DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 52
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 20 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, od više zakonskih predloga koji su na dnevnom redu današnje sednice, moj pokus biće usmeren na Predlog zakona o turizmu-

Kao što je poznato, turizam se smatra globalnim ekonomskim fenomenom i privrednom granom koja posle naftne i hemijske industrije najviše doprinosi ekonomskom rastu i razvoju svetske ekonomije.

Turizam preko svojih ekonomskih funkcija utiče na skoro sve grane nacionalne ekonomije i tako stvara multiplikator rasta. Sektor turizma pokazuje konstantan rast u svetskim okvirima i predviđa se da se takav trend može nastaviti i u narednom periodu, a u tom kontekstu naša zemlja može naći svoje mesto na turističkoj mapi, ali zato mora biti adekvatno pripremljena.

Dosadašnje aktivnosti Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti, produkovale su mnogobrojne pozitivne efekte, pri čemu treba posebno apostrofirati da je devizni priliv od turizma u 2018. godini iznosio oko 1,5 milijardi dolara i da je ovaj rezultat ostvaren dve godine ranije nego što je planirano strategijom razvoja turizma 2016. – 2025. godine, a Srbija je na šestom mestu u Evropi kada je reč o posetama turista, što predstavlja odličan rezultat.

Planovi za ovu godinu su još optimističniji, predviđaju 3,6 do 3.7 miliona turista, od čega dva miliona stranih turista, ali za realizaciju ovih planova, Srbija mora da prati savremene trendove u turizmu, navike turista na globalnom nivou i da ide u korak sa tim navikama.

Savremeni turizam doživljava važne kvantitativne i kvalitativne promene koje se pre svega manifestuju u dinamičnom rastu turističkog prometa, globalizacije tržišta, stvaranju novih i fleksibilnijih vidova proizvodnje i potrošnje usluga u vezi sa turističkim kretanjima.

Ovakve promene nameću potrebu i stvaranje novog zakonodavnog okvira, odnosno donošenje jednog modernog evropskog zakona, koji stimuliše one koji ulažu u turizam, a sa druge strane sankcioniše one subjekte u turizmu koji ne rade na adekvatan način.

Ova oblast je do sada bila regulisana osnovnim zakonom iz 2009, godine, sa izmenama i dopunama iz 2010, 2011, 2012. i 2015. godine koji je tretirao kako oblast turizma tako i oblast ugostiteljstva.

Međutim, ovakvo zakonsko rešenje nije bilo u skladu sa regulativom EU, kao ni sa stepenom dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, što je produkovalo potrebu da se ova oblast reguliše sa dva odvojena zakona, Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Iskustva iz dosadašnje primene zakona iz oblasti turizma pokazala su nedovoljnu koordinaciju svih aktera javnog i privatnog sektora u turizmu, što se negativno odrazilo na konkurentnost Republike Srbije kao turističke destinacije. Takođe, visok stepen sive ekonomije, naročito u delu organizovanja turističkih putovanja, predstavlja jedan od većih problema, kao i problem nedovoljne zaštite putnika u oblasti turizma.

Svi identifikovani, a i drugi problemi koji su pratili dosadašnju primenu postojećeg zakona u najvećoj meri su otklonjeni predloženim zakonom koji se, pre svega, odnosi na usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno Direktivom EU broj 2302 iz 2015. godine, koja se odnosi na organizovana putovanja i turističke aranžmane, pri čemu dolazi do potpunog uvođenja direktive u pravni sistem Republike Srbije, na unapređenje i koordinaciju rada svih aktera javnog i privatnog sektora u turizmu u cilju realizacije ovog primarnog zadatka izvršeno je preciziranje prava, obaveza i odgovornosti turističkih organizacija na svim nivoima, što će za posledicu imati transparentno pružanje usluga, smanjenje zloupotreba, kao i unapređenje bezbednosti i kvaliteta u realizaciji putovanja, na suzbijanje sive ekonomije u svim delatnostima koje zakon uređuje i u tom kontekstu posebno treba potencirati propisivanje širih, odnosno novih ovlašćenja turističkih inspektora, kao i drugih inspektora koji imaju pravo nadzora nad izvršenjem zakona, na uvođenje mogućnosti podsticajnih mera u budžetu radi usmeravanja i podsticanja turizma, i to: za učešće u finansiranju i unapređenju ekoloških standarda, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije, unapređenje digitalizacije i drugih inovativnih rešenja, a sve u skladu sa najnovijim trendovima na međunarodnom tržištu i preporukama Svetske turističke organizacije UN.

Pozitivni efekti predloženog zakona neposredno će se odraziti na mnogobrojne privredne grane poput saobraćaja, trgovine, ugostiteljstva, a posredno i na poljoprivredu, industriju, građevinarstvo, energetiku, što će su krajnjoj liniji odraziti na povećanje stvaranja dodatne vrednosti, kao i povećanje broja radnih mesta i zapošljavanje.

Na kraju, dozvolite mi da ukažem na potencijale, aktuelne probleme i perspektive razvoja turizma u sredini iz koje dolazim, a to je opština Šrpce, u kojoj je okosnica privrednog razvoja turizam i u kojoj egzistira poznati skijaški centar Brezovica, koji se nalazi na severozapadnoj strani Šar-planine.

Klimatski uslovi, dužina trajanja snežnog pokrivača od novembra do maja, kao i dužina, pogodan nagib i visinske razlike pojedinih staza svrstavaju među najpoznatije centre alpskog skijanja u Evropi. Skijalište se nalazi na nadmorskoj visini od 2500m, kapaciteta 10.000 smučara na sat. Staze su uređene za sve alpske discipline, a njihova prosečna dužina je oko 3.000m.

Šara obiluje većim brojem ledničkih jezera, brojnim planinskim potocima i rekama, kao i izvanrednim mogućnostima za lov, jer se nalaze staništa divokoza, medveda, risova i tetreba.

Ski centar Brezovica je udaljen na svega od 60km od dva aerodroma u Prištini i Skoplju i svojom izrazito alpskom prirodom i visoko planinskim ambijentom podseća na najpoznatije evropske turističke centre.

Uzimajući u obzir navedene karakteristike, sve do 1999. godine godišnje se u proseku ostvarivalo preko 100.000 noćenja u svim objektima ski centra Brezovice. Nažalost, konstalacija prilika na Kosovu i Metohiji nakon rata i dolaska međunarodnih snaga negativno se manifestovala na dalji razvoj turizma. Turistički objekti i infrastruktura su postali konstantna meta privremenih organa iz Prištine i mnogobrojnih sumnjivih međunarodnih privrednih subjekata i konzorcijuma, što je, nažalost, dovelo do stagnacije razvoja turizma.

Pa, ipak, enormnim angažovanjem rukovodstva i zaposlenih, često dovodeći sebe i do sudskih progona od privremenih institucija iz Prištine, sačuvani su svi vitalni kapaciteti ovog turističkog kompleksa.

Vlada Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Skijališta Srbije su prepoznali takve napore, pa i pored limitiranih mogućnosti, našli modalitete kako da pomognu ski centru izdvajanjem preko 25 miliona dinara za pripremu ovogodišnje sezone što obuhvata remont žičara, kao i osposobljavanje hotelskog smeštaja, čime na konkretan način omogućava neposrednu egzistenciju za preko 200 zaposlenih i njihovih porodica, a posredno za još nekoliko stotina porodica.

Koristim priliku da izrazim zahvalnost Vladi Republike Srbije za pažnju i pomoć koju poklanja ovom turističkom centru i nadam se da će se takav trend nastaviti i u narednom periodu, što će predstavljati veliki podstrek kako za zaposlene, tako i za celokupan srpski narod u naporima za ostvarenje esencijalnog cilja, a to je ostanak na tim prostorima.

Što se samog zakona tiče, predložena rešenja i pozitivni efekti koji će proisteći iz njegove primene su dovoljan razlog da poslanička grupa SNS u danu za glasanje isti i sve ostale podrži. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom dodatno se definišu pojmovi iz člana 2. predloženog zakona i odnose se na razvoj Republike Srbije s posebnim akcentom na prava raseljenih lica.

Raseljena lica sa Kosova i Metohije, kao i svi Srbi i ostali nealbanci, suočavaju se sa ogromnim problemima koje samostalno teško mogu realizovati u konselaciji aktuelnih prilika koje se, pre svega, ogledaju u lošim bezbednosnim uslovima, nefunkcionisanju pravosudnih organa i drugih privremenih institucija.

Najveći broj nerešenih pravnih slučajeva odnose se na imovinu, odnosno povraćaj imovine i naknade štete i drugim imovinskim pitanjima, kao što su nelegalno zaposedanje imovine, prevarne transakcije i otuđenje imovine, nelegalna eksproprijacija i pitanja privatizacije.

U tom smislu treba istaći da je podneto 40.000 zahteva za povraćaj imovine i oko 20.000 tužbi za naknadu štete za uništenu i oštećenu imovinu pred sudovima na Kosovu i Metohiji, koji se, nažalost, planski ne rešavaju.

Polazeći od takvog faktičkog stanja, Vlada Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju samostalno i u saradnji sa EU odvaja značajna finansijska materijalna sredstva za besplatnu pravnu pomoć, kao i različite projekte u tom smislu, s obzirom da smo svedoci svakodnevnog hapšenja i vođenja montiranih krivičnih postupaka za navodna počinjena teška krivična dela tokom oružanih sukoba na teritoriji Kosova i Metohije.

Stvaranjem materijalnih pretpostavki, predloženim budžetom za ovu i druge namene, uz gotovo permanentno prisustvo predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavlja dobru osnovu i veliki podstrek za srpski narod da će uspeti da odoli velikim izazovima i iskušenjima i ostvariti svoje esencijalne ciljeve, a to su u sadašnjim prilikama stvaranje bezbednosnih uslova za život, zaštita ljudskih i imovinskih prava, kao i zaštitu vitalnih državnih interesa. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 1. predloženog Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja propisana je oblast koja se uređuje zakonom, a to je pre svega osnivanje, organi, delatnost Centralnog registra, kao i njegov odnos sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

Predloženim amandmanom dodatno se definiše predmet ovog zakona i odnosi se na ukupan razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na prava raseljenih lica.

Raseljena lica su najranjivija kategorija stanovništva u Republici Srbiji, čiji se problemi ispoljavaju u svim sferama života, od rešavanja stambenih potreba, statusnih pitanja, zapošljavanja, kao i ostvarivanja prava iz PIO.

Nakon proteka dve decenije od okončanja sukoba, raseljena lica ne uživaju zagarantovana prava predviđena međunarodnim dokumentima, a to je pre svega pravo raseljenih da se slobodno vrate u svoje domove i da im se vrati oduzeta imovina tokom razdoblja raseljenja ili da budu obeštećeni za imovinu koju im ne može biti vraćena.

Polazeći od ovakvog negativnog faktičkog stanja Vlada Republike Srbije svojim aktivnim merama potvrđuje čvrstu rešenost i političku volju, zajedno sa ostalim državnim organima, na celovit i transparentan način svim izbeglim i raseljenim licima ponudi pomoć i konkretna rešenja da bi mogli samostalno i na najbolji način da donesu odluku o svojoj budućnosti.

Najbolja ilustracija ovakvog postupanja Vlade Republike Srbije i predloženi budžet o kome danas raspravljamo, a kojim je opredeljeno blizu milijardu i po dinara u cilju podrške, povratku i opstanku na teritoriji KiM. Predviđena sredstva omogući će realizaciju programa izgradnje, rekonstrukcije stambenih i pratećih, javnih i infrastrukturnih objekata koji se prevashodno odnose na rekonstrukciju tranzitnih kuća za kolektivni smeštaj povratnika, izgradnju i rekonstrukciju kuća za povratnike i socijalno ugrožene kategorije stanovništva, pomoć u građevinskom materijalu za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju i završetak započetih kuća.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:24