MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 42
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 10 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 20 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalne delatnosti.

Zakonom je propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje, uvoza i stavljanja na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i njihov izvoz. Bezbednost proizvoda ovde igra ključnu ulogu kod potrošača koji svakodnevno kupuju i koriste različite proizvode. Očekivanja potrošača su da proizvod će raditi na pouzdan i bezbedan način bez rizika po zdravlje i bezbednost korisnika ili negativni uticaj na životnu sredinu.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda potpunije i preciznije preuzimaju se odredbe direktive evropske zajednice o opštoj bezbednosti proizvoda. Izmene i dopune su rezultat sveobuhvatne analize primene važećeg zakona koji je usvojen 2009. godine.

Članom 2. Predloga zakona menja se pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih određeni finalni proizvodi ne bi mogli da se koriste. Naveden je primer baterija.

Pored toga dopunjena je i definicija obmanjujućih proizvoda tako što je pojašnjeno koje rizike sa sobom nosi obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače, naročito za decu, mogu da dovedu do gušenja, trovanja ili perforacije u digestivnom traktu.

Našla sam podatak da pre usvajanja zakona 2009. godine od novembra do januara meseca, od novembra 2007. godine do januara 2008. godine iz prodaje je povučeno preko 510.000 komada igračaka, vrednih oko 23,5 miliona dinara na našem tržištu, a kako je navela i naša ovlašćena predstavnica Snežana Paunović, i u EU povučeni su proizvodi koji su nebezbedni za decu, poput dečijih kolica, autosedišta, i navedeno je da je oko 700 igračaka za decu povučeno, a deo tih igračaka dospeo je i na naše tržište.

Pojašnjava se da će javnosti posebno biti dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama. Opšta bezbednost proizvoda, koja se uređuje ovim zakonom, predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača i istovremeno zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanosti kako potrošača o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Očekivani efekat ovog zakona jeste dalji korak ka unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno plasiranje bezbednih proizvoda i jasnija pravila ponašanja u oblasti zaštite potrošača.

Ključni zadatak nadležnih organa i cilj ovog zakona je uspostavljanje efikasnost nadzora na tržištu za postizanje bezbednosti proizvoda uz minimalno opterećenje privrede. Ovim zakonom precizira se nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u oblasti obmanjujućih proizvoda. Nadležni organ u čijem delokrugu je sprovođenje aktivnosti i primena mera nadzora tržišta koji imaju za cilj opštu bezbednost neprehrambenih proizvoda obavezuje se na primenu načela i procedura propisanih ovim zakonom.

Ovaj zakon daje mogućnost unapređenja saradnje između nadležnih organa i privrednih subjekata u svrhu ostvarivanja cilja zakona koji se ovim izmenama i dopunama nedvosmisleno povezuje sa većim nivoom zaštite i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Pored organa tržišnog nadzora, ovaj zakon daje značajno mesto i određuje ulogu organa carinskog nadzora. Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i podzakonskim aktima za sprovođenje tog zakona Uprava carine je preuzela obavezu saradnje sa nadležnim organima tržišnog nadzora. Na osnovu zakona omogućena je saradnja i koordinacija u razmeni informacija o opasnim proizvodima između organa tržišnog nadzora, Uprave carina, uz koordinaciju tog sistema preko ministarstva nadležnog za trgovinu.

Informacije o opasnim proizvodima moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost tih informacija. Zakon će obezbediti pravnu sigurnost svim učesnicima na tržištu. Predloženim rešenjima građana i privredni subjekti će biti u potpunosti informisani ne samo o opasnim proizvodima, već i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost i o preduzetim merama. Navedene informacije će biti dostupne na veb adresi unapređene verzije softvera koji podržava rad nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima. Cilj zakona je da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i njihove imovine.

Na kraju da malo izađem iz teme i da vam kažem da sam imala priliku da kao član Odbora za poljoprivredu biram između odlaska na Staru planinu ili u Moskvu i ja bih izabrala Moskvu.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković, u svom izlaganju izneo je stav da će poslanička grupa SPS podržati sve zakone iz drugog zajedničkog pretresa i istakao je značaj koje ovi zakoni imaju za poslaničku grupu SPS, a ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Zakon o reviziji.

Pružanje usluga revizije finansijskih izveštaja u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o reviziji, koji je stupio na snagu 24. jula 2013. godine i podzakonskim aktima za njegovo sprovođenje.

Osnovni razlozi, kao što smo mogli da čujemo danas, za izradu novog Zakona o reviziji, su usklađivanje sa zahtevima novih propisa EU, kojima se uređuje ova oblast i otklanjanje uočenih nedostataka u primeni postojećih zakonskih rešenja.

Predlog zakona posebnu pažnju posvećuje pitanju unutrašnje organizacije društva za reviziju. U Predlogu zakona definisano je da kontrola kvaliteta rada licenciranih, ovlašćenih revizora, društva za reviziju i samostalnih revizora prelazi u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti, čime se povećava nezavisnost kontrole.

Unapređen je sistem sankcija kojim će se destimulativno delovati i sprečiti buduća ponašanja koja bi ugrožavala objektivno i kvalitetno pružanje revizorskih usluga u delu koji se odnosi na mere u postupku kontrole kvaliteta rada društva za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Primena aktuelnog Zakona o reviziji pokazala je postojanje određenih nedostataka u regulisanju i sprovođenju zakona u praksi. Pre svega, potrebno je uvesti novine u postojeći sistem javnog nadzora kako bi se isti unapredili i kako bi on imao jača ovlašćenja, pre svega po pitanju sprovođenja kontrole kvaliteta i izricanja sankcija.

Potrebno je pojednostaviti sistem izricanja mera društvima za reviziju i licenciranim ovlašćenim revizorima, u smislu da se kontrola izricanja mera, ako za to postoji potreba, odvija efikasnije i da se ubrza postupak. Uvedene su nove odredbe u zakonu, koje definišu subjekta revizije, profesionalnu etiku, profesionalni skepticizam, matičnu državu članicu, nezavisnost i objektivnost, kao i odredbe koje će početi sa primenom prijemom Republike Srbije u EU.

Bilo je komentara vezano za ovu odredbu, ali mislim da je za nas, za državu, bez obzira na to kada ćemo ući u EU, važno da mi uredimo svoju državu, pa kad god to bilo.

U novom zakonskom rešenju detaljnije je regulisana obaveza čuvanja poslovne tajne društva za reviziju i licenciranih ovlašćenih revizora tokom vršenja zakonske revizije. Radi podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja, unapređen je obuhvat mera, kazni koje mogu biti izrečene za nepoštovanje zakona i pravila struke, kao i njihova efikasnost.

Predlogom zakona zabranjeno je krivično osuđenim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima, da budu osnivači i vlasnici društva za reviziju.

Komisija i ministarstvo nadležno za poslove finansija imaće krajnju odgovornost za kvalitet obavljanja revizije u Republici Srbiji.

Prenosom nadležnosti po pitanju kontrole kvaliteta obavljanje revizije iz komore ovlašćenih revizora u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti biće pojednostavljen i ubrzan postupak kontrole i izricanja sankcija društvima za reviziju i revizorima zbog nepoštovanja odredaba zakona i pravila struke.

Umesto u tri institucija, postupak će se odvijati u okviru jedne institucije – Komisije za hartije od vrednosti. Radi obavljanja ovih nadležnosti, a na osnovu sporazuma, Komisija će preuzeti lica zaposlena u komori ovlašćenih revizora na poslovima kontrole kvaliteta.

Sistem kontrole kvaliteta biće ustanovljen na nezavisniji, efikasniji, efektniji način i usklađen sa najboljom profesionalnom praksom.

U Predlogu zakona o reviziji propisana je i minimalna forma revizorskog izveštaja.

Sve predložene izmene treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta revizorskih izveštaja, što za posledicu treba da ima poboljšanje kvaliteta finansijskih izveštaja, što će pozitivno uticati na sve privredne subjekte, ali i na državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana poverenice sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je 9. Izveštaj o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije za 2018. godinu, u skladu sa mandatom i nadležnostima Poverenika koji proizilaze iz Zakona o zabrani diskriminacije.

Institucija Poverenika ustanovljena je Zakonom o zabrani diskriminacije kao inokosni državni organ, samostalan i nezavistan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste postupanje po pritužbama zbog diskriminacija. Važno je istaći i transparentnost u radu Poverenika.

Uprkos proklamovanju načela jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija je još uvek rasprostranjena društvena pojava, zastupljena u svim državama sveta, bez obzira na njihova politička uređenja i na demografske strukture.

Tokom 2018. godine, Poverenik je postupao, kako ste naveli, u 1.407 predmeta, što predstavlja povećanja broja predmeta u odnosu na prethodnu godinu. U skladu za zakonskim ovlašćenjima Poverenik je podneo 947 pritužbi, a po pritužbama Poverenik je dao i 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Podneo je četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U toku 2018. godine upućeno je devet inicijativa za izmenu propisa. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u više od jedne četvrtine ukupnih broja podnetih pritužbi.

Na drugom mestu po brojnosti pritužbi je starosno doba, dok se svaka deseta pritužba odnosila na diskriminaciju po osnovu pola.

Slede pritužbe po osnovu rođenja, zdravstvenog stanja, zatim nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, potom bračnog i porodičnog statusa i seksualne orjentacije.

Posmatrajući oblasti diskriminacije u 2018. godini, na prvom mestu se nalazi oblast pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina.

Druga oblast je oblast rada i zapošljavanja, što zahteva potpunije mere za podsticanje ravnopravnosti, ali i mnogo veću društvenu odgovornost poslodavaca.

Sledeća oblast u kojoj se podnose pritužbe zbog diskriminacije jesu postupci pred organima javne vlasti, zatim socijalna zaštita, oblast javnog informisanja i medija, obrazovanja i stručnog osposobljavanja.

Najveći broj pritužbi podnet je protiv državnih organa, kako ste naveli, odnosno organa javne vlasti i protiv pravnih, pa potom protiv pravnih lica i fizički lica.

Najveći broj pritužbi primljen je iz beogradskog regiona, zatim sledi region Šumadije, zapadne Srbije, region Vojvodine, južne i istočne Srbije, region KiM.

Po preporukama Poverenika postupljeno je u 61 slučaju, dok u 17 slučajeva nije postupljeno, a u tri slučaja rok za postupanje po preporuci još uvek nije istekao.

Po preporukama mera za ostvarivanje ravnopravnosti organa javne vlasti i drugim licima postupljeno je, kako ste naveli, u 98,3% slučajeva, dok je po preporukama za otklanjanje posledica povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva postupljeno u svim slučajevima. Vidi se da se nastavlja trend postupanja po preporukama, što vodi zaključku da diskriminatorno postupanje nije rezultat namere.

Fizička lica su Povereniku podnela više od dve trećine od ukupnog broja podnetih pritužbi. Žene su se obraćale Povereniku češće nego muškarci. Povećan je i broj građana koji su tražili informacije telefonom i elektronskom poštom. Razlozi su potrebe građana, njihova veća informisanost, brojni problemi i problemi koji su se pojavili kod primene pojedinih zakona. Naravno, i rad Poverenika ima povećanu vidljivost.

Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nastavlja sa radom na zaštiti građana i građanki od svih oblika diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti, društvo se ipak i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti.

Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je osnov za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali taj pravni okvir potrebno je unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

U unapređenju ravnopravnosti i suzbijanju diskriminacije izuzetno važnu ulogu imaju i sudovi. Ako nije sudski procesuirano ne znači da nije bilo diskriminacije u svakodnevnom životu. Ljudi trpe različite posledice zbog različitih razloga i nisu spremni da zatraže sudsku zaštitu.

Diskriminacija na osnovu invaliditeta se kao osnov diskriminacije već godinama nalazi u vrhu po broju pritužbi, a tako je bilo i u 2018. godini.

Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji slično kao i u EU prestavljaju jednu od najugroženijih grupa stanovništva u svim oblastima društvenog života. Oni su najčešće diskriminisani u oblasti pristupačnosti, javnim objektima i površinama, dostupnosti usluga, informacijama i u komunikacijama.

Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 osoba sa invaliditetom. Njihovi problemi mogu se klasifikovati u sledeće grupe: problem izjednačavanja mogućnosti osoba sa invaliditetom, problem ekonomsko-socijalnog položaja osoba sa invaliditetom i problemi delovanja invalidskih organizacija. Smatra se da ovi problemi nisu nestali ni uspostavljanjem novog antidiskriminacionog zakona.

Na drugom mestu prema broju podnetih pritužbi u 2018. godini, nalazi se starosno doba koje se kao osnov diskriminacije često pojavljuje u kombinaciji sa još nekim ličnim svojstvom poput invaliditeta zdravstvenog stanja.

Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju lica na osnovu starosnog doba i naglašava da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacija, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i javnih usluga.

Položaj starijih osoba regulisan je brojnim međunarodnim dokumentima. Važno je ipak naglasiti da se ovaj vid diskriminacije ne vezuje nužno za starost kao socijalnu kategoriju iako najčešće pogađa ljude u zreloj životnoj dobi.

Upravo danas, 1. oktobra, obeležavamo međunarodni dan starijih osoba. Međunarodni dan starijih osoba uveden je odlukom UN 1990. godine, u nameri da se ukaže na problem sa kojim se stariji suočavaju, ali i na doprinos koji danas imaju u društvu.

U Srbiji, gotovo dva miliona ljudi je starije od 60 godina, tačnije 1,89; skoro 1,3 miliona ljudi je starije od 65 godina; a 106.951 je starije od 85 godina.

Kao i u svetu, i u Srbiji raste procenat starijih i procenjuje se da će 2041. godine, više od četvrtine stanovništva biti starije od 65 godina. Posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Ovde je dodatni problem što stariji ljudi često ne prijavljuju kada su žrtve diskriminacije jer ih je stid, osećaju se nemoćno, ili nisu dovoljno informisani o tome kako da podnesu zahtev. Prosečna starost stanovnika u Srbiji je 42,7 godina, a po podacima UN tokom protekle decenije stanovništvo u Srbiji ubrajalo se među pet najstarijih na svetu. Stručnjaci podsećaju da sa povećanjem broja starijih lica raste i rizik od njihove socijalne izolacije.

Efikasna borba protiv diskriminacije i nasilja kao i međugeneracijska solidarnost nisu samo obaveza, nego i moralni imperativ u svakom odgovornom društvu. Prema izveštaju Poverenika, osobe između 50 i 60 godina starosti najčešće se susreću sa poteškoćama u postupku zapošljavanja i rada zbog raspoređivanja na niže radno mesto, otkazivanja ili ne zaključivanja ugovora o radu zbog godina života i odnosa prema starim radnicima i predrasuda o njihovoj neefikasnosti i neproduktivnosti.

Pored toga, nepovoljan je i položaj sugrađana starijih od 65 godina života koji se, bez obzira na brojne probleme, prema svim istraživanjima i dalje ređe obraćaju nadležnim organima, tako da nemamo pravi uvid u ovu vrstu diskriminacije. Posebno zabrinjava prognoza daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracije mlađeg stanovništva.

Produžen je životni vek i povećan udeo starijih u stanovništvu, pa se starije osobe suočavaju sa brojnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim izazovima.

Praksa Poverenika pokazuje potrebu unapređenja palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i očuvanja dostojanstva čoveka u poslednjim danima života.

Svakako, posebno želim da vam se zahvalim za ovo zato što zaista mnogo ljudi ima probleme i neophodno je poraditi kao država na ovom problemu o palijativnom zbrinjavanju pacijenata.

Pol kao osnov diskriminacije zauzima treće mesto. Iako žene i dalje u većem broju podnose pritužbe zbog diskriminacije na osnovu pola, primetno je da sve više muškaraca to čini. Primera radi, oni su podnosioci pritužbe za diskriminaciju bili na osnovu pola u obliku zdravstvene zaštite kada je bilo u pitanju da su bolesna deca i ko od roditelja može da ostane u pratnji u bolnicama.

Radni odnos je jedno od polja u kojima su izuzetno zastupljena neravnopravnost polova, što je posledica duboko ukorenjenog nejednakog vrednovanja rada i društvenih uloga muškarca i žene.

Želim ovde da napomenem da na ovaj problem nejednakog vrednovanja rada muškaraca i žena, ukazao i Ivica Dačić, kao mandatar za sastav Vlade još 2012. godine, u svom ekspozeu. Postoji praksa da su žene diskriminisane prilikom napredovanja zbog činjenice da su odsustvovale sa rada radi nege deteta.

Takođe, primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, daleko više pogađa žene, imajući u vidu da u javnom sektoru naročito u javnim službama radi neuporedivo više žena nego muškaraca i ne postoji mogućnost da preraste njihov radni odnos iz određenog u neodređeno. Vidi se i dalje da postoji potreba unapređivanja koordinisanog i efikasnog delovanja u svim institucijama sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.

U cilju ekonomskog osnaživanja žena potrebno je kontinuirano preduzimati mere za podsticanje zapošljavanja i ženskog preduzetništva, kao i za zaštitu žena od diskriminacije na tržištu rada, a posebno radi ostvarivanja ravnopravnosti i pristup radnim mestima, jednakim uslovima za napredovanje i jednakoj zaradi.

Potrebno je preduzimati dalje mere radi usklađivanja ravnoteže između porodičnih, radnih obaveza, odnosno rada i roditeljstva.

Takođe treba podržati i preporuke vaše koje se odnose na preduzimanje mera i aktivnosti kako bi se obezbedilo uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života. Kada je u pitanju vršenje javnih funkcija, imajući u vidu da rodnu ravnopravnost u praksi je teško ostvariti bez srazmernog i neposrednog učešća žena u procesu donošenja odluka u svim sferama javnog života, na svim nivoima.

Iako je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio sistem pružanja zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno-zasnovanog nasilja, problem nasilja i dalje postoji, neophodno je uz jačanje nadležnih institucija i jačanje sistema podrške žrtvama, unapređivanje i SOS linije za žene žrtve nasilja, što ste naveli u izveštaju.

Sumirajući brojne aktivnosti koje ste imali u 2018. godini, vidi se vaša namera da u budućnosti pružite efikasniju zaštitu od diskriminacije i da dalje radite na unapređivanju ravnopravnosti, a sve u cilju da izgradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki, da stvorimo takav kulturni obrazac za društvo u kome diskriminacija se osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava, ali i podrazumeva.

Na kraju, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati vaš izveštaj, kao i sve predloge zaključaka Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo u skladu sa Poslovnikom da danas postavim dva poslanička pitanja koja su, po meni, od mnogo veće važnosti od uvođenja crnogorskog jezika u lokalnu samoupravu Vrbas, s obzirom da se naših svega 213 sugrađana izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, a mislim i da imam pravo to da kažem, s obzirom da pripadam crnogorskoj nacionalnoj manjini a govorim srpskim jezikom.

Prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, Vlada Republike Srbije donela je uredbu o kriterijumima i utvrđivanju površina poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja treba da reši pitanje zemljišta otuđenog u postupku komasacije, odnosno arondacije.

Uredba je stupila na snagu 21. aprila 2018. godine. Uredbom se reguliše postupak restitucije u komasiranom području, a omogućeno je i da se formira Fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, utvrđeni su kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine, bliže je definisan pojam komasacione mase iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Definisano je, takođe, da se bivšim vlasnicima najpre vraća zemljište na katastarskoj opštini na kojoj je oduzeto. Ukoliko ne može da se vrati na toj katastarskoj opštini, vraća se na susednoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave a ukoliko ni to ne može, vraća se na bilo kojoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave i, na kraju, može da se vrati zemljište iz bilo koje susedne opštine, tj. jedinice lokalne samouprave.

Upravo ovo predstavlja problem opštini Vrbas, s obzirom da je do sada vraćeno 1.200 hektara zemljišta restitucijom iz opštine Vrbas, a u Fondu državnog poljoprivrednog zemljišta iz koga će se vraćati zemljište nalazi se još 332 parcele iz opštine Vrbas.

Do sada je vraćeno zemljište koje su, recimo, potraživali pravni zastupnici Dunđerskih u Bečeju i Srbobranu, to je oko 300 hektara vraćeno u katastarskoj opštini Zmajevo, u okviru naše lokalne samouprave, vraćen je i jedan deo zemljišta koji je potraživan u katastarskoj opštini Despotovo, a to je susedna opština Bačka Palanka. Obrazloženje u jednom slučaju je bilo da ne postoji više zemljišta koje može da se vrati u određenim opštinama, a drugom slučaju da nije sproveden postupak komasacije.

Zbog toga postavljam pitanje ministru poljoprivrede - da li se na ovaj način upravo kažnjavaju opštine koje su sprovele postupak komasacije, tj. ukrupnjavanje, uredile svoje poljoprivredno zemljište?

Prema podacima novosadske područne jedinice u zakonskom roku podneto je još 8.600 zahteva, uglavnom iz Vojvodine, kojima se potražuje poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet komasacije.

Prihodi od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini u našoj opštini su bili 100 miliona, u 2018. godini 60 miliona i ove godine su planirana ista sredstva.

Drugo pitanje želim da postavim ministru zaštite životne sredine, a tiče se naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koja nakon usvajanja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara krajem prošle godine više nije prihod lokalnih samouprava.

Pitanje je da li će prema Uredbi naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćati pravna lica koja su započela postupak ishodovanja integrisane dozvole ili će i ona biti oslobođena kao lica koja su ishodovala pre roka integrisane dozvole? Napominjem da su pravna lica ujedno i najveći zagađivači, poput "Vitala", "Šećerane" i "Karneksa", do 1. marta 2019. godine naknadu plaćali lokalnoj samoupravi. Prihodi od te naknade su bili pet miliona na mesečnom nivou, što ukupno iznosi 60 miliona.

Upravo iz svih ovih razloga predsednik opštine Vrbas Milan Glušac obratio se i Ministarstvu finansija sa molbom za dodelu sredstava iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije za potrebe finansijske konsolidacije, s obzirom da imamo zatečene u opštini dugove koji su nastali pre 2013. godine. Do sada je vraćeno 300 miliona dugova, a u jednom momentu iznos tih dugova je iznosio gotovo dva budžeta. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu.

Naime, činjenica je da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta politike ove Vlade, što je pokazano i formiranjem posebnom ministarstva koje će se baviti isključivo ovom problematikom na sveobuhvatan, odgovoran i kompetentan način. Za prethodnih godinu dana to se i pokazalo. Aktivnosti ministarstva i ministra Trivana doprinose da se segment životne sredine učini vidljivijim i da se otvoreno govori o ozbiljnim problemima i o načinu njihovog rešavanja.

Svedoci smo da je u proteklih godinu dana otvoreno mnogo pitanja o kojima se ranije nije ni govorilo: od pitanja otkrivanja nelegalno uskladištenog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, preko formiranja nacionalnog tela za ispitivanja posledica od NATO bombardovanja Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, do značajnog povećanja područja prirode pod zaštitom.

Takođe, glas Srbije u međunarodnoj areni u oblasti zaštite životne sredine se sve jače čuje. Sve je ovo nužno, inače bismo našim potomcima ostavili nerešive akcidente i životnu sredinu u kojoj ne može da se živi. Takođe, Srbija je preuzela i obaveze prema EU u kontekstu pristupanja ovoj organizaciji.

Radi se o Poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Ovo poglavlje je veoma kompleksno, samim tim i skupo za usaglašavanje standarda. Ali, istovremeno omogućava i apliciranje za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Kako je ministar Trivan izjavio da je u toku izrada nacrta za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i da će za par nedelja ovaj nacrt biti gotov, što znači da veoma brzo možemo očekivati otvaranje Poglavlja 27, želim da postavim pitanje ministru Trivanu – u kojoj su fazi pripreme nacrta pregovaračke pozicije, koje se sve formalne pretpostavke moraju ispuniti kako bi se Poglavlje 27 otvorilo i kada se očekuje njegovo otvaranje?

Takođe, u kontekstu ove pregovaračke pozicije Srbija će morati da realizuje brojne infrastrukturne projekte, među kojima su i brojni prečistači vode. Kako dolazim iz Vrbasa, koji je deo projekta izgradnje prečistača pod nazivom „Veliki bački kanal“ koji se finansira sredstvima EU, pitala bih ministra dokle se stiglo sa realizacijom ovoga projekta, s obzirom da centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, za njega je EU izdvojila 15 miliona dinara. Lokalna samouprava je formirala zajedničko preduzeće sa opštinom Kula, „Prečistač Vrbas Kula“, AP Vojvodina izdvojila je sredstva za izgradnju pristupnog puta i izdvojila je i 50 miliona dinara za kanalizacionu mrežu u naseljenim mestima. Pošto postoji kanalizaciona mreža u samom gradu, gotovo 99%, kada je u pitanju kanalizaciona mreža u naseljenim mestima, ona je svega 30%. Nedostaje tri i po miliona evra za završetak kanalizacione mreže.

Iz tog razloga, postavljam pitanje da li možemo kao i do sada da računamo na podršku države, pošto je za ovaj projekat neophodno da on ima kapacitet 125 hiljada stanovnika i neophodna nam je pomoć i države, osim onoga što je izdvojeno od strane EU i Vlade AP Vojvodine? Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću danas pravo da postavim poslaničko pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, građani i građanke iz Zmajeva, Ravnog Sela, Bačkog Dobrog Polja, ali i Kućura iz Saminog sela, što znači svih naseljenih mesta u opštini Vrbas, koji koriste železnički prevoz sa stanice u Zmajevu žale se na niske perone. Sa uvođenjem savremenih vozova čija je platforma visoka jel su oni prema standardima EU, otežan je ulaz i izlaz sugrađanima, pre svega, bolesnima, deci i starima.

U decembru prošle godine uvedeno je nekoliko garnitura motornih vozova koji saobraćaju na relaciji od Sombora do Novog Sada preko Vrbasa, koji poseduje stepenice, ali i u tom slučaju je otežan uvoz putnicima u vozove. Vozovi koji se obraćaju na relaciji od Subotice do Novog Sada preko Vrbasa su savremeni i moderni, ali je problem što su njihove platforme visoke i sugrađani teško uvoze posebno sa stanice u Zmajevu, bilo je i slučajeva povređivanja. Ono što sugrađane, moje u opštini Vrbas posebno iritira, to je što materijal za podizanje nivoa perona stoji na železničkim stanicama više godina. Iz tog razloga postavljam pitanje ministarki, kada će biti okončani radovi?

Moje drugo pitanje se odnosi takođe na uređenje železničkih stanica u Vojvodini, a pre svega u opštini Vrbas, ne možete da se otmete utisku koliko ste putovali vozovima da je na njima vreme stalo. Oni su prilično urušene, higijenski uslovi su problematični, a sve više naših sugrađana, pre svega, zbog toga što su vozovi i moderni i tačni i savremeni, putuju vozovima.

Iz tog razloga, postavljam pitanje ministarki, da li je u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, da li se planira i renoviranje železničkih stanica na ovom, pre svega u Vojvodini? Naravno, da ćete se složiti samnom da su železničke stanice, aerodromi i autobuske stanice mesta gde putnici namernici stiču pravi utisak o našoj prelepoj zemlji kada dolaze. Iz tog razloga mislim da je neophodna da dobijem na ovo pitanje i nadam se da će biti u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, predviđeno je i renoviranje železničkih stanica na ovoj deonici. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Opština Vrbas Opština mesečno 75839.00 RSD 11.05.2017 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
- Opština Vrbas (Odbornički dodatak) Opština mesečno 7680.00 RSD 11.05.2017 -
- Opština Vrbas (Naknada za rad odborničkog kluba) Opština mesečno 4841.00 RSD 11.05.2017 -