Na sednici Pododbora, održanoj 6. februara, članovi su, zajedno sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Željkom Radoševićem i njegovim saradnicima, razgovarali o aflatoksinima kao potencijalnoj opasnosti za hranu životinja i sirovo mleko.
Budući da je potpuno odstranjivanje aflatoksina u hrani nemoguće, prevencija se vrši u vidu kontrole prehrambenih proizvoda za ljude i životinje, rečeno je na sednici Pododbora. Predsednik Pododbora Milija Miletić naveo je da je Pravilnikom, koji je donesen 31. avgusta 2017. godine, uvedena mera da se po litri mleka može nalaziti 0,25 odsto mikrograma aflatoksina, kako bi se pomoglo i unapredilo plasiranje i prodaja mleka proizvođačima mleka.
Državni sekretar naveo je da se konstantni monitoring vrši zajedno sa poljoprivrednim stručnim službama, kao i da je Pravilnik iz 2017. donet kao odgovor rada na terenu i da će na snazi biti do 30. novembra 2018. godine, kada će se doneti novi pravilnik kojim će se najverovatnije smanjiti gornja granica dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku, kako bi se zaštitili potrošači, ali i kako bi se dostigao standard zemalja Evropske unije.
Emina Milkara, v.d. Uprave za veterinu, navela je da je širom Srbije održan niz radionica koje su imale za cilj edukaciju poljoprivrednika o nastanku mikoorganizama i posledicama koje imaju po zdravlje, kako ljudi tako i životinja. Dodala je i da se poljoprivrednicima do sada dodelilo 16 tona zeolita, prirodnog prečišćivača zemlje, i da je 80 odsto ispitanog kukuruza bilo ispravno za konzumiranje. Direktorka je navela podatke o koncentraciji aflatoksina u mleku iz decembra prethodne i januara ove godine, koji su pokazali da je devet odsto ispitanog mleka sadržalo aflatoksine u većoj meri od dozvoljene, 32,5 odsto mleka je bilo u vrednosti između srpskog i evropskog standarda, a 58,5 odsto ispitanog mleka sadržalo je količinu manju od 0,05 odsto po litri, što je gornja dozvoljena granica u zemljama Evropske unije.
Sednici je prisustvovao i direktor Uprave za zaštitu biljaka Nenad Milojević koji je istakao, da su preventivne mere uglavnom obeležile rad Uprave prethodne godine. Direktor je napomenuo da se prethodne godine vršio monitoring na 290 parcela u Srbiji, a da su rezultati monitoringa doveli do rezultata da rani hibridi sadrže manju količinu aflatoksina od kasnih hibrida, odnosno vrste kukuruza koja sazreva kasnije. Milojević je takođe naveo da se u monitoringu pokazalo da kukuruz koji se sa polja skuplja kombajnom, sadrži veću količinu toksina od kukuruza koji se sakuplja u klipu.
Nakon diskusije sagovornici su usvojili zaključak kojim se preporučuje da poljoprivredne savetodavne i stručne službe provode više vremena na terenu, kao i da se poljoprivrednicima daju dalje preporuke u vezi prevencije i suzbijanja mikoorganizama.
Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović, Mladen Lukić i Dalibor Radičević.
