mera izrečena na 20. sednici pomenutog Odbora, takođe u vidu novčane kazne u visini od 20 odsto od osnovne plate. Odbor je doneo Odluku i o novčanom kažnjavanju narodne poslanice Marije Janjušević u visini od 10 odsto od osnovne plate, zbog narušavanja reda na 20. sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i dali pozitivno mišljenje narodnom poslaniku Aleksandru Čotriću za vršenje druge javne funkcije. Na kraju sednice, članovi Odbora razmotrili su i Izveštaj Eparhijskog upravnog odbora Eparhije raško-prizrenske o pravdanju sredstava uplaćenih na račun Eparhije raško-prizrenske, za pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji, a na osnovu Odluke o usmeravanju novčanih sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Milorad Mirčić, Vera Jovanović, Aleksandar Marković, Goran Ćirić, dr Dragana Barišić, Vojislav Vujić, Marko Zeljug i Branka Stamenković, kao i Marija Janjušević i Marijan Rističević, narodni poslanici koji nisu članovi Odbora

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 10. januara, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period avgust–oktobar 2017. godine. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je članovima Odbora obrazložio Informaciju o radu, naglašavajući rad na uspostavljanju organizacije i sistematizacije radnih mesta u Ministarstvu, imajući u vidu da je to novoformirano Ministarstvo. Ministar Trivan je ukazao i na projekte koji se vode iz IPA fondova, kao i na realizovanu međunarodnu i regionalnu saradnju, i saradnju sa institucijama Evropske unije. Ministar zaštite životne sredine informisao je članove Odbora i o donetim propisima i uredbama Ministarstva. Tokom rasprave, članovi Odbora su se dodatno informisali o procesu pošumljavanja i razvoju tržišta biomase. Informisali su se i o kvalitetu vazduha, klimatskim promenama, borbi protiv zagađenja životne sredine i o radu Ministarstva u okviru ispunjavanja Ciljeva održivog razvoja. Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period avgust–oktobar 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, dr Predrag Jelenković, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Gordana Čomić, Miroslava Stanković Đuričić, Miloš Bošković i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i predstavnici nevladinih organizacija koji, u okviru mehanizma „Zelena stolica“, učestvuju u radu Odbora za zaštitu životne sredine.

Na sednici održanoj 29. decembra 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podnela dr Vesna Rakonjac. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodne poslanice dr Vesne Rakonjac nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. Članovi Odbora su razmatrali i doneli Odluku o visine osnovice za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u Službi predsednika i Službi Narodne skupštine. Osnovica iz tač. 1. - 4. ove odluke primenjivaće se počev od obračuna i isplate plate za decembar 2017. godine. Odbor je razmotrio zahteve i dao pozitivna mišljenja Miljkanu Karličiću, članu Republičke izborne komisije i Srđanu Smiljaniću, zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine za istovremeno obavljanje drugih javnih funkcija. U nastavku sednice, članovi Odbora s urazmotrili obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Radoslavu Milojičiću na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini i doneli Rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika Radoslava Milojičića, novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 6.829,78 dinara. Odbor je razmotrio i obaveštenje predsednika Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Bošku Obradoviću na 36. sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i doneo Rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 6.829,78 dinara. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Radoslavu Milojičiću i Balši Božoviću, na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, i doneli rešenja o kažnjavanju Radoslava Milojičića i Balše Božovića novčanom kaznom u visini od po 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od po 13.659,55 dinara. Takođe, Odbor je razmotrio i obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Marku Đurišiću, na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, i doneo Rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od po 13.659,55 dinara. Na kraju sednice, Odbor je doneo Odluku o usmeravanju sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine, koja iznose 402.956,08 dinara. Većinom glasova članova Odbora odlučeno je da sredstva u iznosu od 201.478,04 dinara budu uplaćena u korist Budžeta fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, kao i da sredstva u iznosu od 201.478,04 budu uplaćena u korist Eparhije raško - prizrenske, Manastir Gračanica, kao pomoć narodnim kuhinjama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, dr Darko Laketić i Marko Zeljug. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici Srđan Nogo, dr Vladimir Orlić, Boško Obradović i Marija Janjušević.

Na sednici održanoj 28. decembra, Odbor je razmatrao informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar-mart, april-jun i jul-septembar 2017. godine, kao i predstavke građana i organizacija. Takođe, članovi Odbora informisani su o Ciljevima održivog razvoja. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović istakao je da su u izveštajnim periodima prioriteti u radu Ministarstva bili ulaganje u infrastrukturu, odobravanje novih specijalizacija i zapošljavanje novih kadrova, u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Obrazlažući informacije o radu, Mahmutović je istakao da je završen i otvoren Klinički centar u Nišu, kao jedna od najsavremenijih kliničkih centara u regionu, nastavljeni su radovi na rekonstrukciji KBC Beograd, zgrade Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, a pronađena je i lokacija za izgradnju novog objekta „Tiršova 2“. Dodao je i da je u izveštajnim periodima obezbeđena savremena zdravstvena oprema, poput akceleratora i gama noža, čime je omogućeno brže i efikasnije lečenje pacijenata sa onkološkim problemima. Ujedno, odobren je i veliki broj specijalizacija i prijem novih kadrova, čime će se stvoriti nova, mlada generacija lekara u Srbiji. Takođe, Mahmutović je naglasio da je kao novina, uveden elektronski recept, koji je uveden, pored ustanova na teritoriji grada Beograda, u još 42 zdravstvene ustanove u Srbiji, a u planu je da do kraja naredne godine e - recept bude uveden na čitavoj teritoriji Srbije. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar-mart, april-jun i jul-septembar 2017. godine. Član Odbora dr Dragana Barišić upoznala je članove Odbora sa ciljevima Održivog razvoja, strateškim dokumentom Ujedinjenih nacija za period do 2030. godine, koji sadrži tri stuba održivog razvoja – ekonomski, socijalni i zaštita životne sredine, sa 17 ciljeva i 169 podciljeva. Svrha Ciljeva održivog razvoja jeste usmeravanje i koordinisanje nacionalnih politika ka zajedničkoj viziji za čovečanstvo, navela je dr Barišić i posebno predstavila Cilj 3. koji se tiče delokruga rada Odbora – Obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija, kao i aktivnosti koje su definisane za potrebe ispunjavanja ovog cilja. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio predstavke građana i organizacija upućene Odboru i na predlog Radne grupe za razmatranje predstavki građana i organizacijaiz delokruga Odbora, utvrdio dalje postupanje sa podnetim predstavkama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Radoslav Jović, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, dr Desanka Repac, prof. dr Milan Knežević, dr Ljubica Mrdaković Todorović, Danijela Stojadinović i prof. dr Žarko Korać.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je, na sednici održanoj 27. decembra, razmotrio i usvojio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, koji je podnela Vlada. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili Informaciju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za period jul–septembar 2017. godine, koju je obrazložio ministar dr Nebojša Stefanović. Ministar Stefanović je članovima Odbora predstavio rezultate rada policije u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine narkoticima, trgovine ljudima, kao i u borbi protiv korupcije. Ministar je ukazao i na rezultate rada u borbi protiv nasilja u porodici, maloletničkog kriminala i sive ekonomije. Stefanović je istakao i da je u izveštajnom periodu bilo stabilno stanje bezbednosti u graničnim područjima, kao i da je za 70 odsto smanjen broj tražilaca azila u Srbiji. Upoznao je članove Odbora sa stanjem bezbednosti u saobraćaju. Stefanović je ukazao i na rezultate rada Ministarstva u oblasti međunarodne saradnje i saradnje sa Europolom, Interpolom, kao i u oblasti evropskih integracija. Tokom rasprave, članovi Odbora su se dodatno informisali o rešavanju stambenih pitanja pripadnika policije, migrantskoj krizi i prihvatnim centrima za migrante u Srbiji, bezbednosti u saobraćaju, suzbijanju nasilja na sportskim događajima i među navijačkim grupama i o privatnom obezbeđenju. Nakon rasprave, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za period jul–septembar 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Marko Đurišić, Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, Božidar Delić, mr Milovan Drecun, Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić, Zoran Radojičić, Dubravka Filipovski i Jasmina Obradović.

Na sednici Pododbora, od 27. decembra, članovi su govorili o temi agroturizam - prilika za ekonomski razvoj marginalnih područja i napuštenih sela. Predsednik Pododbora Milija Miletić ukazao je na to da je agroturizam u prethodnim godinama doživeo ekspanziju u Srbiji, kao i da postoji prostor za daljim unapređenjem ove oblasti, posebno u marginalnim područjima. Kako je rekao, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, budžetom za 2018. godinu, izdvojilo je 20 miliona dinara za ruralni razvoj, tj. sredstva za adaptaciju ili izgradnju novih objekata, za koja mogu aplicirati svi koji se bave poljoprivrednim ili nepoljoprivrednim aktivnostima i čije je boravište u mestu za koje se aplicira. Milan Ivanković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglasio je da, uprkos tome što su sredstva iz budžeta relativno skromna, Ministarstvo je opredelilo podsticajna sredstva pre svega za izgradnju novih i restauraciju postojećih autentičnih objekata, a prioritet pri apliciranju imaju mladi, žene, kao i ugostitelji koji se obavezuju da plasiraju lokalne proizvode. Takođe, Ivanković je posebno naglasio da će od 2018. godine biti dostupna sredstva iz IPARD fondova, koja će iznositi od 2 do 8 miliona evra po godini, dok će ukupna raspoloživa sredstva do 2020. godine iznositi oko 35 miliona evra. Kako je objasnio, aplikanti će moći da apliciraju samo za sredstva iz jednog od fondova, bilo da je reč o republičkim sredstvima, sredstvima lokalne samouprave ili IPARD fonda, a moći će po zahtevu da dobiju između 5 i 300 000 evra. Sednici Pododbora prisustvovali su i direktor Visokopoljoprivredne škole u Prokuplju prof. Branislav Pešić i predstavnik Centra za ruralni razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga Zoran Stojiljković, koji su govorili o potencijalima za razvoj agroturizma u ovim područjima Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi: Mladen Lukić i Dalibor Radičević.