Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 26. novembra 2018. godine, razmotrili više predloga akata predloženih za razmatranje na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini.

Sednici su prisustvovali Siniša Mali, ministar finansija sa saradnicima, kao i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta i predstavnici Kancelarije za budžet Narodne skupštine.

Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić navela je da je Fiskalni savet dostavio Odboru ocenu Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu, kao i da je analizu istog Odboru dostavila i Kancelarija za budžet Narodne skupštine.

Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice.

Takođe, predsednica Odbora obavestila je članove da je Odbor dobio izveštaje Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za zdravlje i porodicu o razmatranju Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu u razdelima koji se odnose na delokrug njihovog rada sa predlozima da Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvati Predlog zakona.

U nastavku rada Odbor je razmotrio Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, Predlog carinskog zakona, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predloga zakona o carinskoj službi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, deonica: most preko reke Save kod Ostružnice – Bubanj Potok (Sektori 4, 5 i 6) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa ad Beograd, za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin (II faza), Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd, Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš – Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Predložene zakone obrazložio je Siniša Mali, ministar finansija koji je naveo da ovaj budžet i set reformskih zakona imaju za cilj da se podigne životni standard građana i doprinese ekonomskom napretku zemlje. On je istakao da je budžet uravnotežen, sa izraženim socijalnim aspektom usmerenim ka povećanju životnog standarda građana i sa rekordnim izdvajanjima za kapitalne investicije sa ciljem povećanja BDP-a, kao i sa ciljem da se privreda rastereti. Ukupni prihodi su planirani u iznosu od 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi u iznosu od 1.269,1 milijardu dinara, što daje deficit od 22,9 milijarde dinara ili 0,4 odsto BDP-a. Planiranje prihoda je rađeno konzervativno, te je planirani rast 3,5 odsto, a inflacija 2,3 odsto. Ovaj Predlog budžeta je nastavak reformskih procesa započetih 2014.godine, naveo je Mali i dodao da je ove godine za devet meseci privredni rast 4,4 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,9 odsto, kao i da javni dug iznosi 55,6 odsto BDP-a. Takođe, ove godine suficit će biti 0,6 odsto BDP-a, a planirani deficit u 2019.godini biće 0,5 odsto, istakao je Mali.

On je naveo i da se Predlogom zakona o budžetu za 2019.godinu planira rasterećenje privrede i napuštanje kriznih mera zbog fiskalne konsolidacije i karakterišu ga povećanje životnog standarda građana, povećanje izdvajanja za kapitalne investicije i set reformskih zakona. Povećanje penzija i plata iznosi 1,3 odsto BDP-a, najniže penzije povećane su za pet odsto, odnosno, za penzije će se izdvojiti 181,4 milijardi dinara, što je za 35 milijardi dinara više nego 2018.godine. Sa izdvajanjima iz PIO fonda ukupan fond za penzije iznosiće 563 milijardi dinara, rekao je Mali. Plate u javnom sektoru porašće sedam do 12 odsto, za šta je predviđeno 294,4 milijardi dinara, što je za 33 milijardi više nego 2018.godine. Ministar je naveo da će 1.januara 2019.godine minimalna cena rada porasti za 8,6 odsto, odnosno, iznosiće 155 dinara po satu, čime minimalna plata raste preko 27.000,00 dinara. Povećanje izdvajanja za kapitalne investicije je veće čak 30 odsto nego u 2018.godini i iznosi 165,5 milijardi dinara, a iznos će biti ukupno 220 milijardi dinara sa kapitalnim izdacima lokalnih samouprava i indirektnih budžetskih korisnika. Ta sredstva su namenjena izgradnji puteva, železnice, bolnica, škola i drugih infrastrukturnih projekata, naveo je Mali. Set reformskih zakona je treći element budžeta koji doprinosi rasterećenju privrede, a samo jedna od mera je smanjenje poreza na zarade i smanjenje parafiskalnih nameta, a rezultati postignuti u 2018. godini daju za pravo da se ovakav set zakona donese radi postizanja konkurentnosti naše privrede, zaključio je ministar finansija.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dao je ukratko ocenu Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu istakavši da je izabrani deficit fiskalno odgovoran i minimalan, kao i da odgovara privredi Srbije. Sa takvim deficitom biće moguće smanjivati dalje javni dug zemlje prema BDP-u za dva procentna poena, istakao je Petrović. On je dodao da ovakav deficit treba zadržati i kao srednjoročni cilj u narednim godinama, jer je strukturno održiv. Planirani prihodi i rashodi su realni i Fiskalni savet očekuje da zbog toga deficit kako je planiran bude i ostvaren, naveo je Petrović. Govoreći o nedostacima Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu Petrović je istakao da je isti nedovoljno okrenut podsticanju privrednog rasta, što je glavni problem zemlje. On je ocenio da rast u Srbiji zaostaje u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope, što utiče direktno na životni standard građana. On je dodao da je fiskalni prostor u Predlogu budžeta mogao da se iskoristi da se značajno smanje izdvajanja za poreze i doprinose i da se smanje sa 65 na 60 odsto, a da se ulaganja u infrastrukturu povećaju za 300 milijardi. Petrović je naveo i da povećanje plata u javnom sektoru nije opravdano, jer će prosečna neto plata porasti za devet odsto, dok je rast u privatnom sektoru samo pet odsto. Govoreći o penzijama i njihovom rastu Petrović je procenio da je taj rast u skladu sa rastom BDP-a i Fiskalni savet smatra da treba ukinuti postojeći Zakon o PIO i vrati na staro način usklađivanja penzija sa stopom rasta. Takođe, Petrović je ukazao na potrebu da se usvaja i završni račun budžeta države za prethodnu godinu.

Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su sve predloge zakona.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Dušan Bajatović, Milorad Mirčić, Sonja Vlahović i Goran Ćirić, Olivera Pešić, Saša Radulović, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević i Zoran Despotović.