MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 51
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 7 dana i 5 sati

Poštovana gospođo Maraš, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 2 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 10 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom osniva se Memorijalni centar „Staro sajmište“ kao ustanova kulture sa sedištem u Beogradu i uređuje se njegova organizacija i rad.

Kako smo mogli danas da čujemo, memorijalni centar se osniva u interesu obezbeđivanja organizacionih, kadrovskih i materijalnih uslova za obavljanje poslova u oblasti muzeološke, a sa njom povezane i obrazovno-vaspitne i naučno-istraživačke delatnosti.

Takođe, jedan od ciljeva njegovog osnivanja jeste očuvanje sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, jevrejskog logora „Zemun“ i Prihvatnog logora „Zemun“, odnosno da se sačuva od zaborava činjenica postojanja ovog logora smrti za Jevreje, Srbe i Rome.

Memorijalni centar „Staro sajmište“ će raditi na rekonstrukciji, adaptaciji i uređivanju postojećih autentičnih objekata u prostoru memorijalnog centra, odnosno kulturnog dobra Staro sajmište i njegove zaštićene okoline.

U ime poslaničke grupe SPS želim da ponovim da podržavamo usvajanje ovog zakona, jer na taj način odajemo počast žrtvama nacizma i njihovih pomagača. Pripadam levičarskoj partiji, a pripadnici levičarskih organizacija su dali najveći doprinos pobedi nad nacizmom. Smatram da se ovim nastavlja i borba za sprečavanje buđenja nacizma i revizija istorije.

Naš zadatak jeste da očuvamo kulturu sećanja na žrtve nacizma, užasne posledice do kojih je on doveo kako se ne bi ponovili. Izgradnjom centra, mlade generacije imaće priliku da kroz obrazovni sistem organizovano posete i upoznaju sa užasima nacizma i tako prepoznaju slične ideologije. Buduća pokolenja treba da shvate kolika može biti cena gubitka slobode i nezavisnosti države.

Ne treba čuditi što je okupator odmah ispoljio genocidne namene nad našim stanovništvom i što je među prvima u Evropi upravo kod nas počelo osnivanje koncentracionih logora i sprovođenje genocida.

Jedan od najstrašnijih logora bio je na području današnjeg Beograda, teritorija koja je tada potpadala pod vlast NDH. Oktobra 1941. godine nemačka vojna uprava odlučila je da umesto da gradi novi logor za tu namenu, preuredi Beogradsko sajmište, tj. njegove prazne i napuštene paviljone.

Zgrade Beogradskog sajmišta na levoj obali reke Save nisu stradale prilikom nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine. Udarni talasi obližnjih detonacija, uključujući i onu kada je jugoslovenska vojska prilikom povlačenja digla u vazduh most Kralja Aleksandra, polomili su većinu prozora i napravili rupe na krovovima paviljona. Značajnije štete na objektima, međutim, nije bilo.

Nezavisna država Hrvatska je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora radi likvidacije jevrejskog i romskog stanovništva u Beogradu i Srbiji. Jevrejski logor „Zemun“ je bio pod upravom Gestapoa za Srbiju i predstavnici srpske vlasti nisu imali nikakav uticaj na njega, niti su mogli da budu čak ni stražari.

Od jula do decembra 1941. godine počinju masovna streljanja jevrejskih i romskih muškaraca koji su uglavnom bili internirani u vojni logor u Topovskim šupama na Autokomandi. Topovske šupe su prvi logor koji su nacisti uspostavili u Srbiji, a ime je dobio po mestu na kome je bila stacionirana artiljerijska oruđa Kraljevine Jugoslavije. Postojao je od kraja avgusta do oktobra 1941. godine. Iako su zvanični podaci uništeni, procene govore da je kroz njega prošlo oko 5.000 ljudi. U njega su dovođeni i Jevreji i Romi iz Beograda i Banata, odakle su vođeni na streljane u Kumodraž, Bežaniju, Jajince i na Sajmište.

Ovde bih, kada su Jajinci u pitanju, podsetila i da je Milutin Ivković Milutinac, 1943. godine lekar i unuk Vojvode Putnika streljan zbog pripadnosti i zbog njegovih levičarskih ideja i veze sa komunističkim pokretom, a pre toga samo 6. maja učestvuje na obeležavanju 40 godina od osnivanja prvog fudbalskog kluba „BSK“.

Preostali članovi u Topovskim šupama na Autokomandi pobijeni su i svi muškarci Jevreji. Preostali članovi njihovih porodica, žene, deca i stariji internirani su u logor na Sajmište. Ukupno je bilo internirano oko 6.400 Jevreja i oko 600 Roma. Užasni ulovi u logoru na Sajmištu doveli su do toga da zatočenici umiru od hladnoće, bolesti i gladi.

Prve žrtve specijalnog kamiona gasne komore, tzv. „Dušegupke“, kao sredstvo masovnog ubijanja bili su pacijenti i osoblje beogradske jevrejske bolnice. Oni su pogubljeni 18. i 19. marta 1942. godine, njih oko 800. Nakon što su usmrćeni ugljen-monoksidom tokom puta kroz Beograd njihova tela su zakopana u masovnu grobnicu u Jajincima.

Ova vrsta gasnog kamiona bio je korišćen u nacističkom programu eutanazije tokom 1940. godine u kojem je stradalo desetine hiljada invalida i mentalno obolelih.

Krajem 1941. godine i početkom 1942. godine isto vozilo je testirano je kao metod za „konačno rešenje jevrejskog pitanja“ i dopremljeno iz Nemačke u Beograd. Ostali jevrejski zatočenici jevrejskog logora „Zemun“ doživeli su istu sudbinu. Između 19. marta i 10. maja 1942. godine na isti način je ubijeno 6.300 Jevreja.

Okupatori su pokušali da uklone tragove Holokausta spaljivanjem posmrtnih ostataka tokom 1943. godine i 1944. godine. Leševi su ekshumirani i spaljeni, da bi uništili sve tragove zločina. Međutim, ostalo je dovoljno dokaza koji mi ovim putem na sistematičan način možemo da sačuvamo i prezentujemo našoj i međunarodnoj javnosti i sačuvamo od zaborava.

Nakon što su jevrejski zatočenici ubijeni, logor je praktično nastavio sa radom, ali uz izmenjenu namenu. Maja 1942. godine na Sajmištu je dobio funkciju prihvatnog logora. To je bio logor za političke zatvorenike, ratne zarobljenike, najvećim brojem partizana i prinudne radnike, koji su većinom dalje transportovani u radne logore u Nemačku i okupirane zemlje.

Kroz ovaj logor prošlo je najmanje 32 hiljade zatočenika, najvećim delom Srba, od kojih je utvrđeno da je život izgubilo 10.636 osoba. Prilikom savezničkog bombardovanja Beograda 1944. godine, logor je teško oštećen, a veliki broj logoraša je poginuo, dok je mali broj uspeo da pobegne.

Dana 17. maja 1944. godine uprava logora je predata ustaškoj policiji, iako je sam logor i dalje bio u službi nemačkih interesa, pod komandom nemačkog oficira.

Meseca jula 1944. godine logor je raspušten. Poslednji zatvorenici su prebačeni u druge logore ili pušteni. Sve je manje živih svedoka koji su preživeli Holokaust, zbog čega je posebno važno da postoje memorijalni centri u kojima će se čuvati sećanje. Svih žrtava se moramo sećati sa poštovanjem i pijetetom.

Nažalost, i Jevreji u Srbiji su gotovo sasvim nestali u Holokaustu. Na mnogim mestima u Evropi preostale su malobrojne grupe preživelih Jevreja, koji nisu uspevali da ožive nekada život jevrejskih zajednica. Od malog broja preživelih, mnogi su se posle rata iselili u Izrael. Proces padanja u zaborav žrtava i nekadašnjeg života Jevreja je nastavljen i u godinama posle rata.

Čuveni pisac Eli Vizer je jednom rekao: „Zaboraviti ubijene bilo bi kao da ih ubijamo po drugi put. To bi u stvari značilo da su nacisti uspeli u svojim namerama da potpuno unište Jevreje, izbrišu sve tragove njihovog postojanja“.

Zbog svega toga, istraživanje, učenje i sećanje na Holokaust je veoma važno, ne samo zato što je civilizacijska, moralna i ljudska obaveza, nego i zato što učeći o našem zajedničkom životu sa Jevrejima učimo i o sebi i o sopstvenoj istoriji i bolje je razumemo.

Proces usvajanja savremenih vrednosti, tolerancije, nediskriminacije, poštovanje ljudskih i građanskih prava, kao i opštih civilizacijskih vrednosti započeo je posle Drugog svetskog rata nakon što se svet suočio sa obimom i strahotom zločina koje su nacisti i njihovi pomagači počinili, među kojima jedinstveno mesto ima upravo Holokaust, posebno u srpskom narodu koji ima snažnu antifašističku tradiciju i koji je i sam podneo strahovite žrtve kao meta terora i genocida, kao i u borbi protiv nacizma.

Istraživanje, učenje i sećanje na Holokaust treba da je prirodan i sastavni deo sećanja na sopstvenu istoriju. Zahvaljujem.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, kao što je naša ovlašćena predstavnica Snežana Paunović rekla, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na finansijski plan Agencije za energetiku.

Agencija za energetiku osnovana je Zakonom o energetici 2004. godine. Agencija je regulatorno nezavisno telo od organa izvršne vlasti, ali i od svih drugih državnih organa, organizacija, pravnih i fizičkih lica koja se bave energetskim delatnostima.

Zakonom o energetici 2014. godine proširene su kako nadležnosti, tako je i ojačana nezavisnost Agencije. Agencijom upravlja Savet Agencije koga bira Narodna skupština Republike Srbije. Predsednik i članovi Saveta za rad Agencije i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, koja najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o radu koji treba da sadrži i izveštaj o stanju u energetskom sektoru.

Delokrug rada Agencije su regulatorni poslovi u oblasti električne energije, prirodni gas i nafte i naftnih derivata. Najvažniji poslovi su licenciranje i sertifikacija, regulacija cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi, zaštita kupaca i međunarodne aktivnosti.

Sredstva za rad Agencije se obezbeđuju iz prihoda koje ona ostvaruje po osnovu obavljanja poslova regulacije, izdavanja licenci i drugih prihoda u skladu sa Zakonom, a na Finansijski plan Agencije saglasnost daje Narodna skupština na predlog Odbor za finansije.

Agencija za energetiku planirala je prihode za 2020. godinu za 1% veće u odnosu na prihode koji su bili planirani u 2019. godini. Prihode planira od izdavanja licenci. Ova naknada se utvrđuje jednokratno, odnosi se na ceo period važenja licence od 10 godina i naplaćuje se prilikom podnošenja zahteva, a učešće u ukupnoj strukturi prihoda Agencije iznosi 8,9%.

Prihode od regulatornih naknada obračunava se privrednim subjektima koji se bave prenosom, odnosno transportnim delatnostima u iznosu od 1% od vrednosti odobrenih operativnih troškova amortizacije i prenosa na regulisana sredstva učešća ovog prihoda, u ukupnoj strukturi prihoda iznosi 79%, odnosno 88% posmatrano u odnosu na poslovni prihod. Ima još prihod od donacija, refundacija, ima i neke finansijske ostale prihode.

Rashodi u 2020. godini planirani su na osnovu obima i strukture rashoda koji su bili u 2019. godini i treba da obezbede sredstva za pokriše najneophodnijih troškova za funkcionisanje agencije za energetiku.

U strukturi ukupnih rashoda, kako stoji u predlogu ovog finansijskog plana Agencije, najznačajniju stavku čine troškovi zarada koje iznose 56,84%, troškovi i zakupnina od 8,31%, nematerijalni troškovi u iznosu od 7,24% u ukupnim rashodima.

Na kraju, želim da pohvalim inicijativu koju je podneo direktor „Srbija gasa“, Dušan Bajatović, koji je uputio tu inicijativu kako prema Vladi, tako i prema lokalnim samoupravama kako bi se uticalo da što veći broj korisnika priključi na gas. Priključak za gasifikaciju trenutno u Beogradu iznosi 120 hiljada dinara, mogao bi da bude 650 evra, i to tako što bi „Srbija gas“ beskamatno kreditirao korisnike kroz račune za gas u periodu od tri do pet godina. Planirano je da se kompletno gasifikuje Beograd do 2022. godine. Trenutno priključaka ima 30 hiljada, a potencijali i ono što bi moglo da se ostvari u samom Beogradu je 311 hiljada priključaka. Kada je u pitanju Novi Sad, ima 65 priključaka i tu su potencijali mnogo veći kada su u pitanju domaćinstva.

Kada se dodaju ove takse koje su dužni da plate oni koji su zainteresovani da se priključe na gasnu mrežu, to izađe na kraju i do 200 hiljada dinara, tako da je svakako ovaj predlog koji je uputio direktor „Srbija gasa“, Dušan Bajatović, za pohvalu i ne samo kada je u pitanju grejanje, nego indirektno na ovaj način smanjilo bi se i zagađenje u samom Beogradu, ali uopšte i u našoj Srbiji. Zahvaljujem.

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 08.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ono što sam u svom načelnom izlaganju kada smo razgovarali, rekla da postoji opasnost da možda posle sledećih izbora upravo zbog odredbe koja je bila četiri u 10, imamo manje zastupljenog pola. Ovim predlogom amandmana koje je podnela narodna poslanica Marija Obradović otkloniće se i koga je predlagač prihvatio tako da ćemo imati sad, zakon glasi – dve u pet ili dva u pet.

Podsetila bih, to sam napomenula i prošli put kad sam govorila, mi smo već taj slučaj imali 2013. godine pri važećoj odredbi da jedan u tri bude manje zastupljeni pol, da smo, da bismo ispoštovali tu odredbu morali da se dogovaramo međusobno u okviru koalicije kako bi jedna žena ustupila svoje mestu muškarcu.

Tako, ne gledajte na ovu zakonsku odredbu isključivo kao nešto što se tiče žena, budućnost je pred nama. Ukoliko ono što statistički podaci govore 51%, 52% ima žena, ima nešto više od muškaraca, može se desiti da ova zakonska odredba bude zaštitna upravo za sada većinski zastupljeni pol.

Ja sam predsednik Komisije za praćenje i ostvarivanje rodne ravnopravnosti od 2004. godine i mogu da vam kažem da su se žene u okviru te komisije mnogo lakše dogovarale i postizale konsenzus kada su bila pitanja, bez obzira to kojom su političkoj pripadali, kojoj grupaciji, lakše su nalazile zajednički jezik. Mislim da je ovo zakonska izmena koja će doprineti kvalitetu rada i samog ovog parlamenta, a i lokalnih parlamenata, mada i dalje ostaje to da razmišljamo o tome.

Ja sam pogledala te statističke podatke posle poslednjih lokalnih izbora da tamo gde su prošla dva odbornika, isključivo su bili muškarci, da tamo gde je tri bila je jedna žena i da sada kod manjih partija, koje mogu da računaju na dva do tri odbornička mandata i dalje postoji ta bojazan ukoliko oni koji budu donosili odluke, a upravo je na svima nama tu da se nađe više žena i na mestima koje donosi odluke onda će ovo biti, neće biti zakonska odredba, ali i oni koji su protivnici i oni koji su za, ne mogu da ospore da je nakon donošenja zakona koji je obavezao da jedan od tri bude manje zastupljeni, nismo dobili veći procenat žena u parlamentima i u lokalnim i ovom parlamentu. Godine 2012. je to bilo 32,4%, a 2008. godine 21,6%. Podsećam zakon se odnosi 2011. godinu, tako bez obzira, kako god gledali na ovu odredbu, ne možete da osporite da su kvote te koje su doprinele da imamo žena više u parlamentu. Zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Danas ću postaviti pitanje Ministarstvu energetike i Ministarstvu poljoprivrede - da li nameravaju i da li imaju u planu neke zajedničke projekte na osnovu kojih bi se subvencionisao otkup žetvenih ostataka, a i sto tako pomogla izgradnja po manjim sredinama objekata za preradu tih žetvenih ostataka?

Naime, kada je reč o obnovljivim izvorima energije Srbija ima veliki potencijal, a gotovo 60% od toga čini biomasa. Budući da za grejanje i hlađenje u svetu se potroši više od 50% energije sve više se razmišlja o obnovljivim izvorima energije. Srbija u regionu prednjači kada su u pitanju zelena ulaganja, ali jako malo sredstava izdvaja i jako malo se koristi učešće obnovljive energije u grejanju. Naime, većina toplana koriste kao gorivo gas, mazut i ugalj, a svega nekoliko postrojenja u kojima se koristi biomasa.

U regionu Austrija prednjači u korišćenju biomase kao energenta u toplanama, a i sve zemlje naši susedi ovaj izvor energije koriste kada je u pitanju daljinsko grejanje. Promovisanje korišćenja ove vrste energije započelo je 2013. godine, a polovinom ove godine Ministarstvo energetike potpisalo je i prve ugovore sa dve opštine, u pitanju su Priboj i Mali Zvornik, koje će koristiti biomasu kao energent i za rekonstrukciju postojećeg sistema daljinskog grejanja.

Korišćenje biomase kao goriva smanjuje troškove, a isto tako i pokazuje svoje pozitivne efekte kada je u pitanju ekologija, a i smanjuje našu uvoznu zavisnost kada je u pitanju korišćenje energije. Dobra volja postoji od strane ministarstava, a isto tako i od strane Energetske banke za obnovu i razvoj, KFE, Kancelarije za javna ulaganja, ali nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju manje sredine.

Drugo pitanje koje želim da postavim uputila bih Kancelariji za javna ulaganja. Naime, da li lokalna samouprava u opštini Vrbas može da računa na podršku kada je u pitanju projekat izgradnje vodovodne mreže od Vrbasa prema naseljenim mestima? Naime, naseljena mesta u opštini Vrbas snabdevaju se vodom koja u sebi sadrži nedozvoljene količine arsena. Te količine su 0,08 a dozvoljena količina je 0,01. Sa pravom građani zahtevaju da se ovaj problem reši. To nije problem koji postoji od juče, nego godinama unazad. Još 2007. godine napravljene su ekočesme kako bi se premostio ovaj problem, ali je sad lokalna samouprava napravila zajedno sa Vladom Srbije i sa KFE bankom, projekat koji bi trebao da krene sa realizacijom početkom sledeće godine. Planirano je da se vodovod za sva naseljena mesta završi do kraja 2022. godine, pošto sam Vrbas ima vodu izuzetno dobrog kvaliteta i tom vodom treba da se snabdevaju sva naseljena mesta, ali da bi se projekat završio nedostaju još i sredstva za koje imamo obećanja od Kancelarije za javna ulaganja da će biti nadoknađena. Zbog toga i postavljam pitanje - da li možemo na to da računamo? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, želela bih da skrenem pažnju na ozbiljan društveni problem i da u vezi sa tim postavim pitanje Vladi.

Podsećam da je mesec novembar posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti koje su sve prisutnije u svim društvima, pa i u našem. Među bolestima zavisnosti nije samo zloupotreba psihoaktivnih supstanci, već i alkoholizam, a poslednjih decenija to je i kockanje.

Rasprostranjenost bolesti zavisnosti je sve prisutnija među adolescentima, ali i decom u osnovnim školama. Nažalost, droga je sve dostupnija, podaci govore da deca između 11 i 12 godina postaju zavisnici ili budu vrbovani za prodaju droge. Nažalost, u adolescenciji mladi često koriste mnoge hemijske proizvode kao što su lepak, lakovi, sprejevi, benzin, koji sadrže isparljive psihoaktivne materije.

O tragičnim ishodima zloupotrebe droga koje se javljaju i u novim sintetičkim i po život opasnim oblicima, nažalost, slušamo svakog dana. Poražavajuća je činjenica da svaki šest srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina proba drogu, da preko 90% mladih pre svoje 18. godine proba alkohol, da čak 70% ima iskustvo pijanstva, a prema podacima Instituta „Batut“ 2017. godine je u Srbiji bilo registrovano 33.000 kockara. Među mladima uzrasta od 18 do 26 godina svaki četvrti ima problem sa kockom.

Droga, alkoholizam i kockanje uništavaju mlade živote, zavisnike čine nefunkcionalnim i nažalost često završavaju smrtnim ishodom. Zavisnici od droga, alkohola i kockanja ne samo da štete sebi, svom zdravlju i životima, već ostavljaju posledice i na porodicu i na socijalnu zajednicu.

Na širenje zavisnosti od droge, alkohola i kocke danas dosta utiču i mediji šireći i popularišući nezdrav i lagodan život kroz razne rijaliti programe, pa i otvoreno reklamiranje alkohola i kockarnica.

Tu mislim da bi trebalo razmisliti i o tome da se ograniči emitovanje rijaliti programa na određene vreme, jer celodnevnim emitovanjem i naša deca imaju priliku da preuzimaju obrasce i modele ponašanja i na taj način mislim da nam je to i posledica pojave i nasilja u osnovnoj školi, jer oni gledajući, s tim da im je dostupan rijaliti program, preuzimaju te obrasce i kao posledica nama se vraćaju slučajevi nasilja među decom.

Polazeći od neprocenjive štete koju sve bolesti zavisnosti ostavljaju kao posledicu društvo je obavezno da se ovim pošastima i još organizovanije i odgovornije suprotstavlja.

Vlada Srbije je 2014. godine donela Strategiju sprečavanja zloupotreba droga za period 2014. – 2021. godina, kojom je definisano stanje i predviđene aktivne mere za borbu protiv ovih pošasti savremenog sveta.

Međutim, smatramo da je neophodan sveobuhvatni integrativni pristup u sprečavanju svih bolesti zavisnosti, dakle, i zloupotreba draga i alkohola i kockanja, ali i drugih oblika zavisnosti. Neophodan je i multidisciplinarni pristup koji bi obuhvatio sve subjekte od uticaja na sprečavanje bolesti zavisnosti, počev od porodice, škole, socijalnih, zdravstvenih službi do policijskih, pravosudnih organa koji sprečavaju i kažnjavaju nezakonitu proizvodnju, prodaju droge, nepoštovanje Zakona o prodaji alkohola maloletnicima i širenje kocke među maloletnicima.

Takođe, neophodno je uključiti i one komponente društva koje promovišu zdrave stilove života i edukaciju.

Kada sam imala priliku da posetim SAD nisam tamo nigde videla na svakom ćošku kockarnicu pored škola, vrtića. Vi kod nas imate najviše kladionica, pa posle njih dolaze apoteke i pekare.

Moje pitanje Vladi je – da li imajući u vidu težinu posledica bolesti zavisnosti, naročito među mladima, planira donošenje nekog integrativnog dokumenta, odnosno strategije za sprečavanje svih bolesti zavisnosti? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo u skladu sa Poslovnikom da danas postavim dva poslanička pitanja koja su, po meni, od mnogo veće važnosti od uvođenja crnogorskog jezika u lokalnu samoupravu Vrbas, s obzirom da se naših svega 213 sugrađana izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, a mislim i da imam pravo to da kažem, s obzirom da pripadam crnogorskoj nacionalnoj manjini a govorim srpskim jezikom.

Prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, Vlada Republike Srbije donela je uredbu o kriterijumima i utvrđivanju površina poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja treba da reši pitanje zemljišta otuđenog u postupku komasacije, odnosno arondacije.

Uredba je stupila na snagu 21. aprila 2018. godine. Uredbom se reguliše postupak restitucije u komasiranom području, a omogućeno je i da se formira Fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, utvrđeni su kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine, bliže je definisan pojam komasacione mase iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Definisano je, takođe, da se bivšim vlasnicima najpre vraća zemljište na katastarskoj opštini na kojoj je oduzeto. Ukoliko ne može da se vrati na toj katastarskoj opštini, vraća se na susednoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave a ukoliko ni to ne može, vraća se na bilo kojoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave i, na kraju, može da se vrati zemljište iz bilo koje susedne opštine, tj. jedinice lokalne samouprave.

Upravo ovo predstavlja problem opštini Vrbas, s obzirom da je do sada vraćeno 1.200 hektara zemljišta restitucijom iz opštine Vrbas, a u Fondu državnog poljoprivrednog zemljišta iz koga će se vraćati zemljište nalazi se još 332 parcele iz opštine Vrbas.

Do sada je vraćeno zemljište koje su, recimo, potraživali pravni zastupnici Dunđerskih u Bečeju i Srbobranu, to je oko 300 hektara vraćeno u katastarskoj opštini Zmajevo, u okviru naše lokalne samouprave, vraćen je i jedan deo zemljišta koji je potraživan u katastarskoj opštini Despotovo, a to je susedna opština Bačka Palanka. Obrazloženje u jednom slučaju je bilo da ne postoji više zemljišta koje može da se vrati u određenim opštinama, a drugom slučaju da nije sproveden postupak komasacije.

Zbog toga postavljam pitanje ministru poljoprivrede - da li se na ovaj način upravo kažnjavaju opštine koje su sprovele postupak komasacije, tj. ukrupnjavanje, uredile svoje poljoprivredno zemljište?

Prema podacima novosadske područne jedinice u zakonskom roku podneto je još 8.600 zahteva, uglavnom iz Vojvodine, kojima se potražuje poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet komasacije.

Prihodi od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini u našoj opštini su bili 100 miliona, u 2018. godini 60 miliona i ove godine su planirana ista sredstva.

Drugo pitanje želim da postavim ministru zaštite životne sredine, a tiče se naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koja nakon usvajanja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara krajem prošle godine više nije prihod lokalnih samouprava.

Pitanje je da li će prema Uredbi naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćati pravna lica koja su započela postupak ishodovanja integrisane dozvole ili će i ona biti oslobođena kao lica koja su ishodovala pre roka integrisane dozvole? Napominjem da su pravna lica ujedno i najveći zagađivači, poput "Vitala", "Šećerane" i "Karneksa", do 1. marta 2019. godine naknadu plaćali lokalnoj samoupravi. Prihodi od te naknade su bili pet miliona na mesečnom nivou, što ukupno iznosi 60 miliona.

Upravo iz svih ovih razloga predsednik opštine Vrbas Milan Glušac obratio se i Ministarstvu finansija sa molbom za dodelu sredstava iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije za potrebe finansijske konsolidacije, s obzirom da imamo zatečene u opštini dugove koji su nastali pre 2013. godine. Do sada je vraćeno 300 miliona dugova, a u jednom momentu iznos tih dugova je iznosio gotovo dva budžeta. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Opština Vrbas Opština mesečno 75839.00 RSD 11.05.2017 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
- Opština Vrbas (Odbornički dodatak) Opština mesečno 7680.00 RSD 11.05.2017 -
- Opština Vrbas (Naknada za rad odborničkog kluba) Opština mesečno 4841.00 RSD 11.05.2017 -