MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 39
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 16 dana i 14 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 16 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dozvolite mi da ponovim stav SPS i ono što je kao ovlašćeni predstavnik izneo prof. Žarko Obradović. Donošenje ovog zakona za nas iz SPS predstavlja nastavak reforme u obrazovanju, koju čini i Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo i jedan je veliki korak napred približavanju obrazovnog sistema potrebama tržišta rada.

Vlada je napravila već jedan dobar korak, kako je danas više puta naglašeno, kada je donet Zakon o dualnom obrazovanju, kada je obuhvaćeno srednje obrazovanje. Korak napred su takođe bila i neka rešenja iz Zakona o visokom obrazovanju, pre svega savet poslodavaca, jer je tada normativno uređeno prisustvo poslodavaca u visokoškolskim ustanovama, a samim tim su otvorena vrata i za jačanje vezivanja tržišta rada, odnosno privrede i visokog obrazovanja.

Ne treba zaboraviti i činjenicu da problemi povezivanja obrazovnog sistema i privrede Republike Srbije traju već tri decenije, od sredine 80-ih godina prošlog veka kada je krenula ekonomska kriza, da ne pominjem sankcije od 1992. godine i pljačkašku privatizaciju posle 2000. godine. Privreda Republike Srbije gotovo je bila uništena i zadnjih nekoliko godina, zahvaljujući velikim aktivnostima Vlade Republike Srbije, privreda je ponovo stala na svoje noge i sada je stvoren dobar osnov za povezivanje obrazovnog procesa i tržišta rada.

Vlada i Ministarstvo pozvali su poslodavce da zajedno sa visokim obrazovanjem obrazuju kadrove koji će biti potrebni za razvoj naše ekonomije. U centru ovog zakona je jedan trougao koga čine student, poslodavac i visokoškolska ustanova i glavni cilj poslodavca, odnosno visokoškolske ustanove je da student dobije kvalitetno znanje, sposobnost, veštine i to je suština celog obrazovnog sistema. Napravljena je dobra ravnoteža u strukturi časova. Časova aktivne nastave je 450 sati godišnje vezano za predavanje, vežbe i druge oblike aktivne nastave, a 450 časova za učenje kroz rad.

Mi kao SPS pozdravljamo ovaj model dualnog obrazovanja i u srednjem i u visokom obrazovanju, iz prostog razloga što su naši i đaci i studenti dobijali dobro teorijsko znanje, više nego dobro, cenjeno znanje i van granica naše zemlje, ali ono što im je nedostajalo to je možda bio jedan deo praktične nastave. Na vežbama i na praktičnoj nastavi možda jedan učenik ili jedan student imao je priliku da stekne neku praktičnu veštinu, ostali su bili posmatrači. Kada hoćete da se zaposlite, dobijete diplomu, onda svaki poslodavac traži od vas iskustvo, pita da li ste odradili pripravnički staž, položili stručni ispit, položili državni ispit ili da li ste položili pravosudni ispit. Svi hoće da dobiju i obrazovanog i onog koji ima stečena znanja.

Iz toga razloga, mislim da će ovaj model koji se uvodi doprineti da naši studenti kada završe lakše dolaze do posla i da sprečimo odliv naših mladih kadrova van granica države. Zahvaljujem.

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Uvaženi predsedavajući Milićeviću, uvaženi prvi potpredsedniče Dačiću sa saradnicima, potvrđivanje četiri sporazuma iz oblasti spoljne politike Srbije samo su potvrda kontinuiteta diplomatskih aktivnosti koje Srbija i Ministarstvo spoljnih poslova vode u poslednjih pet godina, a to je borba za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta za očuvanje KiM, koje hoće da nam otmu, a mi na sve to treba da ćutimo.

Pre svega, želim da se zahvalim ministru spoljnih poslova na odgovornom, posvećenom, beskompromisnom diplomatskom radu na ostvarivanju naših državnih spoljnopolitičkih prioriteta. Takođe, želim da se zahvalim i svim državama koje su povukle priznanje samoproglašene tzv. države Kosovo, jer su prepoznale da se u 21. veku države ne stvaraju tako što se nasilno otimaju teritorije.

Uspeli ste, gospodine ministre, da broj država koje su povukle priznanje, dovedete do broja 15, a broj država koje priznaju Kosovo spao je ispod 100. Tu treba dodati i zemlje koje neće glasati i ne glasaju za prištinske stavove.

Dozvolite mi da u vremenu koje mi je preostalo ponovim i neke bitne stvari koje ste vi izneli obrazlažući predloge zakona, a to je da vodimo politiku otvorenosti, bezvizni režim za što više zemalja, u 71 zemlju mi putujemo bez viza, a građani iz 92 zemlje mogu da putuju kod nas. Srpski pasoš je sada na 28. mestu. Naveli ste i to da nema dileme da do šest meseci do ulaska u EU mi treba da uskladimo svoj vizni režim sa EU. Navedeno je i koliko je najviše izdato viza - u pitanju su Kina, Egipat, Indija, Liban. Ukidanje viza znači prijateljstva prema pojedinim zemljama.

Surinam je prva zemlja koja je povukla priznanje i zato hoćemo da joj se posebno zahvalimo.

Ono što ste još naveli, to je da su od 2008. do 2012. godine 87 zemalja priznale tzv. državu Kosovo, a od 2014. godine svega sedam, a 15 je povuklo priznanje.

Želim nešto da kažem, da sam imala priliku da budem član parlamentarne delegacije i da putujem u SAD, u poseti Kongresu. Nešto moramo da učimo i od njih, bez obzira da li ih volimo ili ne volimo, ali, oni imaju jednu poslovicu - da se njihova politika završava tamo gde počinje voda. E, to mi treba da naučimo od njih. Mi možemo ovde u parlamentu da sukobljavamo svoja mišljenja, opozicija treba da bude konstruktivna, da doprinosi tome da mi donosimo bolje zakone, ali van granica naše države moramo da budemo jedinstveni u stavovima.

Mogu, uvaženi prvi potpredsedniče da vas osporavaju, ali ne mogu da vam ospore da ste vi doprineli ugledu naše države, da ste doprineli ugledu na spoljnopolitičkom planu i ja sam sigurna da vama apsolutno ne mogu ništa. Ne mogu vam ni oni gromovi bez obzira, kako ste rekli, da li su došli iz Slovenije ili ih Hrvatske i sigurna sam da ćete vi istrajati do konačne pobede u svim svojim nastojanjima da ostvarite ciljeve koje ste zacrtali i broj zemalja za koji ste rekli da će pasti ispod 97.

Na kraju, ponavljam da ćemo mi kao poslanička grupa podržati sva predložena zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici Odbor za kulturu i informisanje u skladu sa članom 30. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predložio je Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Za Poverenika, podsetiću, u skladu sa Zakonom, bira se lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Poverenik mora da ispunjava uslove za rad u državnim organima, da je završio Pravni fakultet i da ima najmanje 10 godina radnog iskustva, što pomenuti kandidat i ima.

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Poverenik za informacije od javnog značaja ustanovljen je kao samostalan državni organ nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

U vršenju svoje nadležnosti Poverenik, po Zakonu, neće tražiti niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih lica i Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za dato mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje vlasti.

Pred predloženim kandidatom je zadatak da upravo u skladu sa odredbama zakona svoju dužnost obavlja samostalno, nezavisno i odgovorno, kako bi doprineo podizanju transparentnosti i otvorenosti u radu organa vlasti.

Prema Izveštaju Poverenika kome je prestala dužnost 22. decembra 2018. godine stanje u 2018. godini, uključujući i odnos nadležnih organa i njihovih predstavnika, govore po njemu da je 2018. godina bila godina sa najviše izazova za Poverenika za 14 godina njegovog postojanja, a u isto vreme i godina sa najobimnijim radom.

Situacija, po njemu, je takva da se pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji dosta koristilo, ali se jako teško ostvarivalo bez delovanja poverenika.

Poslednjih 10 godina osnovni problem u oblasti zaštite podataka o ličnosti bio je pravni okvir. To se, pre svega, ogledalo u nepotpunoj usaglašenosti unutrašnjeg pravnog okvira sa odgovarajućim međunarodnim standardima, pa je to i jedan od zadataka za Poverenika, koji sam sigurna da ćemo ga u danu za glasanje izabrati ako ga je predložio Odbor za kulturu i informisanje.

Po oceni prethodnog Poverenika stanje u ostvarivanju prava i sloboda na pristup informacijama od javnog značaj i prava na zaštitu podataka o ličnosti u 2018. godini nije se moglo okarakterisati kao zadovoljavajuće, a na predloženom kandidatu za Poverenika je da obezbedi da se unaprede znanja u oblasti prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kako bi se poboljšao stepen ostvarivanja ovih prava u Republici Srbiji, kako bi sledeći izveštaj Poverenika u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti bio zadovoljavajući.

Na njemu je svakako da bude u skladu sa zakonskim odredbama nezavistan i samostalan. Ne treba da stvori utisak kao što je to učinio Poverenik kome je prestao mandat 22. decembra da se stvori utisak u javnosti da je on naklonjen više opoziciji. Na kraju njegovog mandata treba pomalo da budu nezadovoljni i vlast i opozicija, jer samo tada on će svoju dužnost obavljati u skladu sa zakonom i u interesu svih građana naše države. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo u skladu sa Poslovnikom da danas postavim dva poslanička pitanja koja su, po meni, od mnogo veće važnosti od uvođenja crnogorskog jezika u lokalnu samoupravu Vrbas, s obzirom da se naših svega 213 sugrađana izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, a mislim i da imam pravo to da kažem, s obzirom da pripadam crnogorskoj nacionalnoj manjini a govorim srpskim jezikom.

Prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, Vlada Republike Srbije donela je uredbu o kriterijumima i utvrđivanju površina poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja treba da reši pitanje zemljišta otuđenog u postupku komasacije, odnosno arondacije.

Uredba je stupila na snagu 21. aprila 2018. godine. Uredbom se reguliše postupak restitucije u komasiranom području, a omogućeno je i da se formira Fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, utvrđeni su kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine, bliže je definisan pojam komasacione mase iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Definisano je, takođe, da se bivšim vlasnicima najpre vraća zemljište na katastarskoj opštini na kojoj je oduzeto. Ukoliko ne može da se vrati na toj katastarskoj opštini, vraća se na susednoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave a ukoliko ni to ne može, vraća se na bilo kojoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave i, na kraju, može da se vrati zemljište iz bilo koje susedne opštine, tj. jedinice lokalne samouprave.

Upravo ovo predstavlja problem opštini Vrbas, s obzirom da je do sada vraćeno 1.200 hektara zemljišta restitucijom iz opštine Vrbas, a u Fondu državnog poljoprivrednog zemljišta iz koga će se vraćati zemljište nalazi se još 332 parcele iz opštine Vrbas.

Do sada je vraćeno zemljište koje su, recimo, potraživali pravni zastupnici Dunđerskih u Bečeju i Srbobranu, to je oko 300 hektara vraćeno u katastarskoj opštini Zmajevo, u okviru naše lokalne samouprave, vraćen je i jedan deo zemljišta koji je potraživan u katastarskoj opštini Despotovo, a to je susedna opština Bačka Palanka. Obrazloženje u jednom slučaju je bilo da ne postoji više zemljišta koje može da se vrati u određenim opštinama, a drugom slučaju da nije sproveden postupak komasacije.

Zbog toga postavljam pitanje ministru poljoprivrede - da li se na ovaj način upravo kažnjavaju opštine koje su sprovele postupak komasacije, tj. ukrupnjavanje, uredile svoje poljoprivredno zemljište?

Prema podacima novosadske područne jedinice u zakonskom roku podneto je još 8.600 zahteva, uglavnom iz Vojvodine, kojima se potražuje poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet komasacije.

Prihodi od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini u našoj opštini su bili 100 miliona, u 2018. godini 60 miliona i ove godine su planirana ista sredstva.

Drugo pitanje želim da postavim ministru zaštite životne sredine, a tiče se naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koja nakon usvajanja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara krajem prošle godine više nije prihod lokalnih samouprava.

Pitanje je da li će prema Uredbi naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćati pravna lica koja su započela postupak ishodovanja integrisane dozvole ili će i ona biti oslobođena kao lica koja su ishodovala pre roka integrisane dozvole? Napominjem da su pravna lica ujedno i najveći zagađivači, poput "Vitala", "Šećerane" i "Karneksa", do 1. marta 2019. godine naknadu plaćali lokalnoj samoupravi. Prihodi od te naknade su bili pet miliona na mesečnom nivou, što ukupno iznosi 60 miliona.

Upravo iz svih ovih razloga predsednik opštine Vrbas Milan Glušac obratio se i Ministarstvu finansija sa molbom za dodelu sredstava iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije za potrebe finansijske konsolidacije, s obzirom da imamo zatečene u opštini dugove koji su nastali pre 2013. godine. Do sada je vraćeno 300 miliona dugova, a u jednom momentu iznos tih dugova je iznosio gotovo dva budžeta. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu.

Naime, činjenica je da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta politike ove Vlade, što je pokazano i formiranjem posebnom ministarstva koje će se baviti isključivo ovom problematikom na sveobuhvatan, odgovoran i kompetentan način. Za prethodnih godinu dana to se i pokazalo. Aktivnosti ministarstva i ministra Trivana doprinose da se segment životne sredine učini vidljivijim i da se otvoreno govori o ozbiljnim problemima i o načinu njihovog rešavanja.

Svedoci smo da je u proteklih godinu dana otvoreno mnogo pitanja o kojima se ranije nije ni govorilo: od pitanja otkrivanja nelegalno uskladištenog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, preko formiranja nacionalnog tela za ispitivanja posledica od NATO bombardovanja Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, do značajnog povećanja područja prirode pod zaštitom.

Takođe, glas Srbije u međunarodnoj areni u oblasti zaštite životne sredine se sve jače čuje. Sve je ovo nužno, inače bismo našim potomcima ostavili nerešive akcidente i životnu sredinu u kojoj ne može da se živi. Takođe, Srbija je preuzela i obaveze prema EU u kontekstu pristupanja ovoj organizaciji.

Radi se o Poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Ovo poglavlje je veoma kompleksno, samim tim i skupo za usaglašavanje standarda. Ali, istovremeno omogućava i apliciranje za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Kako je ministar Trivan izjavio da je u toku izrada nacrta za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i da će za par nedelja ovaj nacrt biti gotov, što znači da veoma brzo možemo očekivati otvaranje Poglavlja 27, želim da postavim pitanje ministru Trivanu – u kojoj su fazi pripreme nacrta pregovaračke pozicije, koje se sve formalne pretpostavke moraju ispuniti kako bi se Poglavlje 27 otvorilo i kada se očekuje njegovo otvaranje?

Takođe, u kontekstu ove pregovaračke pozicije Srbija će morati da realizuje brojne infrastrukturne projekte, među kojima su i brojni prečistači vode. Kako dolazim iz Vrbasa, koji je deo projekta izgradnje prečistača pod nazivom „Veliki bački kanal“ koji se finansira sredstvima EU, pitala bih ministra dokle se stiglo sa realizacijom ovoga projekta, s obzirom da centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, za njega je EU izdvojila 15 miliona dinara. Lokalna samouprava je formirala zajedničko preduzeće sa opštinom Kula, „Prečistač Vrbas Kula“, AP Vojvodina izdvojila je sredstva za izgradnju pristupnog puta i izdvojila je i 50 miliona dinara za kanalizacionu mrežu u naseljenim mestima. Pošto postoji kanalizaciona mreža u samom gradu, gotovo 99%, kada je u pitanju kanalizaciona mreža u naseljenim mestima, ona je svega 30%. Nedostaje tri i po miliona evra za završetak kanalizacione mreže.

Iz tog razloga, postavljam pitanje da li možemo kao i do sada da računamo na podršku države, pošto je za ovaj projekat neophodno da on ima kapacitet 125 hiljada stanovnika i neophodna nam je pomoć i države, osim onoga što je izdvojeno od strane EU i Vlade AP Vojvodine? Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću danas pravo da postavim poslaničko pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, građani i građanke iz Zmajeva, Ravnog Sela, Bačkog Dobrog Polja, ali i Kućura iz Saminog sela, što znači svih naseljenih mesta u opštini Vrbas, koji koriste železnički prevoz sa stanice u Zmajevu žale se na niske perone. Sa uvođenjem savremenih vozova čija je platforma visoka jel su oni prema standardima EU, otežan je ulaz i izlaz sugrađanima, pre svega, bolesnima, deci i starima.

U decembru prošle godine uvedeno je nekoliko garnitura motornih vozova koji saobraćaju na relaciji od Sombora do Novog Sada preko Vrbasa, koji poseduje stepenice, ali i u tom slučaju je otežan uvoz putnicima u vozove. Vozovi koji se obraćaju na relaciji od Subotice do Novog Sada preko Vrbasa su savremeni i moderni, ali je problem što su njihove platforme visoke i sugrađani teško uvoze posebno sa stanice u Zmajevu, bilo je i slučajeva povređivanja. Ono što sugrađane, moje u opštini Vrbas posebno iritira, to je što materijal za podizanje nivoa perona stoji na železničkim stanicama više godina. Iz tog razloga postavljam pitanje ministarki, kada će biti okončani radovi?

Moje drugo pitanje se odnosi takođe na uređenje železničkih stanica u Vojvodini, a pre svega u opštini Vrbas, ne možete da se otmete utisku koliko ste putovali vozovima da je na njima vreme stalo. Oni su prilično urušene, higijenski uslovi su problematični, a sve više naših sugrađana, pre svega, zbog toga što su vozovi i moderni i tačni i savremeni, putuju vozovima.

Iz tog razloga, postavljam pitanje ministarki, da li je u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, da li se planira i renoviranje železničkih stanica na ovom, pre svega u Vojvodini? Naravno, da ćete se složiti samnom da su železničke stanice, aerodromi i autobuske stanice mesta gde putnici namernici stiču pravi utisak o našoj prelepoj zemlji kada dolaze. Iz tog razloga mislim da je neophodna da dobijem na ovo pitanje i nadam se da će biti u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, predviđeno je i renoviranje železničkih stanica na ovoj deonici. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Opština Vrbas Opština mesečno 75839.00 RSD 11.05.2017 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
- Opština Vrbas (Odbornički dodatak) Opština mesečno 7680.00 RSD 11.05.2017 -
- Opština Vrbas (Naknada za rad odborničkog kluba) Opština mesečno 4841.00 RSD 11.05.2017 -