Na 13. sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, koja je održana 23. novembra 2018. godine, predsednik Miodrag Linta i članovi Odbora razmotrili su aktivnosti Konferencije srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona. Sednici su prisustvovali predstavnici Srba iz Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije, Slovenije i Albanije.
Na početku sednice predsednik Odbora Miodrag Linta je istakao da u osam država regiona živi blizu dva miliona Srba. Dodao je i da se Srbi u regionu susreću sa različitim problemima, u zavisnosti od države u kojoj žive. Zadovoljavajući položaj uživaju Srbi u Rumuniji i Mađarskoj, dok je najteži u Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, sa kojih je proterano preko milion Srba, rekao je predsednik Odbora. U teškom položaju nalaze se Srbi koji žive u Crnoj Gori jer aktuelni režim u Podgorici diskriminatorskom politikom nastoji da se na sledećem popisu stanovništva smanji procenat Srba, a da se pređe granica od 50 odsto građana koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci. Položaj Srba u Albaniji je takođe izuzetno težak. Srbi u Makedoniji imaju problema sa informisanjem dok u Sloveniji Srbi nemaju status nacionalne manjine.
Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog Saveta Crne Gore, Momčilo Krajišnik, predsednik Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske”, Branislav Rajić, predsednik Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji, Saša Milošević, potpredsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj, Pavle Jakoja Brajović, predsednik udruženja srpske manjine u Albaniji, Ivan Stoilković, poslanik u Skupštini Republike Makedonije i Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba Rumunije, govorili su o zajedničkim, ali i pojedinačnim problemima sa kojima se susreću Srbi u zemljama regiona.
Opšti problemi Srba u regionu su vezani za slobodnu upotrebu srpskog jezika i ćirilice, za obezbeđivanje neophodnih udžbenika na srpskom jeziku, dobijanje statusa nacionalnih manjina u pojedinim zemljama, zapošljavanje Srba u državnim institucijama, do pojedinačnih problema vezanih za određenu zemlju.
Momčilo Vuksanović je govorio i o inicijativi da se prikupe potpisi kako bi se povuklo priznanje lažne države Kosovo od strane Crne Gore a Momčilo Krajišnik o prekoj potrebi da se očuva ćirilično pismo, te omogući liberalizacija protoka robe na granici Srbije i Srpske. Branislav Rajić je istakao da u Sloveniji mora doći do formiranja nacionalnog saveta, kako bi Slovenija priznala Srbe kao nacionalnu manjinu, dok je Saša Milošević govorio o potrebi prisnije veze Srbije i Hrvatske, što bi donelo boljitak u položaju Srba u Hrvatskoj. Ognjan Krstić istakao je da, i pored toga što Srbi u Rumuniji imaju status nacionalne manjine, problem predstavlja očuvanje pisma.
Na sastanku su govorili i Jovan Vlaović, predstavnik Zajedničkog Veća opština u Vukovaru, Srđan Milalković, zamenik Gradonačelnika Vukovara iz reda Srba, Gordana Jović Stojkovska, predsednica srpske zajednice u Makedoniji, Mile Šapić iz Koalicije udruženja izbeglica i Budimir Milojko iz Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske.
Linta je na kraju duge i iscrpne diskusije istakao da Srbiji nedostaje posebno državno telo koje bi se bavilo pitanjima Srba iz regiona, ako ne na nivou ministarstva, onda barem na nivou kancelarije, i to one koja bi se bavila samo pitanjima i problemima Srba iz regiona, jer su oni daleko drugačiji od problema Srba u dijaspori.
Linta je istakao da će nakon sednice Odbor sastaviti zaključke sa sastanka sa specifičnim i opštim zahtevima, koji će na narednoj sednici biti usvojeni i po kojima će nastaviti da se radi u budućnosti kako bi se rešavala pitanja Srba iz regiona.
Predsednik Odbora informisao je ostale članove Odbora o aktivnostima između dve sednice Odbora i ukratko obrazložio teme obavljenih razgovora.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mirjana Dragaš, Marjana Maraš, doc. dr Ivan Bauer, mr Ivan Kostić, Aleksandar Marković, Aleksandar Čotrić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Dragan Veljković i prim. dr Vlado Babić.
