MILAN LAPČEVIĆ

Demokratska stranka Srbije

Rođen je 8. oktobra 1969. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Bio je izabran za narodnog poslanika 2008. kada je bio šef odborničke grupe DSS u Skupštini grada Niša i član grupa prijateljstva sa Rumunijom i Češkom.

Član je Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, predsednik Gradskog odbora i šef odborničke grupe DSS-a u Skupštini grada Niša.

Nakon izbora 2012. izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:55

Osnovne informacije

Statistika

  • 93
  • 7
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 10 meseci i 21 dan i 22 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Poštovana predsednice Parlamenta, poštovani predsedniče Republike, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege narodni poslanici, na početku bih želeo da izrazim svoje zadovoljstvo što konačno posle više od pet godina imamo prilike da u ovom visokom domu, najvišem predstavničkom telu u državi Srbiji razgovaramo o najvažnijem državnom i nacionalnom, a ja bih rekao i identitetskom pitanju naše države i našeg naroda.

Na početku odmah da kažem da ne razumem i ne podržavam odluke pojedinih poslaničkih grupa iz opozicije koje danas ne učestvuju u radu parlamenta. Možda mogu da imam razumevanja za ono što su njihove odluke, da ne rade u zasedanjima po nekim drugim pitanjima, ali po ovom pitanju koje je ubedljivo najbitnije za našu državu i naš narod ne postoji valjan razlog, ni obrazloženje zašto se ne bi učestvovalo u radu. Kada to kažem, takođe, smatram da je ova tema toliko uzvišena, toliko važna i prema njoj treba da se odnosimo sa najvećim pijetetom i da se maksimalno uzdržavamo, kada govorimo o ovom pitanju, od bilo kojih teških reči, optužbi, prozivki ili da tu temu koristimo za međustranačko i međupolitičko obračunavanje.

Prosto želim da verujem da svi oni koji su bili na vlasti, ne samo 1999. do dana današnjeg, nego i ranije, da su činili sve što mogli da sačuvaju suverenitet Srbije na Kosovu i da sačuvaju naš narod i njegov identitet. Da li su to činili na najbolji način? Naravno, vreme je najbolji faktor koji može da presudi o tome, a ja prosto želim da verujem da su činili ono što su znali i umeli i mogli.

Neprestano traje taj ogroman pritisak i međunarodne zajednice koja podržava separatiste na KiM i taj pritisak je bio verovatno podjednako isti i na one koji su bili pre 1999. godine i na ove koji su bili posle 1999. godine, pa i na vas danas i na celo državno rukovodstvo. Stvar je samo morala, volje i umešnosti koliko može koje državno rukovodstvo da se izbori sa takvim nečim.

Za razliku od onoga što ste vi govorili juče imam u nekim stvarima različito mišljenje. Ne bih bio spreman da budem toliki defetista, naravno, uvek sam za realno sagledavanje stvari i da ne gajimo neke prevelike iluzije, ali ne bih bio pristalica da defetistički gledamo na stvar da je sve izgubljeno i da, ako ne napravimo kompromis, ne napravimo rešenje, će doći do, pod znacima navoda, katastrofe.

Bez obzira na našu tešku situaciju koja se godinama pogoršavala, mislim da su još uvek sve karte ili najveći deo karata, najvažnije karte su u rukama države Srbije i još uvek mnogo toga, ako ne sve, zavisi od nas, od naše spremnosti da budemo odlučni, da budemo hrabri, da budemo jedinstveni u jednom takvom stavu, da li će i u kom stepenu kosovski Albanci ili šiptari, kako god hoćete da ih nazivamo, dobiti punu autonomiju ili nešto više od toga. Samo od nas zavisi. Da nije tako, ne bi nas međunarodna zajednica, ne bi nas svi pritiskali da mi pristanemo na nešto i da potpišemo nešto. Dakle, još uvek su, pod znacima navoda, sve tapije u našim rukama i bez našeg pristanka Kosovo nikada ne može da bude međunarodno priznata država u punom pravnom smislu, niti članica UN, niti bilo šta više od toga.

Tri su se krupne stvari desile u ovih nekoliko godina. To je Briselski sporazum koji je u šest tačaka definisao zajednicu srpskih opština i koja nije sprovedena u delo. Naravno, kosovski Albanci to ne žele i pretpostavljam da neće nikada ni želeti da dozvole. Sve ono što je zavisilo od države Srbije …

(Predsednik: Vreme.)

Samo da završim.

Sve što su mogli da budu ustupci države Srbije sprovedeni su u delo. Mislim da smo trebali da na vreme prikočimo ili da potegnemo te jače argumente, kao što mislim da smo morali jače da reagujemo na formiranje vojske Kosova. Nama je preovladala tema uvođenja taksi u odnosu na formiranje vojske Kosova koja je par ekselans, najveće kršenje Rezolucije 1244 i najveća odlika tzv. državnosti Kosova. Tu smo morali da reagujem i mislim da imamo argumenata da se borimo protiv toga, potežući ovaj argument.

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Hvala vam na datoj prilici da prokomentarišem i odgovorim i na ono što je predsednik rekao.

Primetili ste da se nisam vraćao u prošlost i da nisam iznosio bilo kakve argumente, ni pre 1999. ni posle 1999. godine. Ne želim da ovu temu uplićem u međustranačke i političke razmirice, jer to ta tema ne zaslužuje. Da li ono što je stranka kojoj sam pripadao 2003. godine ili 2007, 2008. godine uradila na pravi način, to ne znači da ako sam bio pripadnik neke stranke da sam se uvek slagao sa odlukama koje je donosila.

Mislim i verujem da je morala reakcija da bude mnogo oštrija, da smo tada mnogo više imali snage i argumenata da pokažemo zube, verovatno bi i danas pozicija bila bolja. Kao što i sada mislim da na niz drskih i bezobraznih postupaka Prištine, Srbija mora da reaguje odlučnije i oštrije. Onda kada su stvorili vojsku Kosova, kada su uveli takse i kada su bezbroj puta prekršili nekakve dogovore iz Brisela, mi smo morali da reagujemo oštrije. Da sam bio na vašem mestu ili predsednice Vlade, istog momenta bih uveo ili recipročne mere na administrativnim prelazima ili bih potpuno zatvorio granice. Za 24 sata bi se povukle takse i problem bi bio rešen. Sve do trenutka dok ne pokažete zube i da poštujete svoju zemlju, neće vas shvatati ozbiljno.

Da li je to rizičan potez, da naravno, uvek svaki potez nosi određenu meru rizika, ali mi danas moramo i zbog Srba, ne samo koji žive na prostoru KiM, nego i zbog onih koji žive u Crnoj Gori, u Bosni, u Makedoniji, u svim drugim okolnim zemljama koje su opespravljeni na najgori mogući način. Mi danas gubimo identitet.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovaj Predlog zakona koji rešava ili delimično rešava, pomaže, da se reše problemi onih ljudi koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, jeste dugo očekivani zakon i, nažalost, Srbija je jedna od poslednjih, ako ne i poslednja zemlja koja je u Evropi reagovala na ove probleme koji su zadesili mnoge zemlje koje su davale stambene kredite zadužene u švajcarskim francima.

Jedna od prvih zemalja koja je rešila ovaj problem jeste bila Mađarska, koja je smogla snage i tužila svoje poslovne banke koje su davale stambene kredite u švajcarskim francima svojim građanima Evropskom sudu u Strazburu i država je ispred svojih građana dobila banke i naredila, odnosno zakonom uredila, da se svi krediti uzeti u švajcarskim francima konvertuju u domaću valutu po znatno nižem kursu i na taj način zaštitila svoje građane od prekomernog skakanja kursa švajcarskog franka.

Srbija tek 2019. godine rešava ovaj problem, ili delimično rešava, što je svakako za pohvalu, ali pohvalu što se ovaj zakon našao danas pred nama, ali nije dobro što to nije urađeno znatno ranije, a trebalo je i moralo je, uzimajući u obzir probleme koje su imali ljudi koji su uzeli kredite, a i praksu drugih zemalja koje su rešavale sličan problem.

Šta je problem u ovom zakonu i zašto mislim da je on mogao i morao da bude bolji? Svaki zakon koji se pravi, on mora na jednak, odnosno isti način, da tretira kompletnu ciljnu grupu na koju se odnosi. Ovaj zakon kroz član 3, kako je sada definisan, to ne čini. Odnosno, izvlači jedan deo te ciljne grupe, onih ljudi koji su uzeli kredite u švajcarskim francima i prema odredbama ovog zakona ti ljudi će imati povlastice, a oni drugi će biti oštećeni.

Odnosno, članom 3. se definiše da će se zakon primenjivati na one stambene kredite kod kojih je otplata u toku, a ne i na one koji su završeni, odnosno otplaćeni, što je apsolutno nepravedno prema ljudima koji su bili odgovorni i koji su plaćali svoje stambene kredite, iako možda nisu imali ili su morali da se pozajmljuju, kojima je prodata nekretnina, kojima je prekinut kredit, na drugi način namiren, itd. Dakle, ti ljudi su oštećeni, država nije stala iza njih, ali će stati iza onih koji objektivno ili možda subjektivno nisu mogli ili nisu hteli da plaćaju uvećane rate kredita. Taj broj ljudi koji su to uradili je preko dve hiljade i oni su svoje kredite isplatili, bili odgovorni i biće kažnjeni, jer oni koji to nisu uradili na vreme, nisu možda ni mogli, objektivno, stoji i ta činjenica, će biti nagrađeni od strane države tako što će država stati iza njih, krediti će biti konvertovani, umanjeni za 38% i oni će moći da rešavaju svoje stambene probleme daljom otplatom.

Mislim da još po ko zna koji put se uvodi u praksu jedan presedan, da oni koji su odgovorni, koji poštuju zakon, poštuju ugovore po kojima se oni u ovom konkretnom slučaju zadužuju ili npr. bilo je takvih slučajeva i kod dugova prema javnim preduzećima, prema EPS za utrošenu struju, oni koji ne plaćaju struju, neodgovorni su država stane iza njih, umanji im dug, da im na rate i oni mnogo bolje prođu od onih koji to rade na vreme. Isto je slučaj i sa ovim kreditima, da je država stala iza onih koji su bili neodgovorni jednim delom ili koji nisu mogli da plaćaju kredit, a ne iza onih koji su bili odgovorni. Mislim da je to nepošteno i da nije u redu.

Na kraju hteo bih, pošto je ministar tu, da iskoristim priliku da upitam, pošto se pojavila u medijima informacija da će država Srbija donirati za obnovu Notr Dama 10 miliona evra. Imam pijetet prema svakom umetničkom delu, svakom simbolu bilo koje države, bilo kog naroda. I ovo je strašna stvar što se dogodila, kao što je strašna stvar što je naš Hilandar izgoreo ili što je izgorelo 150 crkava na KiM…

(Predsednik: Hvala.)

Molim vas samo da pre nego što se donese takva odluka da imate na umu da je Hilandar izgoreo 2004. godine, da se 15 godina… (Isključen mikrofon.)

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Mislim da danas imamo vrlo smislena pitanja i široke odgovore i mislim da je ova atmosfera veoma konstruktivna i da bi trebalo da nastavimo u ovom tonu da pričamo i dalje. Verujem u premijerove radne navike i radnu etiku i mislim da bi mogli da nastavimo i da čujemo i poslanike i drugih poslančkih grupa.

Moje pitanje danas će biti upućeno premijeru Republike Srbije, a tiče se onoga što je Vlada i on na čelu sa njom i njegova skupštinska većina, što radile u prethodne četiri godine, a na polju suvereniteta i integriteta države Srbije.

Pre dve nedelje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izašao na konferenciju za štampu i rekao da je za Srbiju više neprihvatljivo da popušta pred stalnim ultimatumima. Jedan ultimatum je bio da se otima celokupna imovina „Telekoma Srbije“ na Kosovu, a drugi ultimatum je bio preotimanje „Trepče“ i da u slučaju da se to desi, da on više neće biti na tom mestu.

Odmah sutradan ste vi rekli da je Srbija posvećena dijalogu i da će nastaviti i dalje da produbljuje dijalog sa Prištinom, pa nas je pre neki dan neprijatno iznenadilo dostavljanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, koji smo juče raspravljali u parlamentu, a koji su potpisale pet država naših susednih i Kosovo. Taj dokument, kako kaže obrazloženje, je u formi međunarodnog ugovora koji potpisuju suverene zemlje.

Da li je posle SSP-a, Euleksa, katastra, saobraćajnih dozvola, ličnih karata, integrisanih granica, Briselskog sporazuma, sramnog i izdajničkog, koji je ukinuo sve institucije na KiM, koji je raspustio srpske opštine na severu KiM, formirao po albanskim zakonima, ukinuo naše sudske institucije, policiju integrisao u policiju Kosova, odredio da je zakonodavstvo zakonodavstvo Kosova, ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka?

Ovo je prvi dokument koji dolazi u Republički parlament kojim se direktno stavljaju potpisi i države Srbije i tzv. Kosova u formi međunarodnog ugovora. Da li gospodine premijeru ima kraja ovom ponižavanju o snishodljivom odnosu Srbije i dokle će Srbija da popušta i kakvu korist Srbija od toga ima?

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Ja se slažem, gospodine predsedniče Vlade, da govorimo ozbiljno i sa argumentima, pa očekujem to od vas. Da, u naše vreme je potpisan Sporazum o CEFTA. Potpisnik sa strane KiM je UNMIK, kao civilni administrator uprave na KiM, nije predstavnik Kosova, niti ministar spoljnih poslova tzv. Kosova.

Kosovo sa zvezdicom, dali smo interpretativnu izjavu mi da mi ne tumačimo da je to Kosovo nezavisno. Da li su ga oni prihvatili? Da li EU prihvata tu interpretativnu izjavu?

(Jadranka Joksimović, s mesta: Da.)

Potpisali? Pa, onda bi napisali, onda bi ovde u samom tekstu to stavili da prihvataju to. Rekli su – u redu, vi dajete tu izjavu, ali to je vaša stvar.

Licemerno je, gospodine predsedniče Vlade, govoriti o tome da vi činite sve na KiM kao da drugi ne čine sve i da ste veći patriota od svih drugih. Nismo ni mi vajni patrioti od vas i radili smo sve što smo mogli. Ali, ono što se desilo od 2008. godine jeste uništavanje institucija države Srbije na KiM, raspuštanje srpskih opština, raspuštanje institucija sudske vlasti, policija je integrisana u policiju Kosova, prihvaćen je ustav Kosova i njegove pravne norme za naše institucije.

Ima li boljeg dokaza da Srbije ima sve manje na KiM? Ima li boljeg dokaza? Znam da situacija nije laka, ali izvinite, prebacivati drugima da su oni krivi za nešto što se desilo u to vreme, a to je proglašenje KiM, nezavisnosti i prebacivati nama šta smo mi učinili, pa, koliko se ja sećam, i vi ste tada učestvovali u tome što smo mi radili. I vi ste podržali Deklaraciju u Skupštini Srbije. Zašto sada bežite od toga? Zašto perete ruke od toga?

Samo hoću da kažem da je akt koji je došao ovde međunarodni sporazum. Zašto u ovom aktu nije bilo, ako je BiH, zašto nije bilo i Republike Srbije, npr?

Imovinska karta

(Niš, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -