DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 55
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 11 meseci i 15 dana i 17 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, funkcionisanje svakog pravnog sistema se ne može zamisliti bez njegovog izvršnog dela. Izvršenje predstavlja najčešće poslednju i najznačajniju fazu u postupku zaštite određenog prava. Ono predstavlja realizaciju određenog cilja, koji je postavljen prilikom podnošenja zahteva za zaštitu subjektivnog prava, kao i realizaciju prava koje je utvrđeno sudskom ili drugom odlukom ovlašćenog organa.

U našem pravnom sistemu, sa propisima koji se odnose na izvršenje sudskih odluka u građanskoj materiji, nismo imali previše sreće. U Kraljevini Jugoslaviji 1929. godine donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je prema tadašnjim pravnim standardima savremene Evrope bio izuzetno moderan i efikasan.

Događaji koji su se potom odigrali u svetu i promene nakon Drugog svetskog rata, doveli su da je zakon iz 1929. godine stavljen van snage i u tadašnjoj Jugoslaviji primenjivala su se pravna pravila.

Godine 1978. u tadašnjoj SFRJ donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je najavljen kao revolucionarni propis samoupravnog socijalističkog sistema. Taj zakon sasvim sigurno karakterišu dve osobine, s jedne strane neravnopravan odnos društvene svojine, kao i preterana zaštita dužnika. Oba ova određenja tadašnjeg zakona bila su logična, s obzirom na konstalaciju prilika u kome je donet.

Uprkos brojnim primedbama, zakon iz 1978. godine sa manjim izmenama ostao je na snazi do 2000. godine, kada je donet potpuno nov Zakon o izvršnom postupku. Rešenja koja su tada doneta, nažalost, ne samo što nisu popravila tekst iz 1978. godine, nego su ga i pokvarila.

Osnovne primedbe koje se odnose na zakon iz 2000. godine bile su, što je potpuno neprimereno i neuravnoteženo, pokušavajući da smanji dominantan položaj dužnika, uskratio neka zakonska i običajna prava dužnika.

Zbog brojnih kritika, donet je novi zakon 2004. godine, za koga možemo reći da je njegova osnovna karakteristika pokušaj da se uravnoteže odnosi između zakona iz 1978. i zakona iz 2000. godine. To praktično znači da je zakonodavac pokušao da nađe određenu meru stvari između prava poverioca i prava dužnika.

Donošenje zakona iz 2011. godine označilo je prekretnicu u razvoju izvršnog procesnog prava u Republici Srbiji. Znatan deo ovlašćenja u domenu izvršnog postupka, koje su decenijama pripadala sudskoj vlasti, delegirana su privatnim izvršiteljima.

Tako dolazimo do aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čija je primena produkovala brojne pozitivne i negativne efekte. Pozitivna rešenja zakona koja su unapredila izvršni postupak odnose se na ustanovnjavanje, odnosno uvođenje javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, što je znatno doprinelo efikasnosti izvršnog postupka, ujednačavanje sudske prakse u postupku po pravnim lekovima, dužnost davanja podataka o izvršnom dužniku, preciznije definisan postupak za namirenje novčanih potraživanja, nastalih iz komunalnih i srodnih usluga, suspenzivno dejstvo prigovora, kao pravnog leka u izvršnom postupku na rešenje o izvršenju, povećanu efikasnost.

Negativni efekti koji su se manifestovali u primeni aktuelnog zakona ogledaju se u nedelotvornosti pravnog leka u izvršnom postupku, koja proizilazi iz odredbe člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što je predloženim izmenama promenjeno, zajedničkoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari. Neprimerenost primene odredaba Zakona o parničnom postupku koje regulišu postupak u sporu ima male vrednosti, neusklađenost zakonskog i podzakonskog akta, koji se tiču javno-izvršiteljske tarife i troškova izvršnog postupka.

Pogrešna primena načela srazmere, koje je u praksi bilo potpuno deformisano, imalo je za posledicu da se za minorne iznose duga sprovodi izvršenje na vrednoj imovini dužnika ili kako bi naš narod rekao – klanje vola za kilogram mesa.

U tom kontekstu ukazujem da je još Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine sadržao odredbu o zaštiti jedne kategorije stanovništva, zemljoradnika koji nisu mogli izgubiti zemljište i kuću sa dvorištem radi minimalnog duga.

Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine sve je podredio potrebi da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri. Novim zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, načelo srazmere je po prvi put naglašeno kao zakonsko načelo, a najnovijim izmenama dodatno je razrađeno i ojačano ovo načelo u svim delovima zakona, sa primarnim ciljem da se onemogući unovčavanje imovine izvršnog dužnika radi namirenja bagatelnog potraživanja izvršnog poverioca.

Takođe, jedna od osnovnih slabosti aktuelnog zakona bila je i odredba iz člana 258. koja je predvidela ograničenje izvršenja na zaradi ili plati, naknadi plate i penzije koje se moglo sprovesti u visini od dve trećine, odnosno jedne polovine, ako je iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Ovakva zakonska regulativa, ceneći pre svega aktuelne ekonomske prilike, ugrožava život i egzistenciju izvršnog dužnika i njegove porodice i onemogućava ga da uredno servisira svoje redovne obaveze. U Sloveniji, recimo, postoji tačno određen iznos koji se nikome ne sme pleniti, a u Srbiji se omogućava zaplena do dve trećine plate, odnosno penzije, nezavisno od iznosa te plate ili penzije.

Da bi se izbalansirao legitimni interes izvršnog poverioca sa pravima osiromašene kategorije građana, kao jedino logično i pravedno rešenje je bitno smanjiti kvote, što je upravo učinjeno Predlogom zakona, koji sada predviđa izvršenje na jednoj polovini zarade ili plate, odnosno naknade zarade i plate, i jednoj četvrtini ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade.

Uzimajući u obzir ova dobra predložena rešenja, kao i rešenja kojim se sužavaju koruptivne radnje, onemogućavamo multiplikovanje troškova u postupku izvršenja u takozvanim budžetskim predmetima, te otklanjaju zloupotrebu u postupku javnih nadmetanja putem elektronske platforme. Sasvim sigurno da će biti uspostavljen bolji i pravedniji izvršni postupak, što je dovoljan razlog da ga poslaničke grupa SNS sa zadovoljstvom u danu za glasanje podrži. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položenih kod banka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Treba podsetiti da je cilj donošenja osnovnog zakona pre nekoliko godina ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije proistekle iz presude Evropskog suda za ljudska prava od 16. jula 2014. godine u predmetu Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, a koja se odnosi na uspostavljanje mehanizma isplate stare devizne štednje pod istim uslovima za sve devizne štediše bez obzira na državljanstvo.

Navedenom presudom bilo je naloženo Sloveniji i Srbiji da u roku od jedne godine preduzmu sve potrebne mere, uključujući u zakonske, kako bi se svim štedišama „Ljubljanske“ i „Invest banke“ vratila njihova štednja.

Iako su tokom pregovora o sukcesiji Slovenija i Srbija stale na stanovištu po kome bi devizne štediše trebalo da obešteti ona država na čijoj se teritoriji prikupljala štednja, ostale članice bivše Federacije su iznele predlog koji je, pre konačnog dogovora, praktično overio sud u Strazburu da staru deviznu štednju isplaćuje ona država na čijoj se teritoriji nalazilo sedište banke.

Time je stvorena obaveza Republike Srbije da obešteti blizu 130 hiljada štediša koji su svoj novac uložili u filijali „Invest banke“ u BiH u aproksimativnom iznosu od preko 310 miliona evra. Kažem aproksimativnom iznosu, s obzirom da će tačan iznos obaveze biti definisan nakon prikupljanja svih prijava.

Zakonom je predviđeno da će obaveza Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje predstavljati javni dug danom emitovanja obveznica, a takođe je predviđena i dinamika isplata obveznica koje će se emitovati za ovu namenu u 10 jednakih polugodišnjih rata, počev od 31. avgusta 2019. godine, a zaključno sa 28. februarom 2023. godine. Međutim, u implementaciji usmenog zakona pojavili su se objektivni problemi koji su se manifestovali u nemogućnosti da štediše pribave validnu dokumentaciju do 23. juna 2019. godine i time steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

Naime, dokazi koje su, pre svega, štediše iz BiH dostavljali Upravi za javni dug nisu sadržali sve relevantne podatke, odnosno nisu sadržali esencijalnu činjenicu da li je potencijalni štediša delimično ili u potpunosti iskoristio štednju u procesu privatizacije u Federaciji BiH.

Otklanjanje ove barijere usledilo je tek aprila 2019. godine kada je sa Ministarstvom finansija Federacije BiH dogovoreno da se ova činjenica utvrđuje na osnovu izvoda sa jedinstvenog računa građana koje izdaje Agencija za privatizaciju u Federaciji BiH.

Ovakvo faktičko stanje onemogućilo je Upravu za javni dug da do krajnjeg roka, a to je 23. jun 2019. godine, dostavi štedišama sva rešenja, što je produkovalo potrebu za izmenom osnovnog zakona u smislu produženja roka za šest meseci, odnosno do 23. decembra ove godine.

Izmena roka za utvrđivanje ovog prava nametala je potrebu izmene roka za isplatu obveznica, što je učinjeno izmenom odredbe člana 5. osnovnog zakona, tako što iste dospevaju 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine i zaključno sa 31. avgustom 2023. godine. Istovremeno, izmena navedene odredbe odnosi se na broj polugodišnjih rata koji se smanjuju sa deset na osam, a sve u pravcu efikasnosti i realizacije presude i potvrde da je ovo pravna država koja ispunjava svoje obaveze po odlukama najviših sudskih instanci.

Iako se radi o velikom iznosu novčanih sredstava, isplata iznosa na način i po dinamici utvrđenoj zakonom ni na koji način se neće negativno odraziti na uvećanje javnog duga i druge pozitivne makroekonomske parametre.

Zahvaljujući teškim i bolnim, ali neophodnim reformama koje se sprovode od 2014. godine, Srbija je ostvarila pozitivne efekte u svim makroekonomskim pokazateljima. U tom kontekstu ukazujem da je javni dug, od nekad blizu 80% BDP, pao na 51%, nezaposlenost je bila više nego prepolovljena, od 25 pala je na 11, imamo nisku i stabilnu inflaciju, kao i stabilan kurs dinara, te najveći priliv stranih, direktnih investicija u regionu koje su prošle godine iznosile 3,5 milijardi evra, a takav trend nastavljen je i u ovoj godini, tako da je u prva četiri meseca privučeno 1,2 milijarde evra, što je za 14% više nego prošle godine u ovom periodu.

Takođe, treba apostrofirati višegodišnji suficit u budžetu, kao i za prvih šest meseci ove godine u iznosu od 21,6 milijardi dinara, odnosno oko 180 miliona evra, što omogućava novo povećanje plata, kao i veća ulaganja u infrastrukturu.

Tako novostvoreni ekonomski ambijent produkovao je poboljšanje poslovnog okruženja, što su prepoznali mnogi investitori iz svih delova sveta, tako da na desetine novih velikih kompanija prepoznaju Srbiju, kao mesto gde mogu da se osećaju sigurno i predvidivo i gde mogu da nađu kvalifikovanu radnu snagu i odakle mogu da izvezu u svet.

Na kraju, ceneći opravdane razloge za izmene predloženog zakona, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati predlog zakona. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se, pored ostalih, nalazi i jedan izuzetno važan predlog, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji predstavlja promenu sistemskog zakona, kome se pristupilo sa velikom ozbiljnošću, uz maksimalno učešće stručne javnosti i kroz redovnu zakonsku proceduru započetu još 2015. godine formiranjem stalne radne grupe Ministarstva pravde.

Nakon preciznih analiza krivično-pravnog okvira u našoj zemlji, odnosno statističkih pokazatelja u vezi sa izvršenjem pojedinih krivičnih dela, kao i ishoda sudskih postupaka, može se nedvosmisleno konstatovati da Srbija ima prilično blagu kaznenu politiku, koja se manifestuje ne toliko u propisanim kaznama, već u njihovom sprovođenju, odnosno presudama koje se izriču, što nameće potrebu za preispitivanje efikasnosti takvog kažnjavanja.

Dve glavne svrhe kažnjavanja su odmazda i prevencija. Odmazda kao vekovni cilj kazne je u savremenom krivičnom pravu odbačena kao neprihvatljiva. Naš današnji Krivični zakonik predviđa da je svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija specijalna i generalna prevencija, kao i vaspitna funkcija koja se ogleda kroz izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveza poštovanja zakona.

Svim pravnicima je poznato da upravo generalna prevencija treba da buduće učinioce krivičnih dela spreči da ne čine neko krivično delo. Međutim, aktuelni zakonodavni okvir, stanje u pravosudnom sistemu, gde procesi predugo traju, a sudije previše cene olakšavajuće okolnosti za okrivljene, uslovilo je porast najtežih krivičnih dela i otežalo realizaciju svrhe kažnjavanja.

To su neki od razloga koji su uslovili izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, a čija je suština uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.

Osim toga, uvođenje doživotnog zatvora, predlog sadrži još bitnu novinu – propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada je reč o povratnicima, odnosno višestrukim povratnicima koji inače predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih problema u svakom društvu, pa i u našem.

Predviđa se i uvođenje novog krivičnog dela – napada na advokate i reguliše sankcionisanje pripremanja ubistva.

Predložene izmene, a naročito uvođenje doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust za pojedina krivična dela i dalje pooštravanje kaznene politike uzburkalo je širu i stručnu javnost, navelo na razmišljanje, razgovore i mnogobrojne dileme.

Opredeljujući se za propisivanje određene kazne, mi se kao društvo opredeljujemo prema određenoj društvenoj pojavi. U tom kontekstu ukazujem da teški i svirepi zločini, posebno prema deci, iziskuju posebnu pažnju društva i treba ih na svaki način osuditi i maksimalno sankcionisati.

Mogućnost da se počinioci takvih svirepih dela za života ponovo mogu naći na slobodi, što sadašnja zakonska rešenja omogućavaju i eventualno ponoviti isto ili slično delo, što je u svakom slučaju zastrašujuće, pogotovo za porodice koje su doživele užasne gubitke dece, nameće potrebu za uvođenjem doživotnog zatvora kao rezolutan odgovor i stav društva prema društvenom ponašanju ljudima koji siluju decu, ubijaju decu ili na najgori način zlostavljaju decu.

Predlog ovog zakona je adekvatan odgovor našeg društva.

Nažalost, kao i u svakom procesu, i ovde se pojavljuju organizacije za navodnu zaštitu ljudskih prava i neki pojedinci koji smatraju da predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika, pogotovo u pogledu uvođenja doživotnog zatvora, bez prava na uslovni otpust, predstavljaju presedan nezabeležen u zakonodavstvu, koji će nas dovesti do udaljavanja od EU i problema sa Evropskim sudom za ljudska prava.

Takođe, potencira se da predviđena kazna doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust može se podvesti pod pojmom nehumane kazne koja je izričito zabranjena Poveljom i koja ne daje bilo kakve šanse osuđenom licu da se njegova situacija može promeniti. Naravno, ovakve konstatacije nisu do kraja utemeljene, s obzirom na činjenicu da se kazna doživotnog zatvora može izreći u 183 od ukupno 216 država u svetu, a od 49 članica Saveta Evrope, samo devet zemalja nema kaznu doživotnog zatvora, a to su pored Španije, Norveške, Portugalije, Andore, San Marina i države nastale na teritoriji Jugoslavije, osim Slovenije.

Isto tako, pet država članica Saveta Evrope predviđaju ovu kaznu bez prava na uslovni otpust.

Inače, potenciram činjenicu da je koncept doživotnog zatvora uveden devedesetih godina 20. veka, nakon ratifikacije Protokola 6, uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, kojom je ukinuta smrtna kazna, i ista se izriče sve češće sa tendencijom daljeg rasta.

U tom kontekstu ukazujem da je u poslednje tri decenije utrostručen broj onih koji su osuđeni na doživotni zatvor, dok je 2000. godine 261.000 osuđenika kažnjeno na doživotni zatvor, već 2014. godine ovaj broj je iznosio 479.000, što je rast od 84%.

Kada je u pitanju primedba koja se odnosi na prava učinilaca brutalnih krivičnih dela, postavlja se logično pitanje – šta je sa pravima žrtava, maloletne Anđeline, Tijane, Ivane i njihovih porodica? Dakle, imamo situaciju borbe prava deteta koje nema ni 18 godina i na drugoj strani prava ubice dece. Ako treba da gledamo i vagamo ta dva, onda smatram da ni jednog trenutka ne treba da imamo bilo kakvu dilemu, pogotovo ako pođemo od činjenice da su naša deca najveće blago i budućnost ove zemlje, onda smo u obavezi da preduzmemo sve raspoložive mere i aktivnosti koje će omogućiti da više ni jedno dete ne strada od takvih monstruma, a predlogom ovog zakona šaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da Srbija prema takvim najgnusnijim zločincima neće imati ni trunke tolerancije.

Na kraju želim da izrazim zadovoljstvo što je prihvaćen predlog Advokatske komore Srbije da se u zakoniku propiše novo krivično delo – napad na advokate. Propisivanjem ovog krivičnog dela stvaraju se osnovne pretpostavke za efikasnije postupanje nadležnih organa, pre svega, policije i tužilaštva, kako bi brzim otkrivanjem, hapšenjem i procesuiranjem, te izricanjem zaprećene kazne od strane sudova postigli jasnu poruku da pravni sistem funkcioniše.

Uzimajući u obzir pozitivne efekte koje će reprodukovati primena Krivičnog zakonika, sa zadovoljstvom će poslanička grupa SNS glasati o ovom i ostalim predlozima zakona u danu za glasanje, uz žaljenje što to ranije nije urađeno. Hvala.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:24