DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 56
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 10 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 18 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 20 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojim se omogućava studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, da fakultete završe u naredne dve školske godine.

Utvrđenim novim rokovima završetak tih studija predviđen je do kraja školske 2020. i 2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije i spolja medicinskih nauka do kraja 2020. do 2021. godine.

Ovaj problem u našoj zemlji nastao je uvođenje bolonjskog sistema koji je imao za primaran cilj postavljanje i integrisanje standarda u visokoškolskom obrazovanju među zemljama Bolonjske deklaracije.

Bolonjskom deklaracijom trebalo je da se spoje studenti iz svih evropskih zemalja kako bi se uklonile granice među državama i kako bi studenti svesni svetske ekonomske i političke situacije, negovali ideje zajedništva, kolektivnog duha i solidarnosti.

Srbija je Bolonjsku deklaraciju potpisala pored ostalog i da bi rešila problem tzv. večitih studenata. Studenti pre uvođenja Bolonje su u 45% slučajeva napuštali studije, a najviše obnavljane godine bilo je na drugoj godini. Studenti su se sa uvođenjem deklaracije nadali studijama koji će biti oslobođene, obimne i nepotrebne i zastarele literature i tekstovima, koji će biti pažljivije izabrani za određenu sferu studija.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011-2012. godine, a potom u više navrata je rok završetka studija pomeran. Najpre, 2014, zatim, 2016, pa 2018. godine, da bi prošle godine dobili rok od godinu dana, tačnije do septembra 2019. godine. Tačan broj tzv. večitih studenata se ne zna, ali je procena da ih trenutno u Srbiji ima oko 10.000, s tim da nisu svi aktivni.

Pažljivom analizom ovog problema dolazi se do zaključka da postoje mnogobrojni argumenti za i protiv ovakvog načina rešavanja. Studenti kao glavni razlog da im se produži vreme za dobijanje diplome ističu da u vreme kada su upisivali fakultete nije bilo ograničenje u studiranju da bi im se prebacivanje na bolonjski sistem smanjio stepen obrazovanja, što znači da ne bi bili izjednačeni sa master studijama, već bi dobili niža zvanja.

Takođe, morali bi da polažu dodatne ispite, uz naravno, plaćanje, kao i priznavanje onih koje su već položili. Isto tako morali bi da pohađaju predavanja, iako su većina njih apsolventi sa najviše četiri ispita do diplome, a takođe potenciraju da većina njih radi i ima porodicu, što limitira njihove mogućnosti u ispunjavanju takvih obaveza. Pri tom se pozivaju, na primer Slovenije, koja po ulasku u EU starim akademcima dala rok od 12 godina da završe studije, a navode i primer Marka Duila, zagrebačkog studenta prava, koji po ulasku Hrvatske u EU i naglo presecanjem mogućnosti starim akademcima da završe fakultete prema zakonu po kome su ga započeli, tužio državu i dobio ih na sudu.

S druge strane, postoje brojni razlozi koji su protiv ovakvog rešenja među kojima treba istaći da neki od predmeta koji su studenti imali kada su upisivali fakultete više ne postoje, a problem predstavlja i to što za te predmete nema profesora.

Takođe, svi stari studijski programi su u većoj ili manjoj meri modifikovani u akreditacionom ciklusu i koji su usledili nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2006. godine i više ne postoje.

Smatram da samo produženje rokova iz godinu u godinu bez traženja inovativnih rešenja ne predstavlja kvalitetno rešenje problema, a da je to tako najbolje potvrđuje realizovan projekat Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, pod nazivom „Završite započeto“.

U ovom projektu koji se pokazao izuzetno efikasnim, participiralo je preko 100 studenata u jednom pozivu. Neki od njih su uspešno stigli i do prvih diploma već posle dva ispitna roka.

Suština projekta je organizovanje nastave subotom i nedeljom za ovu grupu studenata, pri čemu profesori sa fakulteta žrtvovali svoje slobodno vreme, ali ipak uspeli da ostvare postavljeni cilj. Zbog toga fakulteti treba da naprave prve korake u kontekstu rešenja ovog problema, tako što će pozvati ovu kategoriju studenata, koji će tako shvatiti da neko brine o njima i ne samo što će dati još godinu ili dve da završe studije, već u tome im pomoći.

Na kraju, dozvolite mi da kao moj kolega Krivokapić pozovem svoje sunarodnike sa KiM, kao interno raseljena lica, da sačuvamo teško ostvareno političko jedinstvo srpskog naroda na KiM i sprečimo nastojanje Prištine i nažalost nekih Srba, da otežaju koordinaciju Srba sa državnim organima Republike Srbije. To ćemo najbolje uraditi ukoliko 6. oktobra masovno izađemo na izbore i poverenje kao i do sada poklonimo Srpskoj listi koja će u bliskoj saradnji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ostalim nadležnim organima najbolje realizovati vitalne interese našeg naroda i države na prostoru KiM. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, funkcionisanje svakog pravnog sistema se ne može zamisliti bez njegovog izvršnog dela. Izvršenje predstavlja najčešće poslednju i najznačajniju fazu u postupku zaštite određenog prava. Ono predstavlja realizaciju određenog cilja, koji je postavljen prilikom podnošenja zahteva za zaštitu subjektivnog prava, kao i realizaciju prava koje je utvrđeno sudskom ili drugom odlukom ovlašćenog organa.

U našem pravnom sistemu, sa propisima koji se odnose na izvršenje sudskih odluka u građanskoj materiji, nismo imali previše sreće. U Kraljevini Jugoslaviji 1929. godine donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je prema tadašnjim pravnim standardima savremene Evrope bio izuzetno moderan i efikasan.

Događaji koji su se potom odigrali u svetu i promene nakon Drugog svetskog rata, doveli su da je zakon iz 1929. godine stavljen van snage i u tadašnjoj Jugoslaviji primenjivala su se pravna pravila.

Godine 1978. u tadašnjoj SFRJ donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je najavljen kao revolucionarni propis samoupravnog socijalističkog sistema. Taj zakon sasvim sigurno karakterišu dve osobine, s jedne strane neravnopravan odnos društvene svojine, kao i preterana zaštita dužnika. Oba ova određenja tadašnjeg zakona bila su logična, s obzirom na konstalaciju prilika u kome je donet.

Uprkos brojnim primedbama, zakon iz 1978. godine sa manjim izmenama ostao je na snazi do 2000. godine, kada je donet potpuno nov Zakon o izvršnom postupku. Rešenja koja su tada doneta, nažalost, ne samo što nisu popravila tekst iz 1978. godine, nego su ga i pokvarila.

Osnovne primedbe koje se odnose na zakon iz 2000. godine bile su, što je potpuno neprimereno i neuravnoteženo, pokušavajući da smanji dominantan položaj dužnika, uskratio neka zakonska i običajna prava dužnika.

Zbog brojnih kritika, donet je novi zakon 2004. godine, za koga možemo reći da je njegova osnovna karakteristika pokušaj da se uravnoteže odnosi između zakona iz 1978. i zakona iz 2000. godine. To praktično znači da je zakonodavac pokušao da nađe određenu meru stvari između prava poverioca i prava dužnika.

Donošenje zakona iz 2011. godine označilo je prekretnicu u razvoju izvršnog procesnog prava u Republici Srbiji. Znatan deo ovlašćenja u domenu izvršnog postupka, koje su decenijama pripadala sudskoj vlasti, delegirana su privatnim izvršiteljima.

Tako dolazimo do aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čija je primena produkovala brojne pozitivne i negativne efekte. Pozitivna rešenja zakona koja su unapredila izvršni postupak odnose se na ustanovnjavanje, odnosno uvođenje javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, što je znatno doprinelo efikasnosti izvršnog postupka, ujednačavanje sudske prakse u postupku po pravnim lekovima, dužnost davanja podataka o izvršnom dužniku, preciznije definisan postupak za namirenje novčanih potraživanja, nastalih iz komunalnih i srodnih usluga, suspenzivno dejstvo prigovora, kao pravnog leka u izvršnom postupku na rešenje o izvršenju, povećanu efikasnost.

Negativni efekti koji su se manifestovali u primeni aktuelnog zakona ogledaju se u nedelotvornosti pravnog leka u izvršnom postupku, koja proizilazi iz odredbe člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što je predloženim izmenama promenjeno, zajedničkoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari. Neprimerenost primene odredaba Zakona o parničnom postupku koje regulišu postupak u sporu ima male vrednosti, neusklađenost zakonskog i podzakonskog akta, koji se tiču javno-izvršiteljske tarife i troškova izvršnog postupka.

Pogrešna primena načela srazmere, koje je u praksi bilo potpuno deformisano, imalo je za posledicu da se za minorne iznose duga sprovodi izvršenje na vrednoj imovini dužnika ili kako bi naš narod rekao – klanje vola za kilogram mesa.

U tom kontekstu ukazujem da je još Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine sadržao odredbu o zaštiti jedne kategorije stanovništva, zemljoradnika koji nisu mogli izgubiti zemljište i kuću sa dvorištem radi minimalnog duga.

Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine sve je podredio potrebi da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri. Novim zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, načelo srazmere je po prvi put naglašeno kao zakonsko načelo, a najnovijim izmenama dodatno je razrađeno i ojačano ovo načelo u svim delovima zakona, sa primarnim ciljem da se onemogući unovčavanje imovine izvršnog dužnika radi namirenja bagatelnog potraživanja izvršnog poverioca.

Takođe, jedna od osnovnih slabosti aktuelnog zakona bila je i odredba iz člana 258. koja je predvidela ograničenje izvršenja na zaradi ili plati, naknadi plate i penzije koje se moglo sprovesti u visini od dve trećine, odnosno jedne polovine, ako je iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Ovakva zakonska regulativa, ceneći pre svega aktuelne ekonomske prilike, ugrožava život i egzistenciju izvršnog dužnika i njegove porodice i onemogućava ga da uredno servisira svoje redovne obaveze. U Sloveniji, recimo, postoji tačno određen iznos koji se nikome ne sme pleniti, a u Srbiji se omogućava zaplena do dve trećine plate, odnosno penzije, nezavisno od iznosa te plate ili penzije.

Da bi se izbalansirao legitimni interes izvršnog poverioca sa pravima osiromašene kategorije građana, kao jedino logično i pravedno rešenje je bitno smanjiti kvote, što je upravo učinjeno Predlogom zakona, koji sada predviđa izvršenje na jednoj polovini zarade ili plate, odnosno naknade zarade i plate, i jednoj četvrtini ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade.

Uzimajući u obzir ova dobra predložena rešenja, kao i rešenja kojim se sužavaju koruptivne radnje, onemogućavamo multiplikovanje troškova u postupku izvršenja u takozvanim budžetskim predmetima, te otklanjaju zloupotrebu u postupku javnih nadmetanja putem elektronske platforme. Sasvim sigurno da će biti uspostavljen bolji i pravedniji izvršni postupak, što je dovoljan razlog da ga poslaničke grupa SNS sa zadovoljstvom u danu za glasanje podrži. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položenih kod banka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Treba podsetiti da je cilj donošenja osnovnog zakona pre nekoliko godina ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije proistekle iz presude Evropskog suda za ljudska prava od 16. jula 2014. godine u predmetu Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, a koja se odnosi na uspostavljanje mehanizma isplate stare devizne štednje pod istim uslovima za sve devizne štediše bez obzira na državljanstvo.

Navedenom presudom bilo je naloženo Sloveniji i Srbiji da u roku od jedne godine preduzmu sve potrebne mere, uključujući u zakonske, kako bi se svim štedišama „Ljubljanske“ i „Invest banke“ vratila njihova štednja.

Iako su tokom pregovora o sukcesiji Slovenija i Srbija stale na stanovištu po kome bi devizne štediše trebalo da obešteti ona država na čijoj se teritoriji prikupljala štednja, ostale članice bivše Federacije su iznele predlog koji je, pre konačnog dogovora, praktično overio sud u Strazburu da staru deviznu štednju isplaćuje ona država na čijoj se teritoriji nalazilo sedište banke.

Time je stvorena obaveza Republike Srbije da obešteti blizu 130 hiljada štediša koji su svoj novac uložili u filijali „Invest banke“ u BiH u aproksimativnom iznosu od preko 310 miliona evra. Kažem aproksimativnom iznosu, s obzirom da će tačan iznos obaveze biti definisan nakon prikupljanja svih prijava.

Zakonom je predviđeno da će obaveza Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje predstavljati javni dug danom emitovanja obveznica, a takođe je predviđena i dinamika isplata obveznica koje će se emitovati za ovu namenu u 10 jednakih polugodišnjih rata, počev od 31. avgusta 2019. godine, a zaključno sa 28. februarom 2023. godine. Međutim, u implementaciji usmenog zakona pojavili su se objektivni problemi koji su se manifestovali u nemogućnosti da štediše pribave validnu dokumentaciju do 23. juna 2019. godine i time steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

Naime, dokazi koje su, pre svega, štediše iz BiH dostavljali Upravi za javni dug nisu sadržali sve relevantne podatke, odnosno nisu sadržali esencijalnu činjenicu da li je potencijalni štediša delimično ili u potpunosti iskoristio štednju u procesu privatizacije u Federaciji BiH.

Otklanjanje ove barijere usledilo je tek aprila 2019. godine kada je sa Ministarstvom finansija Federacije BiH dogovoreno da se ova činjenica utvrđuje na osnovu izvoda sa jedinstvenog računa građana koje izdaje Agencija za privatizaciju u Federaciji BiH.

Ovakvo faktičko stanje onemogućilo je Upravu za javni dug da do krajnjeg roka, a to je 23. jun 2019. godine, dostavi štedišama sva rešenja, što je produkovalo potrebu za izmenom osnovnog zakona u smislu produženja roka za šest meseci, odnosno do 23. decembra ove godine.

Izmena roka za utvrđivanje ovog prava nametala je potrebu izmene roka za isplatu obveznica, što je učinjeno izmenom odredbe člana 5. osnovnog zakona, tako što iste dospevaju 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine i zaključno sa 31. avgustom 2023. godine. Istovremeno, izmena navedene odredbe odnosi se na broj polugodišnjih rata koji se smanjuju sa deset na osam, a sve u pravcu efikasnosti i realizacije presude i potvrde da je ovo pravna država koja ispunjava svoje obaveze po odlukama najviših sudskih instanci.

Iako se radi o velikom iznosu novčanih sredstava, isplata iznosa na način i po dinamici utvrđenoj zakonom ni na koji način se neće negativno odraziti na uvećanje javnog duga i druge pozitivne makroekonomske parametre.

Zahvaljujući teškim i bolnim, ali neophodnim reformama koje se sprovode od 2014. godine, Srbija je ostvarila pozitivne efekte u svim makroekonomskim pokazateljima. U tom kontekstu ukazujem da je javni dug, od nekad blizu 80% BDP, pao na 51%, nezaposlenost je bila više nego prepolovljena, od 25 pala je na 11, imamo nisku i stabilnu inflaciju, kao i stabilan kurs dinara, te najveći priliv stranih, direktnih investicija u regionu koje su prošle godine iznosile 3,5 milijardi evra, a takav trend nastavljen je i u ovoj godini, tako da je u prva četiri meseca privučeno 1,2 milijarde evra, što je za 14% više nego prošle godine u ovom periodu.

Takođe, treba apostrofirati višegodišnji suficit u budžetu, kao i za prvih šest meseci ove godine u iznosu od 21,6 milijardi dinara, odnosno oko 180 miliona evra, što omogućava novo povećanje plata, kao i veća ulaganja u infrastrukturu.

Tako novostvoreni ekonomski ambijent produkovao je poboljšanje poslovnog okruženja, što su prepoznali mnogi investitori iz svih delova sveta, tako da na desetine novih velikih kompanija prepoznaju Srbiju, kao mesto gde mogu da se osećaju sigurno i predvidivo i gde mogu da nađu kvalifikovanu radnu snagu i odakle mogu da izvezu u svet.

Na kraju, ceneći opravdane razloge za izmene predloženog zakona, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati predlog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -