MILAN LAPČEVIĆ

Demokratska stranka Srbije

Rođen je 8. oktobra 1969. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Bio je izabran za narodnog poslanika 2008. kada je bio šef odborničke grupe DSS u Skupštini grada Niša i član grupa prijateljstva sa Rumunijom i Češkom.

Član je Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, predsednik Gradskog odbora i šef odborničke grupe DSS-a u Skupštini grada Niša.

Nakon izbora 2012. izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 91
  • 7
  • 138
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 5 meseci i 4 sata i 46 minuta

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovaj Predlog zakona koji rešava ili delimično rešava, pomaže, da se reše problemi onih ljudi koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, jeste dugo očekivani zakon i, nažalost, Srbija je jedna od poslednjih, ako ne i poslednja zemlja koja je u Evropi reagovala na ove probleme koji su zadesili mnoge zemlje koje su davale stambene kredite zadužene u švajcarskim francima.

Jedna od prvih zemalja koja je rešila ovaj problem jeste bila Mađarska, koja je smogla snage i tužila svoje poslovne banke koje su davale stambene kredite u švajcarskim francima svojim građanima Evropskom sudu u Strazburu i država je ispred svojih građana dobila banke i naredila, odnosno zakonom uredila, da se svi krediti uzeti u švajcarskim francima konvertuju u domaću valutu po znatno nižem kursu i na taj način zaštitila svoje građane od prekomernog skakanja kursa švajcarskog franka.

Srbija tek 2019. godine rešava ovaj problem, ili delimično rešava, što je svakako za pohvalu, ali pohvalu što se ovaj zakon našao danas pred nama, ali nije dobro što to nije urađeno znatno ranije, a trebalo je i moralo je, uzimajući u obzir probleme koje su imali ljudi koji su uzeli kredite, a i praksu drugih zemalja koje su rešavale sličan problem.

Šta je problem u ovom zakonu i zašto mislim da je on mogao i morao da bude bolji? Svaki zakon koji se pravi, on mora na jednak, odnosno isti način, da tretira kompletnu ciljnu grupu na koju se odnosi. Ovaj zakon kroz član 3, kako je sada definisan, to ne čini. Odnosno, izvlači jedan deo te ciljne grupe, onih ljudi koji su uzeli kredite u švajcarskim francima i prema odredbama ovog zakona ti ljudi će imati povlastice, a oni drugi će biti oštećeni.

Odnosno, članom 3. se definiše da će se zakon primenjivati na one stambene kredite kod kojih je otplata u toku, a ne i na one koji su završeni, odnosno otplaćeni, što je apsolutno nepravedno prema ljudima koji su bili odgovorni i koji su plaćali svoje stambene kredite, iako možda nisu imali ili su morali da se pozajmljuju, kojima je prodata nekretnina, kojima je prekinut kredit, na drugi način namiren, itd. Dakle, ti ljudi su oštećeni, država nije stala iza njih, ali će stati iza onih koji objektivno ili možda subjektivno nisu mogli ili nisu hteli da plaćaju uvećane rate kredita. Taj broj ljudi koji su to uradili je preko dve hiljade i oni su svoje kredite isplatili, bili odgovorni i biće kažnjeni, jer oni koji to nisu uradili na vreme, nisu možda ni mogli, objektivno, stoji i ta činjenica, će biti nagrađeni od strane države tako što će država stati iza njih, krediti će biti konvertovani, umanjeni za 38% i oni će moći da rešavaju svoje stambene probleme daljom otplatom.

Mislim da još po ko zna koji put se uvodi u praksu jedan presedan, da oni koji su odgovorni, koji poštuju zakon, poštuju ugovore po kojima se oni u ovom konkretnom slučaju zadužuju ili npr. bilo je takvih slučajeva i kod dugova prema javnim preduzećima, prema EPS za utrošenu struju, oni koji ne plaćaju struju, neodgovorni su država stane iza njih, umanji im dug, da im na rate i oni mnogo bolje prođu od onih koji to rade na vreme. Isto je slučaj i sa ovim kreditima, da je država stala iza onih koji su bili neodgovorni jednim delom ili koji nisu mogli da plaćaju kredit, a ne iza onih koji su bili odgovorni. Mislim da je to nepošteno i da nije u redu.

Na kraju hteo bih, pošto je ministar tu, da iskoristim priliku da upitam, pošto se pojavila u medijima informacija da će država Srbija donirati za obnovu Notr Dama 10 miliona evra. Imam pijetet prema svakom umetničkom delu, svakom simbolu bilo koje države, bilo kog naroda. I ovo je strašna stvar što se dogodila, kao što je strašna stvar što je naš Hilandar izgoreo ili što je izgorelo 150 crkava na KiM…

(Predsednik: Hvala.)

Molim vas samo da pre nego što se donese takva odluka da imate na umu da je Hilandar izgoreo 2004. godine, da se 15 godina… (Isključen mikrofon.)

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Gospodine ministre, potpuno ste me pogrešno razumeli. Dakle, ja sam rekao da je dobro što je ovakav predlog zakona došao na dnevni red. Takođe, da vas podsetim, možda ste to zaboravili, pošto meni inputirate da je moja vlast i moja stranka 2005. godine kreirala takav ambijent i davala kredite u švajcarskim francima, da podsetim da ste vi bili u to vreme mnogo više vlast nego ja i da snosite, takođe, tu odgovornost.

Drugo, tada je kurs franka bio potpuno stabilan, a moja stranka nije vodila niti NBS, niti Ministarstvo finansija.

Treće, ako i jeste neka objektivna odgovornost moje stranke, ne znači da se ja i tog trenutka, i dan danas, slažem sa njom. I tada sam smatrao da to ne treba da se radi i dan danas smatram i apsolutno nemam razloga da ja kao ličnost snosim odgovornost za to. Samo sam govorio o tome da zakon kakav god da dođe pred poslanike mora da jednako tretira sve one na koje se odnosi. Ovaj zakon to ne čini. Pravi izuzetak, odnosi se samo na one koji nisu isplatili kredit ili je kredit u toku. Šta ćemo da radimo sa onim ljudima koji su isplatili kredit, pozajmili se, oni će praktično posle ovog zakona biti na neki način kažnjeni? O tome se radi.

Što se tiče Notr Dama, naravno, mi sa svojim skromnim mogućnostima treba da pomognemo to, isto onoliko koliko je država Francuska pomogla obnovu Hilandara ili crkava na KiM. Mislim da bi bilo krajnje nenormalno da se razbacujemo sa ogromnim ciframa, a da Hilandaru čija obnova traje već 15 godina godišnje po milion evra dajemo za obnovu i koji će se obnavljati, verovatno, bar još ovoliko godina.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kao i u načelnoj raspravi pokušati da iznesem argumente koji mislim da su ispravni, a koji su protivni stavu i nametnutoj temi da je Vojvodina, prioritetan problem i da je Vojvodina zapostavljena u Srbiji, i da kao takva treba da kroz ovaj zakon dobije poresku upravu, da dobije veća finansijska sredstva, veću samostalnost i da na taj način pokuša da pojača svoj razvoj, a sve se pravda argumentima, da su pojedini delovi Vojvodine, zapostavljeni, da je infrastruktura u lošem stanju itd.

Ja naprotiv smatram da je Vojvodina u mnogim stvarima privilegovana i izneću samo, niz argumenata zašto smatram da je Vojvodina privilegovana i da ovo nije prioritetan problem, već da država Srbija, kao na žalost, zemlja koja je eklatantan primer za ogromne regionalne razlike, odnosno ogromne razlike u regionalnom razvoju i da ima mnogo prioritetnijih problema i većih problema koje treba hitnije rešavati nego što su to problemi u Vojvodini.

Vojvodina ima svoj sopstveni budžet u visini od 75 milijardi dinara, od čega 45 ide za plate zaposlenih i prosveti, znači 30 milijardi dinara za teritoriju AP Vojvodinu, je namenjeno kao dodatna sredstva kojim Vojvođanska pokrajinska administracija treba da razvija svoju teritoriju.

Tih 30 milijardi su bile, čini mi se, sasvim dovoljne da se interveniše u svim opštinama koje imaju lošu infrastrukturu, i da nemamo i ogromne razlike u razvijenosti i u platama za npr. Novi Sad i opštine koje su daleko 50 ili 100 kilometra od centra AP Vojvodine.

Takođe, Vojvodina je privilegovana i samim tim što je, ako se sećate u Zakonu o privatizaciji, jedina bila izuzeta i sve ono što se nalazilo na teritoriji AP Vojvodine, bilo je predmet privatizacije, polovina sredstava, prihoda od privatizacije je išla u budžet AP Vojvodine.

Nijedna opština u Srbiji, na žalost nije imala tu privilegiju. Nijedan statistički ni bilo koji drugi region nije imao privilegiju, da dobije deo sredstava od privatizacije, iako su samo onih minimalnih 5 posto je bilo namenjeno za sve opštine. Pored toga, pokrajinski budžet je inkasirao 90 posto od privatizacije NIS.

Da li je to bilo pošteno prema građanima Srbije, prema ostatku Srbije? Naravno da nije.

U čemu je još Vojvodina privilegovana? Kompletan „Koridor 10“, koji prolazi kroz teritoriju Vojvodine je završen, kroz uži deo Srbije, kroz ostatak Srbije se još uvek gradi.

Obnavljanje železnice kompletno od Beograda do Budimpešte, odnosno kroz celu teritoriju APV će se prioritetno rešavati i finansira se iz kineskog kredita od milijardu evra.

Takođe, Vojvodina ima privilegiju da jedina dva velika javna sistema, Naftne industrije Srbije i „Srbijagas“, imaju svoje centrale na teritoriji APV. Nijedno drugo javno preduzeće nema svoju centralu van Beograda, sem ova dva koja su na teritoriji APV, to je privilegija Vojvodine.

Najveći broj ljudi koji radi u tim kompanijama prima platu tamo i naravno, plaća porez na plate, upravo u mestima gde žive. Dakle, i to je jedna privilegija.

Bolnice, škole, vrtiće gradi država Srbija. Put preko Fruške gore od Novog Sada do Šapca, takođe gradi država Srbija kreditom. Sve mostove koji su porušeni u NATO agresiji, takođe je gradila država Srbija.

Na kraju krajeva, Vojvodina ima Radio-televiziju Vojvodina, sa 1200 zaposlenih i njoj je iz budžeta, svake godine, a za 2019. godinu predviđeno 1,5 milijardi dinara. Ni jedna druga opština, ni jedan drugi kraj Srbije nema javni servis koji se finansira od njihovih para, dakle para svih građana, samo ima tu privilegiju Vojvodina.

Zato, mislim da je Vojvodina privilegovana u državi Srbiji, a nije zapostavljena i zato naravno da neću da podržim ovakav predlog zakona. Apelujem i na Vladu i na vladajuću većinu da se formira ministarstvo za ravnomerni i regionalni razvoj, jer je to rak rana Srbije.

Vi imate krajeve u istočnoj Srbiji i u zapadnoj Srbiji, u južnoj Srbiji koji bukvalno umiru, nestaju sa lica zemlje. Imate hiljade sela koje nestaju, jer imaju po nekoliko stanovnika koji su stariji preko 70 godina. Nikakvu infrastrukturu, tamo je Bog rekao laku noć. Država tu treba prevashodno da interveniše, da ima drugačiji pristup, da mnogo više ulaže u te krajeve, jer, ako imamo ljude u rubnim područjima, imaćemo i teritoriju. Ako zapostavimo ljude oni će naravno tragajući za svojoj ekonomskom egzistencijom da se sele u razvijenije delove zemlje ili u inostranstvo pa zato imamo slučajeve da se Kuršumlija prazni, da se kompletna istočna Srbija prazni i bojim se da tako nećemo daleko stići. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Mislim da danas imamo vrlo smislena pitanja i široke odgovore i mislim da je ova atmosfera veoma konstruktivna i da bi trebalo da nastavimo u ovom tonu da pričamo i dalje. Verujem u premijerove radne navike i radnu etiku i mislim da bi mogli da nastavimo i da čujemo i poslanike i drugih poslančkih grupa.

Moje pitanje danas će biti upućeno premijeru Republike Srbije, a tiče se onoga što je Vlada i on na čelu sa njom i njegova skupštinska većina, što radile u prethodne četiri godine, a na polju suvereniteta i integriteta države Srbije.

Pre dve nedelje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izašao na konferenciju za štampu i rekao da je za Srbiju više neprihvatljivo da popušta pred stalnim ultimatumima. Jedan ultimatum je bio da se otima celokupna imovina „Telekoma Srbije“ na Kosovu, a drugi ultimatum je bio preotimanje „Trepče“ i da u slučaju da se to desi, da on više neće biti na tom mestu.

Odmah sutradan ste vi rekli da je Srbija posvećena dijalogu i da će nastaviti i dalje da produbljuje dijalog sa Prištinom, pa nas je pre neki dan neprijatno iznenadilo dostavljanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, koji smo juče raspravljali u parlamentu, a koji su potpisale pet država naših susednih i Kosovo. Taj dokument, kako kaže obrazloženje, je u formi međunarodnog ugovora koji potpisuju suverene zemlje.

Da li je posle SSP-a, Euleksa, katastra, saobraćajnih dozvola, ličnih karata, integrisanih granica, Briselskog sporazuma, sramnog i izdajničkog, koji je ukinuo sve institucije na KiM, koji je raspustio srpske opštine na severu KiM, formirao po albanskim zakonima, ukinuo naše sudske institucije, policiju integrisao u policiju Kosova, odredio da je zakonodavstvo zakonodavstvo Kosova, ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka?

Ovo je prvi dokument koji dolazi u Republički parlament kojim se direktno stavljaju potpisi i države Srbije i tzv. Kosova u formi međunarodnog ugovora. Da li gospodine premijeru ima kraja ovom ponižavanju o snishodljivom odnosu Srbije i dokle će Srbija da popušta i kakvu korist Srbija od toga ima?

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Ja se slažem, gospodine predsedniče Vlade, da govorimo ozbiljno i sa argumentima, pa očekujem to od vas. Da, u naše vreme je potpisan Sporazum o CEFTA. Potpisnik sa strane KiM je UNMIK, kao civilni administrator uprave na KiM, nije predstavnik Kosova, niti ministar spoljnih poslova tzv. Kosova.

Kosovo sa zvezdicom, dali smo interpretativnu izjavu mi da mi ne tumačimo da je to Kosovo nezavisno. Da li su ga oni prihvatili? Da li EU prihvata tu interpretativnu izjavu?

(Jadranka Joksimović, s mesta: Da.)

Potpisali? Pa, onda bi napisali, onda bi ovde u samom tekstu to stavili da prihvataju to. Rekli su – u redu, vi dajete tu izjavu, ali to je vaša stvar.

Licemerno je, gospodine predsedniče Vlade, govoriti o tome da vi činite sve na KiM kao da drugi ne čine sve i da ste veći patriota od svih drugih. Nismo ni mi vajni patrioti od vas i radili smo sve što smo mogli. Ali, ono što se desilo od 2008. godine jeste uništavanje institucija države Srbije na KiM, raspuštanje srpskih opština, raspuštanje institucija sudske vlasti, policija je integrisana u policiju Kosova, prihvaćen je ustav Kosova i njegove pravne norme za naše institucije.

Ima li boljeg dokaza da Srbije ima sve manje na KiM? Ima li boljeg dokaza? Znam da situacija nije laka, ali izvinite, prebacivati drugima da su oni krivi za nešto što se desilo u to vreme, a to je proglašenje KiM, nezavisnosti i prebacivati nama šta smo mi učinili, pa, koliko se ja sećam, i vi ste tada učestvovali u tome što smo mi radili. I vi ste podržali Deklaraciju u Skupštini Srbije. Zašto sada bežite od toga? Zašto perete ruke od toga?

Samo hoću da kažem da je akt koji je došao ovde međunarodni sporazum. Zašto u ovom aktu nije bilo, ako je BiH, zašto nije bilo i Republike Srbije, npr?

Imovinska karta

(Niš, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:27