MIODRAG LINTA

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Miodrag Linta do sada je bio narodni poslanik u četiri saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u 9. sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2012. godine do danas.

U 10. sazivu bio je zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

U 11. sazivu bio je predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

U 12. sazivu bio je član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, član Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 496 sati, 27 puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, a u traženju obaveštenja i objašnjenja je učestvovao jednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 395 puta, od čega je 390 puta glasao “za” i dva puta “protiv”

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 43. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, i zamenik člana Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske integracije.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1969. godine u Karlovcu. Gimnaziju je završio u Karlovcu, osnovne studije započeo na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek istorija, gde je završio i postdiplomske studije. Predavao je istoriju u vise beogradskih osnovnih i srednjih škola.

U periodu od 2008. do 2015. bio je predsednik Koalicije udruženja izbeglica.

Predsednik je Saveza Srba iz regiona i upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma, nevladine organizacije koja okuplja Srbe iz Hrvatske.

Živi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 06.11.2022, 11:31

Osnovne informacije

Statistika

  • 81
  • 2
  • 10 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 3 godine i 10 sati

Poštovani gospodine Linta, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje na odgovor

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 13 dana

Poštovani, Trenutno se ne nalazim u zemlji pa Vam šaljem mamin broj, moje je pitanje bilo u vezi uništenih stvari u Hrvatskoj, popis smo pravili izmedju pet i sedam godina a odgovor nikad nije stigao. Anđelka Hvala Vam na brzom odgovoru. S poštovanjem, Vanja

Uništene stvari u ratu u Hrvatskoj

odgovoreno za 1 dan i 18 sati

Poštovani, Moji roditelji su izmedju pet i sedam godina,(ne secaju se tacno), uglavnom moglo se poslati spisak unistenih stvari u Hrvatskoj, zanima ih da li će biti nesto od toga ili ne, nikad nisu dobili nikakav odgovor, samo da je zaprimljeno putem E mail,-a, puno hvala na brzom odgovoru.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, želim na početku da svim građanima Srbije čestitam slavu Mitrovdan, sa željom da je provedu i proslave u miru, veselju i dobrom raspoloženju.

Na današnji dan navršilo se 30 godina od kada su Nevesinjska brigada i druge jedinice Hercegovačkog korpusa odbranile Istočnu Hercegovinu i Republiku Srpsku od daleko nadmoćnijeg neprijatelja, od muslimansko-hrvatskih snaga.

Takođe, Nevesinjska brigada je odbranila Istočnu Hercegovinu i Republiku Srpsku u drugoj Nevesinjskoj bici dve godine kasnije, 1994. godine. Borci Nevesinjske brigade i drugih jedinica Republike Srpske su vodili teške, krvave borbe 1992. i 1994. godine i uspeli su nadčovečanskim naporima da odbrane Srpsku Hercegovinu i Republiku Srpsku.

U tim borbama pokazali su veliko junaštvo, herojstvo i spremnost na žrtvu. U slavnim Mitrovdanskim bitkama stradala su 63 borca Nevesinjske brigade i njihova žrtva ne sme nikad biti zaboravljena, kao što ne sme nikad biti zaboravljena žrtva više od 23.000 boraca koji su dali svoje živote za odbranu Republike Srpske i za odbranu svog naroda.

Želim da kažem jednu nespornu činjenicu, da se Srbija u prethodne tri godine suočava sa ogromnim izazovima i da se nalazi u veoma teškoj i složenoj situaciji. Svi se dobro sećamo 2020. i 2021. godine i pandemije korona virusa, nakon te pošasti imamo energetsku krizu koja se ogleda u povećanoj inflaciji, recesiji i višestruko uvećanim troškovima struje, gasa i nafte.

Moram da se zahvalim Vladi Republike Srbije koja je u prethodne tri godine pokazala ozbiljnost, odgovornost, preduzela niz konkretnih mera podrške privredi i građanima. Takođe pozdravljam mere koje je najavio ministar finansija, pomenuću samo neke od njih. Dakle, treći put imamo pomoć mladima od 16 do 29 godina u visini 5.000 dinara, prethodno smo imali dva puta po 100 evra, zatim imamo povećanje penzija za penzionere od 1. novembra u visini od 9%, a od 1. januara biće više od 12%, zatim veoma važna činjenica da je obezbeđeno 15 milijardi dinara za socijalno ugrožene kategorije građana, 16,5 milijardi dinara za podsticaje u poljoprivredi i niz drugih mera. Ono što bih želeo da posebno istaknem i da pohvalim da je Vlada u prethodne dve i po godine četiri puta obezbedila novčanu pomoć za jednu od ugroženih kategorija građana Srbije, to je 1,7 miliona penzionera.

Podsećam da je Vlada u četiri navrata dala pomoć. Dakle, 2020. godine 4.000 i 5.000, prošle godine 50 evra ili skoro 6.000 dinara i početkom ove godine 20.000 dinara. Dakle, penzioneri, korisnici Fonda PIO Srbije dobili su u prethodne dve i po godine novčanu pomoć u visini od 35.000 dinara i zaista sve pohvale za Vladu i za osetljivost koju je pokazala prema toj kategoriji građana Srbije.

Međutim, moram da kažem da ima jedna kategorija penzionera koji su diskriminisani i koji nisu bili obuhvaćeni ovim merama Vlade. Radi se o penzionerima koji su rodom i poreklom sa područja država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Radi se oko 100.000 penzionera sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine i oko 25.000 penzionera sa područja današnje Slovenije, Crne Gore i Makedonije. Velika većina njih nisu korisnici Fonda PIO Srbije, jer su svoj radni staž ostvarili u bivšim jugoslovenskim republikama.

Činjenica je da oni sa formalne strane nisu imali to pravo. Međutim, radi se o građanima koji savesno ispunjavaju svoje obaveze, koje su iskrene patriote i koji se osećaju diskriminisano i kao građani drugoga reda, zato što su smatrali da je njima država i Vlada treba da pomogne, da i oni lakše prebrode posledice pandemije korona virusa.

Apelovao bih na ministra finansija da vidimo mogućnost u ovom rebalansu budžeta ili ako nije moguće sada barem u budžetu za 2023. godinu, da se penzionerima koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, nisu korisnici Fonda PIO Srbije, njih 120.000 da Vlada izdvoji sredstva i svakom tom penzioneru isplati po 35.000 dinara novčane pomoći i da na taj način ti penzioneri budu izjednačeni sa 1,7 miliona penzionera korisnika Fonda PIO Srbije. mislim da bi to bila jedna pravedna, humana mera i ti bi građani osećali da država Srbija i da Vlada ima jednak odnos i prema korisnicima Fonda PIO Srbije, ali i prema njima. Podsećam da velika većina tih penzionera ima veoma male penzije, mi imamo desetine hiljada penzionera iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su prebacili svoja prebivališta sa područja Hrvatske, Republike Srpske, Federacije BiH u Srbiju i automatski su izgubili zaštitne dodatke. Na primer, minimalna penzija u Hrvatskoj je 120 evra, kada neko prebaci prebivalište iz Hrvatske u Srbiju njegova stvarna penzija je, recimo, 30 evra ili 35 evra. Znači, on dobija 40 evra. E sad, neki njegov komšija korisnik Fonda PIO Srbije koji ima penziju 50.000, on je u prethodne dve i po godine dobio 35.000 dinara novčane pomoći, što je za svaku pohvalu, ali ovaj penzioner iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Slovenije tu novčanu pomoć nije dobio.

Dakle, apel ministru finansija i Vladi da vidimo u ovom rebalansu budžeta ili ponavljam budžetu za 2023. godinu da se i ovoj kategoriji građana Srbije isplati ta novčana pomoć.

Takođe, za pohvalu je činjenica da je Vlada svim punoletnim građanima Srbije u četiri navrata isplatila novčanu pomoć takođe da lakše prebrode podsticaje korona virusa 2020. godine 100 evra, a prošle godine u tri navrata dva puta po 30 evra i treći put krajem prošle godine 20 evra. Međutim, jedna kategorija građana Srbije, njih 26.000 građana koji imaju i dalje formalno izbegličke ili prognaničke karte, dakle nemaju formalno prebivalište, nego imaju boravište u Srbiji, njima ta novčana pomoć nije isplaćena i ti se građani osećaju razočarano, ogorčeno, nezadovoljno, diskriminisano, jer tu izbegličku kartu je izdao MUP Republike Srbije, dakle Ministarstvo unutrašnjih poslova, i taj dokument je važeći pred svim nadležnim državnim i lokalnim organima i bilo bi fer da se i tim građanima isplati ta novčana pomoć u visini od 180 evra koju su dobili svi punoletni građani u prethodne dve godine.

Posebno važna tema jeste rešavanje stambenog pitanja ugroženih građana Srbije. Tu imamo posebnu kategoriju prognanih Srba sa područja Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, kao naravno i prognani Srbi i drugi nealbanci sa područja Kosova i Metohije. Podsećam da je Vlada 2012. godine počela realizaciju regionalnog stambenog programa, čiji cilj je bio da se u narednih pet do šest godina, dakle najkasnije do 2018. godine reši stambeno pitanje oko 20.000 prognaničkih porodica, u najvećoj meri sredstvima Evropske unije i drugih donatora.

Srbija je 2012. godine zatražila 302 miliona evra od Banke za razvoj Saveta Evropa koja je sprovodila taj projekat, međutim, u prethodnih deset godina mi smo povukli samo 134 miliona. Nažalost, 168 miliona evra nije povučeno zato što se taj program od nadležnih institucija, pre svega Komesarijata za izbeglice i Jedinice za upravljanje projektima pri Vladi Srbije realizovao izuzetno sporo. To je apsolutno nedopustivo, neprihvatljivo, da mi nismo povukli sva ta sredstva da rešimo stambeno pitanje najvećih žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ja sam početkom marta imao sastanak sa predstavnicima Odbora za rešavanje stambenog pitanja prognanih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH sa ministarkom Brnabić. Premijerka Brnabić je obećala kada se formira nova Vlada da će nova Vlada doneti program rešavanja stambenog pitanja i da će u budžetu za narednu godinu biti obezbeđena značajna sredstva da krenemo u realizaciju tog programa.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije imamo blizu 6.000 porodica koje su ostale ispod crte, dakle koji imaju pravo da im se reši stambeno pitanje, bilo kroz gradnju stanova, dodelu paketa građevinskog materijala da završe svoje kuće, montažne kuće ako imaju svoj plac i kupovinu seoskih imanja.

Očekujem da Vlada, odnosno da se u budžetu za 2023. godinu obezbede, ponavljam, odnosno opredele značajna sredstva, da tih skoro šest hiljada porodica koji su bodovani, koji su ostali ispod crte, zato što nismo povukli sva sredstva od banaka za razvoj Saveta Evrope, počnu i konačno reše u razumnom vremenskom roku. Takođe, imamo još oko šest hiljada porodica za koje treba raspisati javne pozive. Za ova četiri vida rešavanja stambenog pitanja s ciljem da Vlada ispuni svoje obećanje iz 2012. godine i reši to važno humanitarno pitanje.

Na kraju bih želeo samo dati jedan primer loše i spore realizacije tog programa, o tome više zna gospodin Vesić, to je pitanje 133 stana u ulici dr Ivana Ribara na Novom Beogradu. Naime, 2018. godine raspisan je javni poziv za gradnju 133 stana na Novom Beogradu i 250 stanova u naselju Ovča sledeće 2019. godine. Sada 250 stanova u naselju Ovča je gotovo završeno, a još uvek nije počela gradnja 133 stana za porodice na Novom Beogradu.

Šta je problem? Od banke za razvoj Saveta Evrope obezbeđeno je 4,7 miliona evra za izgradnju te zgrade pošto se kasnilo u realizaciji, povećani su troškovi gradnje. Vlada je obezbedila dodatna sredstva u visini od 1,6 miliona evra i svi smo očekivali da će izvođač radova da krene u avgustu, septembru sa gradnjom te zgrade, međutim izvođač radova je iz neobjašnjivih razloga raskinuo ugovor sa jedinicom za pravljenje projekata sa JUPOM i sada su ti ljudi ogorčeni. Četiri godine čekaju da se sagradi ta zgrada. Među njima imamo porodice sa bolesnom decom i kojima ta lokacija upravo treba zbog lečenja svoje dece.

Želim da apelujem i na ministra finansija i gospodina Vesića i na Vladu, da ako možemo već u ovom rebalansu budžet da obezbedimo 6,5 miliona evra koliko košta izgradnja te zgrade, da ispnimo obećanje za te 133 porodice, da se ta zgrada konačno sagradi, da država kaže mi smo preuzeli obaveze, mi ispunjavamo obaveze, građani ne trebaju, te porodice ne trebaju da snose posledice zato što nadležni državi organi nisu odgovorno i ozbiljno pristupili realizaciji tog projekta.

Molim vas, ako možemo već sada u ovom rebalansu budžeta da obezbedimo, ponavljam, to je negde oko 750 miliona dinara, za izgradnju zgrade u dr Ivana Ribara, dakle 133 stana i da se konačno objavi konačna lista i da se ti ljudi sledeće godine konačno usele u svoje stanove. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2022.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ova dva dana slušali smo neargumentovane kritike vezano za Predloga zakona o ministarstvima. Zbog malo vremena koje preostalo našoj poslaničkoj grupi, ja ću vrlo kratko na tu temu govoriti i ponoviću jednu činjenicu.

Dakle, pitanje broja ministarstava nije suštinsko pitanje. To je, pre svega, tehničko pitanje, pitanje za mandatara i njegovu viziju Vlade sa kojom će raditi u narednom periodu. Mi smo mogli da imamo Predlog zakona o ministarstvima sa 10, 12 ili 15 ministarstava, a da sa druge strane imamo, u tom smanjenom broju ministarstava, 20 ili 30 novih sektora na čelu sa državnim sekretarima. Šta bi suštinski promenili? Ne bi suštinski ništa promenili. Dakle, ključna stvar nije broj ministarstava, nego program buduće Vlade i realizacija toga programa u narednom periodu i rezultati koje ćemo meriti, dakle, nakon isteka mandata te Vlade.

Ono što je važno istaći jeste da se Srbija suočava sa brojnim i teškim izazovima u današnjem vremenu. Na prvom mestu su brutalni, sve žešći pritisci vezano za KiM i sukob u Ukrajini. Stav državnog rukovodstva je veoma jasan. Dakle, Srbija nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, Srbija se zalaže za postizanje pravednog, trajnog rešenja koji će poštovati Ustav naše države i Rezoluciju 1244. Naravno, do tog rešenja treba doći isključivo putem dijaloga.

Koji su drugi brojni izazovi? Znači, to je pitanje daljnjeg ekonomskog razvoja i napretka i očuvanja i povećanja životnog standarda građana u teškim uslovima, koji su izazvani sukobom u Ukrajini, vezano za nestašicu hrane, vezano za nedostatak energenata, povećanu inflaciju itd.

Sledeći izazov tiče se zdravstvene situacije, odnosno potencijalne opasnosti da ćemo u nastupajućoj zimi imati možda novi talas korona virusa i potrebno je maksimalno jačati kapacitete našeg zdravstva.

Naredni izazov tiče se energetske krize. Naravno, svi smo svedoci činjenice da je jedno od ključnih pitanja u današnjem svetu pitanje cene nabavke energije, energenata, odnosno da se naša država, ali i sve druge države u svetu suočavaju sa pitanjem nabavke energenata.

Sledeći izazov tiče se odbrambene i vojne moći, odnosno važnost da nova Vlada nastavi sa jačanjem naše policije i vojske vezano za opremu, naoružanje i povećanje životnih standarda njenih pripadnika.

Važno pitanje, takođe, jeste pitanje demografije, jedno od ključnih pitanja. Činjenica jeste da su prethodne Vlade preduzele niz konkretnih mera i aktivnosti sa ciljem da se poveća natalitet. Naravno, rezultati nisu zadovoljavajući, ali to nije problem samo Srbije. To je problem niza razvijenih zemalja i treba da vidimo iskustva tih pojedinih zemalja koje su bile uspešne u borbi protiv pada nataliteta, da učimo iz tih iskustava i da sami preduzmemo dodatne sistemske mere u tom pravcu.

Takođe važno pitanje jeste pitanje poljoprivrede i dodatnih ulaganja vezano za proizvodnju hrane.

U drugom delu izlaganja dao bih akcenat na dva važna pitanja, a jedno se tiče položaja Srba u regionu. U osam država regiona živi blizu dva miliona Srba. Možemo reći da samo u dve države položaj Srba je dobar, odnosno da današnja Mađarska i Rumunija poštuju prava Srba, poštuju njihov nacionalni, verski i kulturni identitet.

U ostalim državama regiona, nažalost, položaj Srba je težak. Posebno je tragičan na području današnje Hrvatske i Federacije BiH gde imamo ratno nasleđe. Dakle, pola miliona proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske, pola miliona proteranih Srba sa područja današnje Federacije BiH.

Naravno, problem Srba u Sloveniji i pitanje njihovog statusa. Srbi kao najveća etnička grupacija i dalje nemaju status nacionalne manjine, dok slovenačka nacionalna manjina u Srbiji, kojih ima svega 5.000, imaju taj status. Treba da ga imaju, ali mislim da je to važno pitanje da konačno se reši pitanje statusa našeg naroda u Sloveniji.

Takođe, težak položaj Srba u Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji vezano, dakle, za diskriminaciju i u delu zakonodavstva, ali pre svega za diskriminaciju u postupanju nadležnih državnih i lokalnih vlasti. U tom smislu mislim da bi bilo dobro razmišljati da imamo ministarstvo za Srbe u regionu. Dakle, da imamo jedno ministarstvo koje bi imalo dve snažne pravne službe – pravnu službu za Hrvatsku, pravnu službu za BiH, jer u Srbiji živi stotine hiljada proteranih Srba, a veliki broj proteranih Srba živi širom sveta, dakle, u današnjoj Evropi, evropskim zemljama, Americi, Australiji, Novom Zelandu i na drugim mestima. Velika većina njih nisu ostvarili svoja imovinska, stečena i statusna prava. Mislim da bi te dve pravne službe trebale zajedno sa tim ministarstvom da vode aktivnu borbu za povratak tih oduzetih imovinskih, stečenih i statusnih prava vezano za stanarska prava, vezano za oteto poljoprivredno, šumsko zemljište, za naknadu štete za uništenu imovinu, zaostale neisplaćene penzije, otete stanove, lokale i niz drugih pitanja.

Potrebno je pokrenuti suštinski dijalog. Temelj tog dijaloga treba da bude jedan veoma važan međudržavni sporazum. To je Bečki sporazum o sukcesiji koji je ratifikovan u parlamentima svih država naslednica bivše Jugoslavije i po međunarodnom pravu i po ustavima tih država ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona. Posebno je značajan Aneks sedam toga Sporazuma koji se zove privatna svojina i stečena prava. U njemu se veoma jasno kaže da svim građanima i svim pravnim subjektima moraju biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. decembar 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim.

Drugo važno pitanje jeste pitanje progona časnih i čestitih srpskih veterana. Mi smo svedoci činjenice da etnički motivisana pravosuđa u Zagrebu, Sarajevu i Prištini pokreću montirane sudske postupke, otvaraju istrage, podižu optužnice, organizuju suđenja na osnovu lažnih dokaza, na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika, a imaju dva cilja. Prvi cilj je zastrašivanje srpskih veterana i prognanih Srba i drugih oštećenih građana da se ne vraćaju na svoja ognjišta, a drugi cilj jeste da se verifikuje bezočna laž, odnosno lažni mit o srpskoj agresiji 90-ih godina. To jedna brutalna izmišljotina.

Srpski narod 90-ih godina nije bio agresor, srpski narod je vodio oslobodilačke ratove i na području današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine i na području Kosova i Metohije.

Imamo primer današnje skandalozne presude predsedniku Privrednog veća opštine Zvečan, Ivanu Todosijeviću, koji je osuđen od strane Osnovnog suda u Prištini zbog verbalnog delikta, odnosno samo zbog toga što je rekao nespornu istinu, da je Račak izmišljena stvar i da je to bio povod za NATO agresiju. Nadam se da će više istance imati dovoljno razuma i mudrosti da se poništi ova skandalozna i sramna presuda.

Treba da razmišljamo o tome da imamo jednu posebnu instituciju, kancelariju za pomoć osumnjičenim, optuženim i osuđenim Srbima za ratne zločine. Ta bi kancelarija trebala da ima ozbiljan budžet i da pruža svu stručnu, pravnu i finansijsku pomoć časnim srpskim veteranima koji su se borili za svoj narod i svoju državu, da im pomogne da se brane od montiranih sudskih postupaka koje, ponavljam, pokreću etnički motivisana pravosuđa u Zagrebu, Sarajevu i Prištini.

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, takođe kao i prethodni govornici, smatram donošenje zakona čiji je cilj novčana pomoć mladima od 16 do 30 godina u visini od 100 evra opravdanom merom Vlade Republike Srbije, kao i niz drugih mera koje je Vlada Republike Srbije preduzimala u prethodnom periodu i koje će preduzimati u narednom razdoblju. Podsećam da uskoro će biti isplata u visini od 10.000 dinara za zaposlene u zdravstvu, a u februaru se očekuje isplata u visini od 20.000 dinara za penzionere.

Ono što bih hteo da istaknem u svom kratkom izlaganju jeste da imamo dve ciljne grupe koje u prethodne dve godine, dakle, od početka korona virusa nisu bile obuhvaćene merama Vlade Republike Srbije. Jedna od njih jesu penzioneri koji su rodom i poreklom sa područja država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Radi se o oko 125.000 penzionera, od toga 59.000 sa područja današnje Hrvatske, 41.000 sa područja današnje Bosne i Hercegovine i oko 25.000 sa područja Slovenije, Makedonije i Crne Gore.

Podsećam da velika većina ovih penzionera koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije nisu korisnici Fonda PIO Srbije, svega manji deo njih nije, i to je bio razlog za Vladu Republike Srbije da se toj grupi građana ne isplati novčana pomoć. Podsećam da je Vlada Republike Srbije 2020. godine isplatila u dva navrata 9.000 dinara novčane pomoći penzionerima. Ove godine to je bilo 6.000 dinara, a kao što sam rekao u februaru se očekuje isplata još 20.000 dinara novčane pomoći za penzionere.

Moram da kažem da me je u prethodnom periodu zvao veliki broj penzionera koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, ti su ljudi ogorčeni, razočarani, nezadovoljni. Smatram da je u pitanju diskriminacija. Velika većina tih penzionera imaju veoma male penzije, izgubili su zaštitne dodatke u državama u kojima su ostvarili svoje penzije. Veoma savesno ispunjavaju svoje obaveze. Apelovao bih na gospođu ministarku Matić da prenese i premijerki Brnabić i članovima Vlade da se nađe mehanizam i način da se isplati novčana pomoć i penzionerima koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, a nisu korisnici Fonda PIO Srbije. Mislim da i tim penzionerima treba pomoći da lakše prebrode posledice koje je izazvala pandemija korona virusa. Dakle, radi se ukupno o 35.000 dinara. Dakle, ponavljam, 9.000 dinara 2020. godine, 6.000 dinara prošle godine i 20.000 dinara biće isplaćeno u februaru ove godine.

Druga ciljna grupa koja nije bila obuhvaćena ovim veoma korisnim merama Vlade Republike Srbije jeste oko 26.000 građana Srbije koji imaju i dalje status izbeglih i prognanih lica, dakle nemaju formalnopravno prebivalište, ličnu kartu, nego imaju prijavljeno boravište i imaju izbegličke ili prognaničke karte koje isto izdaje MUP Republike Srbije na onom istom mestu gde se izdaju lične karte za građane Srbije.

Podsećam, 2020. godine svi punoletni građani su dobili novčanu pomoć u visini 100 evra, prošle godine ta pomoć je iznosila u tri tranše 80 evra, dakle, ukupno 180 evra, uz dodatne mere su dobili građani Republike Srbije koji su punoletni i koji imaju prebivalište. Samo tu novčanu pomoć u visini od 180 evra 2020. i 2021. godine nije dobilo 26.000 prognanih lica sa područja Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine. Takođe apelujem na gospođu Matić da prenese premijerki Brnabić da se nađe način da se i za ovih 26.000 građana Republike Srbije koji imaju status izbeglih i prognanih lica takođe isplati novčana pomoć. Ti se ljudi osećaju takođe razočarano. Smatram da se radi o diskriminaciji. Mislim da bi bilo fer i pošteno da ove dve ciljne grupe, 26.000 prognanih lica sa područja Hrvatske i Federacije BiH i oko 25.000 penzionera koji su rodom i poreklom sa područja bivše Jugoslavije takođe budu obuhvaćeni, ponavljam, ovim veoma korisnim i odgovornim merama Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije.

Prvo pitanje tiče se rešavanja stambenog pitanja proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH. Naime, u Srbiji živi više od 12 hiljada prognaničkih porodica iz Hrvatske i Federacije BiH koji još uvek nisu rešili svoje stambeno pitanje. Takođe, živi više od hiljadu prognaničkih porodica kojima Komesarijat za izbeglice i migracije ne omogućava da konkurišu za rešavanje svog stambenog pitanja, jer se formalno nisu prijavili kao izbegla lica na popisu 1996. godine. Takođe, ima značajan broj prognaničkih porodica kojima se onemogućava pravo otkupa svojih stanova koji su izgrađeni sredstvima međunarodnih donacija i EU.

Postavljam pitanje Vladi - da li će Vlada Republike Srbije da nastavi regionalni stambeni program u saradnji sa EU i da konačno reši stambeno pitanje svih prognaničkih porodica i sva ostala nerešena pitanja u procesu integracije?

Drugo pitanje tiče se otete i uzurpirane imovine i stečenih prava stotina hiljada proteranih Srba sa područja Hrvatske i Federacije BiH. Naime, tokom rata i posle rata proteranim Srbima u Hrvatskoj i Federaciji BiH uzurpirana je ili oteta imovina, poljoprivredno i šumsko zemljište, zaostale neisplaćene penzije, stanarska prava, nepriznat deo radnog staža, nije omogućena naknada štete za uništenu i oštećenu imovinu u klasičnim terorističkim akcija širom hrvatskih gradova i gradova u Federaciji BiH i niz drugih pitanja.

Postavljam pitanje Vladi - da li će Vlada Republike Srbije da pokrene suštinski dijalog sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom o pronalaženju pravičnog i trajnog rešenja otete i uzurpirane imovine i stečenih prava proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH? Temelj tog dijaloga mora da bude jedan veoma važan međudržavni sporazum, Bečki sporazum o sukcesiji, odnosno Aneks Sedam toga sporazuma koji se zove Privatna svojina i stečena prava i u njemu se jasno kaže da svim građanima moraju biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim. Taj Bečki sporazum o sukcesiji ima jaču pravnu snagu od zakona u BiH i Hrvatskoj zato što je taj sporazum ratifikovan i u Skupštini BiH i u Saboru Republike Hrvatske.

Treće pitanje odnosi se na progon, sudski progon pripadnika bivše JNA, pripadnika Vojske Republike Srpske i pripadnika Vojske Republike Srpske Krajine za ratne zločine. Naime, u prethodnih 26 godina etnički motivisano pravosuđe u Zagrebu i Sarajevu vršu progon časnih srpskih boraca koji su se borili za svoj narod i državu, koji su se borili za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije. Šta je cilj etnički motivisanog pravosuđa u Sarajevu i Zagrebu? Cilj je da se donese što više lažnih presuda na osnovu lažnih dokaza, na osnovu lažnih iskaza svedoka saradnika da bi se opravdala besmislena i potpuna laž i izmišljotina bošnjačkih i hrvatskih političara da je Srbija i Srbi tobože izvršili agresiju na BiH i Hrvatsku, a da su Bošnjaci i Hrvati tobože bile nevine žrtve veliko-srpske agresije.

Postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada Republike Srbije da osnuje kancelariju za pomoć optuženim, osumnjičenim i osuđenim Srbima za ratne zločine, da im pruži punu pravnu, finansijsku, stručnu pomoć da se brane od montiranih sudskih postupaka pravosuđa u Zagrebu i Sarajevu?

Konačno, postavljam pitanje Tužilaštvu za ratne zločine – da li će Tužilaštvo za ratne zločine konačno da počne da pokreće istrage i podiže optužnice za brojne brutalne, masovne i svirepe zločine koje su počinili pripadnici tzv. armije BiH, hrvatske vojske, raznih bošnjačkih i hrvatskih paravojnih formacija?

U prethodnom periodu Tužilaštvo za ratne zločine, dakle, od svog osnivanja 2003. godine do kraja prošle godine na osnovu informacije koja im je dostavljena podiglo je 217 optužnica. Nacionalna struktura tih optužnica je sramna i skandalozna. Od tih 217 optužnica 190 je podignuto protiv Srba, 21 protiv Albanaca od kojih je 17 iz dinarske grupe oslobođeno ekspresno iako su postojali brojni dokazi za zločine protiv našeg naroda na području Metohije, četiri optužnice protiv Bošnjaka i svega dve optužnice protiv Hrvata. To je apsolutno skandalozni i sramni rad Tužilaštva za ratne zločine.

Dakle, postavljam pitanje, još jednom – kada će Tužilaštvo za ratne zločine da procesuira sve odgovorne za brojne brutalne i masovne zločine nad srpskim civilima i srpskim ratnim zarobljenicima tokom građanskog rata u Hrvatskoj i BiH?

Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih postavio poslaničko pitanje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kao što je dobro poznato u Srbiji živi više stotina hiljada građana koji su učestvovali u ratovima 90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije. Radi se o više stotina hiljada boraca i svi oni očekuju da konačno njihovo pitanje bude rešeno na jedan sistemski način donošenjem novog zakona o borcima, o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica palih boraca.

Proces pripreme donošenja zakona traje već više godina i svi očekujemo da on uskoro uđe u Skupštinsku proceduru. Među ključnim pitanjima koje borci očekuju da budu rešena jeste između ostalog i pitanje boračkog dodatka, zatim pitanje regulisanja postraumatskog stresa, pitanje boračke penzije i niz drugih pitanja.

Opet ću kao što sam to radio više puta u Skupštini istaći jedan poseban problem, a tiče se preko 50 hiljada pripadnika vojske Republike Srpske Krajine, čije statusno pitanje obim Predlogom zakona nije obuhvaćeno.

Naime, ovim Predlogom zakona krajiškim borcima priznaje se ratni staž samo do 27. aprila 1992. godine, do dana stvaranja Savezne Republike Jugoslavije. Ovim Predlogom zakona ne priznaje se period posle 27. aprila 1992. godine i zbog te činjenice 50 hiljada krajiških boraca se oseća ogorčeno jer smatraju da nisu vodili nikakav privatni rat nego da su se časno i pošteno borili za interese svog naroda, za Srbiju i Jugoslaviju.

Želim samo navesti nekoliko primera zbog čega smatram da krajiškim borcima treba priznati ratni staž. Prvo, već u prethodnom periodu svim krajiškim oficirima i podoficirima priznat je ratni staž u dvostrukom trajanju za čitavo vreme rata. Postavlja se pitanje – sa kim su krajiški oficiri i podoficiri komandovali ako se njima priznaje ratni staž, a njihovim borcima ne?

Takođe podsećam i o tome sam govorio više puta da je Hrvatska svojim zakonom o pravima hrvatskih veterana pre nekoliko godina u potpunosti izjednačila prava pripadnika Hrvatskog veća odbrane i susedne BiH sa pravima pripadnika hrvatske vojske i u tom smislu nije pravila nikakvu razliku. Dakle, moje mišljenje je da ovaj Predlog zakona mora da bude dopunjen sa ovom odredbom, da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Mislim da bi na taj način bila ispravljena istorijska nepravda i da bi na taj način Srbija poslala jasnu poruku da priznaje krajiške borce i da priznaje njihovu časnu i poštenu borbu. U suprotnom ispašće tačna lažna teza hrvatske strane da su Srbi, odnosno Krajišnici izvršili agresiju na Hrvatsku, što je apsolutna laž.

Takođe bih postavio pitanje Ministarstvu pravde – da li će konačno biti obezbeđena sredstva da se pomogne optuženim Srbima za ratne zločine u njihovoj odbrani? Velika većina boraca živi u veoma teškoj situaciji i jedva sastavlja kraj sa krajem, a sada se suočava sa velikim brojem optužnica koje podiže hrvatsko tužilaštvo, tužilaštvo BiH, a najveći broj tih optužnica zasnovan je na lažnim činjenicama. Dakle, očekujem i tražim da Ministarstvo pravde pomogne krajiškim borcima, odnosno svim borcima da u njihovoj odbrani za istinu i pravdu. Inače, u suprotnom ispašće tačna teza Sarajeva i Zagreba da su Srbi tobože bili agresori i zločinci, a da su Hrvati i Bošnjaci tobože bili žrtve koji su vodili oslobodilačke ratove. To je apsolutno neprihvatljivo i zbog toga je veoma važno da Srbija pomogne odbranu boraca vezano za ratne zločine.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Dobro je poznato da je tokom devedesetih godina u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije srpski narod doživeo ogromna i brutalna stradanja.

Podsećam da je sa područja današnje Hrvatske proterano preko pola miliona Srba, da je sa područja današnje Federacije BiH proterano takođe preko pola miliona Srba, a da je sa područja Kosova i Metohije proterano preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca. Tokom devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije desili su se i brutalni zločini nad srpskim civilima, ratnim zarobljenicima. Pomenuće neke od tih činjenica.

Na području današnje Hrvatske, srpski narod je doživeo brojne zločine tokom i posle hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija. Podsećam da je na području zapadne Slavonije tokom jeseni i zime 1991. godine proterano preko 70.000 Srba i ubijeno preko 2.000 Srba. U pitanju su zločinačke akcije „Otkos“, „Orkan“ i „Papuk 91“. Takođe Srbi su doživeli brojna stradanja tokom ostalih hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija „Maslenica“, „Miljevački plato“, „Medački džep“, „Bljesak“ i kao završni čin etničkog čišćenja Srba sa područja zapadne Slavonije i posebno po zlu poznata akcija „Oluja“ koja predstavlja najveće etničko čišćenje na području posleratne Evrope, odnosno posle završetka Drugog svetskog rata.

Takođe, brojni zločini su se desili nad Srbima i u nizu hrvatskih gradova, od Dubrovnika, preko Zadra, Šibenika, Splita, Gospića, Siska, Karlovca do Bjelovara, Darovara, Osijeka, Vukovara i mnogih drugih mesta.

Nažalost, gotovo niko od počinilaca, organizatora i nalogodavaca tih zločina nije kažnjen. Brojni zločini nad Srbima su se desili i na području BiH. Pomenuću samo velike zločine, brutalna ubistva Srba na području Sarajeva, zatim, na području srednjeg Podrinja u regiji Birač, u opštinama Zvornik, Vlasenica, Milići, Šekovići, Bratunac, zatim na području Bosanske posavine, u opštinama Brod, Orašje, Derventa, Brčko i ostali. Podsećam da na području Bosanske posavine, krajem marta 1992. godine se desio prvi veliki masovni zločin u čitavoj BiH nad srpskim narodom.

Veliki zločini su se takođe desili na području zapadno krajiških opština, od strane pripadnika ne samo tzv. Armije BiH, nego i pripadnika hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća odbrane. Podsećam na te zločine, od Mrkonjić grada gde je pronađena grobnica od 181 Srbija koji je brutalno ubijen na tom području, zatim zločini u opštinama Bosanski petrovac, Glamoč, Grahovo, Drvar, Sanski most, Bihać, Bosanska krupa, Ključ, Jajce. Takođe, brojni zločini na području zapadne Hercegovine. Da ne pominjem zločine koji su se dešavali nad Srbima na KiM, od Prištine, Podujeva, Orahovice, Peći, Gnjilana, sela Klečka, Starogradsko, Goraždevac i mnogi drugi.

Postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Prvo pitanje – koliko optužnica za ratne zločine je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo od svog osnivanja od 2003. godine do danas?

Drugo pitanje – koja je tačna struktura optužnica prema nacionalnoj pripadnosti? Prema mojim informacijama, Tužilaštvo za ratne zločine od svog osnivanja do danas, dakle, od 2003. godine je podiglo 180 optužnica, a od toga 161 protiv Srba, 15-ak protiv Albanaca, dve protiv Bošnjaka, muslimana i dve protiv Hrvata. Zanima me da li je to tačna informacija?

Treće pitanje – da li Tužilaštvo za ratne zločine planira da ubrza proces prikupljanja dokaza za ratne zločine protiv Srpskog naroda?

Da li Tužilaštvo za ratne zločine planira u narednom periodu da organizuje suđenja zajedno sa Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, da li planira da organizuje suđenja u odsustvu, pošto je očigledno da pravosuđa Zagrebu, Sarajevu i Prištini nemaju političku volju da to čine. To nisu nezavisna i profesionalna pravosuđa. U pitanju su etnički motivisana pravosuđa. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 03.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.07.2016 - 03.08.2020.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 126.00 RSD 03.08.2020 -