Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 26. marta, razmotreni su predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima, Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, Predlog zakona o elektronskoj upravi i Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koje je sve podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 26.marta 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Predlog je obrazložila Gordana Zorić iz Republičkog geodetskog zavoda, istakavši da se njime uspostavlja nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka (NIGP) i implementira u naš pravni okvir direktiva EU iz 2007. godine, INSPIRE, koja se odnosi na infrastrukturu za prostorne informacije evropske zajednice, a na šta smo se obavezali Poglavljem 27 u procesu pristupanja Srbije EU. Uspostavljanjem NIGP-a rešiće se problemi poput dupliranja troškova, slabe standardizacije i dostupnosti, neusaglašenosti i nedostatka koordinacije. Ciljevi koji se ostvaruju donošenjem ovog propisa su kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost, zatim razmena kvalitetnih i standardizovanih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora, itd. Cilj NIGP jeste i stvaranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolja mogućnost za javni pristup prostornim informacijama, zaključila je Zorić. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Krsto Janjušević, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dragan Veljković, Elvira Kovač, Vera Jovanović i mr Dejan Radenković.

Na sednici održanoj 27. marta, članovi Odbora su, većinom glasova, izabrali za zamenika predsednika Odbora prim. dr Branimira Rančića. U nastavku rada, Odbor je prihvatio predloge Radne grupe za postupanje po svim pristiglim predstavkama i predlozima građana i uputio ih na dalje postupanje nadležnim institucijama. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić a prisustvovali su članovi i zamenici članoca Odbora: Dragan Savkić, Sandra Božić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Gorica Gajić, Aleksandra Maletić, Jelena Vujić Obradović, Bojan Torbica, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 22. marta, razmotreni su, u načelu, Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija, Predlog zakona o udžbenicima i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao i predložene zakone članovima Odbora obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sa saradnicima. Ministar Šarčević je naveo da se Predlogom zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija vrši usklađivanje sa zakonodavstvom EU, i sa evropskim modelima kvalifikacija, radi obezbeđivanja mobilnosti radne snage. Obrazlažući Predlog zakona o udžbenicima, ministar Šarčević je naveo da se vrši ispravljanje svih nedostataka koji su se pokazali tokom primene postojećeg zakona. Posebno je istakao da je predviđeno formiranje Centra za niskobudžetne udžbenike, radi izrade udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, kao i onih koji su namenjeni deci sa smetnjama u razvoju. Predlogom zakona o prosvetnoj inspekciji, ministar Šarčević je istakao da se vrši preciziranje zadataka, obaveza, dužnosti i načina izbora prosvetnih inspektora. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora usvojili su, u načelu, predložene zakone. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Danica Bukvić, Fatmir Hasani, Ratko Jankov, Đorđe Kosanić, Nataša Jovanović, Olena Papuga, dr Vladimir Orlić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Žarko Obradović i Milena Bićanin.

Na sednici održanoj 22. marta 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su položaj studenata srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić istakao je da je, imajući u vidu da Srbi, u delu regiona i dijaspore, imaju ugrožena prava i neadekvatan položaj, Odbor prvenstveno fokusiran na saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu, kao i unapređivanje njihovog položaja. Tim povodom, u saradnji sa studentskim klubom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na današnjoj sednici prisustvovao je određeni broj studenata srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji kao stipendisti projekta Vlade RS „Srbija za Srbe iz regiona“ i Zadužbine Studenica. Kostić je izrazio nadu za produbljivanje saradnje Odbora sa nadležnim institucijama i ministarstvima, kako bi se položaj Srba u regionu podigao na viši nivo. Miodrag Linta, zamenik predsednika Odbora, istakao je značaj saradnje sa studentima srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji i predstavljaju budućnost našeg naroda, kao i da je položaj dijaspore tema od prioritetnog državnog značaja. U nastavku sednice, predstavnici studentskih organizacija i studenti iz regiona izneli su svoja mišljenja, sugestije i postojeće probleme u vezi sa ostvarivanjem svojih prava u dijaspori, kao i utiske o studiranju u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovao je i zamenik predsednika Odbora Miodrag Linta.

Na sednici održanoj 22. marta, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložile su predstavnice predlagača Godana Zorić i Vasilija Živanović iz Republičkog geodetskog zavoda i tom prilikom istakle da se ovim zakonom uređuje uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji (NIGP). Poseban cilj NIGP je uspostavljanje infrastrukture koja olakšava pristup informacijama o životnoj sredini, tako što će osigurati javni pristup i ukloniti prepreke za razmenu podataka između organa javne vlasti, kako na nacionalnom nivou tako i u okviru prekogranične saradnje. Predstavnice predlagača upoznale su članove Odbora sa podatkom sa su organi za uspostavljanje NIGP Savet NIGP i radne grupe NIGP i dodale da savet NIGP čini 17 članova koje imenuje Vlada na period od četiri godine. U nastavku sednice, navele su da će se donošenjem ovog zakona omogućiti razvoj privredne aktivnosti i podržaće se stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu. Istaknuto je da je cilj usvajanja predloženog zakona usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i da se na taj način stvara pravni osnov za donošenje podzakonskih akata, koja zajedno sa zakonom čine pravni okvir za potpunu implementaciju INSPIRE direktive u nacionalno zakonodavstvo, koja se mora izvršiti u propisanom roku, kao uslov za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Na kraju sednice, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Stojiljković, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Stefana Miladinović, Goran Kovačević i Dragan Jovanović.

Na sednici održanoj 22. marta 2018. godine, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su šest inicijativa za posete i konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine. U nastavku sednice, Odbor je usvojio izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Takođe, članovi Odbora formirali su Poslaničku grupu prijateljstva sa Gambijom i izabrali narodnog poslanika Dragomira Karića za predsednike te grupe. Članovi Odbora su konstatovali i promene u sastavu Poslaničke grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jelena Vujić Obradović, Dragan Šormaz, dr Sanda Rašković Ivić, Dubravka Filipovski, Dušica Stojković, Jovan Palalić, Nataša Mihailović Vacić, Vera Jovanović i Ljiljana Malušić.

Na sednici, održanoj 21. marta, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su mogućnost saradnje sa poljoprivrednicima i prerađivačima Republike Srpske (BiH) i naše AP Kosovo i Metohija. Na inicijativu opštine Srebrenica pokrenut je zajednički projekat u Podrinju, sa obe strane Drine, za izgradnju fabrika za preradu mesa i mleka u kooperaciji sa jednom austrijskom firmom, sa ciljem da se iskoriste proizvođački kapaciteti i uposle poljoprivrednici u Srebrenici, ali i okolnim opštinama, kao i srpskim opštinama sa kojima se ova opština graniči. Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić istakao je da Srebrenica raspolaže velikim poljoprivrednim potencijalom sa 20 000ha obradivog zemljišta. Međutim, trenutno je obrađeno samo 1,37 odsto zemljišta, imajući u vidu devastiranost sela i nedostatak uslova za povratak ljudi na selo, naveo je Grujičić. Otvaranjem fabrika za preradu mesa i mleka omogućilo bi se oživljavanje sela koja su zamrla, podstakla veća proizvodnja mesa i omogućio otkup na licu mesta preko 8 miliona litara mleka, koliko se godišnje proizvede u Srebrenici, Bratuncu i još dve susedne opštine, zaključio je načelnik opštine Srebrenica. On je dodao da je vrednost projekta 15 miliona evra, od čega opština Srebrenica treba da izdvoji 6 miliona, zbog čega su im pored finansijskih sredstava potrebni i programi za obuku proizvođača, ali i obuka ljudi koji bi radili u prerađivačkim kapacitetima. Nakon rasprave u kojoj je bilo reči o vlasništvu nad prerađivačkim kapacitetima, konkretnoj saradnji uprava za veterinu Srbije i Republike Srpske u smislu razmene iskustava, ali i predloga gde konkurisati za dodatna finansijska sredstva, Odbor je doneo zaključak koji je uputio Vladi i predsedniku Republike na dalje postupanje. Mogućnosti saradnje sa poljoprivrednicima i prerađivačima na AP Kosovo i Metohija članovima Odbora predstavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević. On je istakao da je zaključak Ministarstva, a nakon posete predsednika Republike Kosovu i Metohiji, da je poljoprivreda uslov opstanka ljudi na KiM. Ministarstvo je preduzelo više konkretnih mera podrške poljoprivrednicima na KiM, tako što su opredeljena sredstva za pomoć koja su upućena preko Kancelarije za KiM, a formirana je i Radna grupa Ministarstva koja je sagledala prioritete poljoprivrednih proizvođača, naveo je Stanojević. Nakon posete Radne grupe poljoprivrednicima na KiM ustanovljeno je da se oni i u enklavama i na severu Kosova suočavaju sa velikim administrativnim problemima i sa nedostatkom prerađivačkih kapaciteta za svoje proizvode. Stanojević je dodao da na KiM podršku treba pružiti mladima koji se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima kojima treba podrška u obnovi mehanizacije i obnovi stočnog fonda, kao i izgraditi prerađivačke kapacitete. Takođe, još jedan vid podrške poljoprivrednicima na KiM jesu i donacije privatnih kompanija koje su pokazale spremnost da pomognu, zaključio je Stanojević. Nakon kraće rasprave, Odbor je i po ovoj tački dnevnog reda doneo zaključak. Članovi Odbora razmotrili su i inicijativu za izmenu Pravilnika o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. U razgovoru sa predstavnicima Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i relevantnih uprava istaknuti su problemi sa kojima se proizvođači suočavaju na terenu, nakon čega je Odbor doneo zaključak da se pristupi izmenama Pravilnika o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Miladin Ševarlić, Radoslav Cokić, Arpad Fremond, Veroljub Matić, Marko Zegulj, Radovan Jančić, dr Ljubinko Rakonjac, Tijana Davidovac, Mladen Lukić, Jasmina Obradović, Miroslav Aleksić i Milija Miletić.

Na sednici održanoj 20. marta 2018. godine, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o porodičnim klanicama, kao šansi za dodatni prihod od proizvoda dobijenih na tradicionalan način. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da bi formiranje porodičnih klanica u marginalnim područjima za male poljoprivredne proizvođače predstavljalo šansu za dodatni prihod od proizvoda dobijenih na tradicionalan način, kao i veliki potencijal u proizvođačkoj delatnosti. Miletić je, navodeći neke od parametara za proizvođače koje propisuje Pravilnik za male proizvođače, istakao i mogućnost udruživanja malih proizvođača koji bi svoj proizvod proizveli i plasirali na celoj teritoriji Srbije. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević istakao je da Ministarstvo, u saradnji sa Pododborom, nastoji da da doprinos razvoju poljoprivrede u marginalnim područjima. Takođe je istakao da je Pravilnik uglavnom prilagođen malim proizvođačima kojima će biti omogućeno da konkurišu za nacionalna podsticajna sredstva, a većim proizvođačima će biti na raspolaganju sredstva IPARD fonda. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu upoznala je članove Pododbora sa odredbama Pravilnika koji razlikuje proizvođača od malog subjekta, kao i sa sistemom prikupljanja sporednih proizvoda životinjskog porekla. Profesor Visoke poljoprivredne strukovne škole u Prokuplju Bratislav Pešić govorio je o saradnji sa lokalnim samoupravama, radu sa stanovništvom u cilju informisanja poljoprivrednih proizvođača o primeni Pravilnika i mogućnostima povećanja prihoda dobijenih na tradicionalan način. Članovi Pododbora su zaključili da bi bilo dobro u buduće pojačati programe poljoprivredne stručne službe na terenu. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici, održanoj 16. marta, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine. Informaciju o radu obrazložio je državni sekretar dr Branislav Blažić, sa saradnicima iz svih sektora nadležnog Ministarstva. Prisutni su se dogovorili da se rad Odbora ubuduće proširi, te da pored kontrolne uloge, zajedničkim radom sa resornim Ministarstvom, doprinesu zaštiti životne sredine u celini. Na sednici je bilo reči o zaštiti šumskih ekosistema od globalnog zagrevanja, o stepenu čistoće vazduha širom Srbije, o zaštiti okoline od prekomerne upotrebe plastičnih kesa, toksičnom otpadu, divljim deponijama i o pregovaračkom Poglavlju 27 u procesu pristupanja Srbije EU, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, a koje bi trebalo da bude otvoreno sredinom tekuće godine. Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Ivana Nikolić, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Miloš Bošković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, Borka Grubor, Gordana Čomić, Sonja Vlahović i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i članovi nevladine organizacije kroz mehanizam „Zelena stolica“.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 14. marta 2018. godine, koja je na osnovu člana 255. Poslovnika Narodne skupštine bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlje 17 „Ekonomska i monetarna politika“.

Na sednici održanoj 13. marta, članovi Odbora su većinom glasova izabrali Milanku Jevtović Vukojičić za predsednicu Odbora. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Aleksandra Maletić, Josip Broz, Tomislav Žigmanov, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.

Članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo su, na sednici održanoj 13. marta, razmotrili stanje na Univerzitetu u Kragujevcu i sprovedene procedure za izbor rektora Nebojše Arsenijevića. Predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, otvarajući sednicu, naveo je da Univerzitet u Kragujevcu ignoriše nalaze i preporuke prosvetne inspekcije, kao i preporuke Agencije za borbu protiv korupcije, za razrešenje rektora Nebojše Arsenijevića. Članove Odbora su o preduzetim aktivnostima nadležnih organa informisali državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Džamić i v. d. predsednika Nacionalnog saveta za obrazovanje Branislav Jeremić. Vladimir Džamić je istakao da se Ministarstvo držalo svojih zakonskih nadležnosti i da je, postupajući po dopisu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, pokrenut inspekcijski nadzor, gde je utvrđeno kršenje Zakona o visokom obrazovanju. Na osnovu obavljenog inspekcijskog nadzora, upućen je dopis i pozvan Savet Univerziteta u Kragujevcu da razmotri razrešenje rektora Arsenijevića, naveo je Džamić. On je naglasio da će, ukoliko Savet ne postupi u zakonski utvrđenom roku, ministar preuzeti svoja zakonska izvršna ovlašćenja i da je neophodno sprečiti zloupotrebu autonomije Univerziteta. Branislav Jeremić je informisao članove Odbora o zaključcima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji su upućeni Ministarstvu, Savetu Univerziteta u Kragujevcu i rektoru. On je istakao da ova afera nanosi štetu, ne samo Kragujevačkom univerzitetu, već i celom sistemu visokog obrazovanja. Nakon duže rasprave, Odbor je usvojio zaključke kojima traži od ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, u skladu sa zakonom, preduzme potrebne mere za smenu rektora Univerzitetu u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića, kao i preporuku nadležnom tužilaštvu da ispita elemente krivične odgovornosti rektora Arsenijevića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Olena Papuga, Nikola Savić, Bogdan Obradović, Ljibuška Lakatoš, prof. dr Žarko Obradović, mr Aleksandra Jerkov, dr Danica Bukvić, Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić, Nataša St. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, prof. dr Marko Atlagić i Milena Bićanin.

Na sednici održanoj 11. marta 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandmane na predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Na Predlog zakona o strancima podneto je ukupno 655 amandmana, na Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti podneto je 265 amandmana, na Predlog zakona o graničnoj kontroli podneto je 179 amandmana, na Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova podnet je 91 amandman, za koje su članovi Odbora ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o nacionalnom DNK registru podnet je ukupno 41 amandman od kojih je Odbor kao nepotpun odbacio amandman na član 5. Predloga zakona, dok je za ostale ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana podneto je ukupno 33 amandmana, a na Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije podneto je ukupno 16 amandmana za koje su članovi Odbora ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima podneto je ukupno 192 amandmana od kojih je Odbor kao nepotpune odbacio amandman na član 147. kao i amandmane kojim se posle člana 21. dodaje član 21a i kojim se posle člana 29. dodaje član 29a, dok je za ostale ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji podneto je ukupno 106 amandmana od kojih je Odbor kao nepotpune odbacio amandmane kojim se posle člana 3. dodaju članovi 3a. i 3b, kojim se posle člana 5. dodaje novi član 5a, kojim se posle člana 6. dodaje novi član 6a, na članove 8,20,24. i 36, kao i amandmane kojim se posle člana 1. dodaje novi član 1a, kojim se posle člana 15. dodaje član 15a, kojim se posle člana 32. dodaje novi član 32a. i kojim se posle člana 82. dodaje novi član 82a, dok je za ostale ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru podneto je ukupno osam amandmana za koje su članovi Odbora ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski,a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Vukajlović Nikolić, Zvonimir Stević, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, Elvira Kovač i Milena Ćorilić.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je, na sednici održanoj 9. marta, razmotrio u pojedinostima 10 predloga zakona koji su na dnevnom redu Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini, za čije razmatranje je nadležan ovaj Odbor. Na Predlog zakona o strancima podneto je 655 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 17. Narodni poslanici su podneli 264 amandmana na Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, od kojih je Vlada prihvatila 24, a Odbor 22. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 50. Predloga zakona. Od 178 amandmana podnetih na Predlog zakona o graničnoj kontroli, Vlada i Odbor prihvatili su 10. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 70. Predloga zakona. Na Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova narodni poslanici su podneli 91 amandman, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili devet. Na Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, podnet je 41 amandman, a Vlada i Odbor su prihvatili jedan. Narodni poslanici su podneli 33 amandmana na Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, a Vlada i Odbor su prihvatili pet. Od 16 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Vlada i Odbor su prihvatili dva. Vlada i Odbor su prihvatili 28 amandmana od 186 podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Odbor je podneo i šest svojih amandmana na članove 6, 78, 79, 80, 93 i 110. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, od 106 podnetih amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili 10. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od osam podnetih amandmana na Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Stefana Miladinović, mr Milovan Drecun, Aleksandar Marković, Zoran Radojičić, prof. dr Zoran Dragišić, Dubravka Filipovski, mr Igor Bečić i Jasmina Obradović.

Odbor za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije je održao danas, 8. marta 2018. godine, 38. sednicu, koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Članovi Odbora obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Turskoj Zoranom Markovićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio inicijative za posete, izveštaje o realizovanim kontaktima i konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o ostalim realizovanim kontaktima. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora.