DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 58
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 24 dana i 9 sati

Poštovani gospodine Veljkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 18 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2019.

Hvala predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Na početku želim da istaknem da javne nabavke imaju ogroman značaj u savremenom društvu i izazivaju veliku pažnju javnosti zbog čega mnoge države sveta permanentno ulažu velike napore da postojeće sisteme nabavke usavrše, jer se na taj način omogućava realizacija strateških ciljeva, kao što su ekonomski razvoj i privredni rast, zapošljavanje i socijalna zaštita, poboljšanje uslova življenja i rada, podsticanje stranih ulaganja i dr.

Koliki značaj ima dobro uređen sistem javnih nabavki govori i činjenica da je učešće javnih nabavki u BDP u 2017. godini prema godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke iznosila 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast i iznosi 7,98%. Takođe, efikasnost javnih nabavki ima direktan uticaj i na druge javne politike, kao što su fiskalna disciplina, modernizacija javne uprave, podsticanje malih i srednjih preduzeća, inovacije, ekološko i socijalno održiv rast, borba protiv korupcije i drugo.

Polazeći od navedenog, Republika Srbija je odlučna u nameri da uspostavi moderan sistem javnih nabavki, pa je u tom smislu uspostavljen zakonski okvir kroz donošenje najznačajnijeg antikorupcijskog zakona, Zakona o javnim nabavkama 2013. godine, kao i mnogih podzakonskih akata donetih od strane Vlade Republike Srbije i Uprave za javne nabavke. Uspostavljeni zakonodavni okvir je u skladu sa strategijom razvoja javnih nabavki za period 2014/2018. godine, a u velikoj meri je u skladu sa zakonodavstvom EU.

Na osnovu dosadašnje analize, primene relevantnih propisa može se izreći generalna konstatacija da je ostvaren značajan napredak u funkcionisanju jedinstvenog i modernog sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Glavni pokazatelj ostvarenog napretka u ovoj oblasti je otvaranje pregovora sa EU u Poglavlju 5 – javne nabavke, u decembru 2016. godine. Prilikom otvaranja pregovora utvrđen je visok nivo usklađenosti sa pravnom tekom EU, postojanje institucionalnog okvira i sprovedenih mehanizama, ali naravno ostaje prioritetni zadatak da se ovo poglavlje zatvori, a ono će u slediti nakon realizacije određenih merila.

Dosadašnja primena aktuelnog zakona produkovala je brojne pozitivne efekte na sistem javnih nabavki, među kojima naročito treba istaći – povećanje transparentnosti objavljivanjem velikog broja informacija na portalu, povećanje konkurencije što je posledica smanjenja udela pregovaračkih postupaka. Međutim, kao i svaki sistem tako i ovaj nije savršen, te se kroz primenu istog manifestuju i određene negativne pojave, kao što su planiranje koje nije dovoljno realistično, a takođe je postojala potreba da se određene odredbe redefinišu kako bi bile pojašnjene i kako bi se omogućila njihova realna primena u praksi.

Sve ovo nalagalo je donošenje novog zakona kojim bi se otklonili uočeni nedostaci, obezbedila usklađenost sa zakonodavstvom EU, uredio postupak odnosa subjekata u postupku javne nabavke na principima ekonomičnosti i efikasnosti, obezbeđivanje konkurencije i zabrane diskriminacije, te povećanje transparentnosti i konkurentnosti.

Dame i gospodo, detaljnom analizom predloženog zakona uočavaju se brojne novine u odnosu na postojeći zakon i postižu mnogobrojni ciljevi koji će se pozitivno odraziti na sve subjekte koji su obavezni da primenjuju zakon. U tom smislu ističem samo neke od njih, sa nešto dužim osvrtom na sistem pravne zaštite. Najpre ukazujem da predloženi zakon predstavlja dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno novim direktivama koje nisu bile implementirane u aktuelni zakon.

Nova zakonska rešenja imaće za posledicu smanjenje i pojednostavljivanje postupka u oblasti javne nabavke, kao i smanjenje troškova učešća, što će se pozitivno odraziti na mala i srednja preduzeća koja najčešće ne raspolažu sa velikim stručnim i administrativnim kapacitetima.

Takođe, jedna od važnih novina je izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor koji služi kao preliminarni dokument, umesto mnogobrojnih potvrda i izvoda koji izdaju nadležni organi. To je standardni obrazac koji prilažu svi ponuđači, dok će na kraju postupka samo ponuđač koji je izabran biti u obavezi da prezentira prateću dokumentaciju sa dokazima.

U predloženom zakonu imamo i novo rešenje koje se odnosi na dodelu ugovora, a to je ekonomski najpovoljnija ponuda na osnovu cene ili troškova primenom pristupa troškovne efikasnosti ili odnose cena i kvaliteta.

Takođe, treba istaći da predložena zakonska rešenja ne predviđaju kvalifikacioni postupak, kao ni postupak javne nabavke male vrednosti. Isti postupci javne nabavke primenjivaće se bez obzira na vrednost nabavke.

Sva komunikacija u postupku javne nabavke realizovaće se elektronskim sredstvima na portalu javnih nabavki, što je još jedan korak ka usklađivanju sa novodonetim direktivama EU. Naročito su kvalitativne promene izvršene u sistemu pravne zaštite kako bi se obezbedio efikasan pravni mehanizam za sve subjekte učesnike u postupku javne nabavke.

U tom smislu, ukazujem da je jedino pravno sredstvo u sistemu pravne zaštite zahtev za zaštitu prava. Zahtev se može podneti u toku celog postupka javne nabavke, a najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja na portalu odluke naručioca, kojim se okončava postupak. Zahtev se podnosi naručiocu koji ima mogućnost da i sam odluči o zahtevu donošenjem rešenja i tako otkloni određene propuste i nedostatke. Ako to ne uradi o zahtevu, pored te interne pravne zaštite, postoji i eksterna zaštita gde o zahtevu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Protiv odluka ovih organa moguće je podneti tužbu upravnom sudu, pred kojim se osporava zakonitost odluke.

U vezi sa ovim jedinim pravnim sredstvom, treba ukazati da se o istom može izjasniti i ponuđač kome je dodeljen ugovor o javnoj nabavci, a takođe ovo pravno sredstvo u javnom interesu mogu podneti Kancelarija za javne nabavke, DRI i javni pravobranilac.

Navedena kvalitetna rešenja sadržana u predlogu zakona, svakako će doprineti realizaciji većeg dela definisanih aktivnosti u ovoj oblasti, pa stoga predlažem da u danu za glasanje damo punu podršku istom, kao i svim ostalim predlozima. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos mnogobrojnim izazovima sa kojima se suočava naša država, mudra, odmerena, realna i konzistentna politika, koju vodi predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, učinila je našu zemlju pouzdanim i kredibilnim faktorom u međunarodnim odnosima koja gradi odnose poverenja sa ključnim međunarodnim faktorima.

Putna isprava predstavlja vrednost i rejtinge jedne države kao partnere u tim odnosima, pa stoga ne čudi preporuka američke konsultantske kuće „Nomad Kapitalist“ koja našu putnu ispravu procenjuje kao ispravu čija je vrednost najbrže porasla za poslednjih 10 godina. Ovakvom rejtingu naše putne isprave najviše je doprinelo to što je Srbija jedna od samo tri države sveta, uz Sejšele i Mauricijus, čiji državljani u većinu zemalja EU, Rusiju i Kinu mogu da uđu bez viza. Osim toga, bez ovog dokumenta u pasošu, naši državljani mogu da putuju u čak 119 država, od čega se u tridesetak ulazi dobijanjem formalne vize na granici.

Republike Srbija nalazi se među prvih tridesetak zemalja u svetu sa najjačim pasošem i poređenja radi, pasoš Srbije više vredi od čuvenog crvenog iz doba SFRJ, koji je Jugoslovenima garantovao bezvizno putovanje u 80 država.

Predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama unapređuju se odredbe aktuelnog zakona i doprinosi harmonizaciji i usklađivanju sa propisima koji su u međuvremenu menjani ili doneti, kao i boljem funkcionisanju nadležnih državnih organa u delotvornom ostvarivanju i zaštiti prava građana po osnovu putnih isprava i način njihovog izdavanja.

Navedenim predlogom omogućava se preciznija primena u praksi zakona poslednji put izmenjenog 2014. godine, kako zbog predviđenih novih rešenja od značaja za efikasan postupak izdavanja putne isprave i njegove učesnike, tako i zbog usklađivanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

U tom smislu, treba posebno apostrofirati zakonsko rešenje predviđeno odredbom člana 4, kojim se u članu 27. osnovnog zakona posle stava 2. dodaje stav 3, a koji se odnosi na precizno određenje roka od šest meseci u kome se može podneti zahtev za izdavanje novog pasoša pre isteka roka važenja izdatog pasoša, s tim što je odredbom člana 8, kojim se menja član 33, utvrđena i mogućnost ranijeg podnošenja tog zahteva, ali uz plaćanje uvećane naknade.

Ovakvo rešenje je opravdano, uzimajući u obzir činjenicu da pojedine zemlje traže da pasoš važi najmanje onoliko meseci od datuma ulaska, koliko traje maksimalan boravak u istim, da ne bi došlo do isteka pasoša u periodu dozvoljenog boravka.

Tako državljanin Srbije može nesmetano ući u zemlje Šengena i EU samo ako mu je do isteka pasoša ostalo minimalno tri meseca, ali ne od datuma polaska, već od datuma povratka u našu zemlju, a u neke zemlje, kao što su Turska i Egipat, taj rok je šest meseci. Odredba da se dokument ne može koristiti za ulazak u neku od ovih zemalja poslednjih 90 dana od njegovog važenja regulisana je i Sporazumom o bezviznom režimu.

Druga važna novina predviđena zakonom jeste oglašavanje putne isprave nevažećom. Dosadašnje rešenje da se putna isprava oglašava nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ uz naravno plaćanje troškova, zamenjeno je besplatnim objavljivanjem na internet stranici Ministarstva.

Na kraju, želeo bih posebno da istaknem problem koji je opšte poznat i sa kojim se suočavaju građani Kosova i Metohije po pitanju pasoša i ujedno iskoristim priliku da još jednom zamolim ministra da se pronađe odgovarajuće rešenje kako građani Kosova i Metohije, pre svega Srbi, ne bi bili diskriminisani po ovom pitanju.

U tom smislu, podsećam da kada je 2009. godine Srbiji ukinut vizni režim ova povlastica zaobišla je kosovske Srbe, u strahu od mogućih ilegalnih migracija osoba sa Kosova i Metohije, Savet EU je uredbom broj 539/2001 zahtevao formiranje Koordinacione uprave i izuzeće iz bezviznog režima, što je tada i učinjeno donošenjem posebne uredbe Vlade Republike Srbije. Tako se dogodilo da Srbija, za razliku od ostalih država koje obično poseduju tri kategorije pasoša, ima čak pet vrsta putnih isprava.

U cilju prevazilaženja ovakvog faktičkog stanja i dobijanja bezviznog pasoša, građani Kosova i Metohije vrše promenu mesta prebivališta, ali se i tu suočavaju sa diskriminacijom, dok za državljane Srbije koji žive u bilo kom gradu centralne Srbije promena prebivališta predstavlja rutinsku administrativnu proceduru, građani koji žive na Kosovu i Metohiji, a na osnovu odluke Vlade Republike Srbije iz 2009. godine, obavezni su da se podvrgavaju brojnim bezbednosnim proverama i da ispune određene kriterijume koji ne važe za druge građane Srbije. Suočeni sa procedurama koje implicitno određuju redovne i nenajavljene policijske provere, kako bi se utvrdilo da li osoba živi na adresi koja se navodi kao adresa novog prebivališta, građani su primorani da napuste KiM na određeni vremenski period i presele se na novu adresu, što podrazumeva da osoba mora na čekanje da stavi svoje obrazovanje, posao i druge obaveze, što može da produkuje mnoge štetne posledice.

Istovremeno, uzimajući u obzir najavu i stav EU da će vizna liberalizacija važiti na KiM samo za tzv. kosovske pasoše, ostaće samo Srbi sa KiM koji će biti potpuno diskriminisani i neće moći da putuju bez viza.

Iz svega navedenog, u ime svih Srba sa Kosova i Metohije, molim ministra i Vladu Republike Srbije da nađu načine kako da otklone neke od briga koje je imala EU kada je zatražila da pasoši Koorinacione uprave budu isključeni iz režima vizne liberalizacije ili da u faktičkom ponašanju građana i organa nađu neko kreativno rešenje koje će lica sa KiM staviti u ravnopravan položaj sa ostalim građanima Republike Srbije.

Siguran sam da za ovo postoji politička volja i znanje relevantnih organa, pa u tom kontekstu očekujem buduće postupanje istih.

Na samom kraju, uzimajući u obzir kvalitet predloženih zakonskih rešenja, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i sve predložene sporazume. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojim se omogućava studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, da fakultete završe u naredne dve školske godine.

Utvrđenim novim rokovima završetak tih studija predviđen je do kraja školske 2020. i 2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije i spolja medicinskih nauka do kraja 2020. do 2021. godine.

Ovaj problem u našoj zemlji nastao je uvođenje bolonjskog sistema koji je imao za primaran cilj postavljanje i integrisanje standarda u visokoškolskom obrazovanju među zemljama Bolonjske deklaracije.

Bolonjskom deklaracijom trebalo je da se spoje studenti iz svih evropskih zemalja kako bi se uklonile granice među državama i kako bi studenti svesni svetske ekonomske i političke situacije, negovali ideje zajedništva, kolektivnog duha i solidarnosti.

Srbija je Bolonjsku deklaraciju potpisala pored ostalog i da bi rešila problem tzv. večitih studenata. Studenti pre uvođenja Bolonje su u 45% slučajeva napuštali studije, a najviše obnavljane godine bilo je na drugoj godini. Studenti su se sa uvođenjem deklaracije nadali studijama koji će biti oslobođene, obimne i nepotrebne i zastarele literature i tekstovima, koji će biti pažljivije izabrani za određenu sferu studija.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011-2012. godine, a potom u više navrata je rok završetka studija pomeran. Najpre, 2014, zatim, 2016, pa 2018. godine, da bi prošle godine dobili rok od godinu dana, tačnije do septembra 2019. godine. Tačan broj tzv. večitih studenata se ne zna, ali je procena da ih trenutno u Srbiji ima oko 10.000, s tim da nisu svi aktivni.

Pažljivom analizom ovog problema dolazi se do zaključka da postoje mnogobrojni argumenti za i protiv ovakvog načina rešavanja. Studenti kao glavni razlog da im se produži vreme za dobijanje diplome ističu da u vreme kada su upisivali fakultete nije bilo ograničenje u studiranju da bi im se prebacivanje na bolonjski sistem smanjio stepen obrazovanja, što znači da ne bi bili izjednačeni sa master studijama, već bi dobili niža zvanja.

Takođe, morali bi da polažu dodatne ispite, uz naravno, plaćanje, kao i priznavanje onih koje su već položili. Isto tako morali bi da pohađaju predavanja, iako su većina njih apsolventi sa najviše četiri ispita do diplome, a takođe potenciraju da većina njih radi i ima porodicu, što limitira njihove mogućnosti u ispunjavanju takvih obaveza. Pri tom se pozivaju, na primer Slovenije, koja po ulasku u EU starim akademcima dala rok od 12 godina da završe studije, a navode i primer Marka Duila, zagrebačkog studenta prava, koji po ulasku Hrvatske u EU i naglo presecanjem mogućnosti starim akademcima da završe fakultete prema zakonu po kome su ga započeli, tužio državu i dobio ih na sudu.

S druge strane, postoje brojni razlozi koji su protiv ovakvog rešenja među kojima treba istaći da neki od predmeta koji su studenti imali kada su upisivali fakultete više ne postoje, a problem predstavlja i to što za te predmete nema profesora.

Takođe, svi stari studijski programi su u većoj ili manjoj meri modifikovani u akreditacionom ciklusu i koji su usledili nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2006. godine i više ne postoje.

Smatram da samo produženje rokova iz godinu u godinu bez traženja inovativnih rešenja ne predstavlja kvalitetno rešenje problema, a da je to tako najbolje potvrđuje realizovan projekat Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, pod nazivom „Završite započeto“.

U ovom projektu koji se pokazao izuzetno efikasnim, participiralo je preko 100 studenata u jednom pozivu. Neki od njih su uspešno stigli i do prvih diploma već posle dva ispitna roka.

Suština projekta je organizovanje nastave subotom i nedeljom za ovu grupu studenata, pri čemu profesori sa fakulteta žrtvovali svoje slobodno vreme, ali ipak uspeli da ostvare postavljeni cilj. Zbog toga fakulteti treba da naprave prve korake u kontekstu rešenja ovog problema, tako što će pozvati ovu kategoriju studenata, koji će tako shvatiti da neko brine o njima i ne samo što će dati još godinu ili dve da završe studije, već u tome im pomoći.

Na kraju, dozvolite mi da kao moj kolega Krivokapić pozovem svoje sunarodnike sa KiM, kao interno raseljena lica, da sačuvamo teško ostvareno političko jedinstvo srpskog naroda na KiM i sprečimo nastojanje Prištine i nažalost nekih Srba, da otežaju koordinaciju Srba sa državnim organima Republike Srbije. To ćemo najbolje uraditi ukoliko 6. oktobra masovno izađemo na izbore i poverenje kao i do sada poklonimo Srpskoj listi koja će u bliskoj saradnji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ostalim nadležnim organima najbolje realizovati vitalne interese našeg naroda i države na prostoru KiM. Hvala.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -