OLIVERA OGNJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godine. Živi u Grockoj, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani menadžer.

Bila je direktorka JKP “Grocka”.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:38

Osnovne informacije

Statistika

  • 95
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 9 meseci i 27 dana i 10 sati

Poštovana gospođo Ognjanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 8 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Govoriću o zakonu o potvrđivanju Aneksa I, Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan. Potvrđivanjem ovog aneksa, Srbija jača regionalni značaj i ceo smer politike kojom se vodi naša Vlada i naš predsednik Vučić je povećanje i unapređenje povezanosti Srbije sa međunarodnim tržištem, ubrzanje ekonomskog razvoja i da se modernizuju i revitalizuju stare i podstakne razvoj novih grana industrije.

Srbija i Azerbejdžan potpisali su u januaru, kao što je moja koleginica već pomenula 2012. godine Sporazum o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji, čiji je cilj da se unapredi bilateralna, ekonomska i tehnološka saradnja, uključujući i saradnju u oblasti razvoja i realizaciju infrastrukturnih projekat.

Baš zbog potrebe produbljivanja saradnje, a u cilju realizacije novih infrastrukturnih projekata, u januaru ove godine sačinjen je Aneks I ovog sporazuma. To podrazumeva auto-put Ruma-Šabac, most preko reke Save, brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica i druge, a novi put koji će povezivati Rumu, Šabac i Loznicu će biti nastavak brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma, odnosno Fruškogorskog koridora. Ukupna dužina ove saobraćajnice je oko 80 km, od čega je 25 km dužina budućeg auto-puta Ruma-Šabac, a brza saobraćajnica Šabac-Loznica 55 km.

Kompanije iz Azerbejdžana pokazale su se već kao pouzdani partneri i to posebno u oblasti infrastrukture, što smo prethodno i pokazali izgradnjom deonice Koridora 11, od Ljiga od Preljine. U maju 2018. godine potpisan je zajednički akcioni plan o strateškoj saradnji i više bilateralnih dokumenata. Podsetiću na sporazume o unapređenju trgovinske i ekonomske saradnje i o vazdušnom saobraćaju.

Suština je da su naši odnosi sada na nivou strateškog partnerstva. Do sada smo potpisali preko 20 bilateralnih sporazuma koji predstavljaju osnov za dalju saradnju u raznim oblastima, tako da imamo sve političke i pravne preduslove da naši ekonomski odnosi budu na najvišem nivou.

Azerbejdžan je zainteresovan za saradnju u turizmu, poljoprivredi, informacionim tehnologijama, zdravstvu i farmaceutskoj industriji, a širi se saradnja i u energetskom sektoru. Imamo kontinuiranu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, na čemu smo zahvalni, koja posebno dolazi do izražaja u međunarodnim organizacijama, protivljenjem prijema Kosova u njihovo članstvo, o čemu svedoči i glasanje u Interpolu.

Na kraju, da bi država ojačala, mora da širi saradnju sa drugim državama. Srbija danas sarađuje sa istokom i zapadom. Dobija podršku i pruža prijateljsku ruku svima koji žele uspešnu i dugoročnu saradnju.

Mi smo u proteklih nekoliko godina imali čitav niz međunarodnih sporazuma koji produbljuju ekonomsku saradnju. Bitno je da naglasim da će svaki uticati na podizanje nivoa standarda života građana i otvarati mogućnosti za nova radna mesta, a to je najbitnije za budućnost građana Srbije.

Činjenica je da smo 2019. godinu završili sa stopom nezaposlenosti manjom od 9%, što je dva i po puta manje od 2012. godine i stanja koje smo zatekli u državi. U protekle četiri godine izgrađeno je 320 km autoputeva po najvišim svetskim standardima. Imamo stabilan budžet i prva smo zemlja po prilivu direktnih stranih investicija. Znači, imamo političku i finansijsku stabilnost, zbog čega Vlada Srbije može da pruži garancije za sve nove investicije.

Stalno slušamo primedbe i optužbe na svaki ostvareni projekat, na svaki predlog koji tek treba da se usvoji i to tako traje već nekoliko godina. Postaviću samo jedno pitanje - zašto ništa niste uradili za ovu zemlju kada ste imali priliku?

Duboko verujem i podržavam ovaj smer kojim ide naša Vlada, na čelu sa predsednikom Vučiće i u danu za glasanje ću podržati sve predloge zakona. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice poslanici, mi danas govorimo o veoma važnom setu zakona, sporazuma koji će produbljivanjem i unapređenjem međunarodne saradnje dovesti do jačanja sistema bezbednosne, antikorupcijske, vojne i ekonomske grane u našoj zemlji.

Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije, u okviru antikorupcijske inicijative jugoistočne Evrope sa protokolom o izmenama i dopunama Memoranduma, vidimo da je važenje memoranduma produženo na neodređeno vreme zato što je prepoznata potreba o regionalnoj saradnji u borbi protiv korupcije.

Takođe, sporazum o bezbednosnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske koji je zaključen u oktobru 2019. godine, potvrđuje da je utvrđena obostrana potreba da se uredi saradnja u borbi protiv krivičnih dela, naročito u vezi sa terorizmom, organizovanim kriminalom, trgovinom ljudima, drogama i sličnim supstancama.

Izazovi sa kojima se suočavamo prevazilaze okvire država, regiona i kontinenata. Nabrojaću samo par, terorizam i ekstremizam, organizovani kriminal, ilegalne migracije, trgovina ljudima, ekonomska neizvesnost. Smatram da se ovi međusobno povezani problemi mogu jedino efikasno rešavati većom interakcijom, boljom koordinacijom i saradnjom orijentisanom na postizanju rezultata. Neophodna je razmena informacija, iskustava, strategija, planova. Ovo zauzvrat učvršćuje stabilnost i bezbednost u regionu, što je u interesu, kako regiona, tako i Međunarodne zajednice.

U suočavanju sa ovim izazovima, Srbija odgovorno i solidarno razvija saradnju na svim nivoima, na regionalnom, evropskom i globalnom planu, sa svim prijateljima i partnerima. Tokom poslednjih godinu dana u Srbiji je sprovedena obimna zakonodavna aktivnost i ulažu se veliki napori u unapređenje primene propisa u praksi i saradnji svih učesnika u sistemu za sprečavanje finansiranja terorizma. Sprovedene su reforme i na institucionalnom nivou i formirane nove institucije, kao što je Uprava za igre na sreću, a važnu ulogu u sprovođenju refomri u skladu sa preporukama FATFA i Manivala, ima i Uprava za sprečavanje pranja novca.

Kao rezultat aktivnosti sprovođenja plana od juna 2019. godine, objavljeno je da se Srbija više ne nalazi na sivoj listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Terorističke organizacije zarađuju novac i od trgovine narkoticima ili ljudima, u svojim redovima najčešće imaju ekperte u novim komunikacionim tehnologijama za dalje umrežavanje i regrutaciju novih članova.

Zato želim da istaknem da je ogromna uloga u sprečavanju i otkrivanju ovih radnji upravo MUP i želim da vam čestitam na nizu akcija u kojima ste pomogli otkrivanju kriminalnih mreža. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije krajem 2018. godine u okviru Službe za borbu protiv terorizma uspostavilo je i Odsek za sprečavanje zloupotrebe javnih izvora i interneta, čime je omogućeno sprovođenje onlajn istraga sa ciljem obezbeđivanjem dokaza za potrebe krivičnog gonjenja izvršilaca ovog krivičnog dela.

Kada se govori o korupciji i kriminalu moram da podsetim građane Srbije da je Vuk Jeremić miljenik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića potrošio blizu osam miliona dolara na svoju nevladinu organizaciju CIRST koju karakterišu netransparentnost aktivnosti, ogromne sume iz kompanija sa kojima je sarađivao dok je bio ministar i neistine o izvorima finansiranja njegove kampanje. Umešan je u međunarodnu korupciju i kriminal i ponižavanje naše države. Za prošlu izbornu kampanju je na račune njegove firme za konsalting uplaćeno preko 7,5 miliona evra. Zaista bi bilo pravedno da se ovakvi kriminalci stavi pod istragu dok se ne utvrde sva krivična dela koja su počinili.

Predloženim Zakonom o potvrđivanju vojnog okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske doprinosi se daljem podizanju sistema međunarodne vojne saradnje, odbrane i unapređenja operativne funkcije i sposobnosti Vojske Srbije. Mi sada, zaista, možemo da kažemo da Vojska Srbije u potpunosti kontroliše srpsku teritoriju, čuva bezbednost i nikada neće dozvoliti da se bilo kakva politička nestabilnost preliva na našu teritoriju. Uloga Srbije je da bude oslonac mira, stabilnosti i razvoja na Balkanu.

Naša Vlada je ponovo vratila poštovanje, ugled i čast Srbije. Imamo Vladu na čelu sa premijerkom Anom Brnabić koja ozbiljno planira i dugoročno gradi bolju i lepšu Srbiju.

Ovim sporazumima Srbija stvara jednu dobru okolnost, miroljubivu i solidarnost okolinu i komšije zasnovanu na međusobnoj povezanosti i preko potrebnoj pomoći. Dakle, pre svega naša Vlada ovim sporazumima potencira prijateljske odnose, a to je ono što nam treba u daljim evrointegracijama naše zemlje. Povezanost sa zemljama kao što je Republika Turska i saradnja MUP sa zemljama, dodatno će pospešiti i saradnju u drugim oblastima, kao što je privreda, finansije, saobraćaj i infrastruktura, a pre svega saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine narkoticima, oružjem, radioaktivnim materijalima. Što sve ukupno rečeno doprinosi podizanju kvaliteta života građana u jednom sinhronizovanijem sistemu zajedničke borbe.

Danas imamo predsednika Srbije koji predstavlja našu zemlju na najbolji mogući način, tako da je podigao naš ugled u svetu i da je sve više investitora koji u našoj zemlji vide ambijent povoljan za nove investicije. Ova vlast je uradila deset puta više od drugih. Otvoreno je na hiljade novih radnih mesta, javni dug je pao na 47% i očekuje se dalji pad, penzije i plate se povećavaju, u svakoj sferi društva se vidi poboljšanje i napredak. Ja vam čestitam na nesebičnom trudu i zalaganju i pozivam kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene zakone.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, odmah na početku ću reći da podržavam predlog finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti koji su podnešeni 29. novembra 2019. godine. Zasnovani su na rezultatima u prethodne tri godine i pokazuju da prihodi u 2020. godini treba da budu veći za 19,24% od planiranih u 2019. godini po osnovu naknade, što je rezultat usvajanja pravilnika o tarifama. Bitno je naglasiti da je Komisija potpuno finansijski nezavisna institucija, odnosno ne zavisi od budžeta Republike Srbije.

Izuzetno je važno što smo izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, investicionim alternativnim fondovima i Zakona o tržištu kapitala omogućili da se poveća dostupnost i proširi baza potencijalnih investitora u državne hartije od vrednosti, što predstavlja veliki uspeh za našu državu i potvrđuje da smo stekli i održavamo finansijsku stabilnost, a time i poverenje investitora u naše hartije od vrednosti.

Podsećam građane da se Srbija prošle godine ponovo vratila na međunarodno tržište kapitala. Imali smo dve važne misije obveznica od milijardu i od 550 miliona evra sa istorijskim niskom kamatno stopom od 1,2%. Imali smo emisiju obveznica gde nominovanih u evrima na period od 20 godina i u dinarima na period od 12 godina, što naravno sve govori u prilog jačanja poverenja investitora.

Zašto možemo reći da se ispunjavaju svi standardi razvijenog tržišta kapitala? Upravo zato što je izgubljeno poverenje stranih i domaćih investitora predstavljalo ključni problem na srpskom tržištu. Uz to, intenzivno se radi na snažnom regionalnom povezivanju tržišta kapitala zbog čega možemo biti spremni na bilo kakvu finansijsku krizu.

Danas kapital u Srbiji više nije skup. Preduzeća dobijaju povoljnije kredite po mnogo nižim kamatnim stopama. Novac koji investiramo jesu konkretni projekti, projekti koje vode povećanju konkurentnosti, rastu ekonomije i privrede, doprinose stabilnosti i miru, a sve to stvara privlačnu klimu za nove investitore.

U 2019. godini imamo direktne strane investicije koje iznose 3,8 milijardi evra i ponosni smo što je u poslednje tri godine Srbija po drugi put svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija. Zato se intenzivno ulaže u infrastrukturu i stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta što je razlog novih stranih investicija i otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta.

Ova Vlada je pokazala da je sposobna i odlučna da sprovede suštinske reforme koje su dovele do ekonomskog napretka i do velikih promena u našem načinu života. Realni rast BDP-a u 2019. godini u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je preko 4% i to je rezultat bržeg rasta građevinarstva i fiksnih investicija.

Upravo to su pokazatelji i rezultati reformi koje je započela prethodna i nastavila ova Vlada. Danas smo ponosni na činjenicu da od svetskih finansijskih institucija dobijamo potvrde o ispravnoj ekonomskoj politici koja garantuje stabilnost i sigurnost poslovanja. Srbija je prepoznata kao zemlja koja je atraktivna investitorima koji žele da investiraju u svoj kapital.

Nalazimo se na čelu rang liste po broju stranih investicija za 2019. godinu. Na Duing biznis listi Svetske banke za 2020. godinu Srbija je napredovala za četiri mesta i sada se nalazi na 44. mestu, od 190 zemalja sveta. Prošle godine smo bili 48. I dalje smo najbolje plasirani u kategoriji izdavanja građevinskih dozvola, gde smo deveti na svetu. Srbija se već treću godinu za redom nalazi u top 50 zemalja na svetu po uslovima poslovanja.

Pre samo nekoliko godina živeli smo u zemlji koja je bila na finansijskom dnu, u svakom smislu ovih reči. Milijarde opljačkanih evra, planski upropašćene privatizacije, uništena privreda samo su deo izdajničko-interesnih poslova koje su radile demokrate. Imena i nedela ovih tajkuna nikako ne treba zaboraviti radi istine i pravde, jer jednoga dana će morati da sednu pred sud mafijaši koji su se za svoj račun bavili ekonomijom kako bi uništili domovinu naših predaka.

Danas građani vide da se Srbija menja, prepoznaju rad i to su pokazali svojim poverenjem koje su nam dali u najtežim momentima, kada je Srbija bila na ivici bankrotstva. Kroz proteklih nekoliko godina dokazalo se da je smer politike kroz koju nas vodi predsednik Vučić ispravan, da vodi u potpunu stabilizaciju javnih finansija i obezbeđuje stabilnost za rast u godinama i decenijama koje slede. Ja duboko verujem da je to jedini put kako bi srpska ekonomija potpuno ozdravila i omogućila našoj deci lepu i sigurnu budućnost u Srbiji.

U danu za glasanje podržaću sve predloge finansijskih planova. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -