Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 10. decembra, razmotrio amandmane podnete predloge zakona, koji su na dnevnom redu Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se, radi efikasnijeg rada, obavi objedinjena rasprava o amandmanima na predloge zakona, a da se kod svake tačke dnevnog reda izjasne o prihvaćenim i odbijenim amandmanima jednim glasanjem. Sednici je prisustvovao ministar finansija dr Dušan Vujović. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017.godinu podneto je 35 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu podneto je ukupno 418 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su amandman na član 5. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, dok su odbili preostalih 417 amandmana. Od ukupno 918 amandmana podnetih na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, koje je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na član 8. sa ispravkom i član 16. Predloga zakona, dok ostalih 916 amandmana nisu prihvatili. Mišljenje su izuzeli članovi Odbora Milan Lapčević, na sve amandmane koje je podneo na Predlog zakona i Saša Radulović, na sve amandmane koje su na ovaj Predlog zakona podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Dosta je bilo. Odbor je podneo i dva svoja amandmana i to na član 1. i na član 5. Predloga zakona, koje je predstavnik predlagača, ministar finansija dr Dušan Vujović prihvatio na sednici Odbora. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost podneto je 58 amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman. Od 71 podnetog amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ukupno je podneto 16 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od ukupno 185 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada i Odbor su prihvatili osam amandmana, koje je na Predlog zakona podnela narodna poslanica dr Aleksandra Tomić, i to na članove 10, 11, 12, 36, 38, 40, 42. i 51. Predoga zakona. Preostale amandmane Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini podneto je 32 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su amandman na član 15. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Žarić Kovačević i Aleksandar Marković, dok preostale amandmane nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ukupno je podneto 47 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili tri amandmana, koje je podnela narodna poslanica dr Aleksandra Tomić, i to na članove 8, 9. i 10. Predloga zakona, dok ostale amandmane nisu prihvatili. Od 85 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Vlada i Odbor prihvatili su amandman na član 1. Predloga zakona, koji su, u istovetnim tekstu, podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomić i prof.dr Vladimir Marinković, dok nisu prihvatili ostalih 84 amandmana. Od ukupno dva amandmana, koji su podneti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma podneto je 24 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su pet amandmana, koje je na članove 4, 18, 104, 109. i 116. Predloga zakona podnela Narodna banka Srbije, kao i amandman na član 11. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Zoran Krasić i Aleksandra Belačić, kao i amandman na na član 12. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Zoran Krasić i Aleksandar Šešelj. Ostale amandmane, Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ukupno je podneto osam amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, i to na član 16. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Miljan Damjanović i Zoran Krasić, dok ostalih sedam amandmana nisu prihvatili. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Saša Radulović, Goran Ćirić, Duško Tarbuk, Đorđe Kosanić, prof. dr Vladimir Marinković i Milan Lapčević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Članovi Odbora za kontrolu službi bezbednosti su, na sednici od 8. decembra, razmotrili u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je savetnik direktora Bezbednosno-informativne agencije Miroslav Panić, koji je naveo da ovaj Predlog zakona sadrži isključivo norme koje određuju radno-pravni status pripadnika BIA. Osnov za donošenje je taj što je, prema članu 20. trenutno važećeg Zakona o BIA iz 2002. godine, radno-pravni status pripadnika BIA uređen Zakonom o policiji. Nakon donošenja novog Zakona o policiji bilo je potrebno doneti izmene Zakona o BIA, jer je ona nacionalna služba, čiji se delokrug rada razlikuje od delokruga rada pripadnika policije, istakao je Panić. On je dodao i da se ovim izmenama i dopunama regulišu prava i obaveze pripadnika BIA, a osnovne izmene se odnose pre svega na zasnivanje radnog odnosa, zvanja, napredovanje i privremeno i trajno raspoređivanje na radna mesta. Organizacija BIA je specifična u odnosu na druge organe, pa tako zahteva i definisanje specifičnih normi, zaključio je Panić. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Igor Bečić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đukanović, Zvonimir Đokić, Branislav Mihajlović, Marija Obradović, Meho Omerović, Dragan Šormaz, Radoslav Milojičić, Vladan Zagrađanin, prof. dr Zoran Dragišić i Saša Radulović.

Na sednici, održanoj 7. decembra, članovi Odbora za spoljne poslove razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u vezi sa otvaranjem Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u Beogradu, u Republici Srbiji. Predlog zakona obrazložio je dr Slavoljub Carić iz Ministarstva spoljnih poslova. Sporazum je potpisan 2017. godine sa jednim od tela UN, odnosno projektnim timom UNOPS, koji je od 1995. godine do januara 2016.godine bio sastavni deo UNDP-a. Osnov za potpisivanje Sporazuma je razvojno partnerstvo u periodu 2016–2020. godine i regulisanje pravnog statusa UNOPS-a na teritoriji Republike Srbije. UNOPS se bavi pitanjima razvojnih projekata i deluje u regionima koji su pogođeni prirodnim katastrofama ili se oporavljaju od oružanih sukoba. Projekti se finansiraju putem bilateralnih donacija i u saradnji sa Vladom Republike Srbije i pružaju podršku reformskim procesima. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona jednoglasno. U nastavku sednice, Odbor je usvojio tri inicijative za posete, usvojio više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovao više realizovanih parlamentarnih kontakata i ostalih realizovanih kontakata. Takođe, formirana je PGP sa Pakistanom, a za predsednika izabran prof. dr Vladimir Marinković. Odbor je konstatovao i promene u sastavu PGP sa Crnom Gorom, Mađarskom, Makedonijom, Češkom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom, Rumunijom, Turskom i Kinom. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Ljiljana Malušić, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Dubravka Filipovski, Vera Jovanović, Milisav Petronijević, Đorđe Vukadinović i Tijana Davidovac. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici održanoj 7. decembra 2017. godine, članovi Odbora su povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, razgovarali na temu „Transformacija ka društvu koje je održivo i prilagođeno svima“. Na početku sednice, predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac je pozdravila prisutne goste iz udruženja i saveza i izrazila nadu da će događaji poput ovog današnjeg, biti od velike koristi osobama sa invaliditetom i doprineti njihovom uključivanju u socijalni i politički život. „Svrha obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, koji se u svetu obeležava od 1992. godine, a od starne Narodne skupštine i resornog Odbora od 2007. godine, je promocija razumevanja pitanja o invalidnosti i pružanje najšire podrške invaliditetu, pravima i blagostanju ranjive kategorije stanovništva“, istakla je dr Rakonjac. Predsednica Odbora je istakla da tema ovogodišnjeg obeležavanja glasi: ,,Transformacija ka društvu koje je održivo i prilagođeno svima", i u skladu je sa ciljevima održivog razvoja iz Agende 2030 koja je odobrena od strane vladinih predstavnika na samitu UN u septembru 2015. godine. Od navedenih 17 ciljeva, u nadležnosti ovog Odbora su najmanje četiri. Dodala je da su u prošlom sazivu usvojena tri zakona iz ove oblasti i to Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča, Zakon o upotrebi znakovnog jezika i Zakon o dopunama zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetim. Učesnicima skupa i članovima Odbora obratila se i predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Biljana Barošević i tom prilikom navela da je Ministarstvo u proteklom periodu uradilo dosta toga i naglasila da je, između ostalog ministar Zoran Đorđević održao sastanak sa predstavnicima velikog broja udruženja i saveza, i tom prilikom uvažio sve sugestije i primedbe u cilju poboljšanja uslova života osoba sa invaliditetom. Ispred Poverenika za zaštitu ravnopravnosti obratio se Dragan Đurović i tom prilikom istakao da je saradnja osoba sa invaliditetom sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti odlična i izrazio nadu da će se uspešna saradnja nastaviti i u narednom periodu. Članica RIK Vesna Mizdrak upoznala je učesnike skupa sa procesom unapređenja izbornog sistema, koji je započela Republička izborna komisija. Istakla je da je u tom smislu, RIK osnovala Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa osoba sa invaliditetom. Radna grupa u saradnji sa Centrom za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije došla je do zaključka da su osnovni problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u ostvarivanju svojih izbornih prava informisanost, fizička pristupačnost biračkim mestima, komunikaciona pristupačnost i glasanje van biračkog mesta. Istakla je da su zakoni koji su usvojeni u prethodnom sazivu, a tiču se ove oblasti, doprineli osobama sa invaliditetom da učestvuju u izbornom procesu. Izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije Ivanka Jovanović navela je da je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, pomenuta organizacija, uz finansijsku podršku resornog ministarstva, publikovala Opšti komentar br.5 Komiteta za prava osoba sa invaliditetom vezano za član 19: samostalan život i uključivanje u zajednicu. Istakla je da Opšti komentar, pre svega, pruža jasne smernice organima vlasti na svim nivoima, kao i osobama sa invaliditetom, njihovim porodicama i organizacijama. Skupu se obratila i Gordana Rajkov, predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije i tom prilikom izrazila zahvalnost Narodnoj skupštini, jer već 10 godina organizuje manifestacije povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom. Gordana Rajkov je govorila o osnaživanju osoba sa invaliditetom kako bi uzeli aktivno učešće u društvenom i političkom životu. Takođe, govorila je i o unapređenju izbornog procesa sa posebnim osvrtom na analizu pristupačnosti biračkih mesta. Gordana Rajkov je pozdravila formiranje Radne grupe za političko osnaživanje osoba sa invaliditetom, koju čini 15 narodnih poslanika iz različitih poslaničkih grupa. Nakon uvodnih izlaganja, učešće na sednici uzeli su članovi Odbora i predstavnici saveza i udruženja osoba sa invaliditetom. Tom prilikom iznete su sugestije i problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i zaključeno je da na uključivanju i olakšavanju svakodnevice osoba sa invaliditetom treba zajedno da rade resorna ministarstva, odbori u okviru parlamenta i nevladine organizacije, odnosno da ta oblast zahteva multidiscipliniran pristup cele zajednice. Sednicom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Dragan Savkić, Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Tomislav Žigmanov, dr Predrag Jelenković, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.

Na sednici, održanoj 6. decembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji je podnela Vlada RS, u načelu. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac, obrazlažući Predlog zakona, istakao je da predložene izmene i dopune predviđaju viši stepen namirenja poverilaca, smanjenje troškova i skraćenje vremena stečajnog postupka. Izmene i dopune fokusirane su na poboljšanje pravnog položaja obezbeđenih poverilaca u postupcima reorganizacije i bankrotstva, dodatno preciziranje pravila postupka stečaja i njegovo ubrzavanje. Takođe, kako je istakao, izmenama i dopunama, obezbeđeni poverioci koji imaju hipoteke ili druga založna prava na imovini stečajnog dužnika stiču pravo na jednog predstavnika u Odboru poverilaca, što je do sada bilo rezervisano samo za neobezbeđene poverioce, čime će moći da imaju uvid i učestvuju u postupku. Trivunac je dodao i da je predviđeno da određenje radnje u postupku mogu da se preduzimaju samo uz saglasnost obezbeđenog poverioca, kao što je izdavanje u zakup imovine pod hipotekom, ili njena prodaja bez javnog postupka oglašavanja, što je do sada bilo diskreciono pravo stečajnog upravnika. Uređeno je i pravilo o načinu procenjivanja imovine koju vrši licencirani procenitelj, čime će se doprineti pravnoj sigurnosti poverilaca i ubrzati postupak unovčenja imovine na osnovu tržišne procene. Uvodi se i posebno pravilo o ukidanju zabrane izvršenja na imovini stečajnog dužnika koja je pod hipotekom ili zalogom, uz davanje prava obezbeđenom poveriocu da je proda po pravilima koja važe za hipotekarne prodaje. Ukoliko obezbeđeni poverilac ne uspe da proda imovinu u roku od 6 meseci, vraća je stečajnom upravniku da je proda kroz stečajni postupak, istakao je državni sekretar. Što se tiče postupka stečaja, postupak se ubrzava, dok su rokovi u postupku reorganizacije skraćeni, a postupak preciznije uređen. Nova pravila omogućavaju lakše finansiranje dužnika u stečaju, što sprečava gašenje dužnika i zadržava proizvodnju i zaposlene radnike. Ukratko, izmene i dopune Zakona o stečaju takođe se odnose i na smanjenje broja nenaplativih kredita, a Svetska banka i MMF ocenili su da Zakon može pružiti veću podršku poveriocima i odblokirati bankarski sektor, naglasio je Trivunac. Nakon rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju u načelu. U nastavku sednice, predsedavajuća je obavestila članove Odbora da, usled sprečenosti, članovi Odbora dr Aleksandra Tomić i prof. dr Vladimir Marinković neće učestvovati na sastanku Parlamentarnog plenuma energetske zajednice koji se održava 19. decembra u Beču, te je predložila da Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku predstavlja Snežana R. Petrović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: dr Dragomir Karić, Studenka Kovačević, Jelena Mijatović, Snežana R. Petrović, Zoran Bojanić, Ivan Manojlović, Branislav Mihajlović, prof. dr Vladimir Marinković, Ana Čarapić, Veroljub Stevanović, prof. dr Miladin Ševarlić i Slaviša Ristić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 5. decembra, razmotreno je 11 predloga zakona koje je predložila Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Predlog zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u vezi sa otvaranjem Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u Beogradu, u Republici Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Srbislav Filipović, Vesna Nikolić Vukajlović, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 5. decembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom obrazložio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miloš Janković i tom prilikom istakao da se novina predloženog zakona odnosi na to da majke imaju pravo na naknadu sredstava u trajanju od godinu dana za prvo i drugo dete, odnosno u trajanju od dve godine za treće i četvrto, ako su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Takođe, novim zakonom porodiljski dodatak moći će da koriste i majke koje u momentu rađanja nisu bile zaposlene, odnosno zaposlene majke po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preduzetnice i poljoprivrednice koje su 24 meseca pre rođenja deteta bile poljoprivredne osiguranice. Miloš Janković je istakao da se menja i način obračuna naknade tako što se, kao osnov za utvrđivanje naknade uzima osnovica na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje posmatrano unazad 18 meseci za sve navedene kategorije, dok se za poljoprivrednice uzima prosek posmatran unazad 24 meseca. U nastavku izlaganja, pomoćnik ministra naveo je da je, novim zakonom, predviđeno povećanje dodatka za prvo dete sa 39 345,83 na 100.000 dinara, kao i povećanje od 50 odsto za pomoć deci sa posebnim potrebama i deci sa invaliditetom. Istakao je da će umesto povraćaja PDV za bebi opremu, svaka majka dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu obrazložila je v. d. pomoćnika ministra Bojana Stanić, istakavši da se izmene Zakona predlažu na osnovu inicijative Inspektorata za rad, u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao organa koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona. Razlog za izmenu Zakona je suzbijanje rada na crno, kroz vršenje nadzora nad sklopljenim ugovorima između poslodavaca i zaposlenih koji su često zaključeni bez datuma, pa se isti unosi na licu mesta, tokom inspekcijskog nadzora. Bojana Stanić je obrazložila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i tom prilikom istakla da je osnovni razlog za donošenje zakona obezbeđivanje pune efikasnosti u funkcionisanju Nacionalne službe za zapošljavanje i smanjenju troškova. Ovim zakonom uvodi se mogućnost organizovanja obuka za sticanje dodatnih znanja i veština zaposlenih sa iskazanim potrebama poslodavaca. Predlogom zakona je propisana naknada za polaganje ispita za rad u zapošljavanju i uvedena je novina koja se odnosi na to da lica koja obavljaju poslove zapošljavanja moraju da poseduju licencu. Isto tako, uvodi se zabrana obavljanja delatnosti agencijama u trajanju od tri godine, osnivačima agencija koje su obavljale poslove zapošljavanje kao neregistrovani privredni subjekti. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca je takođe obrazložila Bojana Stanić, istakavši da se predloženim izmenama i dopunama preciziraju uslovi za pribavljanje dozvole za rad za strance koji obavljaju obuku, pripravnički staž i stručnu praksu. Članovi autorske i glumačke ekipe izuzimaju se od primene Zakona zbog specifičnosti njihovog položaja, a radne dozvole za ostala strana lica, koja obavljaju poslove i usluge od interesa za Republiku Srbiju, mogu se produžiti najduže do dve godine, uz prethodnu saglasnost resornog ministarstva. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili sve predložene zakone dnevnog reda sednice. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su 13 predstavki i žalbi građana upućenih Odboru i jednoglasno prihvatili predloge Radne grupe za postupanje po svim podnescima. Sednicom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Radovan Jančić, dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Josip Broz, Vesna Nikolić Vukajlović, Tatjana Macura, Milena Bićanin, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 5. decembra, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Leskovcu. Članovi Odbora, većinom glasova, prihvatili su : Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Predlog zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, u načelu, koje je podnela Vlada. U nastavku sednice Odbor je utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Leskovcu i uputio ih Narodnoj skupštini na razmatranje. Sednici Odbora je predsedavao predsednik Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Mihailo Jokić, Đorđe Komlenski, dr Aleksandar Martinović, Žarko Mićin, Miletić Mihajlović, Jovan Palalić, Aleksandra Majkić, Balint Pastor i Sreto Perić.

Članovi Odbora za evropske integracije su, na sednici od 5. decembra, prihvatili, u načelu, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Miloš Janković, v. d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukratko je predstavio novine koje donosi Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. On je naveo da se i ovim predlogom zakona zadržavaju postojeća prava, menja se način obračuna i isplate naknade za porodiljsko bolovanje, bolovanje radi nege deteta i posebne nege deteta i uvode nova prava za naknade. Ovim predlogom uvode se nova prava na osnovu rođenja i nege deteta, tako da će sada biti veći obuhvat žena koje do sada nisu ostvarivale to pravo, a tu se misli pre svega na one žene koje su prihodovale na osnovu samostalnih delatnosti, žene poljoprivrednice i žene članice poljoprivrednog gazdinstva, kao i one žene koje su zaposlene po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, na osnovu ugovora o autorskom honoraru, kao i nezaposlene žene i one žene koje nisu ostvarile pravo na naknadu za nezaposlenost. Takođe, prema ovom predlogu zakona pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i majka stranac, u slučaju da je prijavljena u Srbiji i da je dete rođeno u Srbiji, kao i otac deteta, ukoliko majka stranac nije prijavljena u Srbiji. Iznos roditeljskog dodatka za prvo dete se povećava sa 39 000 dinara na 100.000 dinara, dok iznosi dodatka za svako naredno dete ostaju isti. Imajući u vidu da je ukinut povraćaj PDV-a na bebi opremu, uz roditeljski dodatak isplaćivaće se jednokratno i dodatnih 5 000 dinara, naveo je Janković. Naravno, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom usklađen je sa propisima EU, odnosno, poglavljima 2 i 19. Ispred Ministarstva finansija, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost obrazložila je Vesna Sandić koja je navela da se ovaj predlog donosi radi usklađivanja Zakona o PDV-u sa evropskom direktivom 112 iz 2006. godine, kao i da se primena pojedinih odredbi očekuje od januara 2019. godine. Bojan Kijanović iz Uprave za sprečavanje pranja novca predstavio je Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. On je naveo da je Republika Srbija deo svetskog sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i jedna od 196 država na svetu koje primenjuju standarde propisane u ovoj oblasti. Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uvode se izmene koje se odnose na definisanje i utvrđivanje stvarnog vlasnika, pojačavaju se mere prema politički eksponiranim licima, kod prenosa novčanih sredstava elektronskim putem uvodi se identifikacija i pošiljaoca i primaca sredstava, kao i posrednika, ukoliko ga ima. Kada se donese, Zakon će primenjivati i javni beležnici u svom radu, a biće bolje propisana analiza rizika, kao i nova obaveza utvrđivanja da li su stanke sa offshore destinacija. Takođe, Predlogom zakona menja se kaznena politika i uvodi da Narodna banka Srbije, koja je zadužena za nadzor, može da izrekne mere u skladu sa Zakonom o bankama, naveo je Kijanović. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma se odnosi na usklađivanje domaće, sa listom zemalja i terorističkih organizacija koju donosi SB UN, a po kojoj se tako označenim licima ograničava raspolaganje sredstvima, naveo je Kijanović. Sada će te liste biti primenjivane automatski, uz to da će Uprava za sprečavanje pranja novca vršiti obaveštavanje finansijskog i nefinansijskog sektora. Takođe, ovim predlogom se daje mogućnost Vladi da, ukoliko je državljanin Srbije označen kao takvo lice, može obavestiti stranu zemlju u kojoj ima sredstva da mu se ograniči raspolaganje istim. Vlada dobija i dva nova ovlašćenja, a to su da može da predloži SB UN da lice, koje je na domaćoj listi označeno kao član terorističke organizacije, bude označeno i na listi SB UN kao takvo i obrnuto, ukoliko je dokazano da lice nije terorista ili je preminulo, bude brisano sa liste. Nakon kratke rasprave o svakoj tački dnevnog reda, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, sva četiri predloga zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, Olivera Pešić, Žarko Mićin, Aleksandar Stevanović, Bojan Torbica, Vesna Marković, mr Dejan Radenković i Milimir Vujadinović.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 4. decembra, razmotrili 38 predloga zakona i odluka, koje je podnela Vlada. Odbor je razmotrio Predlog zakona o dopuni zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije – Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (prva komponenta), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program unapređenja efikasnosti i održivosti infrastrukture) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Predlog zakona o graničnoj kontroli, Predlog zakona o strancima, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Radnog aranžmana između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencije Evropske unije za obuku organa za sprovođenje zakona (CEPOL), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra („AMSCC“), Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Članovi Odbora su ocenili da su svi predlozi zakona i odluka u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Žarić Kovačević, Milena Ćorilić, Vesna Marković, Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Petar Petrović, Vesna Nikolić Vukajlović, Neđo Jovanović, Gordana Čomić i Balint Pastor.

Na sednici, održanoj 4. decembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, koji je podnela Vlada, u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Po Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, predložena raspoloživa sredstva iznose 165 010 000 dinara. Ova sredstva predviđena su za dve programske aktivnosti: zaštita prava i interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, za koji je predviđeno 57 430 000 dinara i očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta dijaspore i Srba u regionu, za čija se sredstva predlaže 107 580 000 dinara. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, za poziciju koja se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, prisutnima su obrazložili predstavnici Uprave i Ministarstva finansija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić.

Na sednici održanoj 4. decembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Mirjana Ćojbašić i tom prilikom istakla da je ključna karakteristika budžetske politike za 2018. godinu ravnomerna raspodela fiskalnog prostora za povećanje životnog standarda, kroz povećanje plata i penzija, podsticaj rasta kroz snažno povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada kroz povećanje neoporezivog dela zarade. Predloženim budžetom za 2018. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 1.178,4 milijardi dinara, dok su rashodi u visini od 1.206,8 milijardi dinara, što predstavlja deficit u iznosu od 28,4 milijardi dinira, odnosno 0,6 odsto BDP za 2018. godinu. Državna sekretarka navela je, da je projekcija prihoda konzervativna i upoznala članove Odbora sa podatkom da planirani poreski prihodi iznose 988,6 milijardi dinara, što čini 84 odsto ukupnog prihoda budžeta, dok neporeski prihodi iznose 175,6 milijardi, odnosno oko 15 odsto ukupnih prihoda budžeta, a ostatak čine donacije i iznosu od 7 milijardi dinara. Zahvaljujući dobrim rezultatima u 2017. godini, stekli su se uslovi za povećanje plata i penzija u 2018. godini, i to povećanje u iznosu od 10 odsto koje se odnosi na veći deo budžetskih korisnika i povećanje penzija u visini od 5 odsto, istakla je Mirjana Ćojbašić. Ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, članovima Odbora obratio se državni sekretar Srbislav Cvetić i tom prilikom istakao da su predloženim budžetom za 2018. godinu, za potrebe rada Ministarstva, namenjena sredstva u iznosu od 149,5 milijardi dinara. Struktura budžeta je raspodeljena tako da se 54,3 milijardi dinara odnosi na porodično pravnu zaštitu, 49,7 milijardi za socijalnu zaštitu, 23,2 milijarde za transfere Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i 14 milijardi dinara za prava korisnika boračko-invalidske zaštite. Državni sekretar je upoznao članove Odbora sa podatkom da je za 2018. godinu predviđeno finansiranje tri nove programske aktivnosti koje se odnose na podršku smeštaju u privatne domove, sredstva namenjena za pravo jednakosti građanstva i podršku ženama žrtvama nasilja. U okviru razdela koje se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja egzistiraju i tri nova fonda, i to budžetski fond za program i zaštitu unapređenja osoba sa invaliditetom, budžetski fond za ustanove socijalne zaštite i budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Državni sekretar upoznao je članove Odbora i da će do kraja godine biti usvojen zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je predviđen da se primenjuje od 1. jula 2018. godine. Novim zakonom pravo na porodiljski dodatak biće prošireno i na preduzetnice, poljoprivrednice i žene angažovane van radnog odnosa. On je naglasio da je predviđeno i povećanje novčane naknade porodiljama za prvo dete u iznosu od 100.000 dinara. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su većinom glasova usvojili predloženu tačku dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Vesna Nikolić Vukajlović, Tomislav Žigmanov, Milena Ćorilić, Marija Janjušević i Enis Imamović.

Na sednici, od 4. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijailović predstavio je članovima Odbora izvršenje budžeta za 2017. godinu, prihodnu i rashodnu stranu i naveo da, što se tiče makroekonomske situacije 2017. godina je zadovoljavajuća. Članovima Odbora obrazložio je i predloženi budžet za 2018. godinu, ističući da je razvojni. Predviđeni budžet za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iznosi 44 milijarde dinara, a najznačajnije promene su na poziciji subvencija, koje su uvećane za 1.6 milijardi dinara, naveo je Mijailović i dodao da su predviđena povećanja i na poziciji kapitalnih ulaganja. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 članovima Odbora obrazložio je i državni sekretar resornog ministarstva Velimir Stanojević. Državni sekretar je naveo da su predložena raspoloživa sredstva za 2018. godinu 44 109 230 dinara. Subvencije u poljoprivredi iznose 34 315 130 dinara. Za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se realizuju preko Uprave za agrarna plaćanja predviđeno je 30,6 milijardi dinara, i to za direktna plaćanja oko 21 milijarda dinara, za mere ruralnog razvoja 5 210 000 000 dinara. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković govorio je o predloženom budžetu koji se odnosi na rad Uprave i naglasio da je predviđen uvećani iznos novca za subvencije. Govorio je i o učešću u realizaciji evropskih IPARD fondova. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mladen Lukić, Vladimir Đurić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, dr Ljubinko Rakonjac, Tijana Davidovac, Olivera Ognjanović i Jasmina Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj 4. decembra, članovi Odbora razmotrili su 12 predloga zakona, koje je podnela Vlada. Sednici su prisustvovali državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milisav Miličković, direktor policije Vladimir Rebić i v. d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić, koji su obrazložili predložene zakone. Predlogom zakona o jedinstvenom matičnom broju građana treba da se izvrši ažuriranje postojećih evidencija o državljanima i građanima Srbije, što je od značaja za ostvarivanje njihovih prava, ali i za postupanje državnih organa, navela je Milica Ćatić i dodala da će to poslužiti i kao osnova za elektronsku upravu i njen efikasniji rad. Predlogom zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, prvi put će se na jednom mestu naći objedinjeni podaci o ličnosti koji se vode u MUP-u, istakla je Milica Ćatić i navela da je zaštita podataka koji se obrađuju u Ministarstvu saglasna sa usvojenim evropskim standardima. Obrazlažući Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, v. d. sekretara MUP-a je navela da se, uspostavljanjem ovog registra, omogućuje efikasnije vođenje krivičnog postupka, kao i da se obezbeđuje potpuna zaštita ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i međunarodnim propisima. Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti na jasniji način definiše pojedina načela i institute i obezbeđuje veću efikasnost postupka azila, otklanjajući pravne prepreke koje su postojale, ukazala je Milica Ćatić. Predložene izmene Zakona o javnom redu i miru tiču se izmena u kaznenim odredbama, istakla je Ćatić, dok se izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, teži da se na rigorozan način, kroz strože kazne, utiče na svest građana i poveća odgovornost vozača. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji vrše se određene izmene zakona koji je usvojen 2016. godine, kako bi se omogućila njegova efikasnija primena, razrađuju se i preciziraju pojedine odredbe postojećeg zakona, ukazala je Ćatić. Obrazlažući Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Milica Ćatić je ukazala da se, predloženim rešenjima, građanima, prilikom ostvarivanja prava, omogućava skraćivanje i pojednostavljivanje administrativnih procedura. Predlogom zakona o graničnoj kontroli, vrši se usklađivanje sa standardima i propisima EU i stvaraju se uslovi za unapređenje borbe protiv prekograničnog kriminala, navela je Ćatić, dok se Predlogom zakona o strancima, pored usklađivanja sa evropskim direktivama, ispravljaju i uočene manjkavosti i nedostaci postojećeg zakona, navela je predstavnica MUP-a. V. d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić je članovima Odbora obrazložila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, i Predlog zakona o potvrđivanju Radnog aranžmana između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencije Evropske unije za obuku organa za sprovođenje zakona (CEPOL). Nakon rasprave, tokom koje su članovi Odbora tražili dodatna pojašnjenja odredaba pojedinih zakona, usvojeni su svi razmotreni predlozi zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Nenad Mitrović, Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, prof. dr Zoran Dragišić, Božidar Delić, Aleksandar Marković, mr Milovan Drecun i Jasmina Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj, 4. decembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, Razdeo 21 – Ministarstvo privrede, Razdeo 28 – Ministarstvo rudarstva i energetike i Razdeo 32 – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je podnela Vlada. Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija podsetio je da je budžetom za 2017. godinu predviđeno da ukupan fiskalni deficit bude oko 69 milijardi dinara i da je sa izvršenjem od 1. decembra, suficit republičkog budžeta 75 milijardi dinara. „Fiskalni rezultat je van svakih očekivanja i to je, u najvećem delu, posledica bolje naplate ukupnih prihoda budžeta“, naglasio je državni sekretar. On je ocenio da je makroekonomska situacija na kraju godine prilično stabilna, što uliva optimizam za 2018. godinu. „Najafirmativniji deo budžeta, i ono što mu daje razvojni karakter, je značajno povećanje kapitalnih ulaganja“, smatra Mijailović. Govoreći o razdelu 28 Mijailović je naglasio da je ukupan razdeo, po svim izvorima finansiranja, uvećan za 6,2 milijarde u 2018. u odnosu na 2017. godinu, od čega najveći deo dolazi iz izvora 11, odnosno apeks zajmova. Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Predić istakao je tri ključna detalja za razdeo tog ministarstva, odnosno da je u ukupnom nivou sredstava, oko 5 milijardi dinara planirano za konsolidaciju poslovanja Javnog preduzeća „Resavica“, da je za upravljanje obaveznim rezervama nafte i naftnih derivata predviđeno 4,3 milijarde i da je iz segmenta socijalne zaštite planirano oko milijardu i 50 miliona dinara za narednu godinu. Sandra Dokić istakla je, u ime Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, da je budžet za 2018. godinu razvojni i da su veća sredstava raspoređena na sektor turizma i telekomunikacija. Govoreći o sektoru turizma, Renata Pindžo je izrazila zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj te privredne grane i dala podršku njenom razvoju. Ona je istakla da Srbija postaje ozbiljna turistička destinacija i u prilog tome navela da je rast deviznog privila za devet meseci 2017. godine bio 14 odsto, kao i da veruje da će do kraja godine biti ostvareno željenih 3 miliona dolazaka, odnosno 8 miliona noćenja i devizni priliv od turizma u iznosu od 1,2 milijarde evra. Ona je istakla i značaj kreditne podrške malih i srednjim preduzetnika, koja je povećana u budžetu za narednu godinu. Takođe je najavila da će Ministarstvo nastaviti realizaciju projekta subvencionisanog korišćenje godišnjeg odmora u Srbiji. Odbor je, većinom glasova, usvojio Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, Razdeo 21 – Ministarstvo privrede, Razdeo 28 – Ministarstvo rudarstva i energetike i Razdeo 32 – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović , Zoran Bojanić, Dragomir Karić, prof. dr Vladimir Marinković, Nataša Jovanović, Gorica Gajić, Jelena Mijatović, Veroljub Stevanović i Ivan Manojlović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 4.decembra, razmotrio 18 predloga zakona i odluka iz delokruga svog rada. Odbor je razmotrio u načelu Predlog zakona o dopuni Zakona o Budžetu Republike Srbije za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu. Takođe, razmotreni su u načelu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Repubičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program unapređenja efikasnosti i održivosti infrastrukture) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. U načelu, Odbor je razmotrio i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda, koje je članovima Odbora obrazložio predstavnik predlagača, ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je naveo da se pred narodnim poslanicima nalazi veliki broj predloga zakona koji predstavljaju jednim delom paket za realizaciju trogodišnjeg programa sa MMF-om i obuhvataju manje izmene, zatim tu su prateći zakoni koji su povezani sa realizacijom programa reformi, kao i par operativnih predloga zakona koji se odnose na ratifikaciju kredita koji su ranije potpisani. Govoreći o Predlogu zakona o budžetu za 2018.godinu ministar je naveo da planirani ukupni prihodi iznose 1,178 milijardi dinara, dok rashodi iznose 1,207 milijardi dinara što daje deficit od 0,6 odsto očekivanog BDP-a ili 0,7 odsto na nivou opšte države, što predstavlja rekordno nizak deficit. Ta projekcija bazira se na realnom rastu od 3,5 odsto, uz BDP deflator od 2,7 odsto, što je i očekivana inflacija u narednoj godini. Ministar je istakao da ćemo do kraja ove godine imati rekordno visok suficit od 0,7 odsto BDP-a, što će biti na raspolaganju za jednokratne troškove. Ministar je naveo da javna potrošnja prati dinamiku BDP-a i ti rashodi će biti 25,4 odsto BDP-a, kao i da nema povećanja učešća potrošnje u BDP-u (8,3 odsto BDP-a ide na zarade i na povećanje plata i penzija). Ministar je istakao kao veoma značajno obezbeđivanje sredstava za investicije u iznosu od 128,3 milijarde dinara na nivou republičkog budžeta, odnosno, 2,7 odsto BDP-a ili 3,6 odsto BDP-a na nivou opšte države. Nastavlja se sa politikom subvencionisanja koji ima razvojni karakter i očekuje se da kapacitet u planiranju bude dovoljan da dovede do realizacije kapitalnih projekata. Ministar Vujović je istakao da se efekti fiskalne politike najbolje vide na smanjenju kamata, tako da su sredstva za tu namenu smanjena za 16 milijardi dinara, kao i da će svako naredno zaduživanje biti po nižim kamatnim stopama, ispod 2 odsto. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izneo je analizu predloga budžeta za 2018.godinu istakavši da je mali i održiv deficit ono što je u ovom predlogu dobro, a još bolje je to što se vidi da je taj nivo moguće održavati i u narednim godinama. Tako nizak deficit i izbalansiran budžet omogućiće brzo opadanje duga u odnosu na ekonomsku snagu zemlje za oko 2 procentna poena, tako da će sledeće godine pasti sa 65 odsto na 63 odsto. Fiskalni savet smatra da je dug i dalje visok, a njegovo smanjenje vodi ka porastu privrednog rasta, istakao je Petrović. On je dodao da su u budžetu prihodi i rashodi realno planirani, i pohvalio je pozitivnu promenu u strukturi rashoda u korist investicija. Kritikujući predlog budžeta za narednu godinu Petrović je naveo da su u prvom redu te kritike upućene na zadržđavanje privremenih mera sa početka konsolidacije, koje i dalje ostaju na snazi, što Fiskalni savet smatra neopravdanim. Fiskalni savet smatra da ima prostora za rashode, a pre svega za ukidanje privremenog umanjenja penzija. Zatim, zabrana zapošljavanja ostaje na snazi, a ukupni nivo zaposlenosti u javnom sektoru odgovara standardima po broju stanovnika u Evropi, pa dodatno smanjenje zaposlenosti može otežati stvari u ovom sektoru. Fiskalni savet smatra da su zarade u javnom sektoru iznad ekonomske snage zemlje i smatra da bi fond plata trebalo da raste sporije. Fiskalni savet smatra da je pozitivno to što će biti povećane investiticije, rast u ukupnoj državi biće 3,6 BDP-a i na srednji rok bi trebalo da ide na 4,5 BDP-a. Međutim, ima nedovoljno investiticija u zdravstvo, školstvo i zaštitu životne sredine, istakao je Petrović. I poslednja kritika odnosila se na proceduru, odnosno, nedostavljanje predloga zakona na vreme, kao i na potrebu da se donese završni račun budžeta koji će se razmatrati u Narodnoj skupštini. Petrović je dodao i da Fiskalni savet nije za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, jer smatra da otvaraju mogućnost utaje poreza. Na kraju sednice, predstavnici Kancelarije za budžet predstavili su analizu predloženog budžeta za 2018.godinu. Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su sve predložene zakone i odluke. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Saša Radulović, Zoran Krasić, Milorad Mirčić i Goran Ćirić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.