Na sednici održanoj 3. aprila 2018. godine, članovi Odbora razmotrili su amandman koji je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije na član 5. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, i to u stavu 1. i stavu 4. i ocenili da je predloženi amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandar Marković, Elvira Kovač, Milena Ćorilić i Jasmina Obradović.

Na sednici održanoj 3. aprila članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava utvrdili su principe za sprovođenje testiranja kandidata za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić predložila je da se na dnevni red sednice uvrste dve tačke po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine i to: predlaganje hitnog postupka za razmatranje Predloga odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i predlaganje hitnog postupka za razmatranje Predloga odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora su većinom glasova odlučili da Predlog odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti upute Narodnoj skupštini na dalje razmatranje i usvajanje, po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sonja Vlahović, Zoran Bojanić, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Đorđe Milićević, Vojislav Vujić i Snežana B. Petrović

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su sednicu povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, na temu „Pravo na izbor partnera i skretanje pažnje na dečje brakove u romskoj populaciji“. Ova sednica Odbora se organizuje u saradnji sa Romskim ženskim centrom „Bibijaˮ, u okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma. Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, otvarajući sednicu je istakao da su problemi sa kojima se suočava romska populacija mnogobrojni, a da su neki posebno teški jer pogađaju najosetljiviji deo populacije – decu. Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje nekih od osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na obrazovanje, zaštitu reproduktivnog zdravlja, izbor partnera i iznad svega, pravo na detinjstvo, naveo je Omerović. On je istakao da deca, posebno devojčice, koje u ranim godinama stupaju u brak (sa 11, 12 i 13 godina), nemaju puno šansi za srećan, zdrav i uspešan život, kao ni njihova deca. Ovaj problem mora biti u vrhu naših prioriteta i država Srbija definiše mere i aktivnosti u suzbijanju dečjih brakova, naveo je Omerović. Predsednik Odbora je posebno naglasio da Savet Evrope prepoznaje napore koje ulaže naša država i lokalne zajednice u rešavanju ovog problema i da su Niš, Horgoš i Čantavir predstavljeni kao primeri dobre prakse kada je u pitanju uključivanje romske populacije u lokalnu zajednicu. Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nina Mitić istakla je da su rani brakovi, u koje se stupa pre 16. godine, najgrublje kršenje dečjih prava i krivično su delo. Ona je ukazala na zakone kojima se štite prava dece i bori protiv dečjih brakova. Mitić je ukazala na ulogu centara za socijalni rad, policije i obrazovnih institucija za zaštitu prava dece, kao i na preventivno delovanje kada je problem dečjih brakova u pitanju. Član Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja dr Nenad Ivanišević je ukazao da su rani ugovoreni brakovi u prošlim vremenima postojali kod većine naroda, i da su podizanjem obrazovnog nivoa stanovništva postali neprihvatljivi u većini zajednica, te da je podizanje obrazovnog nivoa romske populacije od izuzetnog značaja. On je istakao da je to dugotrajni proces, jer se tiče promene načina života jedne zajednice. Zamenica direktora UNICEF Severin Leonardi (Severine Leonardi) je navela podatak da se u svetu svakog minuta 23 devojčica uda pre 18. godine. U Srbiji je ova pojava najrasprostranjenija u ruralnim i najsiromašnijim zajednicama, i to većinski među romskom populacijom, navela je Leonardi i naglasila da više od 50 odsto romskih devojčica stupi u brak pre punoletstva. Promena se može pokrenuti kroz saradnju Vlade i nevladinih organizacija, privatnog sektora i romske zajednice i od izuzetnog značaja je da osnažimo svaku romsku devojčicu i pružimo podršku svakoj porodici kroz sistem socijalne zaštite, zaključila je Severin Leonardi. Menadžerka programa CARE International iz Sarajeva Jadranka Miličević upoznala je prisutne sa regionalnim projektom koji već šestu godinu vodi ova organizacija u saradnji sa romskim organizacijama „Za aktivnu inkluziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu“. Predstavnica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Vera Kurtić podsetila je prisutne na najobuhvatniji međunarodni dokument, Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je Narodna skupština ratifikovala 2013. godine. Romkinje, kao višestruko ranjive i marginalizovane, u posebnom su riziku od nasilja, istakla je Kurtić. Ona je ukazala i na program „ROMACTED" koji zajedno vode EU i SE, koji se sprovodi u 11 gradova i opština u Srbiji i kojim se podržava integracija Roma i Romkinja u lokalnu zajednicu. Zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Jelena Jovanović istakla je da su Romkinje osetljivije i ranjivije od svih žena u našem društvu i da je njihovo obrazovanje i školovanje osnovni pravac koji otvara perspektive za dostojanstven život, zaposlenje i zaštitu zdravlja. Koordinatorka Romskog ženskog centra „Bibijaˮ Slavica Vasić predstavila je aktivnosti i kampanje ove organizacije. Istakla je da je rad na terenu sa Romkinjama od izuzetne važnosti. Predstavnica romske ženske mreže Radmila Nešić i član Etnografskog instituta SANU dr Ivan Đorđević predstavili su rezultate istraživanja „Dečji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ koje je sprovedeno od marta do juna 2017. godine na 5 lokacija u Srbiji i gde se kroz dubinske intervjue sa ispitanicima došlo do uvida u stvarni život romske zajednice. Istraživanje je pokazalo da smanjenje i nestajanje prakse dečjih brakova mora da bude zajednički zadatak, poduhvat i napor svih društvenih aktera, od službi za socijalni rad, obrazovnog sistema, policije, pa do delovanja na individualnom nivou. Tokom rasprave, istaknuto je da su dečji brakovi opasna pojava i da je obrazovanje od posebnog značaja za osnaživanje i zaštitu prava romske dece, time i za sprečavanje dečjih brakova. Predsednik Odbora Meho Omerović je, zaključujući sednicu, istakao da će Odbor i u narednom periodu posvećivati pažnju ovoj temi, u okviru svojih nadležnosti i da svi zajedno moramo da radimo na osnaživanju romske populacije i sprovođenju zakona, kao i da probudimo interesovanje većinske zajednice za postojanje problema dečjih brakova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Nikola Jolović, Milanka Jevtić Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Vesna Ivković, Tomislav Žigmanov, Elvira Kovač, kao i narodni poslanici Milena Ćorilić, Nada Lazić i Gordana Čomić.

Na sednici održanoj 2. aprila, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u pojedinostima. Na Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka podneto je ukupno 49 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Odbor je podneo i jedan svoj amandman na član 5. stav 4. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji su članovi Odbora jednoglasno prihvatili. Sednici je predsedavala predsednice Odbora Katarina Rakić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Stefana Miladinović, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 2. aprila, razmotrili amandman na član 5. stav 4. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Članovi Odbora su ocenili da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milena Ćorilić, Vesna Marković, Bojan Torbica, Aleksandra Majkić, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, Vojislav Vujić i Krsto Janjušević.

Po završetku zajedničke sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti, koja je bila zatvorena za javnost, članovi odbora prosledili su zajedničko saopštenje: „Odbori su konstatovali da je aktuelno bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji opterećeno brojnim izazovima i opasnostima pogodnim za izazivanje incidenata od strane privremenih institucija i albanskih ekstremista. Srpski narod ne može da u punoj meri ostvari ličnu i imovinsku sigurnost i punu slobodu kretanja i nastanjivanja, za šta punu odgovornost snose privremene institucije samouprave i međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Konstatovano je da će Priština u narednom periodu nastojati da stvori uslove za nastavak angažovanja svojih specijalnih jedinica na severu Kosova. Sva tri odbora snažno osuđuju brutalno nasilje specijalnih jedinica Prištine na severu Kosova 26. marta 2018. godine protiv srpskog naroda i nezakonito hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Insistiramo da se privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji posvete dijalogu, izgradnji stabilnosti, očuvanju mira i stvaranju uslova za bezbedan život svih građana Kosova i Metohije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Insistiramo da međunarodne snage, KFOR i EULEKS, u skladu sa svojim mandatom, odmah stvore uslove za bezbedan život srpskog naroda i njegovo slobodno kretanje i rad. Odbori pružaju punu podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji u njegovoj borbi da opstane na Kosovu i Metohiji i poručuju mu da nije sam i da ga štiti država Srbija, koja će uvek biti sa svojim narodom. Pružamo punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u nastojanjima da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji i da se obezbede mir i stabilnost u južnoj pokrajini“.

Po završetku zajedničke sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti, koja je bila zatvorena za javnost, članovi odbora prosledili su zajedničko saopštenje: „Odbori su konstatovali da je aktuelno bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji opterećeno brojnim izazovima i opasnostima pogodnim za izazivanje incidenata od strane privremenih institucija i albanskih ekstremista. Srpski narod ne može da u punoj meri ostvari ličnu i imovinsku sigurnost i punu slobodu kretanja i nastanjivanja, za šta punu odgovornost snose privremene institucije samouprave i međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Konstatovano je da će Priština u narednom periodu nastojati da stvori uslove za nastavak angažovanja svojih specijalnih jedinica na severu Kosova. Sva tri odbora snažno osuđuju brutalno nasilje specijalnih jedinica Prištine na severu Kosova 26. marta 2018. godine protiv srpskog naroda i nezakonito hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Insistiramo da se privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji posvete dijalogu, izgradnji stabilnosti, očuvanju mira i stvaranju uslova za bezbedan život svih građana Kosova i Metohije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Insistiramo da međunarodne snage, KFOR i EULEKS, u skladu sa svojim mandatom, odmah stvore uslove za bezbedan život srpskog naroda i njegovo slobodno kretanje i rad. Odbori pružaju punu podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji u njegovoj borbi da opstane na Kosovu i Metohiji i poručuju mu da nije sam i da ga štiti država Srbija, koja će uvek biti sa svojim narodom. Pružamo punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u nastojanjima da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji i da se obezbede mir i stabilnost u južnoj pokrajini“.

Po završetku zajedničke sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti, koja je bila zatvorena za javnost, članovi odbora prosledili su zajedničko saopštenje: „Odbori su konstatovali da je aktuelno bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji opterećeno brojnim izazovima i opasnostima pogodnim za izazivanje incidenata od strane privremenih institucija i albanskih ekstremista. Srpski narod ne može da u punoj meri ostvari ličnu i imovinsku sigurnost i punu slobodu kretanja i nastanjivanja, za šta punu odgovornost snose privremene institucije samouprave i međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Konstatovano je da će Priština u narednom periodu nastojati da stvori uslove za nastavak angažovanja svojih specijalnih jedinica na severu Kosova. Sva tri odbora snažno osuđuju brutalno nasilje specijalnih jedinica Prištine na severu Kosova 26. marta 2018. godine protiv srpskog naroda i nezakonito hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Insistiramo da se privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji posvete dijalogu, izgradnji stabilnosti, očuvanju mira i stvaranju uslova za bezbedan život svih građana Kosova i Metohije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Insistiramo da međunarodne snage, KFOR i EULEKS, u skladu sa svojim mandatom, odmah stvore uslove za bezbedan život srpskog naroda i njegovo slobodno kretanje i rad. Odbori pružaju punu podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji u njegovoj borbi da opstane na Kosovu i Metohiji i poručuju mu da nije sam i da ga štiti država Srbija, koja će uvek biti sa svojim narodom. Pružamo punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u nastojanjima da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji i da se obezbede mir i stabilnost u južnoj pokrajini“.

Na sednici održanoj, 30. marta 2018. godine, članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji. Na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podneto je ukupno 661 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 17 amandmana. Na Predlog zakona o udžbenicima podneto je ukupno 137 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili pet amandmana. Na Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji podneto je ukupno 35 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili šest amandmana. Sednici je prisustvovao Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Ljubinko Rakonjac, Nataša St. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, dr Vladimir Orlić, prof. dr Marko Atlagić, Miletić Mihajlović, Nikola Savić, Bogdan Obradović, Milena Bićanin i Marko Parezanović.

Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je u pojedinostima, na sednici održanoj 30. marta, Predlog zakona o elektronskoj upravi, koji je podnela Vlada i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva. Na Predlog zakona o elektronskoj upravi podneto je 133 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio 42. Na sednici je usvojen i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, a kojim se za predsednika Upravnog suda predlaže Jelena Ivanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Upravnog suda, za predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković, sudija i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, a za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravka Damjanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. Za predsednika Apelacionog suda u Nišu predložen je Dragan Jocić, sudija Vrhovnog kasacionog suda i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Nišu, za predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru Ana Pejčinović, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru, a za predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu. Ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, sednici su prisustvovali državni sekretar Ivan Bošnjak i savetnik Milan Joksimov, a u ime Vrhovnog saveta sudstva izborni član Visokog saveta sudstva Ivan Jovičić i savetnik Vesna Janjić. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski i Zoltan Pek.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je na sednici održanoj 30. marta, amandmane na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima, Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, Predlog zakona o elektronskoj upravi i Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podnet je 661 amandman. Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o udžbenicima podneto je ukupno 137 amandmana, od kojih je Odbor amandmane na članove 22, 24. i 26. odbacio kao nepotpune, a za amandmane na član 12. i članove 43, 44. i 45. ocenio da nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da su preostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, podneto je 35 amandmana. Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o elektronskoj upravi podneta su 133 amandmana. Odbor je ocenio da amandmani podneti na članove 46. i 47. nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Po oceni članova Odbora preostali amandmani su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka podneto je 49 amandmana, za koje je Odbor ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević i Petar Petrović.

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su, na sednici održanoj 29. marta, razmotrili uticaj Pravilnika o izmenama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla („Službeni glasnik RS“, broj 20/18, a objavljen na sajtu Ministarstva 19. marta 2018. godine), na broj priplodnih grla i dalji razvoj stočarstva. Predsednik Odbora Marijan Rističević je naveo da su navedenim izmenama Pravilnika uvećani donji limiti da se ostvari pravo na podsticaj, sa dve na tri kvalitetne priplodne tovne krave ili bika, sa 10 na 30 kvalitetnih priplodnih ovaca i ovnova, sa tri na 10 kvalitetnih priplodnih koza ili jarčeva i sa tri na 10 kvalitetnih priplodnih krmača ili nerastova. Predsednik Odbora je naglasio da je preporuka Odbora bila da se donji limiti za podsticaje ne menjaju. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, državni sekretar Željko Radošević, pomoćnik ministra Nenad Katanić i direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat, naveli su da je Pravilnik izrađen uz konsultaciju sa strukom i da limiti postoje usled ograničenih budžetskih sredstava za podsticaje u poljoprivredi. Nakon duže rasprave, članovi Odbora usvojili su zaključak kojim preporučuju da se stavi van snage Pravilnik o izmenama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla. Odbor smatra da se povećanje limita kod priplodnih grla mora planirati godinama unapred, u suprotnom može izazvati gubitak u broju kvalitetnih priplodnih grla. Sem toga, mogu se proizvesti ekonomske i socijalne posledice po stanovništvo koje se bavi stočarstvom. Odbor preporučuje Vladi da se nedostajuća sredstva po pitanju podsticaja za kvalitetna priplodna grla Upravi za agrarna plaćanja obezbede iz budžetskih rezervi. U nastavku sednice, članovi Odbora su podržali inicijativu člana Odbora prof. dr Miladina Ševarlića za izmenu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i uputili je Vladi i resornom Ministarstvu na razmatranje i postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Miladin Ševarlić, Marjana Maraš, Mladen Lukić, Dalibor Radičević, Tijana Davidovac, Arpad Fremond, Radovan Jančić i Marko Zeljug.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na sednici održanoj 29. marta, obavili su razgovor sa kandidatima za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti i kandidatima za izbor Saveta Državne revizorske institucije. Na sednici su utvrđeni predlozi odluka o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti i izboru Saveta Državne revizorske institucije. Predsednica Odbora prof. dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da je svoj predlog za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti dostavila samo Poslanička grupa Srpske napredne stranke, koja je predložila Aleksandra Stojkovića. Po obavljenom razgovoru sa kandidatom, Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da izabere Aleksandra Stojkovića za člana Komisije za hartije od vrednosti. Poslaničke grupe dostavile su Odboru svoje predloge i za izbor kandidata za Savet Državne revizorske institucije: PG SPS predložila je Bojanu Mitrović za potpredsednika Saveta, PG DS predložila je Branku Ljiljak za predsednika Saveta, PG Dveri dr Predraga Mirkovića za predsednika i Vladimira Ilića za člana Saveta, PG SNS dr Duška Pejovića za predsednika i Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević za članove Saveta, PG PS-NSS-USS za člana Saveta predložila je Mariju Jocić. Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da za predsednika Saveta izabere dr Duško Pejovića, potpredsednika Bojanu Mitrović, a za članove Saveta Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora prof. dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sonja Vlahović, Dušan Bajatović, Momo Čolaković, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević i Zoltan Pek.

Na sednici, održanoj 29. marta, članovi Odbora razmotrili su zaključna zapažanja i preporuke Komiteta UN za prava deteta, u vezi sa Drugim i trećim periodičnim izveštajem Vlade Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima deteta. Članovima Odbora zapažanje i preporuke Komiteta UN za prava deteta predstavila je Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, koja je istakla da je Komitet dao 41 preporuku, sa posebnim akcentom na zabranu telesnog kažnjavanja dece. Preporuke Komiteta odnose se na donošenje i usklađivanje zakona koja se odnose na prava deteta, uspostavljanje ombudsmana za prava deteta, inkluzivno obrazovanje, jačanje zdravstvene zaštite romske dece i žena u cilju smanjivanja stope smrtnosti. Predstavnici UNICEF-a izneli su podatke o položaju dece u Srbiji. Izneto je da je humani kapital Srbije 2016. godine u odnosu na 2011. po broju dece smanjen za 39 500, i da deca čine 17,3 odsto populacije. Najosetljiviju decu u Srbiji čine siromašna deca, od kojih 100 000 živi u apsolutnom siromaštvu, a njih 370 000 živi u riziku od siromaštva. Iza njih u grupu najosetljivije dece u Srbiji su deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i romska deca, pokazalo je istraživanje, kojih ima između 60 000 i 200 000. Na sednici je bilo reči i o stopi smrtnosti dece, uhranjenosti i vakcinaciji dece. Narodni poslanici su razmenili mišljenja i o obrazovanju u ranom detinjstvu, dečjim brakovima u opštoj populaciji, dečjem radu i maloletničkoj trudnoći. Na sednici je bilo reči i o migracijama i deci, gde su izneti podaci o 3 500 izbeglica u Srbiji, od kojih 43 odsto čine žene i deca. Takođe, navedeno je da je 500 izbegle dece uključeno u redovno obrazovanje. Ana Prodanović, iz UNICEF-a, predstavila je digitalnu platformu „U-report“, koja omogućava svima da odgovore na ankete, izveštavaju o problemima, podrže prava deteta i aktivno učestvuju u promenama za dobrobit zajednice, a koja se može koristiti putem mobilne poruke i društvenih mreža. Korist platforme je višestruka, poput jačanja svesti i potražnje za osnovnim pravima, jačanja lanca odgovornosti kroz objavljivanje javno dostupnih podataka, a učešće u anketama je potpuno dobrovoljno i anonimno. Direktorka Centra za prava deteta Ines Cerović, govorila je o pravcima delovanja Centra koji se odnosi na kreiranje povoljnog društvenog i zakonodavnog okvira za puno ostvarivanje prava deteta, koje se vrše kroz različite aktivnosti, pozitivne politike i prakse, kako bi se deci ostvarilo puno učešće u društvu. U nastavku sednice, članovi Odbora konstatovali su ostavku zamenice predsednice Odbora za prava deteta Milene Bićanin i na to mesto izabrali Nadu Lazić. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Milena Bićanin, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nada Lazić, Ana Karadžić, dr Danijela Stojadinović, Dubravka Filipovski, Milena Ćorilić, Gorica Gajić, Marija Jevđić, Nataša Jovanović, Sandra Božić, Elvira Kovač, Nataša Mihailović Vacić i narodna poslanica Ljiljana Malušić, član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Članovi Odbora oštro su osudili jučerašnje brutalno nasilje specijalnih policijskih snaga tzv. Kosova nad nenaoružanim Srbima i skandalozno protivpravno lišavanje slobode Marka Đurića. Upad specijalnih snaga, bez saglasnosti Srba, na sever KiM predstavlja grubo kršenje Briselskog sporazuma i ne doprinosi miru i stabilnosti na KiM. Članovi Odbora smatraju da je nedopustiv izostanak reakcije Misije Euleksa i daju punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u nastojanjima da se sačuva mir i stabilnost. Odbor za kontrolu službi bezbednosti razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane za period od 1. jula do 31. decembra 2017. godine. Odbor je konstatovao da su Izveštajem koji je podneo generalni inspektor službi Ministarstva odbrane obuhvaćene sve najznačajnije aktivnosti u izveštajnom periodu, čime se članovima Odbora omogućava sveobuhvatan uvid u aktivnosti generalnog inspektora kao i u zakonitost rada službi bezbednosti Ministarstva odbrane. U tom smislu Odbor je pozitivno ocenio postupanje generalnog inspektora i istakao da ovakav vid kontrole nad radom službi bezbednosti doprinosi poboljšanju zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti. Odbor je dao punu podršku generalnom inspektoru u obavljanju kontrole i nadzora nad radom službi bezbednosti Ministarstva odbrane. U nastavku sednice Odbor je utvrdio Izveštaj o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2017. godinu. U zaključku Izveštaja Odbor je ocenio da službe bezbednosti Republike Srbije u realizaciji svojih nadležnosti i zadataka postupaju profesionalno u skladu sa zakonom i u okviru svojih ovlašćenja. Takođe, sva relevantna saznanja, procene i analize o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama su pravovremeno dostavljene svim nadležnim državnim organima. Vršeći nadzorne posete i kontrolu rada službi bezbednosti, članovi Odbora su ustanovili da nije bilo propusta i nezakonitosti prilikom primene ovlašćenja za primenu posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka propisanih zakonom. Izveštajem se ukazuje na potrebu donošenja Izmena i dopuna zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, jer je to jedini način da se pravno uredi specifična organizaciona struktura, radno-pravni status i položaj pripadnika Agencije. Ove izmene su neophodne i kako bi Agencija nastavila nesmetano da sprovodi svoje, zakonom propisane, nadležnosti u oblasti zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. Odbor je takođe ponovio da je neophodno ubrzati donošenje novog Zakona o elektronskim komunikacijama, kojim će se uvesti obavezna registracija tzv. pri-pejd korisnika SIM kartica, kao i regulisanje broja SIM kartica koje jedno lice može da poseduje kod jednog operatora. Odbor je, takođe, razmotrio i utvrdio Plan rada Odbora do kraja 2018. godine. U tom periodu Odbor planira održavanje sednica radi razmatranja redovnih izveštaja službi bezbednosti, nakon čega će uslediti i nadzorne posete službama, čime Odbor u potpunosti primenjuje svoja zakonska ovlašćenja u oblasti nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti. Sednici Odbora predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić, a prisustvovali su članovi Odbora Dušan Bajatović, Marija Obradović, Goran Pekarski i Dragan Šormaz.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održanoj 26. marta članovi Odbora razmotrili su i prihvatili, u načelu, Predlog zakona o elektronskoj upravi. Članovi Odbora su, većinom glasova, utvrdili Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, po sili zakona. Sednici su prisustvovali Natalija Pavlović Šiniković i Ivan Bošnjak iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Sednici Odbora je predsedavao predsednik Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Jovan Palalić, Žarko Mićin, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić i Miletić Mihajlović