OLIVERA OGNJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godine. Živi u Grockoj, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani menadžer.

Bila je direktorka JKP “Grocka”.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:38

Osnovne informacije

Statistika

  • 84
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 19 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 27 dana i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pred nama je predlog odluke za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Imali smo priliku da se upoznamo sa biografijom predloženog kandidata gospodina Martinovića iz koje se vidi da je kroz karijeru pokazao svoju izuzetnu stručnost i kvalifikovanost. Sigurana sam da će svoje poslove i dalje obavljati odgovorno i uspešno.

Ono što želim da naglasim jeste moje veliko zadovoljstvo što smo zahvaljujući reformama i odličnom radu rukovodstva Narodne banke Srbije i guvernerke Tabaković, na kraju oktobra ove godine imali bruto devizne rezerve na najvišem nivou od 2000. godine, što znači nakon 19 godina i iznosile su 13,49 milijardi evra.

Narodna banka Srbije je putem intervencija kupovine deviza na domaćem deviznom tržištu za 10 meseci 2019. godine, povećala bruto devizne rezerve za 2,23 milijarde evra, što je najzdraviji način povećanja rezervi jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje niti druge obaveze.

Takođe, ono što je jako važno jeste da se na ovaj način dodatno jača otpornost domaćeg finansijskog sistema i time se podstiče razvoj finansijskog tržišta i finansijskog sistema u celini.

Mi danas imamo stabilan kurs dinara, smanjuje se kreditni rizik učesnika na finansijskom tržištu. Niska, stabilna i u potpunosti kontrolisana inflacija u prethodnim godinama omogućila je veća ulaganja, povećala je potrošnju i štednju i u celini promenila preduzetničku inicijativnost građana.

Inflacija u Srbiji u oktobru 2019. godine bila je za 0,1% viša nego u septembru dok u poređenju sa istim mesecom prošle godine iznosi 1%, a pre sedam, osam godina inflacija je bila na nivou od 10% do 14% i prilično je oscilirala.

Kamatne stope na dinarske kredite konstantno su u padu. Na ovaj način je Narodna banka Srbije podstakla kreditnu aktivnost, podstakla je investicije i naše preduzetnike da ulažu u privredu. Dakle, povećano investiranje i prošireno poslovanje, što doprinosi održivom privrednom rastu uz rast BDP koji je do sada iznosio 3,49%.

Dinarska štednja sada je četiri puta veća u odnosu na 2012. godinu i raste ubrzano. U julu mesecu ove godine je registrovano više od 71 milijarde dinarske štednje. Raste ulaganje stranih investitora u državne hartije od vrednosti, što je pre sedam godina bila misaona imenica za domaće tržište.

Da podsetim, da na osnovu odluke Narodne banke Srbije građani imaju pravo da im banke obračunavaju rate po istoj vrsti kursa po kojoj im je odobren kredit i da je kurs dinara 117,47 za jedan evro, odnosno niži danas, odnosno niži nego 2012. godine.

Takođe, zahvaljujući odluke Vlade Republike Srbije i predsednika Vučića rešeno je nasleđe velikog problema u Srbiji koji su predstavljali stambeni krediti u švajcarskim francima, za leks specijalis Zakon o švajcarcima i rešenje ovog problema država je izdvojila 11,7 milijardi dinara iz državnog budžeta da bi se bankama namirile obaveze 15.785 građana zaduženih u švajcarcima. Podsetiću da je to bilo u aprilu ove godine.

Deset milijardi evra priliva direktnih stranih investicija tokom 2015. godine do 2018. godine koji se i dalje nastavlja ubrzanom dinamikom predstavlja znak poverenja. Konkretno potvrda poverenja jeste i emisija desetogodišnje evroobveznice na međunarodnom tržištu po kamatnoj stopi od 1,6%. Ovo je samo mali deo velikog broja dobrih rezultata i reformi koje je sprovela Narodna banka Srbije, koji doprinose daljem razvoju privrede Republike Srbije.

Dakle, vođenjem dobre monetarne politike kroz održavanje stabilnosti deviznog kursa dobijena je mogućnost da Vlada Republike Srbije pažljivim planiranjem pronađe način da ponovo podigne privredu koja je predugo bila na izdisaju i podigne životni standard građana.

Srbija je sada zemlja u kojoj se sve više ulaže, dugoročno i u kojoj se državna imovina ne prodaje u bescenje. Ponovo je priznata i ugledna zemlja u svetu. Jasno je naš predsednik Aleksandar Vučić i naša Vlada se ne bave skandalima i spletkarenjem već samo i isključivo našom Republikom Srbijom.

Iza nas ne stoje nelegalne gradnje i bez obzira što trpimo posledice i milionske štete zbog lošeg smera i izdajničke politike kojom nas je vodila žuta vlast. Iza nas ne stoje pozivi na nasilje i mržnju, nerad i izdaju, napuštene fabrike i otpušteni radnici. Iza nas su isključivo i sa ponosom ću reći rezultati. Stotine kilometara novih puteva, nove fabrike, radna mesta.

Na svakom koraku se obnavlja i gradi, od Beograda na vodi i predivnih kula do škola, bolnica, parkova i svega onoga što čini jedno novo i lepše okruženje za bolji i sigurniji život građana Srbije.

Iza nas su sigurne plate i penzije koje su u stalnom porastu, smanjeni izdaci prema državi i moderniji život. Zato pozivam sve kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene zakona i tačke iz dnevnog reda. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kada govorimo o Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, prvo se postavlja pitanje šta je bezbedan proizvod zato što treba da ispunjava zdravstvene i bezbednosne standarde kako bi se izbegli svi rizici po zdravlje.

Ono što je najbitnije, neophodan je dobro organizovan inspekcijski nadzor. Zahvaljujući standardizaciji naših propisa sa EU, građani Srbije će biti izloženi manjem riziku kada kupuju robu, tako da više ne bi trebalo da se kod nas mogu nesmetano kupiti proizvodi koji su opasni po zdravlje i koji su u međuvremenu povučeni sa tržišta EU.

U skladu sa time je direktiva opšte bezbednosti proizvoda, koja ima za cilj da se, osim sprečavanja rizika i nadzora bezbednosti proizvoda, obaveštava Evropska komisija o merama preduzetim za ozbiljne i neposredne rizike.

Alarmantni su i zabrinjavajući podaci o omiljenim igračkama naše dece koje stižu u Srbiju švercom. Na primer, Ministarstvo zdravlja je ispitivanjem uzoraka popularne dečije igračke ljigavac pronašlo zabrinjavajuću količinu hemijskog elementa bor. Deca ovaj proizvod neretko stavljaju u usta, što može dovesti do trovanja, stomačnih problema, upale kože, iritacije, povraćanja, glavobolje. Slična je situacija i sa lekovima. Zato apelujem na građane da ne kupuju lekove na pijacama samo zato što su jeftiniji i to bez obzira da li je lekovima istekao rok trajanja. Ovi lekovi su apsolutno nebezbedni i nose rizik od ugrožavanja zdravlja.

Švercovana roba je opasna po zdravlje. Proizvodi koji se prodaju na crno ne prolaze kontrolu kvaliteta i zdravstvenu ispravnost proizvoda. Zahvaljujući strožijoj primeni propisa i kontroli prošle godine je veliki broj proizvoda povučeno sa tržišta. Imamo niz primera. Povučeni su lekovi - eferalgan, ranisan, ranitidin, 2017. godine povučeni su kremovi „Cipiripi“ i niz drugih proizvoda koji su utvrđeni kao štetni po zdravlje građana.

Naravno, najviše pažnje se obraća na bezbednost hrane. Jedno od najosetljivijih pitanja za svako društvo i ulažu se veliki napori da se osigura da je hrana koju jedemo bezbedna, da ne sadrži viruse, bakterije, parazite ili hemijske supstance, izazivajući preko 200 oboljenja od dijareje do kancera. Ipak, svaka se strana može kontaminirati u bilo kom momentu distribucije i zato je bitno da šaljemo mobilne timove koji će kontrolisati ove proizvode.

Kontrola je pojačana i na prelazima, pijacama, marketima, u objektima u kojima se prodaje brza hrana. Ubrzano se radi na stvaranju uslova za razvoj industrije hrane kako bi podigli njenu konkurentnost na zahtevnom svetskom tržištu.

Iz budžeta je izdvojeno tri miliona evra za opremu laboratorija gde se ispituje bezbednost i kvalitet hrane. Zahvaljujući naporima Vlade Srbije, građani vide da se svakodnevno radi na jačanju administrativnih kapaciteta, usklađivanju i edukaciji kako bi se obezbedila puna bezbednost namirnica na tržištu.

Srbija se razvija pravim putem. Ide smerom u cilju podizanja standarda života naših građana. Ja čestitam Vladi na svim postignutim rezultatima.

U Danu za glasanje, SNS će podržati sve predložene zakone. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas pred nama imamo vrlo bitne zakone koji se tiču informacione bezbednosti i poštanskih usluga. S obzirom na to da je težnja i nacionalni i strateški cilj Republike Srbije da postane država članica EU, ali i da bi povećala svoje prisustvo na međunarodnoj sceni i izgradila svoju poziciju u međunarodnim pregovorima o pitanjima sajber bezbednosti, Republika Srbija prati, primenjuje i praktikuje različite principe koje promovišu i usvajaju međunarodne organizacije čiji je ona član.

Zahvaljujući visokim ocenama za borbu protiv sajber kriminala, kao i za regulativu u ovoj oblasti i zaštitu ključnih servisa, Republika Srbija je prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti na 10. mestu na listi od 69 zemalja.

Izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu je jedan od projekata koji bi trebalo da unapredi rad elektronske uprave. Pored najmodernije infrastrukture, Data centar će omogućiti bržu, efikasniju i bezbedniju elektronsku upravu i garantovaće bezbednost podataka građana Srbije.

Osnovana ideja je povezivanje baze podataka od značaja za funkcionisanje državne administracije u jednu centralizovanu bazu. Ovo će omogućiti milionske uštede za poreske obveznike i trebalo bi da olakša muke građana koji bi sve poslove sa državnom administracijom mogli da reše putem mobilnog telefona ili jednim odlaskom na šalter javne uprave.

Ide se ka tome da građani celokupnu komunikaciju sa državnom upravom u naredne tri godine mogu da izvrše preko interneta, a kancelarija za IT i e-upravu je prvi korak u ovom pravcu.

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija od strane države, privrede i građana je sve više u porastu. Preko 99% preduzeća koristi internet priključak, dok, s druge strane, preko 60% domaćinstava u Srbiji ima internet konekciju.

Prema podacima MUP-a, broj prijavljenih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala raste 50% godišnje i napadi na servere državnih organa su sve učestaliji.

Posebna je značajna bezbednost dece, koja uz mobilne telefone koriste i internet. Istraživanja pokazuju da je čak dve trećine dece bilo izloženo nekoj vrsti onlajn rizika, odnosno digitalnom nasilju i opasnoj situaciji. Zato je jako bitno upoznavanje, uvođenje različitih obuka i testiranje u cilju povećanja ove bezbednosti.

Zahvaljujući naporima Vlade Srbije, lokalne samouprave unapređuju informacione sisteme, kapacitete IT službenika i procedure za upravljanje podacima građana. Organizuju se obuke i radionice za zaposlene i građane u cilju podizanja svesti na ovu temu.

Novina u Predlogu zakona o poštanskim uslugama se odnosi na odgovornost pošiljaoca poštanske pošiljke i obezbeđuje se veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga. Vrlo detaljno je uređena odgovornost poštanskog operatera i naknada štete koju je poštanski operater dužan da nadoknadi korisniku.

Uređeno je i poglavlje poštanskih maraka, što takođe predstavlja novinu. Ovaj predlog zakona za jedan od ciljeva ima i borbu protiv sive ekonomije. Uvode se obaveze identifikacije i evidentiranje registarskog borja ličnih isprav pošiljalaca, odnosno primalaca otkupnih, vrednosnih i pošiljaka sa ličnim uručenjem u cilju sprečavanja pranja novca, finansiranje terorizma i prometa robe neregistrovanih subjekata.

Šta to znači? To znači da će prilikom slanja i primanja pošiljki poštanski operateri biti u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i evidentirati registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca, odnosno da legitimišu pošiljaoce i primaoce. U slučaju da jedna od strana odbije da pokaže svoju ličnu kartu, isporuka neće moći da se obavi.

Identifikacija pošiljaoca paketa, po sadašnjem zakonu, nije obavezna. Tako se dešava da inspekcija prilikom kontrole pošiljka pronađe i akciznu robu, poput rezanog duvana, a da ne može da uđe u trag pošiljaocu. To ovim zakonom treba da se promeni i da se uvede obavezna identifikacija.

Porastom elektronske trgovine i naručivanjem preko raznih internet prodavnica Pošta Srbije preko svojih šaltera otpremi oko 100 hiljada paketa. Samo u 2018. godini ostvarila je neto dobit od 2,3 milijarde dinara. Poslovni prihodi Pošte Srbije u prošloj godini su za 3,2% veći od planiranih, odnosno za 0,2% veći od prihoda koji su ostvareni u 2017. godini. U 2018. godini u poštama Srbije pruženo je 457 miliona usluga, odnosno više od 38 miliona usluga mesečno.

Na kraju, smatram da su predloženi zakoni od velike važnosti za nastanak digitalizacije i modernizacije Srbije koje uz zalaganje predsednika Aleksandra Vučića i Vlade u svakoj grani privrede pokazuje ogromni napredak i podiže standard života građana Srbije. U danu za glasanje ću podržati sve predložene zakone. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -