DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 54
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 8 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položenih kod banka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Treba podsetiti da je cilj donošenja osnovnog zakona pre nekoliko godina ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije proistekle iz presude Evropskog suda za ljudska prava od 16. jula 2014. godine u predmetu Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, a koja se odnosi na uspostavljanje mehanizma isplate stare devizne štednje pod istim uslovima za sve devizne štediše bez obzira na državljanstvo.

Navedenom presudom bilo je naloženo Sloveniji i Srbiji da u roku od jedne godine preduzmu sve potrebne mere, uključujući u zakonske, kako bi se svim štedišama „Ljubljanske“ i „Invest banke“ vratila njihova štednja.

Iako su tokom pregovora o sukcesiji Slovenija i Srbija stale na stanovištu po kome bi devizne štediše trebalo da obešteti ona država na čijoj se teritoriji prikupljala štednja, ostale članice bivše Federacije su iznele predlog koji je, pre konačnog dogovora, praktično overio sud u Strazburu da staru deviznu štednju isplaćuje ona država na čijoj se teritoriji nalazilo sedište banke.

Time je stvorena obaveza Republike Srbije da obešteti blizu 130 hiljada štediša koji su svoj novac uložili u filijali „Invest banke“ u BiH u aproksimativnom iznosu od preko 310 miliona evra. Kažem aproksimativnom iznosu, s obzirom da će tačan iznos obaveze biti definisan nakon prikupljanja svih prijava.

Zakonom je predviđeno da će obaveza Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje predstavljati javni dug danom emitovanja obveznica, a takođe je predviđena i dinamika isplata obveznica koje će se emitovati za ovu namenu u 10 jednakih polugodišnjih rata, počev od 31. avgusta 2019. godine, a zaključno sa 28. februarom 2023. godine. Međutim, u implementaciji usmenog zakona pojavili su se objektivni problemi koji su se manifestovali u nemogućnosti da štediše pribave validnu dokumentaciju do 23. juna 2019. godine i time steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

Naime, dokazi koje su, pre svega, štediše iz BiH dostavljali Upravi za javni dug nisu sadržali sve relevantne podatke, odnosno nisu sadržali esencijalnu činjenicu da li je potencijalni štediša delimično ili u potpunosti iskoristio štednju u procesu privatizacije u Federaciji BiH.

Otklanjanje ove barijere usledilo je tek aprila 2019. godine kada je sa Ministarstvom finansija Federacije BiH dogovoreno da se ova činjenica utvrđuje na osnovu izvoda sa jedinstvenog računa građana koje izdaje Agencija za privatizaciju u Federaciji BiH.

Ovakvo faktičko stanje onemogućilo je Upravu za javni dug da do krajnjeg roka, a to je 23. jun 2019. godine, dostavi štedišama sva rešenja, što je produkovalo potrebu za izmenom osnovnog zakona u smislu produženja roka za šest meseci, odnosno do 23. decembra ove godine.

Izmena roka za utvrđivanje ovog prava nametala je potrebu izmene roka za isplatu obveznica, što je učinjeno izmenom odredbe člana 5. osnovnog zakona, tako što iste dospevaju 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine i zaključno sa 31. avgustom 2023. godine. Istovremeno, izmena navedene odredbe odnosi se na broj polugodišnjih rata koji se smanjuju sa deset na osam, a sve u pravcu efikasnosti i realizacije presude i potvrde da je ovo pravna država koja ispunjava svoje obaveze po odlukama najviših sudskih instanci.

Iako se radi o velikom iznosu novčanih sredstava, isplata iznosa na način i po dinamici utvrđenoj zakonom ni na koji način se neće negativno odraziti na uvećanje javnog duga i druge pozitivne makroekonomske parametre.

Zahvaljujući teškim i bolnim, ali neophodnim reformama koje se sprovode od 2014. godine, Srbija je ostvarila pozitivne efekte u svim makroekonomskim pokazateljima. U tom kontekstu ukazujem da je javni dug, od nekad blizu 80% BDP, pao na 51%, nezaposlenost je bila više nego prepolovljena, od 25 pala je na 11, imamo nisku i stabilnu inflaciju, kao i stabilan kurs dinara, te najveći priliv stranih, direktnih investicija u regionu koje su prošle godine iznosile 3,5 milijardi evra, a takav trend nastavljen je i u ovoj godini, tako da je u prva četiri meseca privučeno 1,2 milijarde evra, što je za 14% više nego prošle godine u ovom periodu.

Takođe, treba apostrofirati višegodišnji suficit u budžetu, kao i za prvih šest meseci ove godine u iznosu od 21,6 milijardi dinara, odnosno oko 180 miliona evra, što omogućava novo povećanje plata, kao i veća ulaganja u infrastrukturu.

Tako novostvoreni ekonomski ambijent produkovao je poboljšanje poslovnog okruženja, što su prepoznali mnogi investitori iz svih delova sveta, tako da na desetine novih velikih kompanija prepoznaju Srbiju, kao mesto gde mogu da se osećaju sigurno i predvidivo i gde mogu da nađu kvalifikovanu radnu snagu i odakle mogu da izvezu u svet.

Na kraju, ceneći opravdane razloge za izmene predloženog zakona, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati predlog zakona. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se, pored ostalih, nalazi i jedan izuzetno važan predlog, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji predstavlja promenu sistemskog zakona, kome se pristupilo sa velikom ozbiljnošću, uz maksimalno učešće stručne javnosti i kroz redovnu zakonsku proceduru započetu još 2015. godine formiranjem stalne radne grupe Ministarstva pravde.

Nakon preciznih analiza krivično-pravnog okvira u našoj zemlji, odnosno statističkih pokazatelja u vezi sa izvršenjem pojedinih krivičnih dela, kao i ishoda sudskih postupaka, može se nedvosmisleno konstatovati da Srbija ima prilično blagu kaznenu politiku, koja se manifestuje ne toliko u propisanim kaznama, već u njihovom sprovođenju, odnosno presudama koje se izriču, što nameće potrebu za preispitivanje efikasnosti takvog kažnjavanja.

Dve glavne svrhe kažnjavanja su odmazda i prevencija. Odmazda kao vekovni cilj kazne je u savremenom krivičnom pravu odbačena kao neprihvatljiva. Naš današnji Krivični zakonik predviđa da je svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija specijalna i generalna prevencija, kao i vaspitna funkcija koja se ogleda kroz izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveza poštovanja zakona.

Svim pravnicima je poznato da upravo generalna prevencija treba da buduće učinioce krivičnih dela spreči da ne čine neko krivično delo. Međutim, aktuelni zakonodavni okvir, stanje u pravosudnom sistemu, gde procesi predugo traju, a sudije previše cene olakšavajuće okolnosti za okrivljene, uslovilo je porast najtežih krivičnih dela i otežalo realizaciju svrhe kažnjavanja.

To su neki od razloga koji su uslovili izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, a čija je suština uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.

Osim toga, uvođenje doživotnog zatvora, predlog sadrži još bitnu novinu – propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada je reč o povratnicima, odnosno višestrukim povratnicima koji inače predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih problema u svakom društvu, pa i u našem.

Predviđa se i uvođenje novog krivičnog dela – napada na advokate i reguliše sankcionisanje pripremanja ubistva.

Predložene izmene, a naročito uvođenje doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust za pojedina krivična dela i dalje pooštravanje kaznene politike uzburkalo je širu i stručnu javnost, navelo na razmišljanje, razgovore i mnogobrojne dileme.

Opredeljujući se za propisivanje određene kazne, mi se kao društvo opredeljujemo prema određenoj društvenoj pojavi. U tom kontekstu ukazujem da teški i svirepi zločini, posebno prema deci, iziskuju posebnu pažnju društva i treba ih na svaki način osuditi i maksimalno sankcionisati.

Mogućnost da se počinioci takvih svirepih dela za života ponovo mogu naći na slobodi, što sadašnja zakonska rešenja omogućavaju i eventualno ponoviti isto ili slično delo, što je u svakom slučaju zastrašujuće, pogotovo za porodice koje su doživele užasne gubitke dece, nameće potrebu za uvođenjem doživotnog zatvora kao rezolutan odgovor i stav društva prema društvenom ponašanju ljudima koji siluju decu, ubijaju decu ili na najgori način zlostavljaju decu.

Predlog ovog zakona je adekvatan odgovor našeg društva.

Nažalost, kao i u svakom procesu, i ovde se pojavljuju organizacije za navodnu zaštitu ljudskih prava i neki pojedinci koji smatraju da predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika, pogotovo u pogledu uvođenja doživotnog zatvora, bez prava na uslovni otpust, predstavljaju presedan nezabeležen u zakonodavstvu, koji će nas dovesti do udaljavanja od EU i problema sa Evropskim sudom za ljudska prava.

Takođe, potencira se da predviđena kazna doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust može se podvesti pod pojmom nehumane kazne koja je izričito zabranjena Poveljom i koja ne daje bilo kakve šanse osuđenom licu da se njegova situacija može promeniti. Naravno, ovakve konstatacije nisu do kraja utemeljene, s obzirom na činjenicu da se kazna doživotnog zatvora može izreći u 183 od ukupno 216 država u svetu, a od 49 članica Saveta Evrope, samo devet zemalja nema kaznu doživotnog zatvora, a to su pored Španije, Norveške, Portugalije, Andore, San Marina i države nastale na teritoriji Jugoslavije, osim Slovenije.

Isto tako, pet država članica Saveta Evrope predviđaju ovu kaznu bez prava na uslovni otpust.

Inače, potenciram činjenicu da je koncept doživotnog zatvora uveden devedesetih godina 20. veka, nakon ratifikacije Protokola 6, uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, kojom je ukinuta smrtna kazna, i ista se izriče sve češće sa tendencijom daljeg rasta.

U tom kontekstu ukazujem da je u poslednje tri decenije utrostručen broj onih koji su osuđeni na doživotni zatvor, dok je 2000. godine 261.000 osuđenika kažnjeno na doživotni zatvor, već 2014. godine ovaj broj je iznosio 479.000, što je rast od 84%.

Kada je u pitanju primedba koja se odnosi na prava učinilaca brutalnih krivičnih dela, postavlja se logično pitanje – šta je sa pravima žrtava, maloletne Anđeline, Tijane, Ivane i njihovih porodica? Dakle, imamo situaciju borbe prava deteta koje nema ni 18 godina i na drugoj strani prava ubice dece. Ako treba da gledamo i vagamo ta dva, onda smatram da ni jednog trenutka ne treba da imamo bilo kakvu dilemu, pogotovo ako pođemo od činjenice da su naša deca najveće blago i budućnost ove zemlje, onda smo u obavezi da preduzmemo sve raspoložive mere i aktivnosti koje će omogućiti da više ni jedno dete ne strada od takvih monstruma, a predlogom ovog zakona šaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da Srbija prema takvim najgnusnijim zločincima neće imati ni trunke tolerancije.

Na kraju želim da izrazim zadovoljstvo što je prihvaćen predlog Advokatske komore Srbije da se u zakoniku propiše novo krivično delo – napad na advokate. Propisivanjem ovog krivičnog dela stvaraju se osnovne pretpostavke za efikasnije postupanje nadležnih organa, pre svega, policije i tužilaštva, kako bi brzim otkrivanjem, hapšenjem i procesuiranjem, te izricanjem zaprećene kazne od strane sudova postigli jasnu poruku da pravni sistem funkcioniše.

Uzimajući u obzir pozitivne efekte koje će reprodukovati primena Krivičnog zakonika, sa zadovoljstvom će poslanička grupa SNS glasati o ovom i ostalim predlozima zakona u danu za glasanje, uz žaljenje što to ranije nije urađeno. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, od više zakonskih predloga koji su na dnevnom redu današnje sednice, moj pokus biće usmeren na Predlog zakona o turizmu-

Kao što je poznato, turizam se smatra globalnim ekonomskim fenomenom i privrednom granom koja posle naftne i hemijske industrije najviše doprinosi ekonomskom rastu i razvoju svetske ekonomije.

Turizam preko svojih ekonomskih funkcija utiče na skoro sve grane nacionalne ekonomije i tako stvara multiplikator rasta. Sektor turizma pokazuje konstantan rast u svetskim okvirima i predviđa se da se takav trend može nastaviti i u narednom periodu, a u tom kontekstu naša zemlja može naći svoje mesto na turističkoj mapi, ali zato mora biti adekvatno pripremljena.

Dosadašnje aktivnosti Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti, produkovale su mnogobrojne pozitivne efekte, pri čemu treba posebno apostrofirati da je devizni priliv od turizma u 2018. godini iznosio oko 1,5 milijardi dolara i da je ovaj rezultat ostvaren dve godine ranije nego što je planirano strategijom razvoja turizma 2016. – 2025. godine, a Srbija je na šestom mestu u Evropi kada je reč o posetama turista, što predstavlja odličan rezultat.

Planovi za ovu godinu su još optimističniji, predviđaju 3,6 do 3.7 miliona turista, od čega dva miliona stranih turista, ali za realizaciju ovih planova, Srbija mora da prati savremene trendove u turizmu, navike turista na globalnom nivou i da ide u korak sa tim navikama.

Savremeni turizam doživljava važne kvantitativne i kvalitativne promene koje se pre svega manifestuju u dinamičnom rastu turističkog prometa, globalizacije tržišta, stvaranju novih i fleksibilnijih vidova proizvodnje i potrošnje usluga u vezi sa turističkim kretanjima.

Ovakve promene nameću potrebu i stvaranje novog zakonodavnog okvira, odnosno donošenje jednog modernog evropskog zakona, koji stimuliše one koji ulažu u turizam, a sa druge strane sankcioniše one subjekte u turizmu koji ne rade na adekvatan način.

Ova oblast je do sada bila regulisana osnovnim zakonom iz 2009, godine, sa izmenama i dopunama iz 2010, 2011, 2012. i 2015. godine koji je tretirao kako oblast turizma tako i oblast ugostiteljstva.

Međutim, ovakvo zakonsko rešenje nije bilo u skladu sa regulativom EU, kao ni sa stepenom dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, što je produkovalo potrebu da se ova oblast reguliše sa dva odvojena zakona, Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Iskustva iz dosadašnje primene zakona iz oblasti turizma pokazala su nedovoljnu koordinaciju svih aktera javnog i privatnog sektora u turizmu, što se negativno odrazilo na konkurentnost Republike Srbije kao turističke destinacije. Takođe, visok stepen sive ekonomije, naročito u delu organizovanja turističkih putovanja, predstavlja jedan od većih problema, kao i problem nedovoljne zaštite putnika u oblasti turizma.

Svi identifikovani, a i drugi problemi koji su pratili dosadašnju primenu postojećeg zakona u najvećoj meri su otklonjeni predloženim zakonom koji se, pre svega, odnosi na usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno Direktivom EU broj 2302 iz 2015. godine, koja se odnosi na organizovana putovanja i turističke aranžmane, pri čemu dolazi do potpunog uvođenja direktive u pravni sistem Republike Srbije, na unapređenje i koordinaciju rada svih aktera javnog i privatnog sektora u turizmu u cilju realizacije ovog primarnog zadatka izvršeno je preciziranje prava, obaveza i odgovornosti turističkih organizacija na svim nivoima, što će za posledicu imati transparentno pružanje usluga, smanjenje zloupotreba, kao i unapređenje bezbednosti i kvaliteta u realizaciji putovanja, na suzbijanje sive ekonomije u svim delatnostima koje zakon uređuje i u tom kontekstu posebno treba potencirati propisivanje širih, odnosno novih ovlašćenja turističkih inspektora, kao i drugih inspektora koji imaju pravo nadzora nad izvršenjem zakona, na uvođenje mogućnosti podsticajnih mera u budžetu radi usmeravanja i podsticanja turizma, i to: za učešće u finansiranju i unapređenju ekoloških standarda, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije, unapređenje digitalizacije i drugih inovativnih rešenja, a sve u skladu sa najnovijim trendovima na međunarodnom tržištu i preporukama Svetske turističke organizacije UN.

Pozitivni efekti predloženog zakona neposredno će se odraziti na mnogobrojne privredne grane poput saobraćaja, trgovine, ugostiteljstva, a posredno i na poljoprivredu, industriju, građevinarstvo, energetiku, što će su krajnjoj liniji odraziti na povećanje stvaranja dodatne vrednosti, kao i povećanje broja radnih mesta i zapošljavanje.

Na kraju, dozvolite mi da ukažem na potencijale, aktuelne probleme i perspektive razvoja turizma u sredini iz koje dolazim, a to je opština Šrpce, u kojoj je okosnica privrednog razvoja turizam i u kojoj egzistira poznati skijaški centar Brezovica, koji se nalazi na severozapadnoj strani Šar-planine.

Klimatski uslovi, dužina trajanja snežnog pokrivača od novembra do maja, kao i dužina, pogodan nagib i visinske razlike pojedinih staza svrstavaju među najpoznatije centre alpskog skijanja u Evropi. Skijalište se nalazi na nadmorskoj visini od 2500m, kapaciteta 10.000 smučara na sat. Staze su uređene za sve alpske discipline, a njihova prosečna dužina je oko 3.000m.

Šara obiluje većim brojem ledničkih jezera, brojnim planinskim potocima i rekama, kao i izvanrednim mogućnostima za lov, jer se nalaze staništa divokoza, medveda, risova i tetreba.

Ski centar Brezovica je udaljen na svega od 60km od dva aerodroma u Prištini i Skoplju i svojom izrazito alpskom prirodom i visoko planinskim ambijentom podseća na najpoznatije evropske turističke centre.

Uzimajući u obzir navedene karakteristike, sve do 1999. godine godišnje se u proseku ostvarivalo preko 100.000 noćenja u svim objektima ski centra Brezovice. Nažalost, konstalacija prilika na Kosovu i Metohiji nakon rata i dolaska međunarodnih snaga negativno se manifestovala na dalji razvoj turizma. Turistički objekti i infrastruktura su postali konstantna meta privremenih organa iz Prištine i mnogobrojnih sumnjivih međunarodnih privrednih subjekata i konzorcijuma, što je, nažalost, dovelo do stagnacije razvoja turizma.

Pa, ipak, enormnim angažovanjem rukovodstva i zaposlenih, često dovodeći sebe i do sudskih progona od privremenih institucija iz Prištine, sačuvani su svi vitalni kapaciteti ovog turističkog kompleksa.

Vlada Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Skijališta Srbije su prepoznali takve napore, pa i pored limitiranih mogućnosti, našli modalitete kako da pomognu ski centru izdvajanjem preko 25 miliona dinara za pripremu ovogodišnje sezone što obuhvata remont žičara, kao i osposobljavanje hotelskog smeštaja, čime na konkretan način omogućava neposrednu egzistenciju za preko 200 zaposlenih i njihovih porodica, a posredno za još nekoliko stotina porodica.

Koristim priliku da izrazim zahvalnost Vladi Republike Srbije za pažnju i pomoć koju poklanja ovom turističkom centru i nadam se da će se takav trend nastaviti i u narednom periodu, što će predstavljati veliki podstrek kako za zaposlene, tako i za celokupan srpski narod u naporima za ostvarenje esencijalnog cilja, a to je ostanak na tim prostorima.

Što se samog zakona tiče, predložena rešenja i pozitivni efekti koji će proisteći iz njegove primene su dovoljan razlog da poslanička grupa SNS u danu za glasanje isti i sve ostale podrži. Hvala.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:24