DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 57
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 5 dana i 22 sata

Poštovani gospodine Veljkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos mnogobrojnim izazovima sa kojima se suočava naša država, mudra, odmerena, realna i konzistentna politika, koju vodi predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, učinila je našu zemlju pouzdanim i kredibilnim faktorom u međunarodnim odnosima koja gradi odnose poverenja sa ključnim međunarodnim faktorima.

Putna isprava predstavlja vrednost i rejtinge jedne države kao partnere u tim odnosima, pa stoga ne čudi preporuka američke konsultantske kuće „Nomad Kapitalist“ koja našu putnu ispravu procenjuje kao ispravu čija je vrednost najbrže porasla za poslednjih 10 godina. Ovakvom rejtingu naše putne isprave najviše je doprinelo to što je Srbija jedna od samo tri države sveta, uz Sejšele i Mauricijus, čiji državljani u većinu zemalja EU, Rusiju i Kinu mogu da uđu bez viza. Osim toga, bez ovog dokumenta u pasošu, naši državljani mogu da putuju u čak 119 država, od čega se u tridesetak ulazi dobijanjem formalne vize na granici.

Republike Srbija nalazi se među prvih tridesetak zemalja u svetu sa najjačim pasošem i poređenja radi, pasoš Srbije više vredi od čuvenog crvenog iz doba SFRJ, koji je Jugoslovenima garantovao bezvizno putovanje u 80 država.

Predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama unapređuju se odredbe aktuelnog zakona i doprinosi harmonizaciji i usklađivanju sa propisima koji su u međuvremenu menjani ili doneti, kao i boljem funkcionisanju nadležnih državnih organa u delotvornom ostvarivanju i zaštiti prava građana po osnovu putnih isprava i način njihovog izdavanja.

Navedenim predlogom omogućava se preciznija primena u praksi zakona poslednji put izmenjenog 2014. godine, kako zbog predviđenih novih rešenja od značaja za efikasan postupak izdavanja putne isprave i njegove učesnike, tako i zbog usklađivanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

U tom smislu, treba posebno apostrofirati zakonsko rešenje predviđeno odredbom člana 4, kojim se u članu 27. osnovnog zakona posle stava 2. dodaje stav 3, a koji se odnosi na precizno određenje roka od šest meseci u kome se može podneti zahtev za izdavanje novog pasoša pre isteka roka važenja izdatog pasoša, s tim što je odredbom člana 8, kojim se menja član 33, utvrđena i mogućnost ranijeg podnošenja tog zahteva, ali uz plaćanje uvećane naknade.

Ovakvo rešenje je opravdano, uzimajući u obzir činjenicu da pojedine zemlje traže da pasoš važi najmanje onoliko meseci od datuma ulaska, koliko traje maksimalan boravak u istim, da ne bi došlo do isteka pasoša u periodu dozvoljenog boravka.

Tako državljanin Srbije može nesmetano ući u zemlje Šengena i EU samo ako mu je do isteka pasoša ostalo minimalno tri meseca, ali ne od datuma polaska, već od datuma povratka u našu zemlju, a u neke zemlje, kao što su Turska i Egipat, taj rok je šest meseci. Odredba da se dokument ne može koristiti za ulazak u neku od ovih zemalja poslednjih 90 dana od njegovog važenja regulisana je i Sporazumom o bezviznom režimu.

Druga važna novina predviđena zakonom jeste oglašavanje putne isprave nevažećom. Dosadašnje rešenje da se putna isprava oglašava nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ uz naravno plaćanje troškova, zamenjeno je besplatnim objavljivanjem na internet stranici Ministarstva.

Na kraju, želeo bih posebno da istaknem problem koji je opšte poznat i sa kojim se suočavaju građani Kosova i Metohije po pitanju pasoša i ujedno iskoristim priliku da još jednom zamolim ministra da se pronađe odgovarajuće rešenje kako građani Kosova i Metohije, pre svega Srbi, ne bi bili diskriminisani po ovom pitanju.

U tom smislu, podsećam da kada je 2009. godine Srbiji ukinut vizni režim ova povlastica zaobišla je kosovske Srbe, u strahu od mogućih ilegalnih migracija osoba sa Kosova i Metohije, Savet EU je uredbom broj 539/2001 zahtevao formiranje Koordinacione uprave i izuzeće iz bezviznog režima, što je tada i učinjeno donošenjem posebne uredbe Vlade Republike Srbije. Tako se dogodilo da Srbija, za razliku od ostalih država koje obično poseduju tri kategorije pasoša, ima čak pet vrsta putnih isprava.

U cilju prevazilaženja ovakvog faktičkog stanja i dobijanja bezviznog pasoša, građani Kosova i Metohije vrše promenu mesta prebivališta, ali se i tu suočavaju sa diskriminacijom, dok za državljane Srbije koji žive u bilo kom gradu centralne Srbije promena prebivališta predstavlja rutinsku administrativnu proceduru, građani koji žive na Kosovu i Metohiji, a na osnovu odluke Vlade Republike Srbije iz 2009. godine, obavezni su da se podvrgavaju brojnim bezbednosnim proverama i da ispune određene kriterijume koji ne važe za druge građane Srbije. Suočeni sa procedurama koje implicitno određuju redovne i nenajavljene policijske provere, kako bi se utvrdilo da li osoba živi na adresi koja se navodi kao adresa novog prebivališta, građani su primorani da napuste KiM na određeni vremenski period i presele se na novu adresu, što podrazumeva da osoba mora na čekanje da stavi svoje obrazovanje, posao i druge obaveze, što može da produkuje mnoge štetne posledice.

Istovremeno, uzimajući u obzir najavu i stav EU da će vizna liberalizacija važiti na KiM samo za tzv. kosovske pasoše, ostaće samo Srbi sa KiM koji će biti potpuno diskriminisani i neće moći da putuju bez viza.

Iz svega navedenog, u ime svih Srba sa Kosova i Metohije, molim ministra i Vladu Republike Srbije da nađu načine kako da otklone neke od briga koje je imala EU kada je zatražila da pasoši Koorinacione uprave budu isključeni iz režima vizne liberalizacije ili da u faktičkom ponašanju građana i organa nađu neko kreativno rešenje koje će lica sa KiM staviti u ravnopravan položaj sa ostalim građanima Republike Srbije.

Siguran sam da za ovo postoji politička volja i znanje relevantnih organa, pa u tom kontekstu očekujem buduće postupanje istih.

Na samom kraju, uzimajući u obzir kvalitet predloženih zakonskih rešenja, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i sve predložene sporazume. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojim se omogućava studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, da fakultete završe u naredne dve školske godine.

Utvrđenim novim rokovima završetak tih studija predviđen je do kraja školske 2020. i 2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije i spolja medicinskih nauka do kraja 2020. do 2021. godine.

Ovaj problem u našoj zemlji nastao je uvođenje bolonjskog sistema koji je imao za primaran cilj postavljanje i integrisanje standarda u visokoškolskom obrazovanju među zemljama Bolonjske deklaracije.

Bolonjskom deklaracijom trebalo je da se spoje studenti iz svih evropskih zemalja kako bi se uklonile granice među državama i kako bi studenti svesni svetske ekonomske i političke situacije, negovali ideje zajedništva, kolektivnog duha i solidarnosti.

Srbija je Bolonjsku deklaraciju potpisala pored ostalog i da bi rešila problem tzv. večitih studenata. Studenti pre uvođenja Bolonje su u 45% slučajeva napuštali studije, a najviše obnavljane godine bilo je na drugoj godini. Studenti su se sa uvođenjem deklaracije nadali studijama koji će biti oslobođene, obimne i nepotrebne i zastarele literature i tekstovima, koji će biti pažljivije izabrani za određenu sferu studija.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011-2012. godine, a potom u više navrata je rok završetka studija pomeran. Najpre, 2014, zatim, 2016, pa 2018. godine, da bi prošle godine dobili rok od godinu dana, tačnije do septembra 2019. godine. Tačan broj tzv. večitih studenata se ne zna, ali je procena da ih trenutno u Srbiji ima oko 10.000, s tim da nisu svi aktivni.

Pažljivom analizom ovog problema dolazi se do zaključka da postoje mnogobrojni argumenti za i protiv ovakvog načina rešavanja. Studenti kao glavni razlog da im se produži vreme za dobijanje diplome ističu da u vreme kada su upisivali fakultete nije bilo ograničenje u studiranju da bi im se prebacivanje na bolonjski sistem smanjio stepen obrazovanja, što znači da ne bi bili izjednačeni sa master studijama, već bi dobili niža zvanja.

Takođe, morali bi da polažu dodatne ispite, uz naravno, plaćanje, kao i priznavanje onih koje su već položili. Isto tako morali bi da pohađaju predavanja, iako su većina njih apsolventi sa najviše četiri ispita do diplome, a takođe potenciraju da većina njih radi i ima porodicu, što limitira njihove mogućnosti u ispunjavanju takvih obaveza. Pri tom se pozivaju, na primer Slovenije, koja po ulasku u EU starim akademcima dala rok od 12 godina da završe studije, a navode i primer Marka Duila, zagrebačkog studenta prava, koji po ulasku Hrvatske u EU i naglo presecanjem mogućnosti starim akademcima da završe fakultete prema zakonu po kome su ga započeli, tužio državu i dobio ih na sudu.

S druge strane, postoje brojni razlozi koji su protiv ovakvog rešenja među kojima treba istaći da neki od predmeta koji su studenti imali kada su upisivali fakultete više ne postoje, a problem predstavlja i to što za te predmete nema profesora.

Takođe, svi stari studijski programi su u većoj ili manjoj meri modifikovani u akreditacionom ciklusu i koji su usledili nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2006. godine i više ne postoje.

Smatram da samo produženje rokova iz godinu u godinu bez traženja inovativnih rešenja ne predstavlja kvalitetno rešenje problema, a da je to tako najbolje potvrđuje realizovan projekat Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, pod nazivom „Završite započeto“.

U ovom projektu koji se pokazao izuzetno efikasnim, participiralo je preko 100 studenata u jednom pozivu. Neki od njih su uspešno stigli i do prvih diploma već posle dva ispitna roka.

Suština projekta je organizovanje nastave subotom i nedeljom za ovu grupu studenata, pri čemu profesori sa fakulteta žrtvovali svoje slobodno vreme, ali ipak uspeli da ostvare postavljeni cilj. Zbog toga fakulteti treba da naprave prve korake u kontekstu rešenja ovog problema, tako što će pozvati ovu kategoriju studenata, koji će tako shvatiti da neko brine o njima i ne samo što će dati još godinu ili dve da završe studije, već u tome im pomoći.

Na kraju, dozvolite mi da kao moj kolega Krivokapić pozovem svoje sunarodnike sa KiM, kao interno raseljena lica, da sačuvamo teško ostvareno političko jedinstvo srpskog naroda na KiM i sprečimo nastojanje Prištine i nažalost nekih Srba, da otežaju koordinaciju Srba sa državnim organima Republike Srbije. To ćemo najbolje uraditi ukoliko 6. oktobra masovno izađemo na izbore i poverenje kao i do sada poklonimo Srpskoj listi koja će u bliskoj saradnji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ostalim nadležnim organima najbolje realizovati vitalne interese našeg naroda i države na prostoru KiM. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, funkcionisanje svakog pravnog sistema se ne može zamisliti bez njegovog izvršnog dela. Izvršenje predstavlja najčešće poslednju i najznačajniju fazu u postupku zaštite određenog prava. Ono predstavlja realizaciju određenog cilja, koji je postavljen prilikom podnošenja zahteva za zaštitu subjektivnog prava, kao i realizaciju prava koje je utvrđeno sudskom ili drugom odlukom ovlašćenog organa.

U našem pravnom sistemu, sa propisima koji se odnose na izvršenje sudskih odluka u građanskoj materiji, nismo imali previše sreće. U Kraljevini Jugoslaviji 1929. godine donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je prema tadašnjim pravnim standardima savremene Evrope bio izuzetno moderan i efikasan.

Događaji koji su se potom odigrali u svetu i promene nakon Drugog svetskog rata, doveli su da je zakon iz 1929. godine stavljen van snage i u tadašnjoj Jugoslaviji primenjivala su se pravna pravila.

Godine 1978. u tadašnjoj SFRJ donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je najavljen kao revolucionarni propis samoupravnog socijalističkog sistema. Taj zakon sasvim sigurno karakterišu dve osobine, s jedne strane neravnopravan odnos društvene svojine, kao i preterana zaštita dužnika. Oba ova određenja tadašnjeg zakona bila su logična, s obzirom na konstalaciju prilika u kome je donet.

Uprkos brojnim primedbama, zakon iz 1978. godine sa manjim izmenama ostao je na snazi do 2000. godine, kada je donet potpuno nov Zakon o izvršnom postupku. Rešenja koja su tada doneta, nažalost, ne samo što nisu popravila tekst iz 1978. godine, nego su ga i pokvarila.

Osnovne primedbe koje se odnose na zakon iz 2000. godine bile su, što je potpuno neprimereno i neuravnoteženo, pokušavajući da smanji dominantan položaj dužnika, uskratio neka zakonska i običajna prava dužnika.

Zbog brojnih kritika, donet je novi zakon 2004. godine, za koga možemo reći da je njegova osnovna karakteristika pokušaj da se uravnoteže odnosi između zakona iz 1978. i zakona iz 2000. godine. To praktično znači da je zakonodavac pokušao da nađe određenu meru stvari između prava poverioca i prava dužnika.

Donošenje zakona iz 2011. godine označilo je prekretnicu u razvoju izvršnog procesnog prava u Republici Srbiji. Znatan deo ovlašćenja u domenu izvršnog postupka, koje su decenijama pripadala sudskoj vlasti, delegirana su privatnim izvršiteljima.

Tako dolazimo do aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čija je primena produkovala brojne pozitivne i negativne efekte. Pozitivna rešenja zakona koja su unapredila izvršni postupak odnose se na ustanovnjavanje, odnosno uvođenje javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, što je znatno doprinelo efikasnosti izvršnog postupka, ujednačavanje sudske prakse u postupku po pravnim lekovima, dužnost davanja podataka o izvršnom dužniku, preciznije definisan postupak za namirenje novčanih potraživanja, nastalih iz komunalnih i srodnih usluga, suspenzivno dejstvo prigovora, kao pravnog leka u izvršnom postupku na rešenje o izvršenju, povećanu efikasnost.

Negativni efekti koji su se manifestovali u primeni aktuelnog zakona ogledaju se u nedelotvornosti pravnog leka u izvršnom postupku, koja proizilazi iz odredbe člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što je predloženim izmenama promenjeno, zajedničkoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari. Neprimerenost primene odredaba Zakona o parničnom postupku koje regulišu postupak u sporu ima male vrednosti, neusklađenost zakonskog i podzakonskog akta, koji se tiču javno-izvršiteljske tarife i troškova izvršnog postupka.

Pogrešna primena načela srazmere, koje je u praksi bilo potpuno deformisano, imalo je za posledicu da se za minorne iznose duga sprovodi izvršenje na vrednoj imovini dužnika ili kako bi naš narod rekao – klanje vola za kilogram mesa.

U tom kontekstu ukazujem da je još Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine sadržao odredbu o zaštiti jedne kategorije stanovništva, zemljoradnika koji nisu mogli izgubiti zemljište i kuću sa dvorištem radi minimalnog duga.

Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine sve je podredio potrebi da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri. Novim zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, načelo srazmere je po prvi put naglašeno kao zakonsko načelo, a najnovijim izmenama dodatno je razrađeno i ojačano ovo načelo u svim delovima zakona, sa primarnim ciljem da se onemogući unovčavanje imovine izvršnog dužnika radi namirenja bagatelnog potraživanja izvršnog poverioca.

Takođe, jedna od osnovnih slabosti aktuelnog zakona bila je i odredba iz člana 258. koja je predvidela ograničenje izvršenja na zaradi ili plati, naknadi plate i penzije koje se moglo sprovesti u visini od dve trećine, odnosno jedne polovine, ako je iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Ovakva zakonska regulativa, ceneći pre svega aktuelne ekonomske prilike, ugrožava život i egzistenciju izvršnog dužnika i njegove porodice i onemogućava ga da uredno servisira svoje redovne obaveze. U Sloveniji, recimo, postoji tačno određen iznos koji se nikome ne sme pleniti, a u Srbiji se omogućava zaplena do dve trećine plate, odnosno penzije, nezavisno od iznosa te plate ili penzije.

Da bi se izbalansirao legitimni interes izvršnog poverioca sa pravima osiromašene kategorije građana, kao jedino logično i pravedno rešenje je bitno smanjiti kvote, što je upravo učinjeno Predlogom zakona, koji sada predviđa izvršenje na jednoj polovini zarade ili plate, odnosno naknade zarade i plate, i jednoj četvrtini ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade.

Uzimajući u obzir ova dobra predložena rešenja, kao i rešenja kojim se sužavaju koruptivne radnje, onemogućavamo multiplikovanje troškova u postupku izvršenja u takozvanim budžetskim predmetima, te otklanjaju zloupotrebu u postupku javnih nadmetanja putem elektronske platforme. Sasvim sigurno da će biti uspostavljen bolji i pravedniji izvršni postupak, što je dovoljan razlog da ga poslaničke grupa SNS sa zadovoljstvom u danu za glasanje podrži. Hvala.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -